Космодроми и бродови Русије

[Guest Оливера]

Русија не намерава да уступи лидерство у космичком туризму

Преко 300 људи из читавог света, међу којима 11 руских грађана, намерава да се упути на космичко путовање у нарадних 5 година. Сви они су резервисали места на палуби приватног космичког брода Спејсшип-2, који треба да буде завршен 2011. године. Летелицу прави компанија Вирџин Галактик, која припада британском предузимачу Ричарду Бренсону.

Изградња брода нове генерације открива до сада невиђене могућности не само за милијардере, који су спремни да плате по 20 милиона долара за егзотично путовање, већ и за средње слојеве становништва. Према прогнозама стручњака, већ у наредној деценији цена космичког лета ће пасти до 10 хиљада долара по човеку. И самим тим учиниће лет у орбиту уобичајеним.

Карте за први лет Спејсшипа коштају за сада 200 хиљада евра. Управо такву суму платио је немачки тркач Михаел Шумахер да би се нашао међу првим космичким туристима ракетоплана. Друштво ће Шумахеру правити још двојица тркача – Рубенс Барикело и Ники Лауда, научник Стивен Хокинг и дизајнер Филип Старк. И бивши премијер Велике Британије Тони Блер планирао је да се упути у космос.

По мишљењу стручњака, изградња приватних космичких летелица никако неће правити конкуренцију руском космичком туризму. Лет Спејсшипом ће трајати свега 6 сати, док Русија пружа боравак у космосу од неколико дана, могућност боравка на МКС, чак и излаз у отворени космос. И мада је цена за такво путовање 10 пута већа од лета ракетопланом, оних који желе да плате 20 милиона долара за лет Сојузом има исто толико као и пре. Руски космички турзам ће и даље заузимати водеће позиције, сматра саветник председника РКК Енергија, космонаут Александар Александров.

- Руска космонаутика је највише напредовала у том правцу и стекла је прилично велико искуство: скоро десет туриста већ је освојило космички простор. Програм приватног освајања космоса за сада се налази у зачетку. Треба имати у виду да стране компаније нису слале ван граница наше планете ни једног туристу. А то је прилично сложена ствар, како финансијски, тако и технички. Русија намерава да даље развија овај правац.

Ипак Роскосмос за сада сам је обуставио праксу космичког превоза. По речима шефа агенције Анатолија Перминова, тренутно је то повезано са физичким одсуством места на орбиталној станици. У датом тренутку врши се припрема за лет последњег, седмог космичког туристе, канадског милијардера Гија Лалибертеа. Његов лет је планиран за 30. септембар.

Решава се и питање изградње специјалног туристичког брода Сојуз. Његово лансирање се планира за 2011. годину. Осим свега осталог, 2025. године Русија ће, могуће, добити нову космичку маршруту са искрцавањем на Месец. Руски бизнисмен Роман Абрамович је изразио жељу да плати 300 милиона долара за то да први изврши ово путовање.

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Ruski kosmonauti nose krompir u svemiр

Autor: CDC/IB | Foto: reuters | 24.08.2009.

Kosmonauti iz Rusije, koji u naredni tri meseca treba da otputuju na Međunarodnu svemirsku stanicu, poneće sa sobom krompir iz Perua, u najnovijem eksperimentu izgradnje svemirske bašte sa nultom gravitacijom.

Bašta sa ovim južnoameričkim povrćem biće korišćena kao proba vezana sa buduću ekspediciju na Mars, kada će astronauti krenuti na interplanetarni let, koji će trajati otprilike tri godine. Međutim, još uvek se ne radi o scenariju iz filma "Odiseja u svemiru 2001", u kojem oko zagađene i zatrovane Zemlje orbitiraju ogromne svemirske kupole u kojima su zasađena polja i čitave šume, ali je možda reč o prvom koraku ka novim tehnikama uzgajanja biljaka.

