Деца и употреба рачунара

[marija]

Деца и употреба рачунара

Ђакон Мр Оливер Суботић

Пре неколико месеци били смо сведоци једне бурне дискусије у погледу дилеме да ли је за децу најмлађег узраста потребна формална настава из информатике или не.

Аргументи "про ет цонтра" су углавном били изношени у зависности од наклоности ка конзервативизму или модернизму, међутим веома мало је било истинског поимања целе проблематике, због чега је тежиште са суштинског питања пребачено на епифеномен. Наиме, првенствено је требало рећи на који начин децу уопште треба упућивати према овој области, што обухвата и поменути формално-хронолошки аспект. Чињеница је да су информационе технологије присутне у свакој пори друштвеног живота, те да је потребна одређена стратегија у припремању деце за сусрет са дигиталном технологијом. У решавању тог питања ни крајњи изолационизам ни стихијски приступ не дају прави одговор. Потребно је отварање ширих видика, у смислу да поред чисто прагматичних разлога у обзир треба узети психолошке, физиолошке, дидактичке и педагошке факторе.

Прагматични разлози

Данас ћете често чути фразу “деци је најпотребније да науче да раде на рачунарима, јер то је будућност”. Нико не спори чињеницу да ће дете када одрасте неумитно доћи у сусрет са дигиталним технологијама, ма каквим послом се бавило, но да ли је овај уско технолатријски и прагматични став целовит и темељан? Историјски токови људске мисли уче нас да сирови прагматизам увек губи дах на дуже стазе, ако није потпомогнут темељнијим концептом. Ако као доминантан и једини прави разлог узмемо прагматично настојање да се рачунар безусловно постави раме уз раме са оловком тј. учењем писања, проузроковаћемо веома компликоване ситуације у каснијем добу. Конкретно, замислите човека који је од малих ногу научио да сабира и множи само користећи софтверски калкулатор, или који има непрепознатљив рукопис, јер је одмалена навикнут на текст процесоре. Само ова два примера су довољна да се увиди да није баш све онако како стереотипне фразе говоре.

Пре рада на рачунару дете свакако треба потпуно да савлада основне математичко-логичке операције и основе писмености. У свом најранијем узрасту оно треба да учи фундаменталне ствари које за цео живот остају такве какве јесу и које се не мењају - сабирање и одузимање основних бројева увек остаје такво какво јесте, а исто важи и за правопис, чија правила остају док је језика. Међутим, код рачунара није такав случај, јер се оперативни системи, програмски језици, апликације... мењају сваких пар година и потребно је стално унапређивање знања. Довољно је само да се сетимо преласка са командне линије ДОС оперативног система на графичка окружења попут Њиндоњс-а, што је било равно софтверској револуцији.

Треба тежити да се деци најмлађег узраста рачунар објашњава као корисно помагало, али тек пошто савладају основне школске дисциплине. Рачунар никако не треба сугерисати као замену за те основне процесе. У почетним разредима више времена треба посветити класичним предметима, који су основа за даље, па и за информационе науке. Уколико се већ иде ка рачунарској едукацији мале деце, не би их требало оптерећивати учењем променљивих софтверских решења, већ их треба упућивати на схватање основних и лако схватљивих ствари из рачунарског света које ће остати за дужи временски период непромењене.

Психолошки аспект

Вероватно је свима јасно да дете има свој сопствени свет, зависно од узраста и породичног окружења. Психолошки аспект је веома битан када говоримо о додиру детета са рачунаром, јер се могу направити грешке које ће и те како имати одраза на касније формирање личности. Дете је склоно спонтаном истраживању света око себе и у овом когнитивном процесу треба му помоћи да све поима на прави начин - не само рачунар који имате у свом стану, већ и сваку другу ствар. Од малих ногу детету је потребно пренети један здрав став према стварима које га окружују, а то ће најбоље бити урађено самим примером родитеља. Рецимо, ако родитељ сатима седи за рачунаром у кући, не обраћајући пажњу на потребу општења са укућанима, вероватно је да ће и дете желети да га подражава, што је општепознат феномен имитирања родитеља. Са друге стране, пожељно је (уколико дете испољи интересовање за рад на рачунару), да родитељи што чешће заједно са њим раде, и да мудро одређују временски период колико би дете требало да проведе времена за монитором. Сигурно је да ће у том случају оно у каснијем развоју испољавати мање тежњи ка индивидуализму и да ће развијати здрав осећај за заједницу, док су у супротном извесни егоцентрични токови психолошког развоја.

