Љубавни троугао

[Боривоје Марковић]

Времена су се променила, све више је храбрих који су почели и да пишу и да говоре, а колико је одговорности пред Богом и пред људима за изговорено и написано просудите сами.

Не тако давно, 19. јула 2008. године обожаватељи лика и дела, за Цркву Божију монаха Артемија, који се данас у јавности лажно представља као епископ рашко-призренски, закључила је после вишедневних хвалоспева, на антицрквеном сајту ''ихтус'', упућених рашчињеном епископу руске православне Цркве Диомиду следеће: ''Тема која је покренута да би хвалила наступе бившег епископа Анадирско-Чукотског Диомида, закључана је јер уредништво форума сматра да последњи догађаји везани за Диомида показују да се безусловна подршка Диомиду не може давати, без преко потребног расуђивања. Поступци које чини Диомид страни су саборном духу Цркве. Истина јесте да је епископ Диомид наступао против учествовања појединих руских архијереја у екуменизму, али истина је и да након санкција које је добио од стране Руског Сабора, његов поступак којим анатемише самог патријарха Цркве којој припада, те све остале архијереје укључујући и оне који живеше у прошлости, није у духу светоотачког ревновања за јеванђеоску истину и правду, јер можемо се сетити да је и сам светионик и стуб православља св.Јован Златоусти био неправедно свргнут са Цариградског архиепископског трона од стране тадашњег сабора Цариградске Патријаршије, и да је био послат у изгнанство. Св.Јован Залтоусти није нашао сходно да анатемише тадашње архијереје нити да позива да се неко њему обрати ако жели да исправно исповеда православну веру. Мирно је и у светињи молитве далеко у изгнанству претрпео неправду која му је учињена... Није малих примера у историји Цркве да је било клирика који су наизглед чврсто стајали у вери, а онда су поклекнули и отишли у раскол или јерес! Ови не мили догађаји са епископом Диомидом, требало би да нам покажу да није свако благочестив и да има одмерене и у духу саборности Цркве исправне наступе ако се противи екуменизму. Зато треба да имамо више опреза када настојимо похвалити нечије деловање, које споља може изгледати православно! Добар пример нам могу бити ИПЦ и њена доктрина, која иако оштро наступа против екуменизма, ипак не ревнује за смирење, него шири погубну теологију и праксу опасну за спасење душа.'' ...

Цео текст: http://www.otacmilic.com