LaTeX, српски језик и ћирилица

[Juan Valdez]

Упутство је написано за TeX Live дистрибуцију и важи за било који Unix или Unix-like оперативни систем (BSD, Linux, Mac OS X...), мада га је могуће применити на било коју дистрибуцију LaTeX-а. Све је углавном исто од дитрибуције до дистрибуције, само што се структура директоријума благо разликује. Претпостављам да је исто могуће урадити на Windows верзији, али немам појма како је тамо реализована инсталација.

LaTeX је могуће користити за креирање ћириличних докумената на српском, једино што по дифолту то још увек не ради, па је потребно урадити пар ситница (све операције је неопходно одрадити као sudo или root јер се пише по системским фајловима и директоријумима).

Латиница ради out of the box, и активира се са

\usepackage{ucs}
\usepackage[T1]{fontenc}
\usepackage[utf8x]{inputenc}
\usepackage[serbian]{babel}

Ово ће вам омогућити да текст нормално куцате на латиници, без потребе за оним кукама и мотикама да би се добили наши карактери (tex фајл мора бити сачуван у UTF-8 енкодингу), да добијете називе делова документа на српском (нпр. за "Deo", "Glava" итд... за тип book) и укључиће хифенацију за српски језик. Наравно, пошто UTF-8 подржава и ћириличне знакове, ћирилица се може користити за писање и без овог гребавања описаног овде, али неће бити хифенације и неће бити назива као што су ”Део”, ”Глава”, затим назива месеца... У преводу, бескорисно.

Срећом, проблем се лако решава. Ћирилицу ћемо формално третирати као засебан језик (засебан пакет) serbianc. Два неопходна фајла се могу скинути одавде. Потребно је копирати их у одговарајуће директоријуме. Претпоставимо да је LaTeX дистрибуција инсталирана у /usr/local/texlive/2010/.

Тада је два фајла неопходно копирати у /usr/local/texlive/2010/texmf-dist/tex/generic/babel/.

У истом директоријуму је неопходно едитовати фајл babel.sty и додати линију

\DeclareOption{serbianc}{\input{serbianc.ldf}}

у део фајла у коме су еквивалентне линије за остале језике.

Ово ће да реши све осим хифенације. Фајл за хифенацију ћириличног текста на српском већ постоји, али није по дифолту укључен. Да би се укључио, потребно је едитовати language.dat који се налази у /usr/local/texlive/2010/texmf/tex/generic/config/.

Приметите да постоји линија

% from hyphen-serbian:
serbian loadhyph-sr-latn.tex

која учитава фајл  за хифенацију српског латиничног текста (loadhyph-sr-latn.tex) када babel пакет учита језик serbian.

Потребно је додати

% from hyphen-serbianc:
serbianc loadhyph-sr-cyrl.tex

(заправо, само друга линија је важна, прва је коментар), што ће учитати фајл за хифенацију српског ћириличног текста (loadhyph-sr-cyrl.tex) када babel учита језик serbianc.

Мислим да је ово довољно, али  language.dat постоји и у  /usr/local/texlive/2010/texmf-var/tex/generic/config/. Нисам сигуран чему служи texmf-var директоријум, али сам за сваки случај едитовао и language.dat у њему на горе описани начин.

На крају је још потребно обавестити LaTeX о начињеним променама:

sudo texhash

sudo fmtutil --all

За коришћење овако инсталиране ћирилице неопходне су следеће линије у tex фајлу.

\usepackage{ucs}
\usepackage[T2А]{fontenc}
\usepackage[utf8x]{inputenc}
\usepackage[serbianс]{babel}

Још једном, неопходно је да tex фајл буде сачуван користећи UTF-8 енкодинг.

Језике је могуће комбиновати. Ако, на пример, желимо да користимо енглески, српски на латиници и српски на ћирилици, унећемо следећи код:

\usepackage{ucs}
\usepackage[T1,T2А]{fontenc}
\usepackage[utf8x]{inputenc}
\usepackage[english,serbian,serbianс]{babel}

Jако је битно да главни језик документа буде наведен последњи у низу. Између језика шетамо наредбом \selectlanguage{назив језика} коју убацујемо непосредно испред текста на одговарајућем језику:

\selectlanguage{serbian}
\selectlanguage{english}
\selectlanguage{serbianc}

serbianc је подразумеван на почетку, али ако у неком моменту пређемо на други језик, неопходно је да се на serbianc вратимо помоћу \selectlanguage{serbianc}.

Ево како то изгледа у пракси...  :djetalina:

[Душко Дугоушко]

У последње време постају све популарнији софтверски пакети попут LyX (WYSIWYM) и BaKoMaTeX (WYSIWYG), који можда иду против концепције TeX-a, али зато можда захтевају мининимално или никакво познавање кода...

[Душко Дугоушко]

ћирилица

[Juan Valdez]

LyX подржава unicode од верзије 1.5, па је постало лагано користити наша слова. Али пошто LyX користи системску инсталацију LaTeX-a, још увек је неопходно одрадити ово горе да би се добила пуна функционалност.

[uros]

Ma kakav TeX, pravi nrdovi koriste iskljucivo troff (man troff).  girl_jumping

[Душко Дугоушко]

Ево да кажем да постоји још једна могућност, поред феноменалног Ивициног упутства. То је коришћење полиглосије. За коришћење полиглосије мора да буде инсталиран XeTeX, односно XeLaTeX, који поред лаког коришћења више језика у документима омогућава и лако коришћење класичних фонтова. Нпр. само са:

\usepackage{fontspec}
\usepackage{polyglossia}

\setmainlanguage[Script=Cyrillic]{serbian}
\newfontfamily\cyrillicfont[Script=Cyrillic]{Times New Roman}[/CODE]

остварује се коришћење српске ћирилице при чему ће за њу овако дефинисаном наредбом newfontfamily да користи Times New Roman фонт, а не Computer Modern Roman (при чему се подразумева да имате инсталиран TTF Times New Roman). Постављање фонтова је могуће и преко \setmainfont. Секундарни језици се додају са \setotherlanguage[〈options〉]{lang}, односно више њих са \setotherlanguages{lang1,lang2,lang3,...}. Тако за старогрчки, дода се:

[CODE]
\setotherlanguage[variant=ancient]{greek}
\newfontfamily\greekfont{DejaVu Serif}

[/CODE]

ево простог примера:

[CODE]
\documentclass{book}
\usepackage{fontspec,xltxtra,xunicode}
\usepackage{polyglossia}

\setmainlanguage[Script=Cyrillic]{serbian}
\newfontfamily\cyrillicfont[Script=Cyrillic]{Times New Roman}
\setotherlanguage[variant=ancient]{greek}
\newfontfamily\greekfont{DejaVu Serif}

\begin{document}
\chapter{Ворп језгра на хрчке}

\section{Српски}
Ево ћирилицe.

\subsection{Старогрчки}
\begin{greek}
μῆνιν ἄειδε θεὰ Πηληϊάδεω Ἀχιλῆος οὐλομένην, ἣ μυρί’ Ἀχaιοῖς ἄλγε’
ἔθηκε, πολλὰς δ’ ἰφθίμους ψυχὰς Ἄϊδι προί̈aψεν ἡρώων, aὐτοὺς δὲ ἑλώριa τεῦχε
κύνεσσιν οἰωνοῖσί τε πᾶσι, Διὸς δ’ ἐτελείετο bουλή, ἐξ οὗ δὴ τὰ πρῶτa διaστήτην
ἐρίσaντε Ἀτρεί̈δης τε ἄνaξ ἀνδρῶν κaὶ δῖος Ἀχιλλεύς.
\end{greek}

\end{document}[/CODE]

који даје ово: