Позоришна критика, класично позориште, нове тенденције

[Silvana]

Перформанс у галерији Озон "Ко сам ја?", глумице Лоре Орловић, садржао је и понављање текста две молитве: "Молитве Господње" и "Богородице Дево". Пошто је Лора моја пријатељица, уживала сам. Јер је она не само одговарала на ово вечно питање призивом најранијих сећања, игрица типа "Таши, таши", и молитава, покушала је на празник Преображења Господњег да уђе у своју клет, обучена у бело, сакривена у коцки, сама са камером...Присутни су гледали шта се догађа са Лором на зидовима ове галерије. Касније су и други могли да уђу унутра. И да покушају да одговоре на ово питање. Али, како то код нас обично бива, нико није достојно продужио ову уметничку форму... 

[Silvana]

"Фрида Кало", земунско позориште или Мадленијанум. Две Фриде Кало. Две глумице. Стално присутне на сцени. Младост и старост. Прошлост и будућност се преплићу. Сцена је допуњена пројектовањем старих фотографија, налик холограмима, одличном музиком и сценографијом. Иако сам документарне серије и игране филмове о Фриди Кало и њеном Ривери, радо и често гледала, ипак, ова земунска представа утиче на емоције, а већ виђене информације представља као потпуно нове, дотакнуте из непознатог угла. Страст, бол, жал, љубав, све се то види, може се опипати или удахнути на позоришним даскама.