Jel se setite vi kada je trapava sedmica?

[Млађо]

Čini mi se da je ova tema najbolji odgovor zašto se zovu trapave sedmice

Хахаа Могуће да је и то.

Иначе, разлог зашто је ова седмица трапава је арцивурцијев пост. Неки јеретик Сергије који је некада живео у Јерменији имао је пса који се звао Арцивурције. Тај пас је увек ишао испред њега и практично најављивао Сергијев долазак. Међутим, када је пас угинуо, Сергије је својим следбеницима наредио да посте. Да не би испало да и хришћани посте због Арцивурција, одређено је да ми у току ове седмице не постимо.

О том јеретичком посту имамо да се информишемо овде: http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=KGK

[Oglo]

Čudno,

ja sam mislio da se u sedmici mitara i fariseja NE posti baš zbog onoga koji se hvalio kako posti 2x sedmično i ne htjede ni pogleda oboriti....

[Млађо]

Čudno,

ja sam mislio da se u sedmici mitara i fariseja NE posti baš zbog onoga koji se hvalio kako posti 2x sedmično i ne htjede ni pogleda oboriti....

Јеврејски посни дани су били понедељак и четвртак, а према Дидахију, насупрот томе одлучено је да хришћани посте среду и петак јер су у среду јеврејске старешине одлучиле да убију Христа, а у петак су то извршили.

Аналогија коју си поменуо је врло логична, али у Посном Триоду (богослужбена књига која почиње у богослужењима да се употребљава од ове недеље) на крају службе стоји следеће: "Подобајет вједати, јако в сеј седмицје иномудрствујушчије содержат пост глагољемиј арцивуријев. Ми же (монаси) на киждо ден (се же и в среду и пјаток) вкушајем сир и јајца (в 9 час) мирјане же јадјат мјасо, разврашчајушче оњех вељеније толикија јереси."

У слободном преводу: Обратити пажњу да у овој седмици они који другачије мудрују држе пост који се назива арцивурцијев. Ми пак монаси свакога дана (па и у среду и петак) једемо сир и јаја (у 9 час) а мирјани једу месо, кварећи њихово јеретичко учење (или да се не би кварили њиховим јеретичким учењем). (тако некако)

[Ромејац]

Јеврејски посни дани су били понедељак и четвртак, а према Дидахију, насупрот томе одлучено је да хришћани посте среду и петак јер су у среду јеврејске старешине одлучиле да убију Христа, а у петак су то извршили.

Аналогија коју си поменуо је врло логична, али у Посном Триоду (богослужбена књига која почиње у богослужењима да се употребљава од ове недеље) на крају службе стоји следеће: "Подобајет вједати, јако в сеј седмицје иномудрствујушчије содержат пост глагољемиј арцивуријев. Ми же (монаси) на киждо ден (се же и в среду и пјаток) вкушајем сир и јајца (в 9 час) мирјане же јадјат мјасо, разврашчајушче оњех вељеније толикија јереси."

У слободном преводу: Обратити пажњу да у овој седмици они који другачије мудрују држе пост који се назива арцивурцијев. Ми пак монаси свакога дана (па и у среду и петак) једемо сир и јаја (у 9 час) а мирјани једу месо, разликујући се од оних јеретика.

То је дато само као упозорење а не објашњење зашто се не пости. Наглашено је да ће они који буду постили те дане бити као и јеретици (који постише због смрти пса). А не пости се као што је Огло у свом посту написао ("Čudno, ja sam mislio da se u sedmici mitara i fariseja NE posti baš zbog onoga koji se hvalio kako posti 2x sedmično i ne htjede ni pogleda oboriti..."), због фарисејске гордости.

[Млађо]

То је дато само као упозорење а не објашњење зашто се не пости. Наглашено је да ће они који буду постили те дане бити као и јеретици (који постише због смрти пса). А не пости се као што је Огло у свом посту написао ("Čudno, ja sam mislio da se u sedmici mitara i fariseja NE posti baš zbog onoga koji se hvalio kako posti 2x sedmično i ne htjede ni pogleda oboriti..."), због фарисејске гордости.

