Tipik

[Viktor Ljvovic]

Koji Tipik je danas vazeci u nasoj Crkvi? Da li uopste treba da postoji bogosluzbeni tipik koji bi bio opsteobavezan za citavu pomesnu Crkvu?

[Divad]

Koji Tipik je danas vazeci u nasoj Crkvi? Da li uopste treba da postoji bogosluzbeni tipik koji bi bio opsteobavezan za citavu pomesnu Crkvu?

Код мене у певници држимо типик протојереја Василија Николајевића (има да се скине на верујем) наравно не узимамо све што пише из њега,али било би добро да погледаш на сајту СПЦ они објављују типик за сваки месец.  4chsmu1

[antics]

У главним цртама типик једне помесне Цркве је јединствен. Међутим, сваки храм има неки сопствени типик, нешто што је обичај једног конкретног места и једне конкретне литургијске заједнице. И то није лоше. То је одлично.

[Viktor Ljvovic]

Знам да су раније постојали, а и сада постоје, многи манастирски типици. Њима је регулисан живот и богослужење монаха. Моје питање гласи да ли постоји нека врста парохијског типика, који би био норма за, на пример, начин поста парохијана?

[Лазар Нешић]

Koji Tipik je danas vazeci u nasoj Crkvi? Da li uopste treba da postoji bogosluzbeni tipik koji bi bio opsteobavezan za citavu pomesnu Crkvu?

Ако сам правилно разумео питање, онда би одговори били (отрпилике) овакви:

1. Наша помесна СПЦ, као и већина Православних Цркви данас, користе Типик (у основи) палестинско-јерусалимског (монашког) литургијског типа.

Дакле, са малим словенским варијантама (то је сад опширно, да не улазим у детаље) ми имамо монашки Типик из палестинско-јерусалимских манастира, перспективно насталих након 7. века или касније.

Свакако, до нас су (преко светог Саве, али и Синатиа) дошли и утицаји Цариградског Типика Велике Цркве, као и Солунски парохијски (певани) Типик, коришћен у Солуну све до времена светог Симеона Солунског.

То је теорија настанка нашег Типика.

А праска је наравно другачија и њу делимично покушава да нормира Типик чији је комплилатор био поменути Василије Николајевић. Дакле, то није "његов" Типик, већ је он покушао да састави (а колико је успео сад нећемо о томе) оно што се могло саставити.

2. За други део питања о "јединствености типика", мислим да је Антић дао одличан одговор и ја делим његово мишљење.

Не треба наметати једнообразност богослужења ни по коју цену, јер то умртвљује живот конкретне парохије.

[Лазар Нешић]

Знам да су раније постојали, а и сада постоје, многи манастирски типици. Њима је регулисан живот и богослужење монаха. Моје питање гласи да ли постоји нека врста парохијског типика, који би био норма за, на пример, начин поста парохијана?

Већ сам споменуо Солунски Певани Типик.

Он је био један апсолутно парохијску типик.

На факсу смо једно време покушавали да се држимо њега и било је занимљиво.

[Viktor Ljvovic]

Да ли су садашња правила поста за парохијане монашког порекла? Или су преузета из старијих парохијских типика?

[Огњен]

У туђ манастир свој типик не носи.

[Лазар Нешић]

Да ли су садашња правила поста за парохијане монашког порекла? Или су преузета из старијих парохијских типика?

У теорији су апсолутно монашка: и пореклом и тренутним стањем.

У пракси постоје разна "разрешења" у зависности од случаја; мада, све се то спроводи по нахођењу и неселективно.

И кад већ спомињеш ове старе парохијске типике, морам нешто додати:

мислим да наша помесна Црква никада није имала такав Типик, већ је одмах од 1219. кренуло са монашким Типиком и стилом црквеног живота, који се је и одвијао око манастира и монашких заједница.

И сад за крај: свако има "свој" Типик, то је тачно.

И то је добро.

Међутим, као што то бива често у животу смртника, неки Типици су кројени и прилагођавани, али неки нажалост и КАСАПЉЕНИ.

Овде се мора бити јако опрезан, трезвен и видети шта је стварна потреба заједнице, а шта лењост, аљкавост и небрига.

[Viktor Ljvovic]

Да ли је ''по типику'', када неки свештеници траже од људи да посте седам дана пред причешће, а они посте само средом и петком?

[Лазар Нешић]

Да ли је ''по типику'', када неки свештеници траже од људи да посте седам дана пред причешће, а они посте само средом и петком?

Опет, теоријски гледано, ово питање је лако решиво:

у време кад Типик прописује пост САМО средом и петком, онда се пости САМО тада и причешћује се.

Када Типик просписује дуже постове (четири велика поста), онда се пости ЦЕО пост и причешћује.

Дакле, ту нема места забуни...осим код оних који желе да праве забуне и притом се безобразно и неодговорно тобоже "позивају на Типик".

У Типику (којем год) су ствари лепо и систематски изложене.

Е, наравно, пракса је дручагија, али да би то објаснио требало би ми да зађем у нешто што се зове еклисиолошка патологија!

Сада не желим, али после Васкрса можемо наставити

[Viktor Ljvovic]

Једно питање у вези типика и долазећег Празника. Чуо сам да се на Васкрс могу причестити и верници који нису постили. Узор за такву праксу је једна од беседа св.Златоуста(само наводим оно што су ми други причали). Мећутим, у мојој Цркви свештеници нису никада дозвољавали да се на Васкрс причесте они који нису постили бар недељу дана.

[Лазар Нешић]

Једно питање у вези типика и долазећег Празника. Чуо сам да се на Васкрс могу причестити и верници који нису постили. Узор за такву праксу је једна од беседа св.Златоуста(само наводим оно што су ми други причали). Мећутим, у мојој Цркви свештеници нису никада дозвољавали да се на Васкрс причесте они који нису постили бар недељу дана.

Нисам сигуран да Типик ишта каже о томе...

Међутим, постоје разна предања, а један његов део је и чувена беседа светог Јована.

Такође, познато је да су се раније и велики грешници (убице, итд.) могли причестити једино на Васкрс.

Кажем, опет, мислим да ово питање није регулисано Типиком, јер се вероватно подразумева да се сво који су дошли у храм и на Литургију и причесте у истој.

Ја бих свакако тог дана причестио сваког православног хришћанина, без разлике, само ако би онај ко приступа имао добру вољу то да уради.

Ако икада будем у клиру, тако ћу и радити; ако не будем, онда бих увек саветовао своје пријатеље свештенике да тако чине, али наравно на њима је да одлуче како ће радити.

[Viktor Ljvovic]

Мали додатак. Наводно, та Васкршња беседа св.Јована би требала(по типику) да се чита на Васкршњем јутрењу. Ако је то истина, онда типик имплицитно препоручује да се Црква придржава тога што је у беседи садржано. Зар не?

Захваљујем се на исцрпним, јасним и одмереним одговорима.

[obi-wan]

Такође, познато је да су се раније и велики грешници (убице, итд.) могли причестити једино на Васкрс.

Cekaj malo, koliko znam vernici pod teskim epitimijama mogli su da se priceste samo kad im ta zabrana istekne.

Drugim recima - pre toga nikako, posle toga (isteka) kad god zazele...

Koment?