"Postigli smo dogovor sa Univerzitetom iz Kurska u Rusiji o realizaciji eksperimenata na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Izdvajamo eksperiment sa krompirom, namirnicom koja može da se uzgaja na stanici, tako da u budućnosti kosmonauti koji budu leteli na Mars mogu da jedu prirodnu hranu", objašnjava Aurelio Padilja, rektor peruanskog Nacionalnog univerziteta inženjerstva.

[Guest Оливера]

У Русији до 2013 године ће се појавити 7 крупних корпорација за производњу космичке технике

У Русији до 2013 године ће се појавити 7 крупних корпорација за производњу космичке технике нове генерације. То је предвиђено у складу са планом структуралних промена у ракетно-космичкој грани. Формирана удружења ће бити довољна за производњу космичких апарата и конкурентна на светском тржишту.

25.08.2009.

[Guest Оливера]

Vladimir Putin: postoje svi uslovi za povećanje efikasnosti raketno-kosmičke grane

Premijer RF Vladimir Putin je na današnjem savetovanju posvećenom problemima nacionalne raketno-kosmičke grane izrazio sigurnost da postroje svi uslovi za povećanje njene efikasnosti.

Rusija u oblasti proizvodnje raketa i osvajanja kosmosa već nekoliko decenija zauzima vodeće pozicije na planeti. Prošla su vremena kada je rivalitet SSSR-a i SAD u ovoj grani s obzirom na hladni rat bio, pre svega, jedan od glavnih elemenata trke u naoružanju. Sada je kosmos prostor za saradnju već mnogih država u interesu čitavog čovečanstva. U orbiti oko Zemlje funkcioniše Medjunarodna kosmička stanica, gde zajedno rade Rusi, Amarikanci i Evropljani, predstavnici mnogih zemalja. Za poslednje vreme u red kosmičkih sila stale su Kina, Indija, Iran i Južna Koreja. Prema prognozama stručnjaka, već uskoro u kosmosu može da postane tesno za satelite koji se nalaze u geostacionarnim orbitama. Zato se već može govoriti o konkurenciji u kojoj Rusija, razume se, ne namerava da povlači sa svojih pozicija. A to znači da ruska raketno-kosmička industrija mora ne samo da ide u korak sa vremenom, nego već danas da stvara konkretne projekte za budućnost. Premijer Vladimir Putin je na savetovanju govorio o najvažnijim sektorima dotične grane.

To su pilotirana kosmonautika, proizvodnja kosmičkih aparata i raketa-nosača, pružanje usluga oko lansiranja kosmičkog tereta. Što se tiče konkretnih projekata, posebnu pažnju treba pokloniti univerzalnom nizu raketa-nosača „Angara“, konstruisanju principijelno novih kosmičkih aparata za navigaciju, vezu, daljinsko sondiranje Zemlje i meteoroloških satelita.

Naravno da razvoj i modernizacija raketno-kosmičke grane skupo koštaju, tim pre u uslovima globalne krize i s obzirom na nepredvidjene okolnosti kao što je, na primer, nedavna tragična havarija u Sajano-šušenskoj HE. Sa tim u vezi, u nizu zemalja čak su se čula demonstrativno pesimistička rezonovanja. Ali vlada Rusije rešena je da realizuje sve zacrtane planove – rekao je Vladimir Putin i nastavio.

Bez obzira na izvesne ekonomske teškoće, zadržali smo kosmičku problematiku medju budžetskim prioritetima. Samo ove godine u okviru 3 federalna programa u te svrhe je izdvojeno skoro 82 milijarde rubalja. Vlada je preduzela i čitav niz antikriznih mera za stabilizaciju finansijskog položaja pojedinih preduzeća. Reč je o dodatnoj kapitalizaciji kompanija, davanju državnih garancija i subvencija.

Predstavnik Ruske kosmičke agencije saopštio je da će već narednih meseci biti proglašen pobednik konkursa za stvaranje novog ruskog pilotiranog vasionskog broda. Biće nastavljena i realizacija medjunarodnih programa. Na primer, Japan i Južna Koreja zainteresovale su se za izgradnju i dalje zajedničko korišćenje ruskog kosmodroma „Vastočni“ u bazenu reke Amur. A lajtmotiv savetovanja je sledeći: Rusija namerava da i ubuduće zadrži vodeće pozicije u istraživanju i osvajanju kosmosa.