Да, да... Повезао сам. Нас су у богословији учили ово за Сергија. Узгред, нисам одбацио ово што је Огло изнео.

Дакле, зашто трапава седмица и које је значење речи покладе?

[Ромејац]

Да, да... Повезао сам. Нас су у богословији учили ово за Сергија. Узгред, нисам одбацио ово што је Огло изнео.

Дакле, зашто трапава седмица и које је значење речи покладе?

Покладе, то је код пагана била нека светковина (или је тако називана свака светковина) на којој се јело и пило (изобиље хране), веселило, играло... па је код хришћана остала реч покладе за задњи дан мрса пред почетак поста када су људи јели мрсну храну у великим количинама (храна се није могла чувати дуги временски период - пост - па се морала појести). Наравно, ово (горе написано) је моје мишљење засновано на општем сазнању о покладама.

Трапава - вероватно зато што се тада искључујемо (саплићемо као трапави) од општег правила. Можда се зато тако зове! 0102_laugh

[Млађо]

Ево као допуна, и етимолошко разрешење речи "покладе":

POVIJEST KARNEVALA

Pripremila N. ORLOVIĆ RADIĆ

Etimologija riječi karneval svoje korijene vuče iz kršćanstva. U 9. stoljeću, u vrijeme Grgura Velikog, propisuje se crkvena mjera koja predviđa da se u ponedjeljak i utorak, uoči Čiste srijede ili Pepelnice, posti. Nedjelja koja prethodi Pepelnici nazvana je dominica carnis privii (nedjelja bez mesa), a narod ju je pojednostavljeno nazvao karneval ili mesopust (bezmesje). Riječ je o običaju da se neposredno pred početak korizme, koja traje četrdeset dana, započne post.

No, u 15. stoljeću post se u najširim krugovima zamjenjuje suprotnim navikama - prekomjernim uživanjem u jelu i piću, kao i razuzdanim zabavama pod maskama, ispod kojih je sve dopušteno. švicarski povjesničar umjetnosti i kulture Jakob Burckhardt (1818. - 1897.), pišući o talijanskoj renesansi kaže da ga riječki karneval podsjeća na rimske saturnalije, u kojima se pokazuju više no slobodni prizori. Naziv karneval najvjerojatnije se iz Italije proširio cijelom Europom. Najstariji tiskani spomen riječi karneval u hrvatskom jeziku pronalazimo u knjizi »Kratko skupljene ćudoredne iliti moralne bogoslovice bosanskog franjevca Marka Dobretića«, koja je objavljena 1782. godine u Anconi.

Prema drugom mogućem objašnjenju, riječ karneval ima još starije podrijetlo. Radi se o nazivu carrus navalis, koji je označavao brodove na kotačima koji su sudjelovali u povorkama u 14. i 15. stoljeću u Italiji. No, sam običaj sudjelovanja brodova na kolima u povorkama mnogo je stariji od srednjeg vijeka. Kola su, naime, bila dio proljetnih obrednih povorka u čast egipatske božice Izide, a isto tako i razuzdanih rimskih saturnalija.

Od hrvatskih naziva koji se vežu uz karneval najčešće su poklade, fašnik maškare i mesopust. Smatra se da je uz riječ post vezan i staroslavenski glagol klasti, no postoji i tvrdnja da riječ poklad označava ostavu, polog, depozit i skladište, što sugerira da se u te dane gosti ugošćuju te da se pokladaju jestvine (ostavlja meso). Po riječima povjesničara Vladimira Mažuranića (1845. - 1928.) riječ mesopust dolazi od latinske riječi carnis privium, što znači »posljednji dani mesojedja, kad treba da se pusti meso«, dok je naziv fašnik raširen u sjeverozapadnim dijelovima Hrvatske. Prema tumačenju, predstavlja iskrivljeni oblik njemačke riječi Fasching, čiji stariji oblik vastschang, zabilježen u 13. stoljeću, znači »ispiti posljednju čašu“.

Zajednička crta svih ovih svetkovina jest slobodnije i opuštenije ponašanje.