Да ли се причешћујете после свађе/качења/непријатне ситуације са неким?

[Batman]

Da ali pricesce nije samo zines i njam njam, pricesce je to sto postujes tu jerarhiju kojoj pripadas pa makar ona i ne bila prosvecena kako bi mi voleli. Ako ti tvoj popa kaze: no, no,  ne dam ti da se pricestis jer su mene ucili da to treba 4 puta godisnje, kazi amin. Ne amin na njegov stav, misli ti sta hoces u sebi, nego amin onome koji bez obzira na svoje nedostatke stoji na mestu Hristovom i kaze ti nesto sto ne zelis da cujes. I tako ces izgraditi Crkvu, tj istinski ces zajednicariti, a ako krenes da se bunis, trazis svoje, menjas Crkve i trazis duhovnike koji ce da te cesu po usima, dzaba ti pricesce i to svakog dana. Duh sveti ne silazi samo na darove nego i na nas, tj na Crkvu kao zajednicu, na sve njene clanove i sluzbe...

[Милан Меденица :)]

Da ali pricesce nije samo zines i njam njam, pricesce je to sto postujes tu jerarhiju kojoj pripadas pa makar ona i ne bila prosvecena kako bi mi voleli. Ako ti tvoj popa kaze: no, no,  ne dam ti da se pricestis jer su mene ucili da to treba 4 puta godisnje, kazi amin. Ne amin na njegov stav, misli ti sta hoces u sebi, nego amin onome koji bez obzira na svoje nedostatke stoji na mestu Hristovom i kaze ti nesto sto ne zelis da cujes. I tako ces izgraditi Crkvu, tj istinski ces zajednicariti, a ako krenes da se bunis, trazis svoje, menjas Crkve i trazis duhovnike koji ce da te cesu po usima, dzaba ti pricesce i to svakog dana. Duh sveti ne silazi samo na darove nego i na nas, tj na Crkvu kao zajednicu, na sve njene clanove i sluzbe...

нормално да није супица  :cheesy:

једно је кад ми мој свештеник каже но-но, сасвим друга ствар кад неко спроводи неку антицрквену праксу, па био и владика.

друго, пракса Цркве је редовно причешћивање, а не погрешна пракса ретког причешћивања.

треће, ако се већ тражи у недостатку нормалног, треба тражити разумног духовника, неко ко ће да те воли ко своје очи, ал неће бити болећив на духовно чедо.

сасвим је пето бити послушан нечему што је веће од локалног епарха.

прочитај овде, имаш лепо објашњење.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p12

ПРИГОВОР 12 против непрестаног Причешћивања Светим Христовим Тајнама  

Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17).

[фелицита]

Takav je blagoslov da se posti 7 dana prije Pricesca, sto je u stvari i dobra stvar. Sad tu zavisi i od duhovnika. Zna nas Vladika sta radi. :cheesy: Ne znaju ljudi ni sta je Pricesce ni sta da kazu na ispovjesti, ni je l' moraju biti krsteni. E narode moj blesavi. 4chsmu1 Svako po svojoj savjesti, sta znam...

[Милан Меденица :)]

Takav je blagoslov da se posti 7 dana prije Pricesca, sto je u stvari i dobra stvar. Sad tu zavisi i od duhovnika. Zna nas Vladika sta radi. klapklap Ne znaju ljudi ni sta je Pricesce ni sta da kazu na ispovjesti, ni je l' moraju biti krsteni. E narode moj blesavi. klapklap Svako po svojoj savjesti, sta znam...

ма видим колико зна.

значи, ако оћеш да се причешћујеш редовно, треба да постиш преко целе године  0203_cool

свашта, а Црква је лепо написала кад се, колико и зашто пости, а Литургија се и у мрсу врши.

то што људи не знају ништа, могу да науче од свештеника и од осталих који су редовни. искрено, не бих ни ја знао ништа да нисам прво наишао на погрешну праксу, па после укапирао да постоји и друга страна - знање и разум.

[anajrim]

Takav je blagoslov da se posti 7 dana prije Pricesca, sto je u stvari i dobra stvar. Sad tu zavisi i od duhovnika. Zna nas Vladika sta radi. klapklap Ne znaju ljudi ni sta je Pricesce ni sta da kazu na ispovjesti, ni je l' moraju biti krsteni. E narode moj blesavi. klapklap Svako po svojoj savjesti, sta znam...

ма видим колико зна.

значи, ако оћеш да се причешћујеш редовно, треба да постиш преко целе године  0203_cool

свашта, а Црква је лепо написала кад се, колико и зашто пости, а Литургија се и у мрсу врши.

