Критски текстови су дешифровани

[Баба]

Пише: KM.RU ФРОНТ-ПРOЕКТ   

01 јун 2011

Написани су на древном словенском језику!

Теорија да је, на територији коју смо навикли да зовемо Европом, заиста постојао заједнички језик и да је то био прасловенски језик, потврђују, између осталог, налази са Крита, једног од признатих центара древне културе. Ово острво одавно привлачи пажњу оних научника који трагају за исходиштем европске цивилизације.

Једна од најважнијих загонетки Крита дуго време су била писмена, која су припадала, како се сматра, познатој минојској цивилизцији  III-II миленијума п.н.е. Над загонетком тих натписа који су украшавали, између осталог, такав древни и загонетни артефакт као што је Фестски диск, пронађен 1908. године за време ископавања Фестског дворца од стране италијанског археолога Луиђи Перниера ( Luigi Pernier B.), разбијали су главу многи научници. Важан допринос дешифровању минојске писмености дао је човек који је, како је прихваћено, открио минојску цивилизацију , — британски научник Артур Еванс. Он је писмена поделио на хијероглифско, као и на линеарно писмо А и линеарно писмо Б, утврдио је слоговни карактер линеарног писма, такође и сродство између линеарног писма А и линеарног писма Б, али ниједно од њих није успео да дешифрује.

Тајна је поклекла тек пред  руским истраживачем Анатолијем Козељским. У својој књизи «Письмена античных славян», први пут издатој 2003. године, он је представио 44 текста минојске цивилизације, које је прочитао и дешифровао: упутства за различите сфере живота тог времена (правила понашања у гостима, препоруке из медицине, савети младим мајкама, санитарна правила и сл.). Како пише Анатолиј Козељски, приступајући решавању тако сложеног задатка, какав је, без сумње, дешифровање критске писмености, он је пошао од «претпоставке да је критско хијероглифско писмо, које претходи критском линеарном писму, такође слоговно (т. ј. такав тип писма где сваки графички знак означава слог. — Прим. KM.RU). Притом, по претпоставци научника, у називу објекта, који је приказан хијероглифом,  читао се само почетни слог, т.ј. примењивао се т.зв. акрофонски принцип.

На тај начин, основни задатак истраживача своди се на реконструкцију објеката, чији су цртежи постали основа за линеарне знаке. «У почетној фази дешифровања, — пише Козељски, — представљао се објекат, поједностављеним цртежом, што је и био знак слоговног писма. Из назива објекта чита се само први слог. Тај први слог и даје значење линеарног знака». Паралелно с тим Козељски је издвојио т. зв. знаке-лигатуре, који представљају обједињење неколико знакова.Такође, он је  утврдио да се у лигатури обједињују слоговни знаци — силабограми.

Трећа најважнија компонента методике, коју је Козељски применио за дешифровање критских писмена, је издвајање т.зв. логограма. Тако је истраживач назвао знаке-цртеже, које је налазио у текстовима, а који приказују објекте, чије се значење утврђује релативно лако и који се читају као цела реч  (мада, наравно, могу да улазе у састав и сложеније речи). Аутор је, јединственим методом, све њих свео у посебну таблицу. 

1.      Важност логограма, истиче у свом раду Козељски, је у томе што они представљају својеврсне репере-контролоре исправности дешифровања. «Код правилно изабраног језика писма, логограм указује на тематику приче и даје звук речи», — пише научник. Тако, најважнији задатак постаје управо правилан избор језика. Ту су Козељском помогла истраживања истакнутог руског историчара и филолога  А.Д. Черткова, аутора таквих радова као што су «Очерк древнейшей истории протославян»[1] (1851), «О языке пеласгов, населявших Италию, и сравнение его с древнесловенским»[2] (1855-1857). Чертков је још у XIX в. установио да су, у епохи, која је претходила појави грка-дорана, на историјској сцени, најразвијенији део становништва Средоземља и Балкана, чинила протословенска племена пелазга. Полазећи од тог закључка, Козељски је претпоставио да називе иконографских прототипова треба тражити баш у словенским језицима и ова хипотеза му је омогућила да дубоко узнапредује на путу дешифровања древних писмена. Дешифровање је наведено у његовој књизи (в. илустрације).