Glas Rusije 25.08.2009.

[Guest Оливера]

Умро легендарни совјетски пилот-космонаут Павел Попович

На Криму је умро легендарни совјетски пилот-космонаут Павел Попович који је имао 79 година. Он је био доајен првог одреда космонаута, у којем је био и Јуриј Гагарин. Први пут је Попович летео у космос 1962. године. Други пут после 12 година, када је у орбити било два брода Сојуз. То је био први групни лет који је доказао могућност усклађених акција две посаде.

30.09.2009.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Данас лансиран космички брод Сојуз са посадом који ће се спојити са МКС почетком октобра

Данас је лансиран космички брод Сојуз са посадом који ће се спојити са МКС почетком октобра. Чланови посаде су: Рус Максим Сурајев, астронаут Џефри Виљемс и космички туриста, власник Циркуса Сунца Ги Лалиберте. Виљемс и Сурајев ће остати у орбити 169 дана и имати научне експерименте. Лалиберте ће остати 11 дана и вратити се на Земљу с комонаутима претходне експедиције.

30.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

„Sojuz TMA-16“ spojio se sa orbitalnim kompleksom

Pilotirani kosmički brod „Sojuz TMA-16“ u kojem se nalazi nova posada Međunarodne kosmičke stanice spojio se sa orbitalnim kompleksom. Zajedno sa Rusom Maksimom Surajevom i Amerikancem Džefrijem Vilijamsom, koji će pola godine raditi u orbiti, tamo je doleteo 7. kosmički turista, vlasnik cirkusa „Cirque de Soleis“ Gi Laliberte. One će se 10 dana vratiti na Zemlju zajedno sa ruskim, kosmonautom Genadijem Padalkom i američkim astronautom Majklom Baretom koji rade u MKS-u od marta.

02.10.2009

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Ruski kosmički navigacioni sistem GLONAS postaje konkurent američkog GPS-a

– izjavio je zamenik rukovodioca Ruske kosmičke agencije Anatolij Šilov. Prema njegovim rečima, učesnici završene medjunarodne konferencije o satelitskoj navigaciji u Sankt-Peterburgu priznali su da GLONAS pruža niz kvalitetnijih usluga od GPS-a. Ruska kosmička agencija nalazise pred zadatkom da do 2011. godine GLONAS nadmaši GPS u svim parametrima. u tu svrhu Sada se u tu svrhu stvara satelit nove generacije „Glonas K“ – saopštio je gn Šilov.

03.10.2009

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Страна отмечает День космических войск

03.10.2009.

[Guest Оливера]

Преминуо је један од првих совјетских космонаута

Преминуо је један од првих совјетских космонаута и чувени инжињер Константин Феоктистов. Има је 83 године. Феоктистов је рођен у Вороњежу 1926. године. У одред космонаута инжињер Феоктистов је доспео 1964. године. Заједно са Комаровом и Јегоровом ушао је у састав прве групне посаде, која је извела лет без скафандера. За храброст, испољено за време лета, космонаут је добио звезду Хероја СССР. До 1990. године Феоктистов је радио у научно-произовдном удружењу Енергија. Радио је на бродовима Сојуз и Прогрес, орбиталним станицама Салут и Мир. Име Феоктистова добила је улица и школа у Вороњежу, где је рођен, као и кратер на супротној страни Месеца.

22.11.2009

[мирођија]

7 месеци и 2 недеље у космосу — "Памтим мирис траве и земље…"

Ових дана космонаути који су се 11. октобра вратили из свемира изнели су у Звезданом градићу своје утиске новинарима. Рус Генадиј Падалка и Американац Мајкл Барет радили су у орбити 198 дана и ноћи, а космички туриста Ги Лалиберте провео је у орбиталном комплексу 2 недеље, али стекао не мање утисака.

Оснивач „Циркуса сунца“ у Монтреалу Ги Лалиберте испричао је да се није одмах одомаћио у станици и да се у почетку бојао да нешто закачи и оштети. Али он је извршио све своје задатке. Остварио се његов давнашњи сан – да посети космос и да привуче општу пажњу проблему несташице питке воде на Земљи.

- Један од мојих циљева био је да испричам о мом фонду „Ван Дроп“ који испоручује питку воду рејонима где се осећа њена несташица – говори Ги Лалиберте. – У ове сврхе троши се 1 одсто прихода мог циркуса и плата његових посленика. Све у свему, већ сам уложио у испоруке воде 100 милиона долара. Успоставио сам везе са различитим космичким агенцијама и трошим средства за научне и образовне пројекте. Такав је мој допринос хуманитарној сфери.

Генадиј Падалка и Мајкл Барет који су провели у бестежинском стању више од пола године говоре да се осећају сасвим задовољавајуће. После толико дугог времена у космосу било је нарочито пријатно окусити јабуку коју сам добио у казахстанској степи – рекао је Генадиј Падалка и наставио.

- Била је врло укусна и поред тога што је степа била врло сува, што је било много људи и невероватно много прашине. Али јабуком сам надокнадио све изгубљено за последњих 7 месеци.

А Мајкл Барет ће дуго памтити прве земаљске мирисе.

- То је озбиљна ствар, 7 месеци у бестежинском стању, ало нормално се осећамо. Памтим мирис траве и земље – било је врло пријатно када смо подигли поклопац. А када смо долетели у Звездани градић, осетио сам мирис шуме.

Наравно да су чланови космичке посаде придавали посебан значај писмима и пакетима које им је достављао космички теретњак. Према њиховим речима, посебно су их радовале бомбоне и чоколада. У слободно време којег је било веома мало слушали су музику. У орбиталном комплексу већ постоји доста велика фонотека са музичким композицијама различитих стилова. Мањи проблеми које су изазвали различити прописи НАСЕ и Руске космичке агенције никоме нису сметали – саопштио је Генадиј Поадалка.

- Имали смо посебну храну, посебно снабдевање одећом и санитарно-хигијенским стварима, али живели смо према својим правилима. С обзиром на све безбедносне захтеве и у циљу стварања добре психолошке климе у станици ручали смо у руском, а вечерали у америчком модулу. Понекад смо размењивали филмове. Иначе, веома је компликовано водити рачуна о интересима других – људи се разликују по карактерима, народности, навикама и склоностима. Али живели смо према правилу „потпуна слобода и демократија са изузетком анархије“. Најтеже је растанак са људима. Такав тренутак је веома мучан, посебно када радимо заједно 2 или 4 месеца.

Вероватно, најнеобичнија околност нашег рада у орбити био је број космонаута који асу се истовремено окупили у станици – сматра Генадиј Падалка. — Било нас је први пут 9-ро.

Следећи брод ће полетети у орбиту у другој половини децембра. Али космички туристи нису предвиђени барем у 2 предстојеће експедиције јер ће се, због неопходности да се брзо доврши градња Међународне космичке станице, њена стална посада повећати на 6 чланова, тако да ће сва места у бродовима бити намењена за професионалне космонауте. Убудуће, пошто се појаве нови васионски бродови, места за туристе ће се наћи.

<audio>

15.10.2009

               Глас  Русије

[мирођија]

Прорадио сателит ГЛОНАСС

    Пуштен је у рад последи од три сателита ГЛОНАСС, лансираних у децембру. Сада се руски систем глобалног позиционирања састоји од 22 сателита, од којих се 18 користи по намени. Навигациони сигнал може непрекидно да се прима на читавој територији Русије. Ове године планирају се још три лансирања по три сателита. Прво од њих ће бити одржано крајем фебруара.

01.02.2010

            Глас Русије

[мирођија]

Нова посада МКС припрема се за необичан старт

Три богатира иду и космос да дочекају Нову годину 16 пута. 23. посада МКС ће полетети са Бајконура у хладну зимску ноћ између недеље и понедељка. Нешто слично још се није дешавало: раније је старт био заказиван само у светло доба дана, и по правилу у пролеће, лето или јесен.

