О стрпљењу...

[Никола Ђоловић]

Стрпљење је врлина међу врлинама. Могли бисмо смело рећи да је његов синоним трпљење. Постоји она Јеванђељска поука која каже: „Стрпљен – спасен!“. Човек који има велики праг стрпљења поседује велики мир. Неки још поистовећују стрпљење са толеранцијом. Међутим, велика је разлика између стрпљења по добру и стрпљења по злу. Стрпљење по добру значи да толеришеш све што не прелази границе увиђајности, док стрпљење по злу значи да допушташ сваки вид неморала.

Данас млади толико развијају свој егоизам да готово немају више стрпљења ни за шта. Као по правилу, углавном су то ситнице на које млади експлозивно реагују доживљавајући их као велике ствари. Исто је тако међу заљубљеним паровима – подижу зидове око себе брже него што интимни тренутак траје.

Велики писац руске књижевности, Достојевски, посматрајући елиту у својим хистеријама због слабог стрпљења, умео је да каже: „Није довољно што смо велика деца него смо још и зла деца!“. Данас и млада и старија популација губи нерве на безазленим стварима. Можда је проблем у томе што једнима неке ситнице више значе него што другима значе. Недостаје поштовање туђе слободе у томе. Не мораш да волиш нешто као други али можеш да поштујеш нечији избор у томе.

Етика света није у томе да сви мисле исто него да мисле различито без угрожавања другог поред себе. Такође, када не бисмо имали велики егоизам, можда не бисмо тако сујетно, односно, нестрпљиво реаговали на своје или туђе „упадице“. Суштина је у превари себе. На који начин? Предухитри своје или туђе зло мудрим сагледавањем. Другим речима, не буди исхитрен јер исхитреност значи прекид стрпљења. Треба некако успорити свој ум да брзо реагује на одређене ситуације у циљу саслушања себе али и другог. Наравно, некада су околности такве да захтевају брзо промишљање, али  „човек се учи на грешкама“. Ако си једном ставио руку у ватру, ваљда си толико мудар да је нећеш ставити други пут. Чак и да је ставиш други пут, није смак света.

Има још једна хришћанска поука која каже да колико год човек падао сваки пут одмах треба да устане. Дакле, не излежавајмо се у свом паду. Стпљење није нешто са чиме се човек рађа него нешто што се временом стиче. Баш као и све остале врлине. А човек који има врлине, пријатан је и себи и другима. Но, без стрпљења, све врлине почињу да губе на својој вредности. То наликује човеку који носећи џак пун драгоцености, не увиђа да је он поцепан са једне стране одакле испадају све остале драгоцености.

[Oglo]

Предрасуде су врста ставова који се не заснивају на валидном искуству нити на рационалним аргументима. Предрасуде су тенденциозне генерализације, афективно оптерећене и веома отпорне на промену.

Predrasuda je unaprijed donesen sud ili mišljenje o čemu što se dovoljno ne poznaje niti se temeljito i kritički proučilo,odnosno prije iskustva. Obično je to proširen i ustaljen, unaprijed postavljen stereotipan stav, zasnovan na nedokazivim tvrdnjama i lažnim autoritetima o pripadnicima drugih religija, etnija, nacija i dr., ali i zaziranje od čega utemeljenog na drugačijim običajima ili navikama (prema vrstama jela, u izboru jestive/nejestive hrane itd.). Potpuno suprotno je postrasuda.

[Никола Ђоловић]

???????????????????

Да ли ова цитатологија има за циљ да покаже како је предрасуда тај афективни чинилац који доводи до нестрпљења или је нешто друго посреди?

[Sinergija]

Стрпљење води до смирења и јавља се као последица смирења.

Отуда ваљда и "стрпљен спасен".

Импусивност у комбинацији са сујетом води нас у грешку,покајање са смирењем враћа нас на прави пут.

Истина да све треба радити из љубави је одличан калуп за одмеравање сопствених реакција.

Када кроз призму љубави погледамо своје делање лако ћемо уочити шта је у њему одраз сујете.

[Никола Ђоловић]

Стрпљење води до смирења и јавља се као последица смирења.

Отуда ваљда и "стрпљен спасен".

Импусивност у комбинацији са сујетом води нас у грешку,покајање са смирењем враћа нас на прави пут.

Истина да све треба радити из љубави је одличан калуп за одмеравање сопствених реакција.

Када кроз призму љубави погледамо своје делање лако ћемо уочити шта је у њему одраз сујете.

0212_rolleyes

Vrlo precizno receno! ekstra

[И.стојковић]

.............Стпљење није нешто са чиме се човек рађа него нешто што се временом стиче. Баш као и све остале врлине. ........

