Како смо огуглали.

[Баба]

Сећам се кад сам био клинац , када умре човек од 50 година , цело село га жали , а ако би се десило недај Боже да умре неко млађи од 18 ил 20 година то би била трагедија за место, цело место је било у туги .

Данас кад неко од 50 година умре то је ко добар дан , а ево тако мало по мало постаје и у односу на млађе.

Данас чујем да је умро момак од 20 година , пре две године умро му је брат , обојица од дроге.

Чујем коментаре типа - "па и нека је кад није знао да живи".

Овакви коментари би пре 20-30 година изазвали такво запрепашћење и саблазан да са коментатором нико не би хтео више разговарати као са последњим ђубретом од човека, а данас је и то ко добар дан.

Чак шта више ако кажеш неку контра томе , гледају те ко идиота.

Нема више мислости међу људима.

Како смо тако огуглали на туђу несрећу и страдање?

Кад се то десило?

Да ли су ратови ови наши несретни томе допринели или би се то десило и да није било њих?

Шта ви мислите о томе?

[marija]

ne znam Željko nekako smo postali suviše zaokupljeni sami sobom, sebični, zaboravili smo da delimo, da dajemo, da se družimo, ponašamo se kao da ćemo sve što imamo sa sobom poneti

gpodinama sam o tome tupila na svojim blogovima o nedostatku osećanja za druge, valjda sam se zamorila

[Лазар]

Мени се чини да је то због тога што људи више не гледају на људе као живе особе, на његове особине и квалитете али и мане, него само гледају на његово материјално богатство и свима је циљ да имају више од неке тамо особе... И због таквог начина живота који повлачи и доста стреса са собом, развија се и нервоза међу људима и људи напросто немају времена да поразговарају са другима да схвате друге, и да они буду схваћени од других... А особа која нема свој унутрашњи мир је лака мета за ћавола и разне глупости јој могу пасти на памет...

[Зоран]

Тачно је тако Жељко и ја о томе често размишљам. Мислим да је за то исто крив ''запад'' а на првом

месту и ми што смо допустили да све што је лоше допустимо да кроз Медије дође до нас, а нарочито

Интернет за децу ако немају надзора могу да гледају шта хоће. Ми се некако још и држимо тих

осећања, све док питамо за њих и чудимо се где су нестала...и то је добро, да се питам што значи да ипак су ту негде да их нисмо сасвим заборавили, али се плашим за нашу децу

која долазе која ће све они искушења да имају, тешко је замислити али да ће бити тешка у то

не сумњам.  

[бошкојуговић]

Огуглали смо претераном употребом гугла, то јест сувише смо гуглали. Посветимо мање времена интернету, а више човеку

[Slusalica]

Svako od nas iz svojih razloga.Kukavicluk.

[bilja]

  ???????????? рече:

???????? ??? ?????????? ????????? ?????, ?? ???? ?????? ??? ???????. ????????? ???? ??????? ?????????, ? ???? ??????

???????! ?? ????? ???????? ???? ???????!

[konstantin]

A vremena u zadnje dane skoro pa nece biti, godina  ce Postati kao mesec, mesec kao nedelja, nedelja kao dan, dan kao sat....STA SU GODINE U VREMENU????

[bilja]

Доћи ће вријеме цвијећа без мириса, воћа без укуса и људи без душе...

[konstantin]

  bilja рече:

???? ?? ??????? ??????? ??? ??????, ???? ??? ????? ? ???? ??? ????...

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=qiGk20X2zpQ

[Милан Меденица :)]

ТВ (старији) и рачунарске игре (млађи и најмлађи). слушам неки дан радио, сто станица и нигде ништа - као кабловска у америци кад сам био мали, нити један нормалан цртани а 27 канала са цртаним филмовима. сад је то исот код нас. нема везе са америком, већ са празнином.

сем тога што не постоји страх више - Cidade de Deus.

тврдоћа срца је дошла од тарења са злобом и крвљу људском - рат, абортус, навијачи, пропаганда смрти и насиља целокупном човечанству. рат више не познаје човека, већ бројку, абортус не познаје ни оца ни мајку, а камоли дете, навијачи не знају за игру и финесу већ само трчање и гурање и лаж, а на трибини само крв и ножеви, мотке, утоке и пендреци, пропаганда смрти кроз слике глади, разарања, силовања, експлозија, моћи које потресају земљу а камоли душу.

град као појам је постао смрад и фекалија, човек да се опорави мора да се удаљи на кратко ка зеленилу, да би удахнуо мало животне енергије и пружио руке ка Сунцу као дрво.