Нато и Србија? Шта би Србија добила а шта изгубила својим уласком?

[Crveni Baron]

Нато и Србија? Шта би Србија добила а шта изгубила својим уласком?

[ego]

11 теза у прилог НАТО

Пише: Василије Мишковић 

02 јануар 2011

Који су то аргументи у прилог уласка у НАТО, које романтични занесењаци превиђају или игноришу?

Срби су се поделили на два табора. На оне који су против уласка у НАТО и оне који су за то. Све нам говори да су они против НАТО-а, окренути прошлости и затворени за пријатељство међу народима. А да су други људи садашњице и будућности, спремни за сарадњу и комуникацију. Првима су битне романтичне представе попут сећања на жртве бомбардовања и штету која нам је нанесена проглашењем независности Косова, док други све то заборављају, гледајући само напред и узимајући у обзир корист од НАТО-интеграција за њих и нас.

Први аргумент  у корист атлантских интеграција налази се у самом НАТО-у. Тај Пакт није више војни савез већ заједница цивилизованих народа који у свету шире мир и демократију. НАТО је систем вредности и идеја модерног доба и прогресивних народа. Стога, НАТО више не ратује у духу старомодног поимања те речи. Он само посредује, он по потреби интервенише искључиво хуманитарно и миротворно. Чланице НАТО-а учествује само у мирољубивим боребним операцијама, ради пружања помоћи народима широм света. Отуда, уласком у НАТО Срби би постали део цивилизованог света који шаље своје момке широм планете да распростиру демократске вредности и доносе мир. Учешћем у НАТО операцијама и ми бисмо доказали своју опредељеност за толеранцију и европске вредности, у које се свакодневно кунемо. 

Други разлог за улазак у Пакт је, управо, бомбардовање Србије и одузимање Косова. Неко ће се наивно упитати – како је то аргумент у прилог учлањења у војни савез који нам је то учинио? Одговор је једноставан. Уласком у НАТО ми бисмо показали своју ширину и толеранцију. Демонстрирали бисмо да можемо преко свега да пређемо и да пружимо руку онима који су бацали бомбе на наше градове и децу. Цео свет би био задивљен таквим нашим изливом толеранције и опраштања непријатељима. Наш народ би био уважаван и поштован више него било који други, јер добровољно улази у војни савез који га је бомбардовао и који му отима колевку државности. Такав гест би нам донео изузетан имиџ.

Трећи аргумент за улазак у НАТО је да бисмо у том војном савезу остварили оно што желимо – сви Срби би били у једној војсци. Тако би опет Срби из Хрватске, БиХ, Црне Горе, Македоније, Словеније и Србије, марширали заједно, учествујући у мисијама мира и толеранције. А за оне којима је још на срцу стара Југославија, ето прилике да будемо опет у истој армади са Хрватима, Словенцима, босанским муслиманима, Албанцима и Македонцима, као некада у старој доброј ЈНА. Уласком у НАТО ми доприносимо и већој толеранцији и помирењу у региону, а не само генерално у свету.

Четврти разлог у прилог уласка у Северноатлантски савез је да бисмо  тако поправили свој спољнополитички положај. Боље је бити присутан кад се решавају битне ствари, него бити одсутан. Како се у НАТО-у одлуке доносе консензусом, онда бисмо ми били равноправни са Америком, и могли боље да се боримо за своје интересе. Ако Америка каже да је Косово независно, а наш представник каже да није, нема ништа од независности јер су сви чланови Савеза равноправни. Не само да бисмо себи помогли чланством у Атлантском војном савезу, већ бисмо и изнутра могли да се боримо за мир у свету, и спречили бисмо покушаје да неко тај добронамерни војни савез себично искористе за своје циљеве. Тако, ако би, рецимо, Америка одлучила да уђе у сукоб са Ираном или Русијом, ми бисмо могли то да спречимо. Наравно, ако за то постоје рационални разлози. Крајње је време да заборавимо отужне емоције.

Пети аргумент за улазак у НАТО је мање трошење пара на одбрану. Када будемо у НАТО-у нама и неће требати војска, јер ће нас Атлантски савез бранити од сваке опасности. С обзиром на то, готово да бисмо могли да предложимо укидање војске, и на тај начин максимално смањивање трошкова за одбрану. Но, како је ипак потребно да неко са нашим председником дочекује стране делегације, и иде, наравно без председника, у мировно-борбене мисије широм света, имамо разумевање за то што је после реформе војске преостао известан број војника. Он није довољан за одбрану земље (коју штити НАТО), али може да буде од користи у својству нашег контингента за хуманитарне ратове у иностранству.

Шести разлог за улазак у Атлантски миротворни војни савез - то су стране инвестиције. Када уђемо у НАТО биће много више улагања, и то директних, гринфилд. Пре свега градиће се нове, велике и лепе војне базе широм српских земаља, у које ће бити уложене милијарде долара. Наше фирме ће конкурисати за тендере за градњу путева до тих база и грађевина у самим базама, а можда добију и поверљиве послове за градњу силоса у које ће, вероватно, бити смештене и најновије балистичке ракете са нуклеарним бојевима главама. Сада је прилика да кажем и ово: само незналицама и злонамерним типовима делује да је лоше да на нашој територији буду смештене атомске бомбе. Оне су гарант стабилности и напретка земље која их има. Све државе у којима су смештене америчке атомске бомбе су стабилне и развијене, па ће присуство нуклеарног оружја САД имати позитиван утицај и наш развој.

Седми аргумент надовезује се на претходни. Наиме, долазак страних војника утиче позитивно на привредни раст. Примери тога су Јапан и Немачка, земље које су због присуства америчких војних база оствариле брз привредни раст. Поред тога што су војне базе саме по себи гринфилд инвестиције, страни војници су и значајни потрошачи домаћих производа. Присуство страних војника се може посматрати и као фактор развоја туристичке привреде, за који није потребна морска обала. Како ми имамо најбољу храну, савршену ракију и најлепше девојке на свету, не морамо да бринемо о пласману домаћих производа. Развој домаћег угоститељства, а нарочито коцкарница и индустрије сексуалних услуга, у значајној мери ће поправити наше финансијско стање и ојачати националне девизне резерве. Они који малициозно помињу случајеве када су амерички војници својим возилима газили цивиле, чинили штету или силовали девојке без санкција, треба да имају у виду да се све то не дешава тако често, те да се нешто мора жртвовати за нашу евроатлантску будућност.

Осми аргумент тиче се нивоа запослености. Осим ангажовања наше грађевинске оперативе у вези са подизањем војних база и благотворног утицаја присуства страних трупа на потрошњу домаћих производа, на пад незапослености позитивно ће деловати и ангажман наше омладине у НАТО активностима. Незапослена српска омладина добиће шансу да ради занимљиве, динамичне и добро плаћене послове у иностранству. Преко НАТО-а моћи ће да путује у далеке и егзотичне земље, да упознаје занимљиве људе и да их, по потреби, убије. На тај начин не би се само смањио ниво незапосленост, већ и редуковало насиље на утакмицама.

Девети разлог за чланство у Савезу који нас је недавно бомбардовао је то да је потребно да постанемо његов члан да бисмо се суочили  са својом прошлошћу, тј. да бисмо се ослободили баласта Косова и претеране оптерећености историјским наслеђем. Уласком у НАТО ми бисмо збацили велики терет националне историје са леђа, и тако растерећени, лаким кораком кренули у срећну будућност. Нама је НАТО потребан због нас самих, да би смо се отарасили свог злокобног национализма и да бисмо се, коначно, безрезервно суочили са сопственим злочинима.

Десети разлог зашто бисмо требали да уђемо у НАТО је да бисмо  остварили већу националну безбедност. Они који тврде да бисмо се уласком у тај војни савез изложили опасности од исламског тероризма, или пак да бисмо морали узети учешће у евентуалним сукобима НАТО-а са Ираном, или нама братском Русијом – или немају појма, или бескрупулозно лажу. Наиме, тај војни савез је толико слободан и волонтерски, да свака земља може да учествујете само у оном што жели, тј. ако јој не одговара, слободно може да одбијете сваку активност. Друга ствар је што свакој демократској и напредној земљи треба да буде част да узме учешће у операцијама против држава које се опиру ширењу евроатлантских вредности. То ми не бисмо морали да чинимо због обавеза према НАТО-у, већ би требали да радимо због морала, светског мира и космополитских идеала.

Једанаести аргумент у прилог Пакта: уласком у тај савез омогућили бисмо НАТО трупама да легално интервенишу ако би садашњи, проамерички, и самим тим и демократски режими у Србији, Црној Гори и БиХ, били угрожени. НАТО гвоздена песница могла би слободно да се обрачуна са ретроградним опозиционим снагама оданим превазиђеној идеји националног суверенитета, односно социјалне правде.

После ових аргумената у прилог НАТО интеграција, да ли било шта још треба рећи? Ко разуман и даље може да се опире приступању српских земаља том хуманитарном савезу?

Часопис Видовдан, број први, "СРБИ У НАТО?"

[obi-wan]

Нато и Србија? Шта би Србија добила а шта изгубила својим уласком?

Dobila bi sipak (da izvinete na vulgarnosti, ali se borim sa mucninom), a izgubila bi i ovo malo covecnosti i dostojanstva sto nam je ostalo...

Eto, onako kratko receno...