Замјеник Сина Божјег (на земљи) - Vicarius Filii Dei

[marko_13]

Ако упоредимо шта је Глас концила писао након смрти малог олтарског помоћника из Кумровца у поређењу са Православљем је то такво ужасно увлачење и шлихтање да је јадно колико се римокатоличке црква у Хрвата ниско спустила у хвалоспевима оног што је друговао са Јованом Павлом 2.

Sada ćeš reći da je Blaženi Ivan Pavao II drugovao sa Titom?  Reci to , molim te!

Ко је то блажени Иван Павао 2. Ако мислиш на римског епископа Јована Павла 2. није ми јасно како је непогрешиви папа разговарао за вођом странке чији су чланови пре Другог светског рата анатемисани од стране Ватикана. Како то да непогрешиви по питању вере и морала разговара и размењује пријатељска размишљања са човеком који је од стране његових претходника анатемисан? Како!?

A, gdje i kada su i ko su razgovarali? Tačno mi sve navedi. I kakve to ima veu+ze sa papskom nepogriješivošću?

Јосип Броз и римски епископ Павле 6 су разговарали у Ватикану 1971. Како непогрешиви папа може разговарати са неким о питањима цркве ко је од стране "непогрешивих" папа анатемисан као члан Комунистичке партије? То је питање вере и морала.

[Leontijev]

0110_hahaha Ovo je sad i zabavno. Gdje si završio teologiju?  Uzalud ja čekam na tvoje odgovre. Nema ih i neće ih ni biti. Uzalud je pobijati Sveto pismo i Istinu koju ono naučava. Možeš se truditi i biti zabavan smej.gif

А ти припадаш оној врсти дрипаца и лупежа која никад неће изумрети. Док је света и века. 

поштеди добронамерне на овом форуму својих комбинованих протенстантско/римокатоличких заблуда, лажи и инсуинација.

argumenti su vam i više nego jaki smej.gif  Ti me nazivaš dripcem i lupežom, a Marko mlažovom. A, ni jedan da kaže u čemu to lažem ili kradem   To je sve što možete na naše "jadne " argumente.

Molim Vas na moje argumente odgovrite argumentima, naravno ako možete. Vaše uvrede samo svjedoče da ste nemoćni.

Једино што сам овде имао прилику да прочитам с твоје стране је махање произвољним тумачењем цитата из светог писма и пљување по православљу на сваку замерку делима католичке цркве.А то тешко да бих могао да назовем аргументима, већ више рецимо... мазање очију и избегавање одговора, толико популарно у свету политичара на Балкану. Да, дефинитивно смо светски прваци у махању документима и пљувању у даљ.

Nisam ja pljuvao po Pravoslavlju, ja ga poštivam. Mene su drugi ovdje nazivali lupežom, lažovom, malim propagatorom, dripcem, a ja nikoga. Ja jedino sam iznosio Istine koje naučava Sveto  pismo i koje Crkva prepoznaje i propovjeda. Ništa više, ni manje od toga.

[marko_13]

Броз и папа су разговарали о постизању мира у свету!? Значи папа покушава да са анатемисаним човеком покушава да постигне мир. 29. марта 1971. Тито је био први лидер комунистичког света који је посетио папу а након тога је Павле 6 дао благослов за оснивање папског института блаженог Јеронима у Хрватској.

[marko_13]

А колико је Ватикан ценио овог анатемисаног државника сведочи и објављивање коверте са фотографијом непогрешивог и анатемисаног, што Ватикан чини веома ретко. Да ли је могуће да непогрешиви толико погреши и тако другује са човеком који је директно анатемисан када су папе екс катедра искључиле све чланове РКЦ који су постали чланови КП?

[Leontijev]

Ако упоредимо шта је Глас концила писао након смрти малог олтарског помоћника из Кумровца у поређењу са Православљем је то такво ужасно увлачење и шлихтање да је јадно колико се римокатоличке црква у Хрвата ниско спустила у хвалоспевима оног што је друговао са Јованом Павлом 2.

Sada ćeš reći da je Blaženi Ivan Pavao II drugovao sa Titom?  Reci to , molim te!

Ко је то блажени Иван Павао 2. Ако мислиш на римског епископа Јована Павла 2. није ми јасно како је непогрешиви папа разговарао за вођом странке чији су чланови пре Другог светског рата анатемисани од стране Ватикана. Како то да непогрешиви по питању вере и морала разговара и размењује пријатељска размишљања са човеком који је од стране његових претходника анатемисан? Како!?

A, gdje i kada su i ko su razgovarali? Tačno mi sve navedi. I kakve to ima veu+ze sa papskom nepogriješivošću?

Јосип Броз и римски епископ Павле 6 су разговарали у Ватикану 1971. Како непогрешиви папа може разговарати са неким о питањима цркве ко је од стране "непогрешивих" папа анатемисан као члан Комунистичке партије? То је питање вере и морала.

Ihaaaa!!! 0110_hahaha Pa, ti nikad nisi ništa pročitao o dogmi  papskog primata kad možeš takvo pitanje da postaviš. Pročitaj i upoznaj se sa elementarnim Crkve stvarima pa onda možemo razgovarati.

[marko_13]

Ако упоредимо шта је Глас концила писао након смрти малог олтарског помоћника из Кумровца у поређењу са Православљем је то такво ужасно увлачење и шлихтање да је јадно колико се римокатоличке црква у Хрвата ниско спустила у хвалоспевима оног што је друговао са Јованом Павлом 2.

Sada ćeš reći da je Blaženi Ivan Pavao II drugovao sa Titom?  Reci to , molim te!

Ко је то блажени Иван Павао 2. Ако мислиш на римског епископа Јована Павла 2. није ми јасно како је непогрешиви папа разговарао за вођом странке чији су чланови пре Другог светског рата анатемисани од стране Ватикана. Како то да непогрешиви по питању вере и морала разговара и размењује пријатељска размишљања са човеком који је од стране његових претходника анатемисан? Како!?

A, gdje i kada su i ko su razgovarali? Tačno mi sve navedi. I kakve to ima veu+ze sa papskom nepogriješivošću?

Јосип Броз и римски епископ Павле 6 су разговарали у Ватикану 1971. Како непогрешиви папа може разговарати са неким о питањима цркве ко је од стране "непогрешивих" папа анатемисан као члан Комунистичке партије? То је питање вере и морала.

Ihaaaa!!! 0110_hahaha Pa, ti nikad nisi ništa pročitao o dogmi  papskog primata kad možeš takvo pitanje da postaviš. Pročitaj i upoznaj se sa elementarnim Crkve stvarima pa onda možemo razgovarati.

Хахахахаха! Ево га пропагатор са јаким аргументима!

[marko_13]

И после се љути кад му истину кажемо... Ствар је у томе што ми сви знамо одговор а ви се стидите да кажете како сте "прагматични и флексибилни", као и иначе у вери...

[Leontijev]

Marko, uopće ne poznaješ Katolicizam. Dabi vodio bilo kakav dialog na bilo kakvu temu moraš imati određena , bar elementarna znanja. Ti ih nažalost nemaš. Jasna mi je tvoja upornost, koja proizilazi iz jednog osjećaja inferioirnosti, jer mali uvijek ima kompleks od velikoga. Gledajući ovaj portal vidim da se puno interesirate za Katoličku Crkvu, ali na jedan ipak devijantan način. Neki od vas ovdje uslijed krize identiteta ulažu intelektualne napore da bi opovrgli naučavanje Katoličke Crkve. Ne znam kada, ali ćeš shvatiti da je to uzaludno, jer ni "vrata paklena neće je nadvladati". Kad nije mogao ni Zli, nećete ni vi teolozi koji ne znaju razliku između teoloških termina nepogriješivosti i bezgrešnosti. Neka je Bog sa Tobom i neka ti pomogne da nađeš Mir u vjeri u kojoj si rođen.

P.S. Sve do sada što sam do sada napisao ne odnosi se na sve koji pripadaju Pravolsavlju, već na određene pojedince koji su devijantni u svojim uvjerenjima, a pripadaju istočnoj braći. Evo, hvala Bogu, u Srpskoj Crkvi prevladava duh ekumenizma i poštivanja kršćanskih različitosti. sa radošću sam pročiato vijest da je Sveti Otac Benedikt XVI pozvan u Srbiju od strane Svetog Sinoda. Bogu hvala! Aleluja!

