Вести из Грчке Православне Цркве

[Guest Оливера]

АТИНА: „СЕДМИЦА ЉУБАВИ“

Претпоследњу седмицу Божићног поста Грчка православна црква означава „Седмицом љубави“ у којој се скупљају прилози за издржавање социјалних установа. Очекивало се да се да се сакупи десетак милиона евра. Црква издржава скоро 400 установа које се брину за децу без родитеља, бескућнике, хендикепиране, илегалне имигранте. Из црквених фондова финансира се 195 народних кухиња, 84 старачких домова, 8 центара за инвалиде, 7 психијатријских клиника, 13 лечилишта за хроничне болести, 13 студентских интерната, 20 дечјих домова, 36 сиротишта и друго.

Програм „Црква на улици“ Атинске архиепископије храни 1.500 бескућника грчког главног града. Рад овог програма директно надгледа архиепископ атински Јероним. У свом обраћању верницима пред почетак „Седмице љубави“, архиепископ је замолио за великодушност оних који имају. То пред Божић, који се у Грчкој слави 25. децембра, посебно мора да дође до изражаја. „Нико да не остане по страни од позива на љубав према ближњем, отворите срца своја“, апелује поглавар. Пред сам празник посетио је затворе да би охрабрио осуђенике да кад буду на слободи промене свој живот. „Пали сте - подигните се, Бог је са вама“, обично им каже.

С обзиром на тешку економску кризу у Грчкој, Црква је у преговорима са владом била сагласна са тим да за своје некретнине које доносе профит ове године плати порез од 3%, који је до сада износио 1%. Светогорски манастири су покушали да затраже од грчке владе да порез на њихове некретнине ван Атоса не износи 3%, већ као до сада 1%. Председник владе Г. Папандреу одбио је да прими овим поводом светогорску делегацију.

[Guest Оливера]

Посета Грчкој

Цариградски патријарх Вартоломеј посетио је полуострво Пелопонез и Атину.

У граду Каламата проглашен је за почасног грађанина, а на Технолошком образовном институту за почасног доктора наука „за заслуге за јелинство и Православље”. Ту је одржан и еколошки симпозијум на коме је патријарх истакао да су у прошлом веку вођена два крвава светска рата, а сада је Трећи светски рат – против природе. У Каламату су овим поводом дошли архиепископ атински Јероним и цео политички врх. Посећен је и Центар за дијализу, манастир светога Јоила а касније и градић Месинија и археолошка ископавања у његовој околини

У престоници се патријарх обратио „Атинској правној академији”, највише говорећи о заштити природне средине а на Јелинско-британској трговинској комори је разматрао савремену економску кризу, важност и пролазност богатства и новца, пропаст и беду (наступ вредан превода!). У Софоклеовој улици обишао је црквену народну кухињу, где се дневно храни 1.600 бескућника и имиграната. Патријарх и архиепископ су сами послуживали посетиоце. Такође, обратио се скупу некадашњих студената Богословске академије на Халки. Разгледао је и обновљен музеј Акрополиса, затраживши да Британија врати однете скулптуре и стубове Партенона, и то „што пре”. Ту се запажа „величанственост античке грчке цивилизације”.

Патријарх Вартоломеј је у Атини изјавио да је веома задовољан панправославним сусретом у Цариграду 2008. и потоњим конференцијама у Шамбезију код Женеве, у сврху припреме Великог сабора. Као васељенски патријарх је срећан што су нови првојерарси Русије и Румуније, сигуран је и Србије, „надахнути жељом за заједничко сведочење у данашњем свету”.

Извор: Православље

[Guest Оливера]

АТИНСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Црква Грчке је спремна да помогне у савлађивању незапамћене привредне кризе, али сматра да је одлука владе да плаћа порез од 20% на приходе и некретнине, што је десетоструко увећање, морално недопустива. Црква констатује да су нове мере владе, које треба за који дан да се усвоје у парламенту, неуставне и не искључује могућност да се овим поводом обрати домаћем, али и Европском суду. Она остаје спремна за дијалог, као и да плаћа порез, међутим не на бруто основи, како се најваљује, већ у складу са стварним приходима и расходима.

