Како побољшати имунитет

[Guest Светлана]

Kako poboljšati imunitet

Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će sve viruse, bakterije, gljivice i izmenjene, prekancerozne ćelije sprečiti da naškode zdravlju. U tu svrhu organizam svakog sata stvara deset miliona proteina-antitela, a za takvu produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija.

Iz tog razloga mora imati dovoljno supstanci koje na njega najviše utiču. A to su vitamini A, B6, B12, C, E i folna kiselina, minerali cink, bakar, gvožđe i selen, omega-3 linolenska kiselina...

Rizik godina

Kao i većina drugih funkcija organizma, imuni sistem takođe slabi sa starošću. A jedan od vodećih uzroka je neodgovarajući nutritivni status. Zbog toga starije osobe posebnu pažnju treba da obrate na raznovrsnost ishrane, pre svega na unos odgovarajuće količine antioksidantnih vitamina.

Za očuvanje imunog sistema veoma je važan vitamin E. Nalazi se u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama. Velike koncentracije vitamina C u krvi su neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. U zavisnosti od uzrasta, pušačkog "staža" i načina života, dnevno je potrebno uneti od 200 do 500 miligrama. Najviše ga ima u svežem voću i povrću, posebno u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusima, jagodama, lubenici. Karotenoidi iz crvenog i narandžastog povrća i voća utiču na funkciju - limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih odbrambenih ćelija.

Crni i zeleni čaj bogatiji su antioksidansima od bilo kog voća. Potvrđeno je da zeleni čaj, koji sadrži antimikrobni agens, odlično deluje na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom pripremanja kesicu treba više puta potapati u šolju, jer se tako oslobađa pet puta više polifenola. Pečurke takođe sadrže velike količine antioksidanasa, posebno vrste šititai i maitaki. Ali, i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.

Uloga ishrane

U probavnom sistemu nalazi se čak 60 odsto ćelija odbrambenog sistema, pa njegova uloga zavisi od stanja crevne flore. Jogurt i ostali probiotski napici sadrže bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium) koje utiču na tzv. pozitivan imunološki odgovor. Naime, one se nalaze na vrhovima crevnih ćelija i doprinose smanjenju uticaja nutritivnih alergena i opštem poboljšanju imunološkog statusa. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, te tako organizam u kasnijem periodu postaje podložniji bolesti. Zbog toga nije dobro olako ih koristiti za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se već moraju uzeti, najbolje je da se to učini uz čašu jogurta.

Odavno je poznat dobar učinak polinezasićenih masnih kiselina na kardiovaskularno zdravlje. Međutim, u poslednje vreme ima sve više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline utiču i na imuni sistem. Omega-3 kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Njihov unos se može povećati češćim korišćenjem morske ribe (naročito lososa, sardine, haringe, tune), sira od soje (tofu), badema, oraha, biljnih ulja od semena lana, bundeve, repice i konoplje.

Rizik od infekcije povećava čak i blagi nedostatak cinka u organizmu. Ovaj mineral veoma je važan za stvaranje antitela i razvoj belih krvnih zrnaca - ćelija imuniteta, koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene. Sto grama posne junetine obezbeduje oko 30 posto dnevnih potreba za cinkom. Sadrže ga i grašak, pasulj, semenke bundeve, ostrige, sir, jaja, džigerica, crni hleb, pšenične klice.

Svakodnevno u ishrani treba da budu zastupljeni beli i crni luk. Da bi se povećala količina odbrambenih materija, beli luk se očisti i ostavi na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili dodavanja u salatu. Svakog dana trebalo bi pojesti bar jedan limun, pomorandžu, grejpfrut, mandarinu, ali i tamnozeleno lisnato povrće (spanać, blitvu, zelenu salatu, kelj). Poželjne su i namirnice bogate fitohemikalijama-paradajz, ;D, karfiol, pro-kelj.

Kalorije po meri

Na rad odbrambenog sistema organizma utiče i broj kalorija unetih u toku dana. Stoga je za dobar imunitet važno umereno uzimanje hrane. Uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgajanim sirovinama čini osnov pravilne ishrane. Industrijski prerađene-namirnice i one koje sadrže više konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina, opterećuju organizam i mogu loše uticati na imuni sistem. Potvrđeno je, između ostalog, da teški metali, kao što su kadmijum, olovo i živa, deluju imunosupresivno (ograničavajuće).

Promeniti loše navike

O načinu života takode se mora voditi računa. Organizmu je neophodno dovoljno sati noćnog sna i fizička aktivnost. To podrazumeva umereno vežbanje na svežem vazduhu najmanje pola sata dnevno, pet puta nedeljno. Preporučuje se što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana. Umereno sunčanje takode je dobro za imuni sistem, dok je preterano izlaganje sunčevim zracima, kao i svaki drugi stres, izuzetno nepovoljno.