                                                                                                                                                           

Ипак, Анатолиј Козељски, како и треба да буде код правог научника, избегава категоричност. «У овој фази изучености текстова, — пише он, — немогуће је одредити на који дијалекат древног словенског језика се односи језик линеарног писма А». Али, да је ово у сваком случају древни словенски језик, истраживач нимало не сумња у то. Истина, садашње словене  и те, који су свој траг оставили на таблицама са острва Крита, одваја временски понор: таблице линеарног писма А из Агиа-Триаде, например, датирају се у  XVII в. п. н. е., дакле, питање -  да ли смо ми директни потомци тих античких словена још увек захтева свестрано проучавање. Али, подвлачи Анатолиј Козељски, језичке паралеле, такође и неки обреди директно указују на ту сродност.

Напомене:

[1] «Преглед најстарије историје протословена»

[2] «О језику пелазга, који су насељавали Италију, и његовом поређењу с древним словенским»

За Видовдан превео Милош Матовић

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=13950:minojsko-pismo-deifrovano&catid=44:kultura&Itemid=71

[дибидусрус]

Јесте. Тамо пише како се први добра грејана ракија, и уз шта иде најбоље кисео купус.

[Баба]

Јесте. Тамо пише како се први добра грејана ракија, и уз шта иде најбоље кисео купус.

?

[Prolece]

Јесте. Тамо пише како се први добра грејана ракија, и уз шта иде најбоље кисео купус.

?

stadaradim

[ego]

http://www.politika.rs/ilustro/2133/9.htm

stadaradim

[ego]

Истраживања у потпуности руше тезу Константина Порфирогенита о досељавању Словена на Балканско полуострво у 6. веку после Христа, пошто се оно збило коју десетину хиљада година раније и може се пратити путем хаплогрупе R1a. Заправо, релативно мали проценат становништва Балканског полуострва има словенско порекло. Највећи проценат аутохтоног становништва (хаплогрупа I2) је концентрисан у мање приступачним динарским пределима.

Haplogroup R1a (Y-DNA)

http://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_R1a_(Y-DNA)

[NinaD]

0102_laugh

[Милан Меденица :)]

жељко, ај среди први пост, имаш у њему [ заграду поред слова па је прекинут текст све до линка.  .mislise.

[Михајло]

Пише: KM.RU ФРОНТ-ПРOЕКТ    

01 јун 2011

Написани су на древном словенском језику!

Теорија да је, на територији коју смо навикли да зовемо Европом, заиста постојао заједнички језик и да је то био прасловенски језик, потврђују, између осталог, налази са Крита, једног од признатих центара древне културе. Ово острво одавно привлачи пажњу оних научника који трагају за исходиштем европске цивилизације.

Једна од најважнијих загонетки Крита дуго време су била писмена, која су припадала, како се сматра, познатој минојској цивилизцији  III-II миленијума п.н.е. Над загонетком тих натписа који су украшавали, између осталог, такав древни и загонетни артефакт као што је Фестски диск, пронађен 1908. године за време ископавања Фестског дворца од стране италијанског археолога Луиђи Перниера ( Luigi Pernier B.), разбијали су главу многи научници. Важан допринос дешифровању минојске писмености дао је човек који је, како је прихваћено, открио минојску цивилизацију , — британски научник Артур Еванс. Он је писмена поделио на хијероглифско, као и на линеарно писмо А и линеарно писмо Б, утврдио је слоговни карактер линеарног писма, такође и сродство између линеарног писма А и линеарног писма Б, али ниједно од њих није успео да дешифрује.

Тајна је поклекла тек пред  руским истраживачем Анатолијем Козељским. У својој књизи «Письмена античных славян», први пут издатој 2003. године, он је представио 44 текста минојске цивилизације, које је прочитао и дешифровао: упутства за различите сфере живота тог времена (правила понашања у гостима, препоруке из медицине, савети младим мајкама, санитарна правила и сл.). Како пише Анатолиј Козељски, приступајући решавању тако сложеног задатка, какав је, без сумње, дешифровање критске писмености, он је пошао од «претпоставке да је критско хијероглифско писмо, које претходи критском линеарном писму, такође слоговно (т. ј. такав тип писма где сваки графички знак означава слог. — Прим. KM.RU). Притом, по претпоставци научника, у називу објекта, који је приказан хијероглифом,  читао се само почетни слог, т.ј. примењивао се т.зв. акрофонски принцип.

На тај начин, основни задатак истраживача своди се на реконструкцију објеката, чији су цртежи постали основа за линеарне знаке. «У почетној фази дешифровања, — пише Козељски, — представљао се објекат, поједностављеним цртежом, што је и био знак слоговног писма. Из назива објекта чита се само први слог. Тај први слог и даје значење линеарног знака». Паралелно с тим Козељски је издвојио т. зв. знаке-лигатуре, који представљају обједињење неколико знакова.Такође, он је  утврдио да се у лигатури обједињују слоговни знаци — силабограми.