то што људи не знају ништа, могу да науче од свештеника и од осталих који су редовни. искрено, не бих ни ја знао ништа да нисам прво наишао на погрешну праксу, па после укапирао да постоји и друга страна - знање и разум.

nisi je shvatio,vladika itekako zna...oni koji poste sve propisane postove,jednodnevne i visednevne, srijedu i petak mogu da se pricescuju na svakoj Liturgiji,a oni koji to ne cine treba da poste sedmicu prije pricesca.

[дибидусрус]

Ону причицу нисам поставио случајно. Мало је искустава да бисмо расправљали дубље о овој важној теми. А као друго,ипак не схватамо још увек шта је то Црква.

[Милан Меденица :)]

Ону причицу нисам поставио случајно. Мало је искустава да бисмо расправљали дубље о овој важној теми. А као друго,ипак не схватамо још увек шта је то Црква.

па додај ново искуство?

[Зорица екс Милева]

Tema je  4chsmu1, svaka čast Medeni.

Što se tiče ovog, uh ja sam eto prije nekoliko dana sam bila u situaciji kada sam ajde da tako kažem rekla šta mi je na duši čovjeku koji 3 mjeseca svaki put kad me vidi pravi probleme, svjesno mi ih pravi, i traži da kradem za njega. Ne pravi on samo meni nego i ostalim kolegama, sve u svemu tešku narav ima. Moj je problem što sam jako dugo na sve načine pokušavala da s njim uspostavim normalan kontakt, ali eto nije mi pošlo za rukom. Poslije 3 mjeseca iz mene je prokuljalo sve što mi je bilo na pameti, uz propratni efekat gnjev (kako mrzim ovu slabost svoju). U jednom momentu sam vidjela da on u stvari uopšte nije bio svjestan toga koliku štetu pravi drugima svojim ponašanjem, niti da je neko zbog toga se mučio. Kao da se osvjestio u tom trenu. Nije bilo tu nikakvog izvinjenja riječima, ali sam nekako vidjela da mu je bilo žao. I on se naravno spasio svojim pokajanjem. Ali ja? Ja nisam mogla da se oporavim od te ljutnje, za koju nema opravdanja. Uvijek mi je strašno kad dođem u situaciju da se "kačim" s nekim, probam da izgladim ako mogu, ali nekad se i ne može izgladiti. Druga strana ne želi. Razmišljam uvijek o tome, a da li mogu da se pričestim, to prepustim svom svešteniku, kako on naloži tako i bude. Dokle je korisno da čovjek trpi? Tj. da li je uvijek korisno trpiti drugog? Trpljenje sa rasuđivanjem je svakako najbolji recept, ali kako znati gdje je ta granica kada treba drugom reći - hej brate ne valja ti to?I da li takve situacije doprinose spasenju drugog ili možda propasti sopstvenoj, kada se uđe u konflikt sa datom osobom? Ala sam ovo zamrsila svaka mi čast  0102_laugh

[Oglo]

Nijesi Mileva ništa zamrsila,

ali mene ovo interesuje,kako ovdje postupiti

Мислим, да има "власт", ако смо прешли границу.

i plus ovo

Druga strana ne želi

[SANJA]

Mileva, slažem se sa Oglom. U Svetom pismu piše "koliko do VAS stoji, imajte mir sa svim ljudima." Ti tu ništa nisi kriva nego druga strana koja ne želi normalnu komunikaciju. Jednostavno se skloni i gledaj da se ne uzbuđuješ oko toga... 4chsmu1

[И.стојковић]

    "Не дам да ме било ко нити било шта одвоји од Тебе, Боже Премилостиви."

    У писањима многих Светих отаца у оваквој, или сличној, форми наћи ћемо опис Циља њиховог живљења, а који је истоветан и са нашим циљем, а то је потпуно сједињење са Богом. Потпуно сједињење са Оним Који нас Је и Створио. Знајући да се такав Циљ остварује делом, већ сад и овде, кроз Свето Причешће, а имајући у виду и наслов теме, намећу се два питања

    Како ја да утичем на оног другог, који хоће да ме одвоји од Бога?

    Како ја да утичем на ситуацију, која је опет ништа друго до последица, само мог, или мог и поступка неког другог?

    Никако...

    Ето то је одговор...никако ја не могу утицати на тог другог који својим поступцима у мени провоцира одвајање од Бога. Не могу утицати ни на последицу ситуације, којом сам сам, или у садејству са другим, узрок...Једино на шта могу утицати, то је сопственост. Својом слободном вољом бирам, да ли да мењам себе, што јесте могуће, или да живот посветим мењањем других.

    Могуће је и једно и друго, јер Христос нас Јеванђељем Учи како, само је битан редослед.

    "Љуби ближњег свога, као самог себе"-иако је "себе" друго по редоследу у  заповести, оно је прво по редоследу "активности". Не говори Господ "..уништи себе ради другог", већ "Љуби... себе". А како то ми треба да "љубимо" себе? Па тако што чинимо оно што нас чини срећним, а то је оно што нас чини оствареним, а оствареним нас чини осећај да нам је циљ овог живота све ближи...да се подсетимо Циља овог живљења-

"Не дам да ме било ко нити било шта одвоји од Тебе, Боже Премилостиви."

    Мењање себе, својих навика и својих виђења, јесте процес, а не тренутак. Као и било која запуштена утрина, којој човек пуно труда даје не би ли је довео до плодне њиве, тако и сопственост захтева и труд, и истрајност, јер знамо шта је Циљ. У процесу мењања себе, а да би остварили свој слободном вољом одабрани Циљ, Господ нам Је Дао све што нам Је потребно, од савета у Светом Јеванђељу до Самог Себе-Свето Причешће. Као што човек који запуштену утрину претвара у житницу, трудом, а не кукањем на друге људе и чиниоце, тако и ми сопственост своју, користећи све што нам Је Господ дао, претварамо у житницу, из које ће се хранити и они, на које раније гледасмо као чиниоце нашег одвајања од Бога. Та житница која расте и буја у нама јесте Царство Небеско, коју од Бога и са Богом негујемо и проширујемо, не да би се сами наслађивали, већ да би и другима понудили....

    Тада заиста "Љубимо ближње своје", тада Власник житнице, кроз нас Нуди свима кроз нас, да по  својој слободној вољи одаберу шта им је чинити, тада више не постоји шанса за стварање ситуације, због које бих се размишљао да ли да се редовно Причешћујем, редовно корачам ка свом коначном Циљу.

0110_hahaha

1405_love

[anajrim]

Tema je  0110_hahaha, svaka čast Medeni.

Što se tiče ovog, uh ja sam eto prije nekoliko dana sam bila u situaciji kada sam ajde da tako kažem rekla šta mi je na duši čovjeku koji 3 mjeseca svaki put kad me vidi pravi probleme, svjesno mi ih pravi, i traži da kradem za njega. Ne pravi on samo meni nego i ostalim kolegama, sve u svemu tešku narav ima. Moj je problem što sam jako dugo na sve načine pokušavala da s njim uspostavim normalan kontakt, ali eto nije mi pošlo za rukom. Poslije 3 mjeseca iz mene je prokuljalo sve što mi je bilo na pameti, uz propratni efekat gnjev (kako mrzim ovu slabost svoju). U jednom momentu sam vidjela da on u stvari uopšte nije bio svjestan toga koliku štetu pravi drugima svojim ponašanjem, niti da je neko zbog toga se mučio. Kao da se osvjestio u tom trenu. Nije bilo tu nikakvog izvinjenja riječima, ali sam nekako vidjela da mu je bilo žao. I on se naravno spasio svojim pokajanjem. Ali ja? Ja nisam mogla da se oporavim od te ljutnje, za koju nema opravdanja. Uvijek mi je strašno kad dođem u situaciju da se "kačim" s nekim, probam da izgladim ako mogu, ali nekad se i ne može izgladiti. Druga strana ne želi. Razmišljam uvijek o tome, a da li mogu da se pričestim, to prepustim svom svešteniku, kako on naloži tako i bude. Dokle je korisno da čovjek trpi? Tj. da li je uvijek korisno trpiti drugog? Trpljenje sa rasuđivanjem je svakako najbolji recept, ali kako znati gdje je ta granica kada treba drugom reći - hej brate ne valja ti to?I da li takve situacije doprinose spasenju drugog ili možda propasti sopstvenoj, kada se uđe u konflikt sa datom osobom? Ala sam ovo zamrsila svaka mi čast 

mislim da je,onda kad druga strana ne zeli,dovoljno to da mu oprostimo...a ovo kad kazes-"hej brate ne valja ti to",mislim da nikamo ne vodi,ili vodi bas u konflikt...dugo sam pokusavala da na takav nacin uticem na ljude,i samo je bivao kontraefekat,i shvatila sam da je poenta u ljubavi kojom je jedino moguce uticati na ljude...moje je da se trudim da i sama ne doprinosim konfliktu,onoliko koliko mogu,a ako se ipak desi,trudim se da izgladim stvar,pa se onda pricestim,ako taj neko ne zeli,onda mu oprostim,i naravno odem da se pricestim...