Ово питање размотрио је у више наврата, ванредно и редовно, Стални Синод, а архиепископ Јероним води одвојене разговоре са вођама више политичких партија. Бајке су да је Црква баснословно богата, како неки процењују, рекао је архиепископ. Милиони за спасавање државних финансија неће се наћи у црквеним установама. „Дођите и покажите нам где је тај наводни новац“, позвао је он државне чиновнике. Понудио је да држави препусти све црквене акције у Народној банци. Ако заиста дође до „финансијског удара“, Црква ће тешко „нормално на функционише“, речено је. Двојица митрополита, месогејски и александрупољски, одрекли су се месечне државне плате од 2.000 евра. (уз коју иду разни додаци), што остали митрополити нису подржали.

Црква има око 6.700 правних лица – дијецеза, парохија, манастира, установа, друштава. У њеном поседу је „неколико стотина хиљада“ хектара земље, ливада, шума. Власнички листови често су османлијске тапије, много некретнина није заведено у данашње катастре. Отуда ће и влади бити тешко да попише све црквене некретнине да би их опорезовала. Увешће се да све епархије, парохије и манастири морају да објаве своје годишње билансе.

Порез би се односио и на поседе и имовину у Грчкој других јелинских патријаршија, Цариградске, Јерусалимске и Александријске. И оне су изразиле своје незадовољство новим мерама.

[Guest Оливера]

ТЕОЛОГИЈА КРИЗЕ

Архиепископ атински Јероним је, са 12 митрополита Сталног Синода, објавио посланицу о „теолошким димензијама привредне кризе“, која, иако глобална, Грчку посебно погађа.

Влада уводи драстичне мере које наилазе на велико противљење становника. Демонстрације су свакодневне, неретко праћене вандализмом анархистичких група.

У посланици се наглашава да Црква није од овог света, али је у свету, делује у историји и времену. Кризу су изазвали, констатује се, политичари, а Црква је ту да установи симптоме, да укаже на правичност, пружи богословске оквире, укаже на духовне циљеве, умири, ране залечи. У животу треба имати храброст и оптимизам, наду и веру, и онда када је све тамно и безизгледно: има наде, човек који верује нема страха, чак ни од смрти. Нека нам то буду данас оруђа. Исказујмо према онима који су због кризе у невољи љубав, доброчинство, солидарност. Погледајмо на необезбеђене удовице, незапослене очеве породица, болеснике без новца за лекове, студенте без средстава, пензионере. Не називајте Господа на небесима Оцем ако у ближњем не видите брата. Треба бити поносан на то што су у прошлости бројне кризе побеђиване.

Шта доводи до кризе? Страст за стицањем, поседовањем, неконтролисана потрошња. Жеља за угодним животом је разумљива, али мора бити неких граница. Хришћани треба да живе у скромности, разумном трошењу материјалних добара, не у претеривању. Ако земља не усклади производњу са потрошњом, долази до кризе, као и ако утрошимо превише и задужујемо се.

[Guest Оливера]

НА ЧУДЕСАН НАЧИН ВРАЋЕНЕ МОШТИ СВЕТОГ НИКОДИМА СВЕТОГОРЦА КОЈЕ СУ БИЛЕ УКРАДЕНЕ

Објављено од стране Светигора на 22. април 2010.

ГУМЕНИЦА, Грчка, 20. априла - Мошти светог Никодима Светогорца, које су украдене у марту ове године, на чудесан начин су враћене у манастир, саопштава сајт Ромфеа.

У четвртак 15. априла манастирско братство светог Никодима Светогорца у Гуменици свечано је дочакало враћени ковчег са моштима светог покровитеља.