    А за стицање стрпљења треба...наравно стрпљење... 0212_rolleyes

    Иако сам се нашалио, потпуно се слажем да је стрпљење нешто што се временом стиче. Кад то знамо, онда следи разумевање за младе људе који реагују исхитрено, јер једноставно нису имали довољно времена да стекну стрпљење. Ако не доводимо у питање стрпљење нас старијих, као позитивну последицу проживљеног времена, онда нам остаје да истрајемо и својим примером помогнемо млађима да одлуче да опитују сопствену стрпљивост.

    И ето, реч по реч, дођосмо да је корен нестрпљења у глобалу, а што је, нажалост, у данашње време изузетно очигледно, највише изражен код људи зреле доби, што се пресликава на све остале генерације. Као одговор зашто су људи толико несмирени, што је последица нестрпљивости, чућемо разне опције, али све се своде на некакав револт према другоме, свеједно да ли се ради о члановима породице, па све до политичког естаблишмента. Поставља се питање и шта су то неки други чинили да би их сматрали узроком своје несмирености? Са ког год аспекта почели размишљање о овом питању, резултат ће бити једнак: човек је несмирен, јер није остварио своје циљеве, које је сам замислио и у квалитету и у времену остварења...односно, човек је нестрпљив јер се осећа неоствареним, ослушкујући биолошки сат који неумилно откуцава. И коначно, човек је нестрпљив, што изазива несмирење, јер он то сам тако жели.

    Верујућим људима је заиста далеко лакше да пронађу у себи клицу те најлепше лековите биљке, стрпљења, коју затим негују до њене расцветалости, смирења, која ће мирисати свима. Чињеница, да је и даље далеко више нестрпљивих, агресивних, који реагују рефлексно, без обзира да ли су верујући или не, доводи нас опет до новог закључка, да нажалост, верујући, иако им је далеко лакше да дођу до смирености, то једноставно не чине. Јер да ово није тачно, не би било константног повећања агресивности, кја је последица несмирености, а што јесте пре свега недостатак стрпљивости.

    И зато, текст молитве коју сам поставио у свом потпису, сигуран сам да може бити на корист и верујућим и онима који то нису...

ekstra

klapklap

0442_feel  

[Oglo]

???????????????????

Да ли ова цитатологија има за циљ да покаже како је предрасуда тај афективни чинилац који доводи до нестрпљења или је нешто друго посреди?

mislio sam ispočetka ne,ali kad pročitam ovaj tvoj odgovor,onda da

tačno

[Никола Ђоловић]

Огло нам је дао тему за даљу разраду.

Какви смо са предрасудама и колико оне могу бити препрека на путу ка Царству да сагледамо друге?

[Sinergija]

Нисмо свесни колико робујемо предрсудама.

Уместо да расуђујемо развили смо систем предрасуђивања до те мере да смо убеђени да ми не можемо познавати другог ако немамо довољно материјала за изградњу предрасуда о њему.Потпун промашај.

Чула сам од старијих да не можеш упознати човека док не поједете џак соли заједно,док не проведете довољно времена заједно.

Данас је потребно да добијемо неколико података и уверени смо да знамо неког,а заправо то је замка у коју нас сујета уводи мењајући расуђивање предрасудом.

Диплома,изглед,музика,вероисповест,занимање, и слично,наводно нам говоре више о другоме, а заправо нас увлаче у систем у коме се предрасуде,позитивне или негативне,ређају скривајући од нас самог човека, остављајући нас са подацима,али без суштине.

Треба да се запитамо шта то нас одређује,како ми то себе видимо, да ли истину о себи доживљавамо кроз податке из личне карте, да ли пред Господа износимо те податке и да ли нас они чине личношћу,или су то наше врлине и мане, наша осећања и саосећање,наш труд да истрајемо на путу добра,наша слабост према греху. . .наша вера,а не формална припадност некој религији.

Нико не добија диплому за подвиг,ни за покајање,ни за милосрђе,ни за саосећање.Ти подаци записани су негде у вечности и ти подаци ми говоре каква је неко особа.А да бисмо тај запис препознали потребно је да дозволимо себи да другога гледамо искрено,с љубављу,ослобођени предрасуда.

Заиста сам из искуства научила да ми ни најмање не значи то што је неко на папиру.

Као и то да у мојој личној карти нема ништа о мени,ни слика ни податак,све је то неки профил на форуму овог живота,који говори мање него мој профил на ЖРУ facenew22222222

[Sinergija]

???????????????????

Да ли ова цитатологија има за циљ да покаже како је предрасуда тај афективни чинилац који доводи до нестрпљења или је нешто друго посреди?

Или недостатак стрпљења даје места предрасуди,

лакше је прихватити неку устаљену генерализацију него заиста расуђивати.

Најбаналнији ми је пример хороскопа.

Инстант "упознавање",реци ми који си знак и знаћу гомилу информација о теби.Иронија.