[Дража]

Однос Срба према папи римском, проглашеном, на I ватиканском концилу, незаблудивим еx cathedra по питањима вере, у пракси су најбоље показала два дична архијереја – Петар II Петровић Његош и патријарх српски Гаврило. Када је био на опоравку у Италији, Његош је одбио да изађе из кочија и поздрави папу кога су носили у носиљци (како је закон то налагао) – није желео да брука своје православно владичанско достојанство. Такође, одбио је да у Ватикану пољуби и окове Св. апостола Петра, рекавши да „Црногорци не љубе ланце“. И то је био симболичан гест – не из непоштовања према Св. Петру, него због порицања папиног тврђења да је он – „наследник Петров“ и „намесник Христов“.

Патријарх Гаврило је, док је чекао повратак у Београд (комунистичке власти га још нису желеле), у тешким материјалним условима послератног изгнанства, одбио материјалну помоћ папе Пија XИИ, Степинчевог духовног оца, рекавши да после папине подршке крволоку Павелићу, никад му не би отишао на ноге, ма какву помоћ да добије. Патријарх Гаврило је напоменуо да циљ Срба никада није био угодан живот и изобиље, него је то пут раних хришћана – страдање за Истину и Правду.

Свети Николај Жички и Св. Јустин Ћелијски су однос Срба према папи богословски утемељили – Св. Николај је рекао да богоодступничка Европа почива на папи и Лутеру (и да су усташе за своју ревност у злу „похвале добиле из пакла и Рима“), док је отац Јустин истицао да су три највећа пада у историји – пад Адамов (отпадање од Бога), пад Јудин (издаја Бога) и пад римског папе (проглашавање себе за бога).

[Дража]

„ЛУДЕ ДЕВЕДЕСЕТЕ“

А онда су дошле „луде деведесете“. Ватикан више није подржавао мултиетничку Југославију. Штавише!

Усред крвавог рата у бившој Југославији, иако је знао шта то значи, Папа је овластио свог државног секретара да 26. новембра 1991. земљама Конференције о европској безбедности и сарадњи упути Меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске у авнојевским границама. У Меморандуму се, између осталог, каже: „Света Столица, пред огорченим борбама које се воде у Хрватској, позива заједницу држава да поново размотри потребу поштовања права на независност народа Хрватске и Словеније и народа који би жељели да остварују то право“. Хрватски бискуп Ратко Перић, у свом предавању о „црквеној дипломацији“ (Глас концила, 7/1994), каже да је Папа 26. 11. „позвао представнике држава КЕБС-а и том приликом им уручио Меморандум у којем је затражио да те земље признају Хрватску, а кад је уочио да се оне колебају, онда је учинио искорак и 13. сијечња 1992. на темељу јавно изнесених увјета признао Републику Хрватску и касније 20. коловоза Републику Босну и Херцеговину“. У својој књизи Разбијање југословенске државе 1989/1992 – злочин против мира, др Милан Булајић је закључио: „Одлуку о коначном разбијању југословенске државе покренуо је Ватикан – света Столица, Меморандумом држава КЕБС-а 26. новембра 1991; договорено је на састанку папе Јована Павла ИИ са немачким министром X. Д. Геншером 29. новембра у Ватикану – да се оствари прије католичког Божића 25. децембра 1991.“ Тим поводом, патријарх Павле је Папи упутио писмо болног протеста, подсећајући га да ће таквом одлуком да „благослови и освешта и средства која су употребили носиоци младе хрватске демокрације, историјски наследници нацистичког злочинца Павелића, при чему су не мало учешће узели и многи клирици Римокатоличке цркве у Хрватској“.

Папа је био против бомбардовања НАТО-а 1999, али је био за бомбардовање Срба у Босни 1995, када је од Клинтона тражио да „објави рат рату“. Однос Папе према Србима у Босни најбоље је описао владика Бачки Иринеј у свом интервјуу НИН-у (НИН, 20. јун 1997): „Чак је и папа Јован Павле ИИ, поводом уласка Војске Републике Српске у Жепу и Сребреницу, говорио о „поразу цивилизације“ и „срамоти човечанства“, али није ништа изјавио док су редовне хрватске јединице из разних оружја тукле бескрајну колону српских избеглица и њихове нејачи из Крајине 1995. године“.

Неизмерно „волећи“ србски народ, Папа је прогласио блаженим Алојзија Степинца, кардинала „Цркве у Хрвата“, члана усташког државног сабора, човека који је одушевљено поздравио долазак Павелића и Ендехазије, тражећи да се у свим црквама служи „Те Деум“ (благодарење Богу). Степинац је од папе Пија XII (кога је Иван Павао II такође прогласио „блаженим“) добио право да буде војни викар усташке војске SINE TITULO, а руководио је прекрштавањем око 250 хиљада православних Срба и њиховим „повратком“ у загрљај „Свете Столице“. Иван Павао II, тај србољубац, Степинца је назвао „слугом Божјим“, „мучеником вјере“, који је симбол „чврстог лика Цркве у Хрвата“. Све се ово збило у јесен 1998.

У лето 2003, Папа је наставио да шаље пољупце Србима: прогласио је блаженим Ханса Ивана Мерца, једног од раних идеолога хрватских крижарских братстава, из којих ће се регрутовати многе усташе. Папа је, свесно и изазовно дошао да беатификацију изврши у Бања Луци, и учинио је то код самостана Петрићевац, из кога је потицао познати фратар Мирослав Филиповић-Мајсторовић, „фра Сотона“, логорник у Јасеновцу и монструм који је извршио покољ у бањалучким селима Дракулићи, Мотике и Шарговац, кољући србску децу у школи, пред учитељицом.

Римокатоличка црква на Косову је показала своје право лице у активностима косовског бискупа Марка Сопија, који је, између осталог, тврдио да су тамошње светиње србског Средњег века у ствари подигли Шиптари римокатолици, касније насилно преведени у православље. Сопи је устврдио да су Срби, после уласка НАТО-снага на Косово, морали да беже у Србију зато што су се „понашали веома лоше у последњих десет година, а нарочито за време рата, па је било сасвим природно да се боје за свој живот“. Најзад, Ватикан је Косову дао статус апостолске администратуре (као независној области), а Сопи је постављен за папиног администратора.

Међутим, упркос свему, поједини Срби су вапајно желили папин долазак. Вук Драшковић је, у свом интервјуу НИН-у 23. септембра 1994. изричито тражио да папа „долети“ у Београд и тврдио да је то једини начин да нам „међународна заједница“ укине санкције. Тада је тражио и да патријарх српски Павле „служи литургију“ са шефом државе Ватикан.

ПАПА ЗА 21. ВЕК

И за време Слободана Милошевића било је, пре свега у ЈУЛ-у, оних који су сматрали да би папина посета била политички корисна. А онда је, уочи избора 2000. године, у Србију изненада стигао загребачки надбискуп Јосип Бозанић. НИН од 24. августа те године писао је да је Бозанић послат да, у име Ватикана, подржи антимилошевићевске снаге у СПЦ. У то време је и епископ шабачко-ваљевски г. Лавреније, са 36 својих свештеника, посетио папу Ивана Павла ИИ у Кастел Гандолфу.

По доласку ДОС-а на власт, опет је призиван папа. Почетком маја 2001, новине су објавиле вест да Иван Павао ИИ ипак стиже, и да ће његову посету, с 10 милиона долара, финансирати компанија „Браћа Карић“. Почетком 2002, челник католичког екуменског „офиса“, кардинал Валтер Каспер, у Београду је изјавио да би папа радо дошао у Београд, загрлио патријарха Павла и „благословио српски народ“ – али, прилике још нису зреле (то је у мају 2002. изјавила и Бискупска конференција СРЈ). Ватикан је уложио новац и у медијску припрему папиног доласка – новинари „Политике“, НИН-а, ТАЊУГ-а, „Гласа Подриња“, „Православља“ и „Данаса“ посетили су Рим и разговарали с тамошњим званичницима.

Кардинал Каспер је тада позвао Србе да не гледају у прошлост, него у будућност („Политика“, 7. јул 2002.), а дон Целестин Миљоре из Државног уреда Ватикана је сматрао да ће папа посетити Србију „у блиској будућности“ („Политика“, 8. јул 2002.)

У августу 2002, епископ Лаврентије је обишао папу Ивана Павла ИИ у Торонту, а с њим су се срели, крајем те године и митрополит Амфилохије и епископ Иринеј (Буловић). Папу су у Београду желели да виде многи НВО делатници и „другосрбијанци“, од којих је најгрлатији ватиканофил, маскиран у „теоретичара теологије“, Мирко Ђорђевић. Светозар Маровић, председник Државне заједнице СЦГ, уочи отцепљења Црне Горе (за које су црногорски римокатолици, на челу са дон Бранком Сбутегом, здушно били), звао је папу у Београд и поручивао СПЦ да је дошло време да се „реформише“ у складу с „духом времена“ (што су неки изгледа озбиљно схватили, па су, први пут у историји Богословског факултета СПЦ, недавно, као гостујућег професора довели из Загреба Јурета Зечевића, хрватског стручњака за екуменизам.)

Оно што је кључно за папин недолазак у Србију био је одлучан став блаженопочившег патријарха србског г. Павла: папа не може доћи у посету СПЦ док се Св. Арх. Сабор наше Цркве с тим не сагласи, говорио је он. Тиме је патријарх србски мудро стављао до знања да је он само ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА, а не „Христов намесник на земљи“, коме су бискупи покорни као „наследнику Петровом“. „Мистички“, није случајно да је председник Србије Борис Тадић, папу поново позивао док је патријарх Павле умирао у Београду, новембра 2009.

Као поглавар државе Ватикан, битног савезника ( ЕУ, папа Бенедикт XVI је добродошао власти која хрли у ЕУ и НАТО. Он има право и да посети своје вернике у Србији (којих је, у СР Југославији, према попису из 1991, било 5,1 одсто). Али, кад је у питању посета Цркви Светог Саве, ту би ствар требало ставити на „референдум“, на коме не би гласали само живи, него и покојни Срби, од Јадовна до Јасеновца. Они из Пребиловаца, Глине и Госпића, мушкарци, жене и деца (нарочито деца из усташких логора у Сиску и Јастребарском), заслужили су да гласају на том референдуму – својом крвљу и сузама, који до неба, и данас, вапију за правдом. А на Св. архијерејском сабору који ће одлучивати о позиву папи требало би да гласају и свештеномученици – епископи Доситеј Загребачки, Петар Сарајевски, Платон Бањалучки и Сава Горњокарловачки, које су усташе умучиле као православне Србе.

Резултати таквог референдума су нам, чини ми се, јасни. Јер, како рече Иван. В. Лалић: „Гласови мртвих – то нису мртви гласови“. А народ је, по Владимиру Соловјову, заједница мртвих, живих и нерођених.

ЕТО ТО ЈЕ ПАПА. ЦИНИК, ОТАЦ ЛАЖИ (не чини ли вам се ово познатим) И МАНИПУЛАТОР КАКВОГ СВЕТ НИЈЕ ВИДЕО.

[marko_13]

Marko, uopće ne poznaješ Katolicizam. Dabi vodio bilo kakav dialog na bilo kakvu temu moraš imati određena , bar elementarna znanja. Ti ih nažalost nemaš. Jasna mi je tvoja upornost, koja proizilazi iz jednog osjećaja inferioirnosti, jer mali uvijek ima kompleks od velikoga. Gledajući ovaj portal vidim da se puno interesirate za Katoličku Crkvu, ali na jedan ipak devijantan način. Neki od vas ovdje uslijed krize identiteta ulažu intelektualne napore da bi opovrgli naučavanje Katoličke Crkve. Ne znam kada, ali ćeš shvatiti da je to uzaludno, jer ni "vrata paklena neće je nadvladati". Kad nije mogao ni Zli, nećete ni vi teolozi koji ne znaju razliku između teoloških termina nepogriješivosti i bezgrešnosti. Neka je Bog sa Tobom i neka ti pomogne da nađeš Mir u vjeri u kojoj si rođen.

P.S. Sve do sada što sam do sada napisao ne odnosi se na sve koji pripadaju Pravolsavlju, već na određene pojedince koji su devijantni u svojim uvjerenjima, a pripadaju istočnoj braći. Evo, hvala Bogu, u Srpskoj Crkvi prevladava duh ekumenizma i poštivanja kršćanskih različitosti. sa radošću sam pročiato vijest da je Sveti Otac Benedikt XVI pozvan u Srbiju od strane Svetog Sinoda. Bogu hvala! Aleluja!

Хахахахахаххаха! комедијаш!

И да - Бенедикт није позван. Па да ли је могуће, човече, да све што кажеш није тачно!?

[marko_13]

Ти познајеш римокатолицизам и свестан си да је то неодбрањиво. Зато лупеташ глупости. Као што не можеш да одговориш на то одакле папи непогрешивост и како је хиљаду пута погрешио по питању вере и морала, тако не знаш ништа истинито да кажеш, већ је само лаж то што излази из твојих уста. Па чак и медијске новости.

[NinaD]

Što se tiče ovoga... Kad je Isus upoznao Šimuna, već mu je pri prvom susretu dao novo ime Kefa (Petar) (Iv 1,42). Na aramejskom, Isusovom jeziku, kefa znači stijena. Grčki je prijevod te riječi petra, a nastavak je za muški rod pretvara u petros, iz čega se dalje izvodi ime Petar. Važno je napomenuti da prije toga ime Kefa nije postojalo. Što navodi na zaključak da Isus to ime nije dao bez nekog dubljeg značenja, tim više što su Židovi, pa s njima i Isus, imenu pridavali veliku važnost. Novo je ime mijenjalo i status osobe. Petar je, dakle, s novim imenom dobio i novi identitet.

            Značenje je pak imena Stijena apostolima ubrzo postalo sasvim jasno. Kad su bili u Cezareji Filipovoj Isus je izdvojio Petra i rekao mu: "Ti si Petar – Stijena, i na toj stijeni sagradit ću Crkvu svoju, i Vrata pakla neće je nadvladati. Tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskog, pa što god svežeš na zemlji, bit će svezano i na nebesima, a što god razriješiš na zemlji, bit će razriješeno i na nebesima" (Mt 16,18-19). Ovo je Isus rekao pred svim apostolima dok su stajali pod golemom stijenom, visokom oko 70 metara i dugom oko 150. Važnost tog događaja, pojačana još i poprištem, apostolima je bila sasvim jasna.

Možemo reći i ovo...Nakon uskrsnuća Isus ponovo izdvaja Petra ispred apostola,  te ga tri puta pita: "ljubiš li me više nego ovi?", gdje su "ovi", dakako, drugi apostoli. Na svaku pak Petrovu potvrdu Isus odgovara: "Pasi jaganjce moje!" odnosno "Pasi ovce moje!" (Iv 21,15-17). Iz konteksta je jasno da se  "ovce moje" odnosi i na prisutne apostole. Tu je sasvim jasan Petrov primat kad je riječ o duhovnoj hrani, dakle vjerskom nauku. Osim toga, Isus daje posebno obećanje Petru da će moliti za njega da ostane jak u vjeri: "sotona je dobio dopuštenje da vas može rešetati kao pšenicu, ali ja sam molio za te da tvoja vjera ne malakše" (Lk 22,31-32). Petar je dakle bio pod posebnom zaštitom Isusa Krista. Ostali je apostoli nisu imali. Juda je izdao i vjeru i Isusa, a i kasnije je kroz povijest Crkve bilo biskupa (nasljednika apostola) koji su izgubili vjeru, jer je sotoni bilo dopušteno da ih rešeta. Ali nijedan papa nije napravio niti jednu pogrešku kad je riječ o nauku vjere Kristove, iako su pape, dakako, grešnici kao i svi ostali ljudi. Nadalje, Isus daje zadaću Petru da u vjeri "učvrsti svoju braću" (Lk 22,32). Nijedan drugi apostol nije dobio takav nalog.

I za kraj...Primat su kasnije zadržali i nasljednici Petrove stolice, što je jasno iz mnogih crkvenih spisa. Tako primjerice četvrti papa Klement I. (90.-100.) naređuje Korintskoj crkvi da vrati smijenjeno vodstvo (dakle, iako je u to doba još bio živ sveti Ivan apostol, Korintska se crkva ipak obraća papi, a ne njemu, da presudi u sporu); papa Viktor I. (193.-203.) izopćuje crkvu u Maloj Aziji i tako dalje. Prvenstvo su Petrovog nasljednika potvrdili i koncili u Sardici (342.), Carigradu (381.), Efezu (431.), Kalcedonu (451.) i drugi.

Da čujem sada Vas?

Pratila sam ja postove gospodina Ivana no nisam našla razloga za papski primat ni u njima. On je takođe izlagao dobro poznate stvari o sv.Petru, ali kakve to veze ima sa papama koji su se kasnije smenjivali. Kada Kaže "tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskog, pa što god svežeš na zemlji, bit će svezano i na nebesima, a što god razriješiš na zemlji, bit će razriješeno i na nebesima", kakve to veze ima sa nekim drugim ljudima koji postanu pape. Mi ne verujemo u smrt i za nas je sv.Petar jednako danas čuvar, uzor i okrepljenje u veri kao i pre dve hiljade godina. Šta da radimo sa svim ovim papama kad već imamo jednog Petra. Sve što si naveo u ovom postu odnosi se na sv.Petra i samo na njega. Nigde Hristos ne reče "pasi jaganjce moje" i tvoji naslednici neka ih pasu. Nigde se niti ne spominju nikakvi naslednici. Meni ovo zaista nikako ne štima. Šta bi sa onim "koji među vama hoće da bude prvi, bit će sluga vaš". Takođe, kako je lični nemoral moguć kod nekoga ko je nepogrešiv u veri. Čovek koji čvrsto stoji u veri ne pada lako u greh. To je nespojivo. Ne mogu da zamislim da neko ko je čvrst u veri istovremeno počini incest ili kakvu drugu strahotu. Svi su podložni iskušenjima, ali takav čovek bi imao snage da im odoleva, a ne bi se odavao razvratu bez ikakvih skrupula i bez namere da učini trud i pokuša da odoli. Iz svega što ste ovde objašnjavali i iznosili mogu samo da zaključim da ste tako naučeni pa ponavljate uvek iste stvari kao pokvarena ploča, a isuviše ste gordi da biste uvideli da to nema nikakve veze sa istinom.  

[Zayron]

Ти познајеш римокатолицизам и свестан си да је то неодбрањиво. Зато лупеташ глупости. Као што не можеш да одговориш на то одакле папи непогрешивост и како је хиљаду пута погрешио по питању вере и морала, тако не знаш ништа истинито да кажеш, већ је само лаж то што излази из твојих уста. Па чак и медијске новости.

Bili su pozvani predstavnici zapadnih Crkava pri čemu još nije sasvim jasno da li se taj poziv odnosi i na protestante i na katolike ili samo na katolike koliko ja o tom sad znam. To će se valjda razjasniti tokom sljedećih nekoliko dana, inače neosporno je to da su predstavnici katoličke Crkve pozvani bili i za sad je barem to sasvim jasno. Pričekajmo da vidimo šta će se kao objašnjenja i vijesti pojaviti dalje jer je to kod crkvenih stvari uvijek tako običajem da se nešto proglasi prvo uopšteno a potom idu sva ta detaljnija objašnjenja i pojašnjenja naknadno.

[Leontijev]

Ти познајеш римокатолицизам и свестан си да је то неодбрањиво. Зато лупеташ глупости. Као што не можеш да одговориш на то одакле папи непогрешивост и како је хиљаду пута погрешио по питању вере и морала, тако не знаш ништа истинито да кажеш, већ је само лаж то што излази из твојих уста. Па чак и медијске новости.

Jedini razlog tvoje upornosti je da ja dobijem ban i da budem odstranjen sa foruma. Neću više odgovarati na provokacije, jer mi je ipak želja da ostanem na ovom forumu.