Физиолошки

ритам детета

Питање физиолошког развоја детета је у великој мери условљено физичким активностима, поред главних чиниоца какви су исхрана, сан, породични мир. Стога родитељи треба да воде бригу о томе колико дете времена проводи у константном седећем положају, који повећава статички притисак на кичму и мишиће врата. Осим тога, није непознато да су руке током куцања на тастатури и држања миша најчешће у неприродном положају (препоручљиво је повремено истезање мишића руку), што може довести до низа лакших, али и тежих обољења, какво је Царпал Туннел Сyндроме. Мониторски екран има утицај на вид, не толико у виду негативног зрачења које је у протеклих неколико година значајно смањено, или фреквенције освежавања, колико у погледу близине (савет: научите децу да повремено скрећу поглед на удаљене предмете, ради опуштања зеница ока) и чињенице да је број трептаја очних капака смањен (не каже се узалуд за некога да буљи у монитор, због чега су препоручљиви повремени брзи покрети очних капака). Потребно је и временски ограничити рад на рачунару за децу која су у развоју. Посебно је апсурдна чињеница да многа деца играју спортске игре на рачунару, а у близини куће имају игралиште! Родитељи напросто морају водити рачуна да дете не изгуби свој нормални физиолошки ритам потребан за раст и развој сваког детета.

Модерни видови учења

Уско дидактички аспект би се могао свести на проширење начина учења уз помоћ рачунара. Пре свега треба узети у обзир учење језика, које уз помоћ мултимедијалних ЦД-ова олакшава рад. И овде важи препорука да је најбоље учити заједно, са родитељима или наставником. Поготово деца ометена у развоју могу имати пуно користи од оваквог начина учења. Међутим, треба бити потпуно искрен и рећи да децу најмање занима учење преко рачунара, а највише игре и ДивЏ филмови, што је општепозната ствар, утврђена и емпиријским истраживањима. Тешко да ће се просечно дете у избору између видео-игара и неког едукативног софтвера одлучити за овај потоњи. Као потврду тога, наводим сопствени пример, јер пријатељима често говорим да се не могу искајати за сате и сате протраћеног времена играња компјутерских игара у основношколском периоду.

[marija]

Пратите своје дете

Долазимо до кључне тачке проблема, која се односи на педагошки део и везан је пре свега за родитељски надзор. Овај аспект је веома битан, јер се свакодневно сусрећемо са појавама какве су порнографски материјали на рачунарским ЦД-овима, који су се до скорашње акције београдске полиције продавали на сваком углу. Осим тога, Интернет је до те мере презагађен оваквим материјалом, да су реалне процене да је преко 50% његових капацитета затрпано управо недоличним материјалом. Овде се сусрећемо са наличјем прагматичног става о “информатизацији” детета по сваку цену, јер му постаје доступан материјал такве разорне снаге да су последице несагледиве. Додуше, постоје програми који донекле блокирају приступ већини таквих сајтова, но они нису ни издалека потпуно решење. Такође постоје програми помоћу којих родитељи могу пратити кретање своје деце по Интернету, јер бележе сајтове који су посећени, но питање је колико је адекватна реакција родитеља пост фестум. Са друге стране, дете ће увек покушавати да заобиђе родитељски надзор, поготово јер родитељи често немају довољно знања. Немојте заборавити и на популарност Интернет причаоница (цхат) на којима децу често салећу злонамерни људи. До овог проблема смо већ некако и могли наћи модус вивенди, но како изаћи на крај са проблемом опште доступности информација неморалног карактера? Сви некритички настројени модернисти од овог питања беже као ђаво од крста, бивајући свесни да нема чаробног штапића који би га решио. За решавање проблема доступности свима (па и деци) свих информација које је некритички прагматизам у области дигиталних технологија изнедрио, потребна је директна акција на општедруштвеном нивоу, од породице преко школе до светских влада. Иначе ће некритичка имплементација информационих технологија угрозити основне постулате на којима свако друштво стоји.

Нема инстант решења

У Божићној посланици владике жичког Хрисостома говори се о томе да дигиталне технологије саме по себи нису ни добре ни лоше, те да сви (па и деца) треба СА РАСУЂИВАЊЕМ да их користе, што је православни став по овом питању. На жалост, сведоци смо супротних трендова, “модернизације” по сваку цену. Такви трендови се рекламирају као напредни, негирајући сваки другачији став као анахрон и назадан. Цена за тако непромишљање може бити велика - ко ту цену не плати на мосту (то је онај почетак, када се вулгарни прагматизам шепури показујући своју “напредност”), платиће је на ћуприји (када исти тај концепт изгуби дах).

Оливер Суботић

[marija]

Nasilje na mreži

Internet pruža nove mogućnosti za uznemiravanje. Moguće je postaviti glasine, fotografije ili druge lične podatke na Internet, kao i poslati zlonamerne poruke - anonimno ili pod tuđim imenom. SMS poruke i mobilni telefoni sa fotoaparatom otvaraju nove mogućnosti za zabavu ali i za zloupotrebu. Nasilje u školi je obično ograničeno na vreme provedeno u školi, ali putem Interneta žrtve su dostupne u bilo koje vreme. Takođe postoji veći broj potencijalnih žrtava na mreži. Ukoliko vaše dete provodi vreme ćaskajući na mreži, o ovim opasnostima treba razgovarati na samom početku. Takođe treba navesti postupke u slučaju da dete bude izloženo uznemiravanju.

To je važno iz sledećih razloga:

- Nasilje na mreži se često dešava kada odrasli nisu prisutni.

- Deca obično smatraju da će se stvari pogoršati ako kažu roditeljima.

- Anonimnost i smanjeni rizik od identifikovanja obično podstiču ljude da urade nešto što inače ne bi uradili (na primer, da kažu nešto što ne bi inače rekli drugoj osobi u lice).

- Nasilje na mreži je tehnički lako izvesti. Slanje zlonamerne poruke ili prikazivanje zlonamernog teksta velikom broju korisnika zahteva samo nekoliko klikova mišem.

Savet

Čak i ako vaše dete nije iskusilo uznemiravanje na Internetu, savetujemo da razgovarate sa njim:

- Nemojte distribuirati svoje informacije o kontaktu ili privatne stvari, npr. fotografije, bez razmatranja posledica. Prijateljstvo na mreži se može okončati, a kada se to desi, lični podaci mogu biti poslati neodgovarajućim osobama.

- Svako ima pravo da se prema njemu odnose sa poštovanjem na Internetu.

- Bilo kada možete zatvoriti ćaskanje i e-poštu ili isključiti računar.

- Deca bi trebalo da razgovaraju o lošim iskustvima sa roditeljima.

[marija]

Zapamtite

Internet podleže istim propisima i zakonima koji važe u stvarnom životu. Narušavanje ugleda ili uvrede na mreži nisu dozvoljene. Mogu se smatrati kao kleveta, što može dovesti do kažnjavanja ili zahteva za odštetu. Može biti teško opozvati nešto za šta je trebalo samo nekoliko klikova mišem, a deca možda ne razumeju da situacija može postati ozbiljna.

Zapamtite - anonimnim korisnicima se često može ući u trag. Međutim, policija neće preduzeti nikakve radnje dok nema sumnje da je počinjen prekršaj.

Ukoliko vaše dete primi zlonamernu e-poruku ili SMS:

- Recite detetu da ne treba da otvara poruke od nepoznatih osoba.

- Ne treba odgovarati na zlonamerne poruke. Međutim, trebalo bi sačuvati poruku kao dokaz u slučaju da druga osoba bude uključena u rešavanje problema.

- Ukoliko otkrijete da pošiljalac pohađa istu školu kao vaše dete, obratite se školskom osoblju.

- Ukoliko se uznemiravanje nastavi, bilo bi dobro promeniti e-adresu ili broj telefona deteta.

Takođe zapamtite:

- Zlonamerne poruke možete sačuvati kao dokaz.

- Takođe možete podesiti postavke programa za e-poštu tako da preusmerava poruke od određenog pošiljaoca u posebnu fasciklu. Na ovaj način ih vaše dete neće pročitati.

- Ukoliko znate e-adresu pošiljaoca, možete poslati kopiju zlonamerne poruke dobavljaču Internet usluge i tražiti da izbriše tu e-adresu.

- Ukoliko ne znate adresu pošiljaoca, potražite pomoć od dobavljača Internet usluge.

http://www.microsoft.co.yu/obrazovanje/pil/sigurnost/html/v_lapsen_oikeudet.htm

[чтец Филип]

Zapravo rec je o takozvanoj "Virtuelnoj agresiji" pogldajte video zapis: