Космодроми и бродови Русије

[Guest Оливера]

2.12.2010,

Жељу да одлети у космос изразио је Патријарх Московски и целе Русије Кирил.

Поглавар Руске Православне Цркве ових дана је био гост Научно-истраживачког центра за тестирање и припрему космонаута „Јуриј Гагарин“, где је разговарао с космонаутима. Да види земљу кроз прозор илуминатора свемирског брода није просто дечји сан предстојатеља Цркве, сматра представник Московске Патријаршије свештеник Георгиј Рошчин.

Жеља Патријарха Кирила да одлети у космос сведочи о његовој подршци космонаута, који имају тешку смену, како у орбити, тако и у центру за припреме. Патријарх изражава подршку свим оним напорима, које прдузимају држава и сви они који се баве космичким програмима у нашој земљи. То је колосалан и тежак посао.

Уосталом, и сам поглавар Руске Православне Цркве одавно воли небо, занима се за авијацију. У младости не само да је имао 19 тренинг-летова авионом „МиГ“, већ је изводио и акробатске фигуре у авионом. Потоњи поглавар РПЦ је више пута скакао с падобраном.

Многим критичарма Православне Цркве Патријархова жеља да освоји космос изгледа смешно. Они се сећају да су пре свега неколико деценија термини „освајање космоса“ и „религија“ били скоро антоними. И уопште, тврде скептици, савез Цркве и Космоса је нешто из области фантастике. У Московској Патријаршији одбијају сличне сумње тврдећи да Црква пажљиво прати освајање и проучавање космоса и одобрава истраживачке радове у овом смеру.

Проучавање космоса је корисно, пошто открива нова знања у питањима физичког света и тога како људи могу да користе околину. На пример, у космос се односе биљке како би се схватило како се понашају у другим условима, проучавају се материје, које се налазе ван граница наше планете, проучавају се космолошки и звездани системи, Васиона. Све то може да нам помогне у решавању многих питања, која се данас постављају пред становницима планете. Зато Црква на слична истраживања гледа с одобравањем. Главно је да се овде поштује известан морални аспекат, да научни рад овде не постане доказ да космонаути, који су летели у космос, нису видели Бога. Овакав поглед на хришћанско учење је врло примитиван.

Сад све ракете и свемирске бродове пре одласка у орбиту освештава павославни свештеник. Осим тога, у МКС има предмета религиозног култа – крстова, икона и Библија. Врло је вероватно да ће лепа традиција постати и летови самих свештеника у космос.

Глас Русије

[Оља]

Пола века у новој димензији

12.04.2011

Пре педесет година – 12. априла 1961. године – совјетски космонаут Јуриј Гагарин је окренуо нову страницу у историји, обавивши први пилотирани лет у свемирске просторе. Овај епохални догађај је иницирао почетак космичке ере човечанства, развој читавих праваца у истраживању Васионе и човека, настанак нових научних праваца и технологија. Од 2011. године на предлог Русије Генерална скупштина ОУН је 12. април прогласила за Међународни дан лета човека у Космос. Иницијативу је подржало преко 60 држава.

У интервјуу за Централну телевизију Кине дан уочи посете овој земљи председник Русије Дмитриј Медведев је лет Јурија Гагарина назвао револуционарним догађајем.

Сигуран сам да је то био револуционаран и апсолутно симболичан догађај, премда ме још није било на свету кад је Јуриј Гагарин полетео у Космос. То је представљало изузетно достигнуће совјетске космонаутике. После тога цео свет се поделио на оно што је било пре лета човека у космос и онога што је постало космичка ера. Већ је много тога учињено за ово време: много је летова у космос, људи су слетели на Месец, огроман број земаља је послао своје космонауте, укључујући и Кинеску Народну Републику. Међутим, значај овог догађаја остаје као фундаментални путоказ развоја људског генија, зато што је ипак било важно учинити први корак. И ја сам веома поносан због тога што је тај корак учинила моја земља. И наравно, сви ћемо прославити 50-годишњицу лета нашег истакнутог првог космонаута Јурија Гагарина у Космос, и то не само у Русији, већ и наши пријатељи у другим земљама.

Данас је освајање Космоса директно повезано с развојем телекомуникација, обезбеђивањем безбедности, мониторингом еколошке ситуације, истраживањем природних ресурса и прогнозирањем времена и многим другим областима делатности. Притом човечанство и даље стреми ка томе да освоји друге планете, његов поглед је управљен према непознатом. Истраживања Космоса су данас прагматичнија, али остају и идеалистичке представе, истакао је Дмитриј Медведев.

Трудимо се да вршимо експерименте, опите, да користимо нове технологије у Космосу. Међутим, остаје и сан о освајању других звезданих система. Не знам кад ће се то десити, али мислим да ће човечанство увек покушавати да сједини ова два приступа. С једне стране, жељу, сан да се космички простори и даље освајају, а с друге стране – потпуно прагматичан однос према Космосу, који може да доноси не само занимљиве научне резултате, већ и сасвим практичне ствари.

Уочи Дана космонаутике председник је звање хероја Русије доделио космонаутима Сергеју Волкову и Олегу Кононенку за рад у саставу 17. основне експедиције на Међународној космичкој станици 2008. Године.

Русија је припремила читаву серију празничних манифестација у част јубилеја Гагариновог лета. На њих су позвани руски и инострани космонаути, ветерани космичке гране, амбасадори, познати друштвени и државни прегаоци. Тако ће 12. априла у Кремљу бити одржан састанак председника око 40 страних космичких агенција, а увече ће у руској престоници бити обављен свечани ватромет с 50 плотуна – по броју година, које су прошле од дана првог лета човека у космос. Дан касније у Москви ће јединствени концерт одржати легендарна француска група Space.

Глас Русије

[Оља]

Посада космичког брода "Гагарин", доснеће на МКС Казанску икону Мајке Божије

Москва, 5. априла 2011.

Посада космичког брода "Сојуз ТМА-21", названог у част првог космонаута "Гагарин",  донеће на МКС Казанску икону Мајке Божије. Ово је изјавио игуман Јов, настојник храма Преображења Господњег у Звезданом граду (о коме смо доста писали у другим темама, пп), који је испратио нову експедицију са космодрама у Бајконуру. Отац Јов изјавио је да је икону космонаутима Александру Самокутјаеву и Андреју Борисенку уручио Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил.

Икона, која ће долетети са бродом "Гагарин" на МКС, чуваће се у руском делу станице.

Превод за Поуке.орг - Јустина

[Оља]

Радио аматери из целог света поново чују Гагарина из Космоса

12.04.2011,

        Радио аматери из целог света данас (12. априла) из Космоса примају глас Јурија Гагарина. Историјски аудио снимци, укључујући и познато Гагариново „идемо“, из Земљине орбите преноси мали космички апарат „Кедар“. Он је свој назив добио у част надимка првог космонаута.

        Кад је 12. априла 1961. године брод „Исток-1“ полетео у орбиту Гагарин је рекао: „Видим хоризонт, испливава хоризонт Земље. Али не виде се звезде на небу. Земљина површина, земљина површина се види као у илуминатору. Небо је црно и по ивицама Земље, по ивицама земље је тако леп плави ореол, који је даље од Земље све тамнији.“

Касније је први космонаут могао да види и звезде. Нарочито га је запањила једна звездица, која је промакла кроз прозор његовог илуминатора. „Виде се звезде... Врло леп призор. Земља лети у сенци, - пренео је космонаут. – Кроз десни илуминатор сад гледам звездицу, она пролази здесна налево. Отишла је звездица, одлази, одлази...“

У 10 сати и 23 минута Гагарин је саопштио да се лет одвија успешно, да се он осећа одлично, а сви системи добро раде. Ту се снимак прекида. 30 минута касније космонаут је успешно слетео.

Осим историјских аудио снимака сателит „Кедар“ преноси данас 25 поздравних порука на 15 језика, као и фотографије Земље и телеметричке информације, добијене уз помоћ научне апаратуре. Овај мали космички апарат, чија је маса свега 30 килограма, налази се данас у летелици МКС, каже аналитичар часописа „Новости космонаутике“ Игор Лисов.

    Радио аматерски сателити представљају начин међусобне сарадње космичког програма и народа. Радио аматерство је поштована делатност, којом се људи баве већ 100 година, откако се радио појавио. А космичко радио аматерство се, може се рећи, родило с првим сателитом, кад су у целом свету радио аматери слушали његове сигнале. Затим су се појавили специјализовани сателити ради комуникације радио аматера. Данас је његова најпопуларнија варијанта – кад ви нешто преносите сателиту, то се затим на њему снима, а онда се пребацује другом човеку. У суштини, он ради као поштанско сандуче.