Од трња – из кавкаске степе – до звезда винуће се војни пилот са медицинским образовањем и два инжињера. Касно увече у недељу у руски брод Сојуз ТМА-17 попеће се Рус Олег Котов, астронаут НАСЕ Тимоти Кример и јапански астронаут Соити Ногути. Најискуснији у тој космичкој тројци је Олег Котов. То је његов други лет. Пред старт Олег Котов је изјавио да је посада пипремљена као један организам. На сваког може да се рачуна да ће испунити било какав задатак, како планиран, тако и непланиран.

А то што је полетање пред саму Нову годину, по речима Олега Котова још је занимљивије:

"Посада је весела, имамо сваког дана празник! Први пут ћемо дочекати Нову годину у орбити и то 16 пута. То је добро"!

Ракета носач Сојуз-ФГ већ је постављена на стартни полигон број један космодрома Бајконур, познат као Гагарински старт. Управо одатле после првог космонаута планете Земљу напуштају сви пилотирани бродови.

<audio>

20.12.2009

    Глас  Русије

[мирођија]

Jubilej leta Jiruja Gagarina će preporoditi kod omladine interesovanje za kosmos

Rusija se sprema za proslavu 50-godišnjice jednog od glavnih događaja u istoriji čovečanstva – prvog kosmičkog leta Jurija Gagarina i 2011. proglašena je Godinom ruske kosmonautike.

Premijer RF Vladimir Putin smatra jubilej Gagarinovog leta kao jedinstvenu priliku da se svet još jednom podseti na ključnu ulogu Rusije u osvajanju kosmosa. Neophodno je čuvati uspomenu na one koji su pomogli realizaciji ovog projekta veka – rekao je Putin na prvoj sednici Organizacionog komiteta za pripremanje jubileja.

Ovaj događaj je za našu zemlju postao uistinu nacionalni trijumf koji je tada konsolidovao i ujedinio čitav narod. Upravo je naša zemlja koja je doživela razorni svetski rat, ogromne teškoće i iskušenja uspela da realizuje ovaj izuzetan projekat. To su omogućili talenat i napori stotina hiljada ljudi – naučnika, konstruktora, inženjera, radnika i vojnih lica. Moramo da pamtimo njihov podvig, da ga uvek pamtimo i da prenosimo ovu diku u sećanje budućih generacija.

Trijumfalno ostvarivanje sovjetskog kosmičkog programa započeto je 4. oktobra 1957. godine lansiranjem prvog veštačkog Zemljinog satelita. Kroz manje od mesec dana u drugom kosmičkom aparatu u svemir je poletelo prvo živo biće – keruša Lajka. Zatim su bili psi Belka i Strelka čije su držanje u orbiti operateri pratili pomoću najnovijeg sistema kosmičke televizije. Kasnije, 1961., isti sistem će preneti širom sveta sliku kosmonauta br. 1 Jurija Gagarina.

Početkom 1959. godine SSSR je prvi u svetu lansirao u pravcu Meseca interplanetarnu stanicu „Luna 1“ koja je mimoišla ovaj Zemljin satelit na rastojanju manjem od 6 hiljada km i koja je postala Sunčev satelit. „Luna 1“ je dobila naziv „nova planeta“ i „San“. Iste 1959. godine sovjetska stanica „Luna 2“ postala je prvo rukotvoreno telo koje je stiglo do površine Meseca. Kroz nekoliko godina ostvareno je meko spuštanje „Lune 9“ na Zemljin satelit. Njeni radio-signali sa slikama Mesečeve panorame odgovarali su međunarodnim foto-telegrafskim standardima. Pored sovjetskih sistema za posmatranje, primila ih je engleska opservatorija nakon čega su slike objavile britanske novine.

Sovjetski Savez je prvi uputio u kosmos ženu, Valentinu Tererškovu, prvi izvršio spajanje 2 broda u orbiti, sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov je prvi izašao u otvoreni kosmički prostor. Sovjetska posada broda „Voshod“ bila je prva koja je boravila u orbiti bez skafandara. Sovjetske interplanetarne stanice prve su snimile pejzaže Venere i jezgro komete. SSSR i Rusija su pioniri u mnogim epohalnim kosmičkim događajima 20. veka.

Ovim dostignućima će biti posvećene brojne izložbe i svečanosti kako i Rusiji, tako i u inostranstvu. Sunarodnici koji žive u raznim zemljama već šalju svoje predloge o tome.

Osnovne akcije će biti organizovane u mestima koja su istorijski povezana sa prvim letom u kosmos – u zavičaju Jurija Gagarina u Smoljenskoj oblastri, u gradu Koroljovu, na kosmodromu Bajkonur i u Moskvi. Kao i uvek predviđene su svečanosti u Saratovskoj oblasti, gde je prvi kosmonaut aterirao. Svakog 12. aprila, na Dan kosmonautike, na polje gde se Jurija Gagarin spustio, dolaze desetine hiljada ljudi. Želimo da Godina kosmonautike i proslava jubileja leta Jurija Gagarina preporode kod omladine interesovanje za kosmos – govori rukovodilac službe Ruske kosmičke agencije za štampu Aleksandar Vorobojov.

Veoma se nadamo da će se, osim svečanih akademija i koncerata koji se obično održavaju u takvim slučajevima i drugih akcija, osim spomenica, znački i poštanskih maraka, preporoditi odnos prema kosmosu koji pamtimo – kada su gomile ljudi izlazili na ulice, bacale uvis kape i vikali „Gagarin!“. Omladina ovaj elan ne pamti, štaviše, ne zna za njega. To je bio neobičan polet jer je prvi čovekov boravak u svemiru bio od ogromnog značaja.

Danas se u istoriji osvajanja kosmosa neke činjenice namerno izopačuju ili prećutkuju. Čak i u ruskim prodavnicama ima knjiga i kompjuterskih programa u kojima nema ni reči o Juriju Gagarinu i prvom veštačkom satelitu, ali zato se navode detaljni podaci o nemačkom konstruktoru raketa fon Braunu i iskrcavanju na Mesec. Zato u programu priprema za jubilej posebno mesto zauzimaju prosvetiteljski aspekti uz učešće Interneta, štampanih izdanja, radija i televizije.

<audio>

28.12.2009.

    Глас  Русије

[Guest Оливера]

Нова година у Русији је наступила у ноћи без месеца

Руски грађани су испратили стару 2009. и дочекали нову 2010. у ноћи без месечине. Смена датума праћена је помрачењем.

У 22 сата 31. децембра 2009. по московском времену сенка Земље је затоворила део месечевог диска. Кроз 22 минута помрачење је достигло максималну фазу. У то време сенка Земље је за 7,6% сакрила видљиву површину Месеца, рекао је водећи научни сарадник Физичког института Лебедев Сергеј Богачев.

Ова појава је много чешћа него помрачење сунца. Она се дешава најмање два пута годишње, обично и чешће. Она може бити необична по томе што се дешава тако близу Нове године.

Ипак, по мишљењу Богачева, не треба тражити у тој појави неке тајне знаке или симболе. Протекло помрачење није дало ни астрофизичарима ни другим научницима билу какву нову основу за истраживања или открића. Помрачење које је трајало нешто више од два сата, завршило се у 00.28 првог јануара 2010. године. Феномен су могли да виде становници читаве источне полулопте.

За мене је ово промрачење једноставно некаква одређена комбинација, геометричка комбинација месеца, сунца и земље и не више од тога, говори научник.

Ипак астролози и екстрасенси разних фела виде у овој појави неки добар знак. По њиховом мишљењу, то што је већи део помрачења пао последњег дана старе године, дозвољава да се говори да ће већина проблема остати у 2009. години. По њиховом мишљењу, 2010. година ће постати година, када ће све последице светске глобалне кризе остати иза нас. А друга половина године наговештава само добро. Такође помрачења месеца се сматрају успешним периодом за ослобађање од лоших навика, као и за почетак нове етапе у животу. Подударање Нове године са помрачењем месеца двоструко је добар знак по мишљењу астролога.

02.01.2010