[anajrim]

i nepomjanik ne jede i ne pije neprekidno i ne spava nikad - posti neprestano i vreba 

da bi nas  okrenuo ka apsolutnom zlu, mraku i nistavilu. njamnjam

dzaba i post i molitva i bilo sta sto postoji na ovom svetu ako se ne sjedinjujem sa Hristom.

Potrebno je svaki delic sekunde primati Hrista u sebe -  a to je mera veca i od redovne.

Mera veca i od prirodne.

To je mera rasta punote Hristove.

ama odkud ti to da se ne sjedinjujem s Hristom covjece dragi,ali kazem da je potreban post,onako kako je Crkva propisala,svi visednevni i jednodnevni,i srijeda i petak ako hoces da pridjes Casi na svakoj liturgiji...

[Немања]

Мени стварно није јасно због чега се, крајње селективно, само наводе цитати Отаца у којима се говори да се треба на свакој Литургији причешћивати, а мноштво других мјеста на којима пише другачије се не наводи. Зато више ове којекакве форуме толико ни не посјећујем.

Свети Јован Златоусти на бар једном мјесту (не да ми се да тражим гдје је) каже да велику осуду навлачи на себе онај који прилази путиру неспреман, па чак и моли људе да не прилазе причешћу просто зато што је празник. Колико знам, канони Цркве данас познају категорију покајника који могу да присуствују цијелој Литургији, али се не причесте. И шта је ту проблем? Човјек који не прилази са правим настројењем срца Чаши, неће добити корист од причешћа. Прошле године сам се једном тако причестио иако сам био неспреман и тако силовито сам осјетио осуду да пријатељи из храма нису могли да схвате шта се са мном догађа. Мјесец дана нисам могао да дођем себи. Послије тога, никад више нећу прићи неспреман Причешћу, па таман не знам ко навео сто цитата да се треба причешћивати три пут дневно.

Један мој, шта да кажем, "брат" из Цркве се причешћује на свакој Литургији, а при томе нпр. упражњава и орални секс са својом дјевојком а то уопште не исповиједа. Закасни пола сата на Литургију, "исповиједи" се за 20 секунди и редовно прилази. Иначе, задњих мјесеци почиње да се жали на своје здравље које је некад било као код Тарзана. "а многи су међу вама болесни..."

Извините на бруталној искрености, али напорни сте са том причом како се МОРА стално причешћивати, скоро исто колико су Артемијевци досадни са својим зурлотарењем.

Поздрав!

[anajrim]

Мени стварно није јасно због чега се, крајње селективно, само наводе цитати Отаца у којима се говори да се треба на свакој Литургији причешћивати, а мноштво других мјеста на којима пише другачије се не наводи. Зато више ове којекакве форуме толико ни не посјећујем.

Свети Јован Златоусти на бар једном мјесту (не да ми се да тражим гдје је) каже да велику осуду навлачи на себе онај који прилази путиру неспреман, па чак и моли људе да не прилазе причешћу просто зато што је празник. Колико знам, канони Цркве данас познају категорију покајника који могу да присуствују цијелој Литургији, али се не причесте. И шта је ту проблем? Човјек који не прилази са правим настројењем срца Чаши, неће добити корист од причешћа. Прошле године сам се једном тако причестио иако сам био неспреман и тако силовито сам осјетио осуду да пријатељи из храма нису могли да схвате шта се са мном догађа. Мјесец дана нисам могао да дођем себи. Послије тога, никад више нећу прићи неспреман Причешћу, па таман не знам ко навео сто цитата да се треба причешћивати три пут дневно.

Један мој, шта да кажем, "брат" из Цркве се причешћује на свакој Литургији, а при томе нпр. упражњава и орални секс са својом дјевојком а то уопште не исповиједа. Закасни пола сата на Литургију, "исповиједи" се за 20 секунди и редовно прилази. Иначе, задњих мјесеци почиње да се жали на своје здравље које је некад било као код Тарзана. "а многи су међу вама болесни..."

Извините на бруталној искрености, али напорни сте са том причом како се МОРА стално причешћивати, скоро исто колико су Артемијевци досадни са својим зурлотарењем.

Поздрав!

njamnjam mene su isto takvi primjeri podstakli da razmisljam ovako kako razmisljam,ima ih, poste jedno popodne i ujutro na pricest...