        Сателит „Кедар“ је направљен у оквиру студентског програма УНЕСКО за космичко образовање омладине. Он је на Међународну космичку станицу допремљен у јануару. Првобитно је планирано да га космонаути пусте у погон за време фебруарског изласка у отворени космос. Међутим, имајући у виду да време рада акумулатора на сателиту износи око две недеље, одлучено је да се „Кедар“ остави на МКС како би на Дан космонаутике могао да честита свим радио аматерима космички јубилеј. А на самостални лет „Кедар“ ће кренути почетком јула за време још једног изласка космонаута у отворени космос.

        Садашње укључење „Кедра“ на летелици МКС представља експеримент студентског програма УНЕСКО. То је први корак на стварању и експлоатацији мини-сателита класе малих космичких апарата масе до 100 килограма. „Кедар“ ради на својој фреквенцији 145,950 мега херца. Његов званични позивни је RS–1 – S. Сигнали сателита се ретранслирају на фреквенцији од 437,55 мега херца преко радио аметерске станице летелице МКС.

Глас Русије

[Оља]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,9991.msg303539.html#msg303539

[Оља]

Космодроми и бродови Русије

14.04.2011, 21:01

За нове руске ракете праве се нови космодроми. За три године са космодрома Восточни, који се гради у Амурској области, стартује пилотирани брод Рус. А за мање од месец дана биће завршена изградња стартног комплекса Куру за руску ракету носач Сојуз-СТ у Француској гвијани.

Модификација ракете Сојуз-2 – Сојуз СТ, разрађена је специјално за летове са космодрома Куру. Ракета је модернизована у складу са захтевима европских парнтера према безбедности, систему теледимензије и условима експлуатације. Први старт руског Сојуза са космодрома Куру у Француској Гвијани, по речима руководиоца Роскосмоса Анатолија Перминова, биће одржан у августу-септембру ове године.

Данас еј Русији потребан пилотирани брод веће носивости и мобилнији. Он се већ прави у РКК Енергија. Брод Рус ће бити намењен летовима у орбиту Земље и Месеца. Његова посада ће се састојати не од три, као сада на Сојуз, већ од шест људи. Они ће моћи да носе са собом у космос најмање 500 килограма терета.

Нови брод захтева и нову ракету носача, говори аналитичар листа Новости космонаутике Игор Лисов.

Ако постоји нова ракета, значи поставља се питање новог стартног комплекса. Није сврсисходно да се он гради на Бајконуру, на територији Казахстана. Зато се поставило питање избора места на територији Русије, при чему тако да овај брод може да врши летове у орбиту МКС. Тачније радило се о ограничењу ширине: не северније од 51,6 степени. Избор је пао на Далеки Исток.

Изградња космодрома Восточни у Амурској области започеће на лето ове године. Предстоји изградња око 1500 разних објеката. Међу њима су два стартна комплекса, центар за припрему и медицински преглед космонаута, фабрика кисеоника и водоника. Пуштање у рад првог стартног полигона и прва лансирања беспилотних бродова планирана су за 2015. годину. По прелиминарним прорачунима, Восточни ће после 2020. године обављати преко 45% руских ланисрања космичких уређаја.

Удео космодрома у Плисецку ће бити 44%. А 2013. године први пут стартује нова руска ракета носач Ангара, која ће сменити Протон на нуклеарно гориво. Водеће космичке силе до данас нису нашле замену токсичним супстанцама које осигуравају тако снажну вучу. Али руским научницима пошло је за руком да направе ново еколошки чисто гориво на којем ће летети Ангара. Најсмелија замисао Русије у перспективи је лет на Марс. Како је истакао шеф Роскосмоса Анатолиј Перминов, за такво космичко путовање потребан је брод на нуклеарни погон. Руски стручњаци планирају да га направе до 2019. године, а нови брод до 2025. године.

Што се тиче космодрома Бајконур у Казахстану, са њега Русија планира реализацију свега 11% стартова. Шеф роскосмоса предлаже да се преда део акција овог комплекса САД, Европи, Украјини и Казахстану.