Светиња је враћена на чудесан начин. Свети Никодим се четири пута јавио човјеку, који је украо његове мошти, ријечима: „Чедо моје, врати ме у мој дом, одакле си ме узео. Довољно си ме намучио.“ Послије таквих јављања тај човјек се обратио првом свештенику на којег је наишао. Са сузама се исповиједио и предао му мошти. Свештеник је светињу однио у манастир и испричао о чудесним јављањима светитеља лопову.

Раскајани разбојник је обећао да ће убрзо доћи у манастир и од игумана затражити опроштај.

У част чудесног повратка мошти 17. марта у манастиру је служена свечана свеноћна служба, а ковчег је постављен на поклоњење вјерницима.

http://www.sedmitza.ru/news/1112018.htm

[Guest Оливера]

ГРЧКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ЋЕ ПОМАГАТИ НАРОД ЗА ВРИЈЕМЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

Објављено од стране Светигора на 7. мај 2010.

АТИНА, 7. маја – Грчка православна црква ће подржавати грчки народ за вријеме садашње економске кризе, казао је Архиепископ атински и све Грчке Јероним Други, на састанку са премијер-министром земље Георгиосом Папандреуом, саопштава СatholiСculture.org.

„Знамо да ће се посљедице увођења жестоких економских мјера од стране Европске уније, још јаче осјетити послије љета, зато се припремамо, обучавамо свештенике да се суоче са кризом“, додао је свештеник Гаврило Папаниколау.

„Такође планирамо испоруку прехрамбених производа, одјеће и других неопходних предмета, као и помоћ људима који могу изгубити своја радна мјеста. Указаћемо им пастирску и психолошку подршку. Црква ће помагати народ, као и увијек“, истакао је свештеник.

http://www.sedmitza.ru/news/1136685.html

[Guest Оливера]

АРХИЈЕРЕЈИ ЦРКВЕ ГРЧКЕ КОМЕНТАРИСАЛИ ПРОБЛЕМ КРЕМАЦИЈЕ

Објављено од стране Светигора на 15. мај 2010.

АТИНА, 13. мајa – На трећем ванредном засједању Светог архијерејског синода Цркве Грчке, одржаном 12. маја 2010. године, поред осталих питања, чуо се реферат на тему „Кремација мртвих. Изазов за пастирску одговорност“, Митрополита месогејског и лавреотикијског Николаја. Након тога, о томе је расправљало 14 митрополита.

Свети синод Цркве Грчке, послије испољених мишљења архијереја, одлучио је да се придржава свог сопственог раније изнијетог става, у коме се каже:

1. Црква познаје и предлаже свим православним хришћанима једини начин распадања мртвог тијела – његово сахрањивање, што је у складу са светим учењем Цркве и вишевјековне црквене традиције.2. Црква се не противи кремацији мртвих тијела људи других вјероисповјести.

Осим тога, дата је примједба да у посебним случајевима сваки митрополит у својој епархији, руководећи се својим пастирским судом, разматра и рјешава проблем кремације мртвих. За помоћ јерарсима биће оформљена Мала архијерејска комисија, која ће означити главне критеријуме које је неопходно узети у обзир при разматрању посебних случајева. На следећем засједању Светог архијерејског синода ти основни критеријуми биће коментарисани.

[Guest Оливера]

МЕЂУНАРОДНА БОГОСЛОВСКА КОНФЕРЕНЦИЈА У ВОЛОСУ

Од 3. до 6. јуна ове године у грчком граду Волос одржана је међународна богословска конфереренција на тему „Нео-патристичка синтеза или Пост-патристичко богословље: Може ли православно богословље бити контекстуално?". Конференцију је организовала Богословска академија Волос (Грчка) у сарадњи са Програмом за православне студије Фордам универзитета (Њу Јорк), Катедром за православно богословље универзитета у Минстеру (Њемачка) и Румунским институтом за међу-православне, међу-конфесионалне и међурелигијске студије (Румунија). Учесници су били познати богослови из разних земаља.

