Мудрац

[florenntina]

Ovako sam ja upoznala pokojnog Jasu Grobarova pre NEKIH veceri poezije.... Slucajno sam srela nepoznatog coveka u dugom belom dzemperu sa psom ispre jednog mosta u isto vrema kad i jednu poznanicu. Na pitanje poznanice "Gde si to posla", odgovorih "... na NEKE veceri poezije". J. G (kako cu posle saznati) se na to umesa i poce da prica kako to nisu NEKE veceri poezije vec veceri poezije cuvnog pesnika, i ko je bio pesnik, i koliko je vazno njegovo stvaralastvo... Branila sam se argumentima da iste proklete komunjare koje su ga proterale i proglasile izdajnikom, sada ga velicaju i proglasavaju herojem i da mi se sve to skupa gadi iako je vrednost doticnog srpskog simboliste neosporna... Brzo smo nasli zajednicki jezik moj tajanstveni gost i ja i nastavili susret tako sto mi je on recitovao pesmu koju je hteo izvesti to vece, a ja sam aplaudirala. Tu, u centu grada, ispred mosta...Rastali smo se uz moje obecanje da cu ga podrzati i to vece jer mi se njegova poezija dopala...

Ne mogu da tvrdim da je moj komentar uticao na njegovu odluku, ali cinjenica je da je g. J.G. to vece, umesto izabrane pesme, odlucio da recituje pesmu posvecenu Dobrici Cosicu koji je naravno sedao u prvom redu, a ona je pocinjala nekako ovako " Ja sam magarac..." Cudesne su i cesto nesagledive dubine i sirine susreta. Iskreno sam, kao sto sam i obecala, to vece podrzala "svog" pesnika, pokojnog Jasu Grobarova jer mi se dopadala njegova poezija...