Претјерана осјетљивост на туђе страдање...

[Зорица екс Милева]

Да ли вас некад туђе страдање више боли неголи ваше (не мислим овдје на породицу и дјецу)? Да ли знате да поставите границу гдје туђа мука не угрожава спасење ваше душе? Да ли се искушење крије у облику страдања ближњег, како бисмо потпуно заборавили на сопствено спасење покушавајући да се помогне ономе ко у суштини тражи помоћ, али не жели да је прими кад му се нуди? Да ли ношење туђег крста често може да значи потпуно испуштање свог крста? Пут према паклу је поплочан добрим намјерама - колико год то сурово изгледало постављање границе је свакако неопходно, одсјецање свега онога што може да науди бесповратно души, и рушењу нашег односа са Богом. Али да ли је то баш увијек тако и ако није зашто није?

А шта ви мислите?  girl_jumping

[Ратко :(]

Ово те је Џони/Никола инспирисао.

[Зорица екс Милева]

Не није, ово ме је инспирисало моје приватно искуство. Па бих ако немаш ништа против да чујем и твоје мишљење између осталог. Може?

[Ратко :(]

Може.

Да ли знате да поставите границу гдје туђа мука не угрожава спасење ваше душе? Да ли се искушење крије у облику страдања ближњег, како бисмо потпуно заборавили на сопствено спасење покушавајући да се помогне ономе ко у суштини тражи помоћ, али не жели да је прими кад му се нуди?

Ово је некако парадоксално.

[Oglo]

jedno pitanje,

kaže se rušenje našeg odnosa sa Bogom,koji je to naš odnos,vi imate definisan odnos?

[Зосима]

Ти очигледно имаш проблем у односима са ближњима.

Више пута си навела многе ситуације,од оних безазлених до шатро тешких , где не знаш како да реагујеш ,како да помогнеш и слично.

И не капирам,о каквом повлачењу граница ти причаш,између нечије муке и твог спасења.

Као прво, састрадавње са ближим ,не тражи никакве границе,већ искључиво љубав.

Као друго,морала би знати,да ти не мораш бити решење за нечију муку, и сем молитвене подршке,од тебе се друго и не тражи.Поготово ако осетиш,да ти је тежак и твој и њихов крст,као што кажеш, те стога ,боље се не петљај, јер ту уствари,љубави и нема...

Дакле,мој савет је: постави границе ,али не према другима,него себе од других, да не би заједно ,са "добрим намерама" поплочавали пут у ...

[Зорица екс Милева]

Огло мислила сам на рушење односа а у ствари сам милила на наше удаљавање од Господа нисам се добро изразила.

Зосима - хвала. girl_jumping Ја у ствари немам проблем са ближњима него са сопственом осјетљивошћу. Неко има контра проблем, нисмо сви савршени, ја сам свјесна свог пада, својих мана, и не стидим се да их признам, у томе је можда разлика, други ће да оћуте, ја ћу да питам за мишљење, осим ако не сматраш да не треба да смарам друге својим причама.

[Oglo]

ali kako znate da se udaljavate od Gospoda?

pitanje važi za sve

[Ратко :(]

ali kako znate da se udaljavate od Gospoda?

pitanje važi za sve

Па ако те неко делање увлачи у стопостотан грех.

Под стопостотан подразумевам да је грех и пред људима и пред Богом.

[Oglo]

dobro nisam mislio na takve ekstreme

[Ратко :(]

dobro nisam mislio na takve ekstreme

А на шта си мислио, црни Ћулибрче?

[Oglo]

umijemo li i da li znamo da se prepustimo Njegovoj volji

[Ратко :(]

Ваљда се препуштамо, па макар се и не препустили, ако се, колико је у нашој моћи, трудимо да се удаљавамо од греха.

[dusha]

dobro nisam mislio na takve ekstreme

А на шта си мислио, црни Ћулибрче?

Немој да си екстреман према Цогулојлу, ти сурови Рале. 1127_battle

Еј, ај да не филозофирамо превише... .mislise.

Ја сам  антипатично емпатична особа, посебно у односу на патњу животиња јер их доживљавам као беспомоћне, па сам другима досадна због тога. stadaradim

Та врста осећања може да буде прилично оптерећујућа јер људи ми, најчешће, не верују да сам искрена у томе и мисле да ми је то нека поза.

А, није поза него стање које ме узнемирава јер не могу да га превазиђем лако и брзо како то људи очекују.

Ето.И stadaradim.

Е, а у односу на људе...

Сетих се овог момента неке кратке причице како је сасвим мали дечак отишао код врло старог комшије у тренутку комшијине велике туге због неке трагедије, сео му у крило и дуго тако ћутао...

Када су га родитељи питали шта је то он радио код комшије у његовом крилу, дечак је одговорио:

''Помагао сам му да буде тужан...''

[Ратко :(]

Де, Лидија, кажи нешто.