Dr Karolina Berenji, Zavod za zaštitu zdravlja, Subotica

http://www.poljoprivreda.info/?oid=13&id=677

[Guest Светлана]

Godine 1976. u jednom engleskom medicinskom časopisu objavljen je članak Normana Kazna, novinara koji je detaljno opisao tok svoje bolesti i izlečenja. Kazn je bio oboleo od teškog oblika ankiloznog spondilitisa i toliko ophrvan bolovima, da su mu lekari davali male šanse za izlečenje. Odlučio je da preuzme sudbinu u svoje ruke, napustio bolnicu, iznajmio sobu u hotelu i svakodnevno gledao humorističke filmove kao što su “Skrivena kamera”, “Braća Marks” i sl. koji su ga zasmejavali.Vrlo brzo je ustanovio da mu desetak minuta žustrog smeha omogućava oko dva sata mirnog sna. Ovo mu je prešlo u rutinu nastavio je tako da živi sve dok nije potpuno ozdravio. U knjizi koju je kasnije napisao pod naslovom “Anatomija jedne bolesti” između ostalog je naveo da je, u cilju ozdravljenja, težio da u svoj život unese širok dijapazon pozitivnih emocija kao što su ljubav, nada, vera, želja za životom, radost i odlučnost.

http://www.smeh.org.yu/?q=istorija

[Guest Светлана]

Terapija smehom

Naučnici su otkrili da smeh blagotvorno deluje na zdravlje! Pa zašto se onda ne smejemo češće? Besplatno je…

Nemački stručnjaci za terapiju smehom tvrde da postoje tri vrste nadražaja na smeh – emocionalni, koji direktno zavise od našeg raspoloženja, kognitivni, koji se javljaju kada čujemo neki dobar vic i treći, motorički, koji su uslovljeni fizičkim kontaktom, npr. golicanjem. I kod kognitivnih i kod motoričkih nadražaja odlučujući značaj ima efekat iznenađenja.

Kada određena informacija stigne do mozga, on aktivira centar za smeh. Tom prilikom se angažuje više od stotinu mišića, povećava se snabdevanje ćelija kiseonikom, poboljšava se ventilacija pluća, metabolički procesi se ubrzavaju, mišići opuštaju, usklađuje se rad srca. To je kao masaža celog tela.

Istovremeno, mozak prekida proizvodnju adrenalina i kortizona, hormona stresa, pa se telo oslobađa napetosti. Kada se smejemo luči se serotonin, poznat kao hormon sreće, pa se zato oni koji se češće smeju osećaju bolje.

Smeh takođe utiče i na jačanje imunološkog sistema. Pod uticajem smeha aktiviraju se T-limfociti, koji su veoma važni u imunološkoj odbrani organizma.

Pored navedenog, smeh olakšava komunikaciju među ljudima i razvija bolje odnose i osećaj bliskosti. Vedar osmeh otvara mnoga vrata, lakše rešava nesporazume i život čini lepšim.

Direktor Instituta za humanu biologiju i antropologiju u Berlinu, profesor Karsten Nimic i kolege koje se bave ovom oblašću, na osnovu brojnih kliničkih iskustava tvrde da smeh može delovati terapijski. Iako lekovitost smeha nije još naučno dokazana, nije na odmet da se sami uverimo u njegove potencijale.

Zašto se ne bismo češće osmehivali jedni drugima? Bićemo zdraviji, a i srećniji tako…

http://www.zdravi.rs/clanci/terapija-smehom

[Guest Светлана]

Zdrave navike koje će vaš život produžiti za 11 godina

Pokušajte ako je ikako moguće inkorporirati ove zdrave navike u svoj život.

Statistički bi trebale produžiti vaš život do 11 godina.

-1- Nikad ne preskačite doručak.

Doručak je najvažniji obrok. Također, ljudi koji redovito doručkuju imaju pozitivniji stav prema poslu ili školi, te su efikasniji u tim područjima.

-2- Jedite dosta voća i povrća.

Na taj način ćete unijeti potrebne vitamine i druge nutrijente koje brza hrana ili grickalice nemaju. Također, antioksidanti iz voća i povrća usporit će starenje.

-3- Ne preskačite obroke.

Pokušajte svaki dan jesti u isto vrijeme. Preskakanje obroka vodi do gubljenja kontrole nad osjećajem gladi, a najčešće i do prejedanja.

-4- Prestanite pušiti.

O štetnim učincima pušenja sigurno već sve znate.

-5- Svakodnevno vježbajte.

Istraživanje za istraživanjem potvrđuje dobrobiti koje tjelovježba ima na organizam.

-6- Naspavajte se.

Svakodnevno vam je potrebno osam sati sna. Za to vrijeme vaše tijelo ima priliku obnoviti se, osvježiti i pripremiti za suočavanje s novim danom.

-7- Svaki dan odvojite nešto vremena samo za sebe.

U svoj raspored morate uključiti i sebe. To može biti opuštajuća kupka, meditacija, molitva… Bilo što, što će otjerati stres i vratiti vam optimizam

http://www.covermagazin.com/zdravlje.php?NID=2939

[Guest Светлана]

Hrana koja jača imunitet      

 

Subota, 31 Siječanj 2009 00:00 

Zdravi smo onoliko koliko je naš imunitet jak. On nas štiti od banalnih infekcija do raka. Isina, da je naš imuni sistem uslovljen i genetikom, koju dobijamo od naših predaka, ali ni uticaj životne sredine nije zanemarljiv. Jedan od najvažnijih faktora sredine je upravo naša ishrana.

Tek nedavno je počelo istraživanje imunig sistema i došlo se do zaključka da hrana dosta utiče na njega. Namirnice sadrže vitamine, minerale i druge sastojke koji mogu da povećaju otpornost prema virusima, bakterijama pa čak i prema tumoru. Mogu da utiču na to da li će se pojaviti tumor, da li će napredovati ili se povući.

Kako deluje hrana na imuni sistem?

Hrana jača (ili slabi) imunitet delujući na bela krvna zrnca (leukociti), te borce protiv infekcija i raka. U bela krvna zrnca spadaju neutrofili i limfociti. Neutrofili proždiru mikroorganizme, uljeze koji prete našem organizmu i ćelije raka pre no što uspeju da se namnože i ugroze nam zdravlje. Limfociti su raznoliki i javljaju se kao T-limfociti, B-linfociti i ćelije ubice. T-limfociti proizvode hemijske supstance: interferon i interleukin, koje deluju protiv infekcija i raka. B-limfociti proizvode antitela koja uništavaju ćelije koje ne pripadaju našem organizmu (bakterije, viruse i tumorske ćelije). Ćelije ubice se nalaze u prvim odbrambenim linijama uništavajući izmenjene ćelije (ćelije napadnute virusom ili tumorom).Hrana utiče na broj leukocita i njihovu aktivnost. Na taj način može da ojača i oslabi imunitet.

Moćni jogurt

Odavno se zna da jogurt može da ubije bakterije. Kasnije je utvrđeno da on to čini poboljšavajući rad celokupnog imunog sistema. On stimuliše stvaranje gama interferona, poboljšava rad ćelija ubica i povećava stvaranje antitela. Samo jogurt koji sadrži žive kulture Lactobacillus bulgarikus i Streptococcus thermophilus (običan jogurt) povećava gama interferon, koji deluje protiv infekcija i alergije. Osobe koje redovno piju po 2.5 decilitara jogurta dnevno imaju ređe prehlade, proliv i polensku kijavicu.

Naučnici veruju da jogurt deluje i antikancerski. Eksperimentalno je utvrđeno da zaustavlja rak pluća kod miševa, a smatra se da deluje i protiv raka debelog creva. Smatra se da to nastaje zahvaljujući sposobnosti jogurta da podstakne stvaranje ćelija ubica (vrsta limfocita), koje uništavaju ćelije raka.

Pečurke šitake

Pečurke šitake se od davnina koriste u kineskoj narodnoj medicini. Iz njih je izdvojen leptin, supstanca za koju je utvrđeno da snažno stimuliše imuni sistem. Leptin snažno podstiče makrofage na stvaranje interleuina-1, koji ubija tumorske ćelije i povećava sposobnost makrofaga da uništavaju bakterije i ćelije raka. On povećava i stvaranje T-limfocita i njihovu aktivnost. Smatra se da šitake pečurke mogu da pomognu u lečenju raka, ali i da ga spreče. To se posebno odnosi na rak pluća.

Čudesni beli luk

Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Deluje protiv virusa, bakterija i ćelija tumora, povećavajući odbranbene snage organizma, konkretno povećava moć T-limfocita i makrofaga.

U eksperimentu dr Tarik Abdulah i saradnika iz Klinike i istraživačkog centra Abkar u Panama Sitiju na Floridi, jedna grupa je jela dosta belog luka i do 15 čenova dnevno ili su uzimali ekstrakt belog luka dobijen hladnim ceđenjem (japanski Kyolic). Ostali učesnici nisu uzimali beli luk. U grupi koja ga je uzimala broj ćelija ubica se povećao i njihova sposobnost ubijanja ćelija raka se povećala za 140 do 160 puta u odnosu na sposobnost ćelija osoba iz grupe koja nije jela beli luk.

Voće i povrće

Ima studija koje pokazuju da voće i povrće koje sadrži dosta berta karotena jača čovekov imunitet, povećavajući njegovu otpornost prema virusima, bakterijama i tumorima. U eksperomentima se pokazalo da beta karoten povećava broj i aktivnost imunih ćelija. Korišćena je ishrana koja je obezbeđivala od 30 do 60 miligrama beta karotena tokom dva meseca. Ta količina beta karotena, koju može obezbediti 5 do 10 šargarepa, je za dva meseca snažno podstakla imunitet. Dva meseca po prestanku uzimanja beta karotena broj imunih ćelija se smanjio na nivo pre eksperimenta. Beta karotina ima dosta u spanaću, kelju, bundevi i šargarepi. Vegetarijanci su u prednosti i zaista imaju jači imunitet. Neka istraživanja pokazuju da njihovi leukociti deluju efikasnije protiv ćelija raka. Takođe je pronađeno da u krvi imaju više beta karotina u odnosu na ljude koji jedu meso.

Cink

Bez cinka imuni sistem ne radi punom parom. On utiče na formiranje antitela i zaštitničku aktivnost limfocita. Osobe koje imaju nedostatak cinka češće oboljevaju od prehlade i infekcija disajnih organa.

Cink može da podmladi imuni sistem starijih ljudi. Žlezda timus ima značajnu ulogu u odbrani organizma. Posle srednjeg doba ona počinje znatno da se smanjuje i smanjuje se njeno lučenje timulina, hormona koji stimuliše stvaranje T-limfocita, tako da otpornost organizma slabi. Pri unošenju cinka starijim ljudima raste nivo timulina.

Najveći izvor cinka su ostrige. Ima ga i u mesu raka, goveđem mesu, telećoj džigerici, ćurećem tamnom mesu i semenu bundeve. Uopšte živinjsko i životinjsko meso i mnoge žitarice sadrže cink.

Šta slabi imunitet

Previše masti, pogotovu pogrešnog tipa slabi imunitet. Suviše masti smanjuje broj ćelija ubuca koje uništavju slobodne rdikale i kancerske ćelije. Izgleda da je bitan tip masnoća. Masne kiseline tipa omega-6 koje se nalaze u kukuruznom i suncokretovom ulju remete aktivnost imunog sistema. Ova ulja koče stvaranje limfocita i tako smanjuju snagu imunog odgovora. Osim toga ona su sklona da lako oksidišu i stvaraju dosta slobodnih radikala. Riblje ulje koje sadrži masne kiseline omega-3 tipa čak jača imunitet. Njega ima u masnim morskim ribama kao što su tunj, skuša, sardima i losos. Postoje dokazi da dosta šećera u ishrani takođe slabi imunitet.

http://www.porodicnilekar.net/index.php?option=com_content&view=article&id=335:hrana-koja-jaa-imunitet&catid=35:pravilna-ishrana&Itemid=53

[Guest Светлана]

Selen       

U mnogim zemljama sve širi krug ljudi poznaje blagotvorna dejstva selena na ljudski organizam. U novije vreme, sticajem okolnosti, same je u razvijenim industrijskim zemljama skupljeno dovoljno eksperimentalnih podataka koji potvrđuju da i selen spada u antioksidante i stoga igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja.

Tokom metabolizma ćelija, kao nusprodukti oslobađaju se tzv. slobodni radikali. Oni oštećuju ćelijske membrane, razaraju dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i, uopšte, velikim delom su odgovorni za generalno kopnjenje organizma koje je stvojstveno procesima starenja. Uloga slobodnih radikala je pozamašna i u nastanku bolesti sca, pluća i raka.Istraživanja su nesumnjivo dokazala da je dejstvo antikosinata veoma povoljno, pošto neutrališe slobodne radikale . Najznačajniji antioksidati su vitamin C, vitamin E, beta-karotin i selen.

Selen sprečava, ili bar usporava, starenje tkiva.Neutrališe dejstvo više kancerogenih materija i pruža zaštitu protiv nekih tumorskih procesa. Posebno povoljno deluje na žene u menopauzi, jer proređuje pojavljivanje talasa toplote ("valunga") i poboljšava opšte stanje žene. Potreba muškarca za selenom je još veća, pošto se selem koncetriše u testisima, a sa spermom se iz tela gubi značajna količina selena. Selen smanjuje stvaranje peruti u kosi. Važno je znati da je delovanje selena sinergistično (potpomažuće u istom pravcu) sa vitaminom E i, ako se uzimaju zajedno, postiže dvostruko jači efekatnego ako se svaki daje zasebno.

Selen je, pored toga, neophodan za funkcionisanje pankreasa i održavanje elastičnosti raznih tkiva. Nedostatak ili manajk selena dovodi do ranog gubitka imuniteta.

Zemljišta nekih delova planete izrazito je siromašno selenom. Tako je i na Novom Zelandu, gde se odgajivači goveda susreću sa velikim problemom slabosti mišića i srčanog mišića životinja držanih na ispaši (biljke su siromašne selenom). Sa druge strane, potrebe stanovništva za selenom obezbeđuje pšenica uvezena iz Australije. U kineskoj provinciji Kešan (Keshan), zbog nedostatka selena u tlu, učestalo se javlja slabost srčanog mišića i, pošto se dugo nije znao pravi uzrok tih poremećaja, ovo oboljenje je dobilo naziv Kešanska bolest.

Prirodni izvori selena su pšenične klice, mekine, crni luk, paradajz, tunjevina i (zeleni karfiol). Nedostatak ili manjak selena dovodi do ranog gubitka imune otpornosti. Dnevna potreba je oko 20-200 mikrograma (mcg). Ovu gornju granicu nije poželjno prekoračiti, jer je i predoziranje jednako štetno po zdravlje.

http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=77&Itemid=66

[Guest Светлана]

Namirnice za jačanje imuniteta 

Adekvatno hraneći imuni sistem vašeg deteta, povećavate njegove odbrambene sposobnosti. Imuni pojačivači deluju na više načina - povećavanjem broja belih krvnih ćelija, pomažući im da formiraju bolji odbrambeni plan.

brokoli je zvezda među povrćem. Pun je vitamina, minerala i vlakana. Prijatnog je ukusa. Bogat je vitaminom C i karotenoidima, antioksidansima koji imuni sistem drže u dobrom stanju. U brokoliju postoje dva tipa vlakana, rastvorna i nerastvorna. Takođe sadrži indole i izotiocijanate koji štite ćelije od oštećenja. brokoli je izvanredan izvor vitamina B i folne kiseline, koji su ključni za kardiovaskularni sistem.

Deca ga ili vole, ili ne vole. Da biste mališana navikli na njega, pomešajte  brokoli sa drugim povrćem, ili ga stavite u sendvič umesto zelene salate (pošto ste ga prethodno obarili).

Šargarepa sadrži oko dve stotine različitih karotenoida, a jedan od njih je beta karoten. Karotenoidi direktno štite od kancera.

Jedan od načina da dete počne da jede šargarepu je da je servirate rendanu, sa salatom od paradajza i zelenom salatom.

Mahunarke sadrže veliku količinu vlakana. Takođe sadrže antioksidanse genistein i flavone.

Spanać je veoma bogat beta karotenom i kalijumom.

Mnoga deca ne vole spanać jer nije adekvatno spremljen. Nemojte da ga spremate u aluminijumskoj posudi jer će da ima kiseo ukus i izgubiće lepu zelenu boju.