И опет се враћамо на индиферентност.Немамо времена ни жеље да се посветимо једни другима.Немамо стрпљења.Радије бисмо да пресудимо што пре да ли је други вредан наше пажње.

[Никола Ђоловић]

Dobro, ali ne mozemo iskljuciti mogucnost pozitivnih predrasuda, u kontextu da o nekome mislimo pozitivno cak i onda kada ga ne poznajemo, ili pak, kada ga i sa svim njegovim nedostacima upoznamo a zbog pozitivne predrasude ne odbacujemo. To je analogno onom Bozijem da nas ni On ne poznaje na osnovu onoga sto sad jesmo nego na osnovu onoga kakvi cemo tek biti.

[Sinergija]

Да , ако за позитивну предрасуду сматрамо и то да је сваки човек икона Божија, али опет ,ја не бих то сврстала међу предрасуде с обзиром да то прихватамо као чињеницу а не претпоставку,бар у православљу.

Такође у групу таквих  предрасуда можемо сврстати и то да је сваки човек склон греху по слабости,и да и најморалнији може посрнути као што се и најнеморалнији може освестити,покајати и постати Свет.

Међутим постоје позитивне предрасуде које  нас доводе у опасност да ,ако се покаже да смо погрешно проценили неког(тј преценили претпостављајући да има неке врлине за које се касније успостави да нема),дођемо у фазу разочарења.

Мој труд у реалном расуђивању састоји се од тежње да сваког човека доживим као биће са огромним потенцијалом да чини добро или зло.У непоистовећивању грешника са грехом,али ни праведника са савршенством.У неосуђивању и недоношењу преурањених закључака или коначних судова.

[Andre Williams]

Нисмо свесни колико робујемо предрсудама.

Уместо да расуђујемо развили смо систем предрасуђивања до те мере да смо убеђени да ми не можемо познавати другог ако немамо довољно материјала за изградњу предрасуда о њему.Потпун промашај.

Чула сам од старијих да не можеш упознати човека док не поједете џак соли заједно,док не проведете довољно времена заједно.

Данас је потребно да добијемо неколико података и уверени смо да знамо неког,а заправо то је замка у коју нас сујета уводи мењајући расуђивање предрасудом.

Диплома,изглед,музика,вероисповест,занимање, и слично,наводно нам говоре више о другоме, а заправо нас увлаче у систем у коме се предрасуде,позитивне или негативне,ређају скривајући од нас самог човека, остављајући нас са подацима,али без суштине.

Треба да се запитамо шта то нас одређује,како ми то себе видимо, да ли истину о себи доживљавамо кроз податке из личне карте, да ли пред Господа износимо те податке и да ли нас они чине личношћу,или су то наше врлине и мане, наша осећања и саосећање,наш труд да истрајемо на путу добра,наша слабост према греху. . .наша вера,а не формална припадност некој религији.

Нико не добија диплому за подвиг,ни за покајање,ни за милосрђе,ни за саосећање.Ти подаци записани су негде у вечности и ти подаци ми говоре каква је неко особа.А да бисмо тај запис препознали потребно је да дозволимо себи да другога гледамо искрено,с љубављу,ослобођени предрасуда.

Заиста сам из искуства научила да ми ни најмање не значи то што је неко на папиру.

Као и то да у мојој личној карти нема ништа о мени,ни слика ни податак,све је то неки профил на форуму овог живота,који говори мање него мој профил на ЖРУ dada

prstgore 319.gif facenew22222222

[napoleon bonaparta]

Krajnje jednostavno pitanje: Da li je moguce dobiti vrlinu strpljenja u "vragolastim" godinama?

Pre nekih godinu dana sam se jako osamostalio. Non stop čitao knjige, potpuno se isključio od sveta ( sve sma prestao da pratim ). Prvih nekoliko meseci postao sam veoma veoma strpljiva ličnost, ali ubrzo su dosle nuspojave. Naime, imao sam odgromnu ( zaista ogromnu ) kolicinu energije koje sam morao na neke nacine da izbacim. Jednostavno bilo mi je dosadno, a zivci pucaju. Poceo sma da maltretiram, kako fizicki, tako i psihicki svoje najbolje prijatelje! Kada sma video gde sve ide, potpuno sam se udalji od vere i vratio 100 % grehu.

Pa, da li je moguce biti strpljiv i "zdrav"?

ps. Bavim se fizickim aktivnostima, ali ocigledno ne mgou da se dovoljno istrosim.....

[Желе Зека]

Буди та личност која јеси,само се труди да одстарниш грех.Моли се да стекнеш стрпљење,а сву умну енергију која је у теби утроши на напињање у молитви и стремљење ка небу,уместо на неке свакодневне активности без користи и смисла.Физичку енергију регулисаћеш "физичким активностима" које помињеш а наравно и постом.

П.С. Надам се да те физичке активности нису физичко малтретирање пријатеља