Jump to content

Шта је то личност?

Оцени ову тему


Препоручена порука

И душа и тело, и сви инстинкти и психосоматске пројаве човека, јесу енергије којима се открива личност.Православно хришћанство обнавља личност човека, и обнавља је у Богу и у томе се састоји његова принципијелна разлика од свих других религиозних учења.

Е ово му дође као питање Ко си ти? ;D

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

тек када сам постала мајка схватила сам суштину индивидуалне личности и личности која превазилази саму себе, мислим да сам тек онда схватила суштину личлности која превазилази сопствено биће, до тада имала сам индивидуалну личност, дане кажем себичност и саможивост..уствари суштину Свете Тројице..ако сам уопште схватила..и оно што сам ја открила да се Љубав учи

ауу шта је писац хтео да каже ;D

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Православни одговор на питање шта је то личност, истоветан је одговору на питање шта је то љубав. И једно и друго имају везе са постојањем, не са психологијом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  ????? рече:
  ?????????? рече:

???? ?? ??????? ?? ??????? ????? ??? ?? ?? ????????? ???????? ?? ???????

??? ?? ???: ???? ??????? ??????   ???

???? ? ?? ?? ??????????, ??? ????? ?? ???? ???? ?? ???????? P?ugeot 206, 307, ???? ? ???-?...?   ;D

??? ????? ??? ????? ????????? ? ????? ????????.
  Цитат

Najpotpunija definicija li?nosti bila bi: kao jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i odre?uje opšti, za pojedinca karakteristi?an na?in ponašanja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Крајњи циљ »индивидуационог процеса« јесте достизање личног идентитета, аутономије личности, у религиозном смислу - остваривање Целине личности или Сопства (које је надређено нашем ја). У хришћанској религији то би било сједињење са Христом (централни архетип Сопства, према К. Г. Јунгу). Лични идентитет у психологији подразумева »постојану истоветност личности, упркос свим променама у њој и око ње, које су се одиграле у међувремену«.

Владета Јеротић

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ne znam da li se slazem ili oponiram posto ne razumem hriscansku dogmatiku jos, ali meni licnost dodje kao skup svih saznanja i iskustava kroz koje prolazi i otisci svega toga u zivom i svesnom secanju i motivacijama ... u nekom smislu, upravo suprtotno od filosofije solipsizma (sve krece iz ja i zavrsava se u ja )... ispadne da je svestan pokazatelj unutarnjih motivacija i iskustava ustvari licnost ...

ako sam dobro shvatio hriscanski pogled je otvaranje duse i grljenje sa Bogom, to cini licnost u smislu svetog pricesca ?

voleo bih da razumem hriscanski pogled, ne bih li ispravio svoj, ka pravilnom :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Личност може да постоји само у заједници. Једна личност је ниједна личност. Човек тежи начину постојању Бога. Друго Лице Св. Тројице је Син. Ко њему даје својство Сина? Отац. Да нема Оца, не би било ни Сина. Своје својство црпимо из односа са другим. Нестане ли тај други, нестаје и наша веза са њим и ми имамо осећај да се гасимо (нпр, смрт неке блиске особе доживљавамо трагично док смрт неке тамо особе што чујемо на тв, и не баш, јер са том особом на тв нисмо имали никакав однос).

Ма, цела прича и јесте управо око тих појмова што прича Зизиулас, ма колико то многим сметало (такви обично и не прочитају ни два реда од њега). Све је по систему  заједница, љубав, личност, Литургија, причешће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ajd i ja da nesto kazem, ako govorimo o zapadno evropskom shvatanju licnosti, moramo da se o svrenemo na dva lika, Aurelija Avgustina, aka Blazenog Avgustina Ipskog, kao i na Beotija, inace tvorca cuvenog dela Uteha filozofije, obojica su inace zivela i delovala na samom pocetku srednjeg, odnosno kraju starog veka. Iz njihovog gledista moze se izvuci determinacija licnosti pomocu dve kategorije, individualnost i svest. Iako je, po mom misljenju, koje inace delim sa velikim Berdjajevim, ako se ne varam, covek apsolutno metafizicko bice, i samim time ne podleze nikakvoj determinaciji, ova teorija se dugo vremena odrzala na zapadu. Vremenom su ovu teoriju poljuljale kako sociologija, tako i biologija, jer sociologija tvrdi da se licnost ostvaruje kroz zajednicu, dok bioologija izlazi sa idejom da i zivotinje imaju svest, tako da ova stara teorija vise ne zdaovoljava. Pored ontoloskog karaktera pitanja sta je licnost, ne moze se prevideti ni gnoseoloski karakter, kako se spoznaje licnost? a samim tim ni aksioloski, koji su kvalitetin licnosti? ali toliko za sad, posto sam svestan svog talenta da smorim ljude oko sebe, ukoliko zelite da nastavim, recite, jer covek u mojim godinama ne zeli biti na teretu drugima, jeste, da... neeeeeego

život je sladak, život je lep, ja hoću hoću, da uđem u pubertet

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...