Трећа најважнија компонента методике, коју је Козељски применио за дешифровање критских писмена, је издвајање т.зв. логограма. Тако је истраживач назвао знаке-цртеже, које је налазио у текстовима, а који приказују објекте, чије се значење утврђује релативно лако и који се читају као цела реч  (мада, наравно, могу да улазе у састав и сложеније речи). Аутор је, јединственим методом, све њих свео у посебну таблицу.  

1.      Важност логограма, истиче у свом раду Козељски, је у томе што они представљају својеврсне репере-контролоре исправности дешифровања. «Код правилно изабраног језика писма, логограм указује на тематику приче и даје звук речи», — пише научник. Тако, најважнији задатак постаје управо правилан избор језика. Ту су Козељском помогла истраживања истакнутог руског историчара и филолога  А.Д. Черткова, аутора таквих радова као што су «Очерк древнейшей истории протославян» (1851), «О языке пеласгов, населявших Италию, и сравнение его с древнесловенским» (1855-1857). Чертков је још у XIX в. установио да су, у епохи, која је претходила појави грка-дорана, на историјској сцени, најразвијенији део становништва Средоземља и Балкана, чинила протословенска племена пелазга. Полазећи од тог закључка, Козељски је претпоставио да називе иконографских прототипова треба тражити баш у словенским језицима и ова хипотеза му је омогућила да дубоко узнапредује на путу дешифровања древних писмена. Дешифровање је наведено у његовој књизи (в. илустрације).

                                                                                                                                                           

Ипак, Анатолиј Козељски, како и треба да буде код правог научника, избегава категоричност. У овој фази изучености текстова, — пише он, — немогуће је одредити на који дијалекат древног словенског језика се односи језик линеарног писма А. Али, да је ово у сваком случају древни словенски језик, истраживач нимало не сумња у то. Истина, садашње словене  и те, који су свој траг оставили на таблицама са острва Крита, одваја временски понор: таблице линеарног писма А из Агиа-Триаде, например, датирају се у  XVII в. п. н. е., дакле, питање -  да ли смо ми директни потомци тих античких словена још увек захтева свестрано проучавање. Али, подвлачи Анатолиј Козељски, језичке паралеле, такође и неки обреди директно указују на ту сродност.

Напомене:

1 Преглед најстарије историје протословена

2 О језику пелазга, који су насељавали Италију, и његовом поређењу с древним словенским

За Видовдан превео Милош Матовић

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=13950:minojsko-pismo-deifrovano&catid=44:kultura&Itemid=71

Иначе су користили Србски језик и за дешифровање...Етурског писма...а многи историчари су чак сматрали да су Етурци..Србског порекла..

Врло важан доказ о томе да су се сви Словени некада звали Србима јесте онај из 890. године, баварског анонимуса (био је свештеник који није оставио име иза себе), Десцриптио цивитатум ет регионум ад септентрионалем плагам Данубии ("Опис градова и области у Подунављу"), где каже да се Срби сматрају великим народом, те да о себи говоре како су сви Словени настали од њих (Зервиани qуод тантум ест регнум, ут еx ео цунцтæ гентес сцлаворум еxортæ синт ет ориqинем, сицут аффирмант, дуцант...). Сем тога мноштво Словена претопило се у Германе након примања хришћанства, иако су дуго пружали тежак отпор (читати француског слависту Канта). Тако је славни канцелар Ото Бизмарк често причао у свом дневнику да његова баба није знала ни једне немачке речи, већ само сорабски (србски). У 17. веку Лајбниц је рекао руском цару Петру Великом: "Наше је порекло исто, оба смо Словени". Према томе и ово је у складу са Далимиловом хроником.

[Михајло]

А неки Чеси би нас моги упознати са Далимиловом хроником...да не испадне како ја лупам...

извод из: "Далимилове хронике" (латинична верзија):

... Mezi jinimi Srbove ottud, gděž bydle Hřekove, až do Řima sě vsplodichu. V srbskem jazyce jest země, jiež Charvati jest imě. V tej zemi běše Lech, jemuž imě dějechu Čech. Mužobojstva sě dočini, pro něž svu zemiu provini. Ten Čech jměješe bratov šest... a ot nich mnogo čeledi, jiež jednéj noci osledi, i vybra sé se všemi z země, jiež běše Charvati imě...