Конференцију је отворио високопреосвећени Игњатије, митрополит Деметријски, а први предавач је био протојереј Владан Перишић, професор Патрологије на Богословском факултету универзитета у Београду, који је говорио на тему „Литургијско богословље као контекстуално богословље у патристичкој ери и данас".

Да би усвојили неку библијску истину, истакао је проф. Перишић, пожељно је разумијети културни оквир (тј. контекст) у коме је она смјештена. То је једна ствар. Сасвим је друга ствар тврдити да је ова истина толико везана за ту културу да од ње зависи. Истине божанског откривења не могу се оцјењивати критеријумима културе. Осим тога, култура понекад може да допринесе разумијевању неких откривених истина, али још чешће она то може да спријечи. Зато увијек морамо имати на уму да је хришћанска порука у простору и времену, али не о простору и времену.

Један од предавача на другом засиједању, у петак 4. јуна, био је протојереј Џон Бер, декан Богословског факултета светог Владимира у Њу Јорку. Осврћући се на протекло стољеће, он је у свом предавању, прво, истраживао настанак и ограничења Нео-патристичке синтезе, а затим и специјализованост и фрагментираност ове богословске дисциплине, указујући и на могуће нове правце. Повратак Оцима, на који је позивао о. Георгије Флоровски и други богослови који су се нашли у изгнанству на Западу, био је виђен и као ослобођење од „позападњеченог" богословља њихове прошлости и као ослобођење од „позападњечене" религиозне философије Булгакова; ипак, указујући на „ум" отаца, а не на њихове конкретне текстове, Флоровски је црпио из истог извора Романтизма и Идеализма. Наслеђе Нео-патристике је, по ријечима оца Џона, помијешано: она је била дах свјежег ваздуха и надахнула је многа велика дјела, али је истовремено и обесхрабривала богословско размишљање, првенствено тиме што није довољно пажње обраћала на особеност сваког од Отаца, а и зато што је давала утисак да се богословствовати може само кроз Патристику.

Конференција је са радом наставила и следећег дана, када је на другом јутарњем засиједању на тему „Реалност и привременост Нео-патристичке синтезе" говорио митрополит Пергамски Јован (Зизјулас). Он је на почетку представио неке од аспеката савременог православног богословља и објаснио како је о. Флоровски разумијевао и артикулисао Нео-патристику. Након тога Митрополит је поменуо неколико параметара Нео-патристичке синтезе који се односе на дијалог православног богословља са савреном културом (савременим трендовима у философији, умјетности итд.). Он је такође разматрао и питање да ли православно богословље може себе изразити у оквирима савремености, другим ријечима - да ли може дати одговоре на изазове егзистенцијалне философије (слободе, другости итд.), актуелних друштвених проблема (права жена итд.), етичких питања (односа између индивидуе и заједнице, људских права, демократије итд, уз помоћ еклисиологије заједнице). Коначно, митрополит Јован је представио неке од основних кључева за разумијевање савременог богословља као контекстуалног (егзистенцијалну интерпретацију Триадологије, пневматолошку еклисиологију као одговор на однос између индивидуе и заједнице, евхаристијски карактер православног богословља, есхатолошку онтологију и интерпретацију предања). На крају, он је дао позитиван одговор на главно питање конференције - могућност разумијевања савременог православног богословља као конеткстуалног.

Међународна богословска конференција је завршила са радом у недељу 6. јуна пријеподневним засиједањем које је одржано након свете Литургије служене у храму Вазнесења Господњег у Волосу.

Поред поменутих предавача у раду конференције су учествовали и други истакнути богослови нашег времена, међу којима: др Пантелис Калаицидис, директор Богословске академије Волос, проф. Георгије Марцелос, професор на Богословском факултету универзитета у Солуну, др Маркус Плестед са Института за православне студије на Кембриџу, др Данијел Ајуч, професор на Православном богословском институту св. Јована Дамаскина универзитета у Дамаску, др Георгије Демакопулос, професор на Програму за православне студије Фордам универзитета у Њу Јорку, др Асад Елиас Катан, директор Центра за религијске студије и Катедре за православно богословље унивезитета у Минстеру, о. Ендрју Лаут, професор Патрологије на универзитету у Дураму у Великој Британији, др Раду Преда, директор Румунског института за међу-православне, међу-конфесионалне и међурелигијске студије и други. Најављен је био и високопреосвећени Иларион, митрополит Волоколамски Московске Патријаршије, који био спријечен да дође. У раду конференције, као један од модератора, учествовао је и преосвећени Максим, епископ Западноамерички Српске Православне Цркве.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[Guest Оливера]

Прослава Светих бесребреника Козме и Дамјана у Едеси

2. јул 2010

Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јован, и на позив Митрополита Едесе, Пела и Алмопија Г. Јоила, на дан када се прославаљју свети бесребреници Козма и Дамјан, Његово Преосвештенство Епископ стобиски и Местобљуститељ струмички г. Давид учествувао је у торжественој прослави светих бесребреника у граду Едеса (Воден), Р. Грчка.

На вечерњој служби началствовао је Митрополит Лариса и Тирнава г. Игнатије уз саслужење Митрополита: Арта г. Игнатија, Верија, Науса и Камбанија г. Пантелејмона и Епископ г. Давид. Архијереји су кроз Едесу предводили литију са моштима светих Козме и Дамјна, Луке Симферопољског и Харалампија. Првог јула Литрургијом је началствовао Митрополит Арте г. Игњатије.

[Guest Оливера]

Сироче из II свјетског рата одаје почаст монаху који га је спасао

Отац Мелентије са својим сирочићима, Калаицидес је први с лијева у горњем реду

Прошло је 67 година али сјећање на пружену му помоћ је довољно да доведе Спира Калаицидеса до суза.

1943. Калаицидес се са своје седморо браће и сестара борио за опстанак у ратом захваћеној Грчкој. Њиховог оца су убили комунисти а мајка је умрла на порођају.

Једног недељног јутра, 10-годишњи Спиро се у цркви у селу Криа Вриси сусрео са човјеком који ће промијенити његов живот.

Отац Мелетије Аибазидес, слијепи монах, био је у посјети парохији и док је узимао нафору пажњу му је привукао мали Спиро који је прислуживао у олтару.

„Рекао је ‘Ко је то?’“, присјећа се Калаицидес, „Питао је ко брине о мени, и да ли бих желио да идем са њим.“

Током рата о. Мелетије је спасао 1000 сирочади, од којих су 300 постали свештеници. Калаицидес је припадао првој групи дјечака које је монах прихватио, и живио је у сиротишту до 1949.

„Чистили смо кућу, ишли у школу и учили да пјевамо црквене пјесме“, прича Калаицидес, додајући да је често водио слијепог монаха за руку када би ишао да скупља прилоге за сиротиште.

Шпиро Калаицидес са својом супругом данас

У знак захвалности, Калаицидес, који сада живи у америчкој држави Охајо, организовао је донаторску вечеру, чијеи ће прилог ићи манастиру о. Мелетија, који данас има 95 година.

„Кад би отворио уста, свака ријеч је била добра“, прича Калаицидес о о. Мелетију, „Никада о никоме није рекао нешто лоше. Никада није узео новац за оно што је радио. Једног дана ће га прогласити за свеца“.

Спиро се 1958. године оженио американком Михаленом, са којом данас има троје дјеце и петоро унучади. Од како живи у Америци више пута је путовао у Грчку да би посјетио о. Мелетија, а путем телефона је редовно у контакту са њим.

Извор: радио Светигора

[мирођија]

[мирођија]

[Guest Оливера]

У ГРЧКОЈ СЕ ЖИВО РАСПРАВЉА НОВОСТ О НЕДАВНОМ ЧУДЕСНОМ ЈАВЉАЊУ И СТРАШНИМ ПРОРОЧАНСТВИМА СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

Објављено од стране Светигора на 2. октобар 2010.