Beli luk ima antibiotska svojstva. Pravi «punjač» imunog sistema, beli luk je najistaknutiji među hranom koja pojačava imunitet. Sa širim antibiotskim spektrom od penicilina, takođe inhibira mnoge viruse. Jedan je od najbogatijih izvora selena koji je neophodan za proizvodnju potentnog antioksidantnog enzima glutation peroksidaze. Najefikasniji je kada se jede sirov. Inače, crni i beli luk sadrže komponente koje smanjuju upalne procese. Flavonoidi nađeni u luku učestvuju zajedno sa vitaminom C u uništavanju bakterija, pa je crni luk naročito dobar dodatak supama i jelima za vreme hladne sezone.

Senf, paprike, beli i crni luk sadrže supstance zvane mukolitici (slične sirupu za iskašljavanje) koji razređuju gust sekret u respiratornim putevima.

Kajsije, dinja, bundeva su bogate najvažnijim nutrijentima. Sadrže visoke doze vitamina C, kao i mešanih karotenoida.

Pčelinji polen je bogat enzimima i drugim potentnim nutritivnim elementima koji pojačavaju imunitet. Polen takođe pomaže da se eliminišu mnoge alergije na hranu.

           

Preporuke za jačanje imuniteta

* Izbegavajte da deci dajete procesiranu hranu, šećer i gazirana pića, jer  slabe imuni sistem. Ove namirnice nemaju nikakve nutritivne kvalitete, pa ako ih vaša deca uzimaju, neće moći da jedu drugu hranu - sa neophodnim nutrijentima. A to će nužno da dovede do slabljenja imunog sistema.

* Smanjite upotrebu šećera, jer on smanjuje broj i funkciju belih krvnih elemenata koji se bore sa infekcijama i povećavaju efikasnost imunog sistema. To je razlog što se mnoga deca razbole posle rođendana. Njihova otpornost opada zbog unošenja šećera u organizam. Dajući detetu malo više vitamina C, nekoliko dana pre i posle tih događaja, može da se prevenira pojava infekcije. Šećer je odgovoran i za druge bolesti, uključujući srčane bolesti i dijabetes. Jedan od načina da ga izbegnete je da pripremite zdravu užinu (sveže voće, integralni krekeri, kroasan, voćni jogurt).

* Ograničite količinu masnih kiselina iz pržene hrane i margarina. Umesto njih upotrebite zdrave masti.

* Eliminišite hranu koja može da izazove alergiju.

* Obezbedite deci neophodne nutrijente. Imuni sistem koristi vitamin A i cink za stvaranje imunološke osnove. Neka dete dnevno popije 2 decilitra jogurta sa korisnim bakterijama.

* Nemojte da pravite sendviče od belog hleba, iako ga deca više vole. Sve napravljeno od belog brašna smanjuje imunitet. U ishranu uključite integralni pirinač umesto rafiniranog.

* Ponudite detetu dosta svežeg voća i povrća. Bogati su vitaminom C i antioksidansima koji putuju kroz telo i štite ćelije od oštećenja. Posebno ponudite dosta žutog povrća koje sadrži karotenoide, supstance koje povećavaju produkciju ćelija koje se bore protiv mikroorganizama.

Žuto-narandžasto voće i tamnozeleno povrće (kajsije, šargarepa, bundeva, tikvice, kupus, spanać) takođe sadrže najvažnije antioksidanse.

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista     

http://www.yumama.com/index.php?Itemid=80&categoryid=29&id=459&option=com_content&sectionid=3&task=view

[Guest Светлана]

Smjeh podstice zdravlje

Smeh dokazano jaca imunitet podsticuci stvaranje i koncentraciju celija koje uništavaju celije tumora i bakterije, viruse i ostale mikroorganizme, uzrocnike mnogih bolesti. Pogoduje i funkcionisanju srca i krvotoka, redukuje hormone stresa, adrenalin i kortizol, podstice cirkulaciju i snabdevenost kiseonikom i tako smanjuje holesterol u krvi, zacepljenost arterija, pojavu krvnih ugrušaka i visoki krvni pritisak, a time i opasnost od infarkta. Smejanje povecava i kapacitet pluca i njihovu snabdevenost krvlju bogatom kiseonikom, a pogoduje i razmeni plinova prilikom disanja. S obzirom na to da se usled smejanja luce i hormoni srece, endorfini, koji izmedu ostalog ublažavaju bolove, smejanje je i prirodni analgetik.

http://www.narodnilijek.com/index.php?name=news&op=view&id=1165

[Светлана ПС]

Zdrav život

UTICAJ ISHRANE NA IMUNOLOŠKI SISTEM

Nedovoljno aktivan imuni sistem dovodi do povećanja rizika od karcinoma, infektivnih bolesti bakterijskog i virusnog porekla, simptoma opšte slabosti i hroničnog umora (Chronic Fatigue Syndrom). Najbolji način za postizanje i održavanje adekvatnog imunog sistema je pravilna ishrana i odgovarajuca fizička aktivnost. Bazično poželjna ishrana se odnosi na: sveže voće i povrće, morsku hranu, cela zrna žitarica, jezgrasto voće – narocito orasi, leguminoze (pasulj, grašak, bob), soja, riba i riblje ulje, maslinovo ulje i u manjim količinama belo meso, mleko i mlečni proizvodi i alkohol.

POVRĆE

Preporučuju se sve vrste svežeg povrca. Brokoli na prvom mestu, zatim kupus, kelj i karfiol su, zahvaljujući supstanci sulfopharane (pojačava produkciju enzima ll faze koji uništavaju potencijalne karcinogene) veoma poželjna hrana. U delovima Kine gde je kupus svakodnevna hrana, karcinomi dojke su skoro nepoznati.Šargarepa, slatki krompir (zbog sadrzaja karotenoida, beta-karotena i dr.) između ostalog štite od karcinoma pluća, prostate i pankreasa. Pasulj, grašak, kukuruz, visokim sadrzajem vlakana (fiber) pomazu detoksikaciju organizma i znatno umanjuju rizik od karcinoma debelog creva. Beli luk (zahvaljujući supstanci allyl sulfides koja limitira produkciju enzima l faze, najodgovornije za razvoj potencijalnih karcinogena) je jedno od najmoćnijih sredstava za borbu protiv karcinoma kao i podizanje imuniteta uopste. Preporučuje se svakodnevna upotreba belog luka i radi prisustva selenijuma (selenijum je, uz vitamine A, C i E esencijalni antioksidant koji smanjuje rizik od karcinoma, srčanih bolesti i poboljšava funkciju imunog sistema uopšte) i koji je u Jugoslaviji i okolnim zemljama deficitaran u zemljistu. Pored antioksidantnog dejstva, beli luk prevenira srčana obolenja, snižava holesterol i krvni pritisak i sprečava infekcije svih vrsta. Smatra se najmoćnijom namirnicaom za očuvanje zdravlja. Crni luk takodje deluje protiv infekcija, a i sadrži selen. Paradajz ima dovoljno lekovitih dejstava da opravdava naziv rajske biljke. Količina antioksidansa lycopena u paradajzu je velika, ne gubi se kuvanjem tako da su sokovi i kečap isto efikasni. Veoma je značajan za neutralizaciju toksičnih agenata, odgovornih za unistavanje DNA.

VOĆE

Preporučuju se sve vrste svežeg voća. Jabuke (najbolje dve) je potrebno jesti svakodnevno, najvise zbog sadržaja pektina koji ima sposobnost smanjivanja holesterola u krvi. Jabuka je najbolji lek protiv arterioskleroze i masnoća u krvi, u istom smislu je jabukovo sirće jos efikasnije. Grožđe se takođe preporučuje, sto češće i u što većoj količini. Resveratrol, sastojak crnog i crvenog grožđa, zaustavlja rast tumora u već poodmakloj fazi (ne dozvoljava rast krvnim sudovima u tumoroznom tkivu i time zaustavlja rast tumora - mehanizam sličan onom na koji delije i paradajz ). Istu supstancu sadrzi i crno vino koje još, drugim mehanizmom, utiče na smanjenje masnoća u krvi tako da se preporučuje svakodnevno, ali u vrlo ograničenim količinama. Francuzi imaju za trečinu manje srčanih napada od Škotlanđana, i jedni i drugi piju alkohol, samo sto Francuzi piju uglavnom crno vino. Bitno je naglasiti da već količina vina veća od dve čase dnevno nanosi više štete od koristi i dovodi organizam u zonu visokog rizika za obolevanje od mnogih drugih bolesti.

JEZGRASTO VOĆE, SOJA, ŽITARICE, ZAČINI

Orasi, bademi i kikiriki su bogati mononezasićenim masnoćama čime štite arterije od sužavanja, nagomilavanja holesterola i, posledično, utiču na smanjenje krvnog pritiska. Sadrže antioksidanse, te se predlaže što češča upotreba, 30-50 gr dnevno. Laneno seme sadrži veliku količinu poželjnih omega-3 masnih kiselina koje mehanizmom kompeticije uklanjaju iz ćelija masti odgovorne za potpomaganje razvoja karcinoma.

Soja je namirnica koja značajno povećava otpornost organizma i doprinosi smanjenju rizika od karcinoma dojke (Soja sadrzi isoflavone, slabe estrogene koji blokiraju estrogenske receptore i time smanjuju mogućnost nastanka tumora dojke i prostate. Kao i ruzmarin, šargarepa, paradajz i grožđe, soja sadrži Cox-2 inhibitore koji sprečavaju rast novih krvnih sudova u tumorskom tkivu a time i rast tumora). Žitarice: pšenica, kukuruz, ovas, ječam i druge, ukoliko se upotrebljavaju kao cela zrna, imaju detoksikacionu moć i značajne su u prevenciji karcinoma, narocito debelog creva. Đumbir je začin koji povecava otpornost organizma. Šipak, kamilica, kopriva i peršun imaju istu osobinu.

