Да ли се причешћујете после свађе/качења/непријатне ситуације са неким?

[Милан Меденица :)]

Ајмо, мало логике. Будимо послушни логици. Литургија се служи,многе се ствари осим освећивања Дарова дешавају, али некако Причешћивањем се све то аминује. У многим књигама, и много тако кажу да се Литургија служи ради Причешћивања. Дакле, ако ја сад треба да имам неку посебну припрему за Причешће,негира се све оно што се ради до , например Епиклезе. Ако сам мпостио да би се Причестио, читао она сва правила, могу се слободно појавити кад свештеник изађе са Чашом. Што би ја слушао Јеванђеље, Трисвето, велики ход....

Према томе , припреме за свето Причешће, ја разумем, за оне који се Причесте једном годишње, то јест, да не буде математике и бројања ретко. Не сме се извлачити чин Причешћивања из контекста целе Литургије.

Треба онда постити припремати се, пред сваку Литургију. А ми ти не радимо зар не?

Ово није тема о учесталости Причешћивања, али ако је већ почео разговор.

молим те, објасни шта је то евхаристијски пост и значење делова Литургије које си поменуо 

[Милан Меденица :)]

Колико сам ја схватио, наравоученије текста св. Никодима светогорца није да се треба причешћивати сваке недеље по сваку цену, већ да живимо тако да будемо достојни причести сваке недеље. Једно ми само није јасно, да ли би требало да изађемо када излазе оглашени, ако већ нисмо достојни да се причестимо.

da,samo sto se on pogresno tumaci,jer je tako lakse,jel'

Сам аутор каже

Не говорим то да бисте се ви тек тако причешћивали, већ да бисте се учинили достојним.

Једини стварни предуслов за учешће у Светим Тајнама јесте чланство у Цркви и, обрнуто, да се чланство у Цркви испуњава у учествовању у Светој Тајни Цркве. Свето Причешће се дарује "ради опроштења грехова", "ради исцељења душе и тела", и стога претпоставља - покајање, свест о сопственој потпуној недостојности, као и поимање причешћивања као небескога дара који ниједно земаљско биће никада не може "заслужити". Читав смисао припремања за причешћивање, какво је установила Црква није, наравно, у томе да помогне човеку да он себе осети "достојним", већ, напротив, да му открије бездан Божије милости и љубави ("Нисам достојан Владико и Господе.... али будући да си Ти у љубави Својој... узжелео да обитаваш у мени, ја смело приступам. Заповедио си, и отворићу врата... и доћи ћеш у љубави... и просветлићеш мој помрачени ум. Верујем да ћеш то учинити"). Пред Трпезом Господњом једина "достојност" причасника јесте да он буде свестан своје бескрајне "недостојности".

О. Александар Шмеман

a kako da budes svjestan svoje nedostojnosti ako ne drzis sve postove,srijedu i petak,kako da umrtvis svoje tijelo i da smeksas srce svoje...Hristos nista nije radio uzalud,pa tako ni postio nije dzaba...a kad smeman kaze da pricesce pretpostavlja pokajanje,to bi tako trebalo da bude,ako vec prilazis znaci da se kajes...ALI ovo sto danas gledam nema blage veze sa pokajanjem,vec se eto,prosto tako mase nekim citatima,i pogresnim tumacenjem istih,i nalaze se opravdanja za sopstvene slabosti...

па добро бре, а што стално крећеш од негативности?

уосталом, зар нас и Бог не оправдава за слабост речима на Крсту ''не знају шта чине''?

чак је и за Јуду и светог Лонгина (центуриона који га је пробо копљем на Крсту) нашао оправдање, ал је један изабрао да се обеси а други да страда као мученик за веру.

што нам је Црква оставила мрсне дане, зар то значи да Црква греши ?

већ је свест о обожењу, евхаристији, прилазак путиру чин који казује да смо недостојни и да без Бога (обожења) и прања греха које пружа свето причешће, НЕ ПОСТ ИЛИ ДЕЛА (која треба да представљају начин живота који умртвљује негативне (пошто постоје и позитивне) страсти а не тело, јер ће и оно васкрснути са душом)

а тај верометар и љубометар који си уградила, па мериш около - под хитно да одеш да уклониш, јер је то пут у прелест.  0102_laugh

[anajrim]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14396.msg456166#msg456166 date=1307118263]

Колико сам ја схватио, наравоученије текста св. Никодима светогорца није да се треба причешћивати сваке недеље по сваку цену, већ да живимо тако да будемо достојни причести сваке недеље. Једно ми само није јасно, да ли би требало да изађемо када излазе оглашени, ако већ нисмо достојни да се причестимо.

da,samo sto se on pogresno tumaci,jer je tako lakse,jel'

Сам аутор каже

Не говорим то да бисте се ви тек тако причешћивали, већ да бисте се учинили достојним.

Једини стварни предуслов за учешће у Светим Тајнама јесте чланство у Цркви и, обрнуто, да се чланство у Цркви испуњава у учествовању у Светој Тајни Цркве. Свето Причешће се дарује "ради опроштења грехова", "ради исцељења душе и тела", и стога претпоставља - покајање, свест о сопственој потпуној недостојности, као и поимање причешћивања као небескога дара који ниједно земаљско биће никада не може "заслужити". Читав смисао припремања за причешћивање, какво је установила Црква није, наравно, у томе да помогне човеку да он себе осети "достојним", већ, напротив, да му открије бездан Божије милости и љубави ("Нисам достојан Владико и Господе.... али будући да си Ти у љубави Својој... узжелео да обитаваш у мени, ја смело приступам. Заповедио си, и отворићу врата... и доћи ћеш у љубави... и просветлићеш мој помрачени ум. Верујем да ћеш то учинити"). Пред Трпезом Господњом једина "достојност" причасника јесте да он буде свестан своје бескрајне "недостојности".

О. Александар Шмеман

a kako da budes svjestan svoje nedostojnosti ako ne drzis sve postove,srijedu i petak,kako da umrtvis svoje tijelo i da smeksas srce svoje...Hristos nista nije radio uzalud,pa tako ni postio nije dzaba...a kad smeman kaze da pricesce pretpostavlja pokajanje,to bi tako trebalo da bude,ako vec prilazis znaci da se kajes...ALI ovo sto danas gledam nema blage veze sa pokajanjem,vec se eto,prosto tako mase nekim citatima,i pogresnim tumacenjem istih,i nalaze se opravdanja za sopstvene slabosti...

па добро бре, а што стално крећеш од негативности?

уосталом, зар нас и Бог не оправдава за слабост речима на Крсту ''не знају шта чине''?

чак је и за Јуду и светог Лонгина (центуриона који га је пробо копљем на Крсту) нашао оправдање, ал је један изабрао да се обеси а други да страда као мученик за веру.

што нам је Црква оставила мрсне дане, зар то значи да Црква греши ?

већ је свест о обожењу, евхаристији, прилазак путиру чин који казује да смо недостојни и да без Бога (обожења) и прања греха које пружа свето причешће, НЕ ПОСТ ИЛИ ДЕЛА (која треба да представљају начин живота који умртвљује негативне (пошто постоје и позитивне) страсти а не тело, јер ће и оно васкрснути са душом)

а тај верометар и љубометар који си уградила, па мериш около - под хитно да одеш да уклониш, јер је то пут у прелест.  :bla:

a cuj da se otkloni,znaci uzelo je maha 0110_hahaha hvala ti za dijagnozu 0102_laugh