АТИНА, 29. септембра – У Грчкој се живо расправља новост о чудесном јављању и страшним пророчанствима блаженопочившег старца Пајсија Светогорца тројици младих монаха на Светој Гори, саопштава грчки сајт Ромфеа.

Причу о првом јављању људима веома поштованог старца Пајсија публикована је двије недјеље у блогу житеља грчког града Ксанти, коју је испричао један светогорски монах, који се налазио у Солуну на лијечењу. Старац се на Светој Гори јавио тројици младих монаха, који су ишли из манастира светог великомученика Пантелејмона. Видјеши старца, они су затражили благослов од њега, али он их је одбио и дрхтавим гласом им рекао: „Пожурите свом старцу и реците му да купи много уља и хране, јер ће кроз три мјесеца бити рата у Грчкој и народ ће гладовати. Кажите старцу да ово пренесе и другим манастирима“. Монаси нијесу успјели да дођу к себи, кад је старац нестао.

Старац Пајсије се упокојио 1994. године , изузетно је популарна и вољена личност не само у Грчкој него и у читавом православном свијету. Очекује се да ће га ускоро званично Васељенска патријаршија прогласити за свеца. Та прича која није потврђена, а која је широко распрострањена преко Интернета и преко грчких медија утицала је на многе људе да почну да праве залихе прехрамбених производа.

Братија манастира Есфигмена одвраћа народ од покушаја уношења панике и клеветања старца. Монаси тврде да је старац Пајсије увијек био против гомилања залиха хране, изазваних апокалиптичким предвиђањима и говорио је: „Ако за вријеме глади имам нагомилане хране, убиће ме они, који је немају. А ако немам, преживјећу и са било каквом травчицом“.

На редовном састанку атонске Епистасије (извршног органа Светог Кинотиса – колективног органа управе Свете Горе) сачињена је изјава, да до данас ни један светогорски монах, без обзира на постојећу светогорску праксу јављања о чудесним догађајима манастирском и атонском руководству, није саопштио о сличном чуду.

Новинари сматрају да је у датом случају вјероватно у питању намјеран покушај сијања панике међу становништвом, да би се одвукла пажња Грка од крупних економских проблема и антикризних мјера Грчке Владе.

Извор: Sedmitza.RU

[Зоран]

Грчке монахиње поштују о. Данила Сисојева као светог мученика

Монахиње једног од највећих манастира у Грчкој сматрају да се оцу Данилу Сисојеву треба молити као светоме.

„Крајње је вријеме да се молимо не за оца Данила, већ оцу Данилу“, казала је монахиња Просдокија из Благовјештенског манастира у Ормилији на полуострву Халкидики.

Она је такође изразила чуђење да поштовање оца Данила није више раширено у Русији.

По ријечима монахиње, многи православни Грци оца Данила поштују заједно са грчким мученицима пострадалим за вјеру од Турака.

Гробница оца Данила, сматра она, може постати једно од омиљених мјеста грчких поклоника у Русији.

Отац Данил Сисојев је био познат по свом мисионарском раду међу муслиманима. Учествовао је у јавним расправама са исламским представницима и проповиједао страним радницима по московским градилиштима и пијацама.

19. новембра 2009. отац Данил је убијен у цркви светог Томе у Москви, гдје је био старешина. Убрзо након тога, 1. децембра, држављанин Киргизихстана осумњичен за убиство је убијен приликом хапшења.

[Guest Оливера]

ГРЧКИ КЛИРИЦИ ДАЈУ КРВ

Објављено од стране Светигора на 5. новембар 2010.

ТРИКАЛА, 3. новембра – Клирици и житељи грчког града Трикале учествовали су у добровољном давању крви, које је организовала Трикијска и Стагијска митрополија Грчке цркве.

Од ране зоре кад је почело давање крви, у просторије Митрополије почели су се стицати вјерници који су се одазвали на позив да одвоје времена и поклоне мало крви болесницима којима живот зависи од тога.

Сакупљена донорска крв ће бити распоређена по различитим медицинским пунктовима.

Извор: Pravoslavie.RU