MESO, RIBA, MLEKO I MLEČNI PROIZVODI, ULJE

Sa aspekta imuniteta meso nema veliki značaj. Sa aspekta rizika od karcinoma meso nije dobro doslo. Može se jesti, dva do tri puta nedeljno i to belo meso. Crveno meso kao i suhomesnate proizvode treba izbegavati. Sa ribom je obrnuta situacija, ona se preporučuje sto češće i što u većoj količini. Ukoliko je to teže ostvarivo, potrebno je uzimati riblje ulje. Upotreba masnih kiselina (vec pomenute omega-3) kojima obiluje riba, naročito masna riba i riblje ulje su najbolji način da se smanje izgledi za obolevanja srca. Preporuka je redovno jesti ribu, bar tri puta nedeljno.Mleko je potrebno koristiti svakodnevno i to sa redukovanim masnoćama i u obliku jogurta. Stare sireve i kačkavalje treba jesti u vrlo malim količinama. Ulja i masnoće, bilo biljnog ili životinjskog porekla, potrebano je što manje koristiti u ishrani. Jedino ulje koje se preporučuje u vecoj kolicini je maslinovo, sadržaj mononezasicenih masnoća ga čini jakim sredstvom protiv bolesti srca i krvnih sudova. Radi izuzetnog značaja antioksidanasa potrebno je zapamtiti namirnice koje ih sadrže u najvećim količinama: Vitamini A, C, E i selenijum se nalaze u belom i crnom luku, brokolima, kelju, prokelju, karfiolu, renu, celeru, šargarepi, kupusu, paprici (crvenoj), tikvi, repi, pasulju, soji, pšenici, ječmu, orasima, bademu i kajsiji. Minerali: selen u pilećem mesu, mleku, belom i crnom luku, pšenici i kukuruzu; cink u pivskom kvascu, pečurkama, ribi, soji, pasulju i žitaricama; hrom u kvascu, krompiru sa korom, žumancetu, džigerici i svežem povrću; gvožđe u džigerici, pasulju, peršunu, tunjevini i spanaću; bakar u džigerici, bademima, orasima, pečurkama, pasulju, pšenici, zobi, raži i grašku.

http://www.jazas.net/zdravZivot.html

[Маша]

Треба ми списак намирница које садрже угљене хидрате. Има ли неко?

[Светлана ПС]

Mleko za snažan imunitet

Blic 07.11.2009 18:15

Osobe koje redovno piju mleko imaju zdravu koštanu srž i jači imunitet. Razlog ovome je to što je mleko bogat je izvor proteina za izgradnju tkiva i ugljenih hidrata neophodnih za stvaranje energije kao i važnih vitamina.

- Malo poznata činjenica je da čovek raste sve do svoje 30. godine, a da tek nakon toga prestaje sa razvojem - kaže Branka Mirković, nutricionista. - Zato je mleko veoma bitno jer zadovoljava 30 odsto dnevnih potreba kalcijuma, 20 odsto dnevnih potreba belančevina, 30 odsto dnevnih vitamina B2), 30 odsto dnevnih potreba vitamina B12 i 20 odsto dnevnih potreba vitamina A - objašnjava Mirković. To znači da osobe koje redovno piju mleko imaju dobru i zdravu koštanu srž i jači imunitet. Takođe redovna konzumacija omogućava brz oporavak nakon velikih fizičkih napora i rešava probleme sa bolovima u mišićima i leđima, jer mleko uklanja kisele produkte iz krvi koji izazivaju bolove.

Ko koliko treba da unosi

Odraslima se preporučuje dve šolje mleka dnevno, deci tri šolje, adolescentima četiri šolje, sportistima četiri šolje, a osobama sa hipertenzijom tri šolje.

Procenat mlečne masti i zdravlje

Ipak treba imati na umu da različite vrste mleka na našem tržištu nisu za svakoga. Pa, tako se punomasno od 3,2 odsto mlečne masti preporučuje deci i mladima u razvoju, sportistima i svima onima koji nemaju problema sa težinom, holesterolom i trigliceridima.

Ovo mleko sadrži obilje natrijuma, kalijuma i belančevina kao I visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina koje obezbeđuju važnu energiju za njihov brz rast, a neophodne su za razvoj mozga i mrežnjače oka. Punomasno mleko sa maksimalnim procentom masti je neophodno deci do navršene druge godine života, a posle tog uzrasta se može dati i delimično obrano mleko (dva odsto mlečne masti). Mleko sa 2,8 odsto mlečne masti i manje se uglavnom preporučuje svim odraslim osobama. Mleko je bogato kalcijumom zahvaljujući kome se napeti nervi lakše opuštaju, a isto se odnosi i na mišiće. Stručnjaci tvrde da u slučaju nedostatka kalcijuma dolazi do napetosti mišića i čestih napada grčeva u njima. Četvrt litra obranog mleka obezbeđuje skoro polovinu dnevne potrebe kalcijuma, a ima samo 82 kalorije. Ovo mleko se naročito preporučuje dijabtičarima. Znači, ako vodite računa o masnoćama i kalorijama ili imate problema sa masnoćama u krvi, izaberite manje masno mleko, sve što je potrebno vašem organizmu dobićete iz manje masnog ili bezmasnog mleka osim masnoće. Ukoliko vam se učini da nije tako ukusno dodajte cimet, vanilu, karanfilić, muskatni oraščić.

http://www.lepoizdravo.com/a9858-mleko-za-snažan-imunitet

[Милан Меденица :)]

????? ?? ?????? ????????? ???? ?????? ?????? ???????. ??? ?? ?????

??? ?? ??????? ??? ??? ?????, ????? ?? ?? ?? ?????? crvenilo

http://www.diabetes.rs/ishrana03.htm

[gane]

Нема боље и корисније ствари за човека,у циљу подизања имунитета од поленовог праха и прополиса.Руси су направили науку од тога,а лично знам људе који су се препородили и операција спасили узимајући редовно полен и прополис.Постоји брди књига са рецептурама о лечењу али овде бих се задржао само на превентиви.Дакле,једну кафену кашичицу поленовог праха,равну кашичицу,и пет капи прополиса су дневна доза коју можете узимати целог живота,ово важи за особе које су тешке педесет колиограма и више.Најбоље је у мало воде укапати пет капи прополиса а затим додати равну кафену кашичицу поленовог праха и то попити не битно кад.Поленов прах не смете узимато металном кашиком већ пластичном или дрвеном,а и посуда (чаша) из које пијете не сме бити метална.Полен треба да буде осушен на промаји,никако на сунцу јер тада је безвредан,а осушен полен треба чувати на сувом,хладном и тамном месту!Ако нешто значи-гарантујем да никада нећети имати грип,прехладе итд...а ко има проблема са крвном сликом нека после десет дана узимања оде на анализу и изненадиће се!Не бих више,али да додам да се у мојој породици користи више деценија,и да је огроман број људи којима су полен и прополис помогли.Умало да заборавим најважније,да би сте узимали полен и прополис неопходно је да НИСТЕ алергични на исте!

[Светлана ПС]

16. 02. 2010. 13:09h | Vesti

Smej se, samo se smej...

Pretpostavljamo da tekstopisac čuvene pesme koju je proslavio pevač Miroslav Ilić, nije konsultovao svetske naučnike kada je napisao "Smej se, samo se smej", ali stihovi ove decenijama već popularne pesme, u svakom slučaju su najznačajniji recept, koga bi se trebalo pridržavati, posebno u periodu svetske ekonomske krize, kada su brige i stresovi uzročnici brojnih neprijatnih stresova ali i teških bolesti.

Stručnjaci tvrde da je smeh jedan od najboljih prirodnih lekova koji podmlađuje srce i mozak, ali i smanjuje bol, jača krvne sudove, povećava odbrambenu moć, ubrzava postoperativni oporavak i zato se smejte i uživajte u životu, čak i kad on nije onako idealan, koliko biste želeli...

 

"Smeh je najbolji i najefektniji protivotrov stresu", potvrđuje specijalista medicinske psihologije prof. dr Veljko Panović sa VMA.

"U današnjim uslovima života kada smo preopterećeni, kontaminirani stresom, sve manje je prostora za radost. Smeh je najvažniji pokretač radosti i zato se ljudi smejte što više i što grlatije i iskrenije",  kaže profesor Panović.

U jednom od poslednjih istraživanja izračunato je da se čovek prosečno u toku jedne godine nasmeje 6.205 puta. Precizno prebrojavanje pokazalo bi da se odrastao čovek u toku dana nasmeje 17 puta, što je malo u poređenju sa detetom koje, prema istom naučnom tumačenju, u smeh prsne bar 40 puta dnevno. Ova studija još otkriva i šta se događa u našem organizmu kad se smejemo od srca, ali i to da, smehom povećavamo odbranbeni organizam.

 

Da za naučnike smeh nije tek jedna od mnogobrojnih reakcija čoveka pokazuje i činjenica da je osnovana nova grana nauke PNEI ( psiho-neuro-endokrino-imunologija) koja proučava odnos između nervnog, endokrinog i imunog sistema. Svi ovi činioci su međusobno povezani posredstvom biohemijskih "glasnika", pa se čovek lakše razboli ukoliko je depresivan, a teže ukoliko spada u grupu "veseljaka", onih koji vole da se smeju.

Profesor Veljko Panović sa VMA, kaže da je svaki smeh delotvoran, pa bio on i veštački stvoren.

"Smeh je jedna od aktivnosti koja pokreće gotovo sve mišiće u ljudskom organizmu. Naučno je dokazano da je čak i veštački proizveden smeh odličan za zdravlje tako da je moj savet roditeljima da svoje bebe golicaju i na taj način stimulišu najveći receptor radosti u čovečjem organizmu. Doduše, i novinarski posao je jako stresan pa bih i vašim kolegama preporučio pet minuta golicanja u redakciji",  objašnjava profesor.

 

Saveti za sreću

 

Profesor Panović za čitaoce "Vesti" otkriva i nekoliko načina za smanjenje stresa i poboljšanje raspoloženja.

- Ne spavajte uz televizijski program, a pola sata pre odlaska na spavanje, razgovarajte sa partnerom, ili sami sa sobom, šta ste tog dana uradili dobro, a šta loše.

- Svakog dana pevušite svoju omiljenu pesmu.

- Sve porodice bi morale da uvedu obaveznu "porciju viceva", ali ne bezobraznih.

- I pomazite svakog dana više puta svoje bližnje, pokazujući im i dodirom da ih istinski volite.

 

http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Zdravlje/29854/Smej-se-samo-se-smej

[madmaxa]

Mislim da je iluzorno razgovarati o tome sta podize imuni sistem. Imuni sistem se tako zove jer sluzi za to da budemo imuni... Nije poenta da ga podizemo, vec treba da prestanemo da ga slabimo!

I molim vas, nemojte citirati savete belosvetskih zdravstvenih ustanova, pa njima je u interesu da nam je sto slabiji imuni sistem, da bi zajedno sa farmaceutima zgrtali pare.

Najboljii, prirodni nacin da poboljsamo svoj imunitet (pored toga da prestanemo da ga slabimo) jesu:

1. Um oslobodjen stresa, losih emocija i slicno, a na fizickom nivou:

2. C vitamin u vecim kolicinama

3. D3 vitamin u kolicinama oko 5000 jedinica dnevno

4. Ulje cveta kanabisa

0409_feel Kako god ko reagovao - ali proucite malo temu na ovaj nacin i nacicete zanimljive cinjenice.

Recimo, da li ste culi da je covek, doktor lecio leukemiu C vitaminom? A sta kada bih vam rekao da je za to dobio nobelovu nagradu? Sokirani ste sto o tome niste culi? Nije to nista, znate li kad je to bilo? U 19. veku!