Да ли би се РКЦ распала када би се укинуо "папски примат"?

[Zayron]

Не знам само зашто смо толико закомликовали тако једноставну тему. Суштина раскола је била врло једноставна, епископ Рима је тада одлучио да жели да политички и економски потчини све оне који се називају хришћанима. У том циљу је искривио учење цркве уносећи филиокве, учење о Маријином зачећу, чистилишту и разне друге глупости и направио своју политичко религиозну секту која на различите начине кроз векове покушава да стави под контролу што више људских душа. То наравно нема везе са апостолском, васељенском Црквом која вођена Духом Светим чува неупрљани и неискривљену Истину Тројичнога Бога. Шта треба дакле римски папа да уради да би дошло до помирења. Једноставно да постане хришћанин и сви око њега, истински и прави хришћанин. Морао би дакле да се одрекне сваке земаљске власти, финансија, банке светог духа, лажних учења и постане прво крштени хришћанин, па затим ако испуни послушање да се замонаши у неком од манастира где се чува истински хришћански живот, затим да се рукоположи за јеромонаха од стране епископа који има Духа Светога, а тек на крају устоличи за епископа града Рима. И ту остане, јер истински хришћани и не познају нити желе виши чин од епископског, јер он је највиши у видљивој цркви. Изнад њега је само Христос, кога овај треба да призна. Питање председавајућег у епископском сабору, било помесном било васељенском тада би му постало небитно, још мање почасно звање "папе" или "патријарха", што значи заправо ништа друго до старији епископ, како се назива сваки епископ већег града који представља центар једне државе или регије. У томе лежи и одговор на питање да ли би папа престао да буде папа. наравно. Папа у смислу тутора и моћника, тиранина и "непогрешивог" "заменика Исуса Христа" свакако би морао да престане да буде, а  ако би то учино постао би ништа друго до - ПРАВОСЛАВАН.  

Mimo temu si, tema je: Да ли би се РКЦ распала када би се укинуо "папски примат"?

a ne ko je pravoslavan i zašto a ko nije pravoslavan i zašto to nije!

.mislise.

[Zayron]

Видим опет да вама није јасно штошта од католичког наука па онда да вам то објасним и без сувишног "теологисања". У тумачењу Јеванђеља постоје ДВИЈЕ стране и два начина, двије егзегетске школе и методике. Једна та страна је увијек конзервативна, буквална, стриктна и дословна а друга та страна увијек либералнија, више метафиричка, слободна и у пренешеном значењу и смислу. Дакле рецимо кад је ријеч о Богородици она заиста није основна, централна ствар вјере у хришћанству, нико није дужан вјеровати у све то што се ње тиче као што вјерујемо ми католици и православци а опет може бити хришћаном а то су ти протестанти.

Значи они су у том погледу нешто либералнији од нас који на улогу Дјеве Марије мајке Христове имамо нешто другачији конзервативнији назор и поштујемо је као Богородицу, мати Христову. Тако исто и на назор папинског тј. Петровог примата постоје ДВА објашњења, једна теолошка школа, западна га тумачи конзервативно, буквално, стриктно, дословно и строже у директном значењу и смислу ријечи а друга страна либерално - метафоричка у слободном, пренешеном и не тако строгом ни директном значењу и смислу ријечи. Исто као што је нама наша Црква царством и монархијом, апсолутизмом и теокрацијом вама је ваша Црква парламентарном републиком и либералном демократијом. Ми имамо своју Цркву уређену по монархистичко-апсолутистичком а ви вашу по либерално-демократском систему! Значи исто као што нетко може да буде хришћаном и кад сматра да није потребно исказивати Богородици неко посебно поштовање и побожност да би се било правим хришћаном тако исто постоје и такви који сматрају да није потребно признавати посебним начином папински примат римском еписакопу јер Петров примат међу апостолима код њих нема никаквог битног ни пресудног значења по цијелу Цркву и хришћанство, дакле сумњају да има какву дубљу вриједност по Цркву и сматрају га максимално почасним насловом у случају да га већ уопште икако признају. То је такав став метафорички, либерални и произвољни што до консеквенци које из тог таквог тумачења произилазе (националне аутокефалне Цркве установљене на небибилијском и нејеванђељском принципу: Vox populi, Vox Dei.) У томе се разликују од католика који одставце Светог Писма односеђи се на светог апостола Петрра апликују и тумаче конзервативно, буквално, стриктно и дословно то јест примјењују много строже а у директном значењу и смислу ријечи.

Uostalom ja sam ubeđen za razliku od drugih da pravoslavci lakše supstituišu u sebe lokalne običaje nekog naroda nego mi, iako mi važimo kao nekakva" liberalna opcija hrišćanstva"

To je takav uvriježeni mit i zabluda nekatolika ali isto tako i mnogo neinformisanih samih katolika  u koju upadaju mnogi koji ne poznaju ustvari šta je to katoličanstvo, suštinu i smisao katoličanstva i niti osnove i temelje na kojima to katoličanstvo stoji danas i oduvijek je stajalo od samog svog početka. U tom smislu Zawisza imaš pravo, katolička Crkva nikad nije imala ni potrebu ni volju nešto se pretjerano mnogo prilagođavati situaciji "na terenu" u pomjesnim narodnim Crkvama i uvijek smo bili mi ti koji smo htjeli sve narode prilagoditi sebi i zapadno-evropskom pa ako hoćete i rimsko-latinskom poimanju crkvenosti i liturgije i učiniti ih takvim hrišćanima prema svojoj predlozi, slici i prilici. Tek po II vatikanskom Koncilu načinjen je ogroman korak u isplaćivanju tog duga koji imamo prema nezapadnoevropskim narodima na svijetu pa smo možda iz nepostojanja nekakve jasne koncepcije u tom danas ponekud i pretjerali što nam uzima za zlo naša katolička braća rigidnijih nazora, takvi ti naši "tridentinski ziloti" i slični. Zaista je to bio takav Abrahamovski korak "u prazno" takva velika "avantura" gdje smo ustvari prepušteni Božijem vođstvu išli u susret nečemu za što nismo znali tačno kako i gdje se to može završiti i kakve granice ili ograničenja tamo mogu biti, šta po nas bude tim dobrim korakom napred a šta recimo posrnutim ili korakom pored u smjeru kojim nismo htjeli niti bismo ići trebali. Ja sam zato napisao ova dva posta i namjerno sam može se reći dosta pretjerao i iskarikirao tu problematiku kako bi na kraju bilo svakom jasno da se tu radi zaista o ogromnim razlikama u shvaćanju i poimanju crkvenosti u katoličanstvu i pravoslavlju. Nadam se da to niko od pravoslavne braće nije uzeo sve to tako "zdravo za gotovo" kako tamo piše iako ustvari tamo ne piše u principu ništa netačnog niti neispravnog već sam samo to oslikao maksimalno kontrastnim bojama kako bi konačno to postalo svakom jasno već na prvi pogled. Dakle zaključak je da katoličanstvo nikada nije bilo nikakva ta "liberalnija" opcija hrišćanstva, već ustvari baš ta "konzervativnija" i još dan danas je takvom, konzervativnijom nego što je ikad bilo i ikada to bude bilo koje od pravoslavnih viđenja i predstava o hrišćanstvu, koje su kako sam dokazao sa tim svojim shvatanjem i principom:

"Vox populi, vox Dei" - "Glas naroda, glas Božiji" čak i ultraliberalne i supermoderne u odnosu na nas.

Vox populi, vox Dei

http://cs.wikipedia.org/wiki/Vox_populi,_vox_Dei

Ovdje možete pročitati ta dva moja posta ponovo tko ih nije stigao još vidjeti:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5835.msg408389.html#msg408389    

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8859.msg407223.html#msg407223

[Zayron]

Паписти су искривили истину, пљунули на Свету Тројицу

???????????

Primjetio sam da je ovdje nekako mnogo priležitostnih a vjerovatno i duplih ili čak možda trostrukih i višestrukih profila koji se onda po potrebi otvaraju kad netko od vas koji na Forumu inače već jesu članovima hoće reći neku "mnogo važnu"  stvar ili istinu iza koje se nisu čak ni u stanju postaviti i stajati ni pod svojim glavnim, osnovnim identitetom koji ovdje na Forumu imaju, ni pod tim svojim pravim nickom a kamo li šta dalje jer izgleda da im takva ta istina za to i ne stoji niti im je toga vrijedna kako bi se za nju postavili pod tim svojim nickom koji tu već ustvari odavno imaju. Pogledajte, imali smo tu i izvjesnog Mr Syda koji je najednom ispario čim je navodno kao "riješeno" da Papa Benedikt XVI ne dolazi u Niš i Srbiju a imao je postovati o postovima koji se tiču ekumenizma. kao da ekumenizam zavisi na nekom Papi da li će on kamo otputovati ili neće, kao da ne postoji ni pravoslavni ikumenizam. Onda sad samo da dodam kako ću ubuduće odgovarati samo na postove članova koji budu imali barem 500 postova, a sasvim iznimno takvima koji ih budu imali manje nego tih 500 kao što to činim sada tebi! Imati samo 2 poruke i u obe pisati ovako, to nisi morao, mogao si nam to odmah napoisati pod svojimn nickom koji tu imaš a ne radi toga otvarati novi konspirativni profil i identitet. Zapamti da ekumenizam ima svoja pravila a u njih  nikako i ni u kojem slučaju ne spada osočovanje bilo koje strane tom drugom da su  пљунули на Свету Тројицу. Svako dobro!

Ubuduće mi se obraćajte pod svojim glavnim identitetima na kojim već davno imate tih 500 postova! Hvala!

[Zayron]

Какве две школе. Постоји Истина и лаж. Паписти су искривили истину, пљунули на Свету Тројицу, и прогласили Духа Светога за бесловесну енергију која потиче мало од оца, мало од сина. То је јерес, смишљена да се негира присуство Духа Светога који чини да народ Божији на Светој Литургији постаје видљиво Тело Христово што се на православној Литургији дешава од силаска Духа Светога на дан Педесетнице па све до данашњих дана. Паписти то негирају и зато тврде да је једино видљиво присуство заменик Христов - Папа. То је јерес, и једини начин да се сви који сте се на било који начин нашли на тој странпутици, одрекнете те одвратне лажи јереси и постанете истински хришћани, а да вам једини који над вама има некакав примат буде сам Исус Христос.

Pišeš kako bih to samo mogao reći što blaže: besmislice! Nisu mi vrijedne ni za reply,

Pišeš zlomisleno a ne iz nepoznavanja teologije! Svako dobro! Praštaj ako te to uvrijedilo!

Какве две школе. Постоји Истина и лаж. Паписти су искривили истину, пљунули на Свету Тројицу, и прогласили Духа Светога за бесловесну енергију која потиче мало од оца, мало од сина. То је јерес, смишљена да се негира присуство Духа Светога који чини да народ Божији на Светој Литургији постаје видљиво Тело Христово што се на православној Литургији дешава од силаска Духа Светога на дан Педесетнице па све до данашњих дана. Паписти то негирају и зато тврде да је једино видљиво присуство заменик Христов - Папа. То је јерес, и једини начин да се сви који сте се на било који начин нашли на тој странпутици, одрекнете те одвратне лажи јереси и постанете истински хришћани, а да вам једини који над вама има некакав примат буде сам Исус Христос.

To isto do posljednje rijkeči tvrde pprotestanti, luteranski evangelici i ostali protestantski sektaši. Dogovori se onda prvo s njima ko od vas je u pravu, ti ili oni pa mi dođi onda nešto više reći o toj teologiji koju ti "znaš" a a za koju si TI misliš da je (možda) to tom pravom pravoslavnom teologijom. Nakon što se prvo dogovoriš s našom dragom braćom protestantima, naravno! Kako se ne biste jedni drugima petljali u posao! Oni vama a ti njima!

[Владан]

Паписти су искривили истину, пљунули на Свету Тројицу

???????????

Primjetio sam da je ovdje nekako mnogo priležitostnih a vjerovatno i duplih i

Ubuduće mi se obraćajte pod svojim glavnim identitetima na kojim već davno imate tih 500 postova! Hvala!

да ли је ово износиш  аргументовано или се ипак ради о предпоставкама?

Администрација дупле налоге "у старту" брише и неутралише трајним баном.

[Zayron]

Паписти су искривили истину, пљунули на Свету Тројицу

???????????

Primjetio sam da je ovdje nekako mnogo priležitostnih a vjerovatno i duplih i

Ubuduće mi se obraćajte pod svojim glavnim identitetima na kojim već davno imate tih 500 postova! Hvala!

да ли је ово износиш  аргументовано или се ипак ради о предпоставкама?

Администрација дупле налоге "у старту" брише и неутралише трајним баном.

Moje mišljenje je strogo empirijsko, svi ti koji odjednom naglo iz ničega ništa otvaraju nove identitete i naloge samo da bi nešto rekli a ponovo se potom ugase kao Mr Syd, svi oni imaju svoje normalne identitete pod kojima ovdje uobičajeno istupaju. Stvarno, ne omalovažavaj moju inteligenciju tim da ne znam kako se drugi nalog ne da napraviti s drugog internetovog pripojeni a niko ga nema pravo obrisati jer ne može dokazati da je to druga osoba, također sam bio adminom! A da se to potvrditi i retrogadno nakon što se ti takvi profili ugase da su bili isključivo namjenskima a u SAMO JEDNU ODREĐENU SVRHU, taj koji ih otvori obično s njih ne postuje ništa dallje osim toga što neće da postuje pod svojim pravim identitom,  tj. izbjegava postovati pod svojim pravim nickom, tako su ti profili kad se retrospektivno pregledaju svi strogo monotematički! Kad pregledamo unazad njihove statistike i sve postove što su ih napostovali. Po plodovima se drvo poznaje!

[Владан]

нисам рекао да се "не да направити" већ да Админстрација брише ТРАЈНО дупле налоге... могао си да се обратиш некоме од Адмиистратора. АДМИНИСТРАЦИЈА НЕ ДОЗВОЉАВА ДУПЛЕ ПРОФИЛЕ и исти буду обрисани са већ првих пар порука. уколико користе одређене програме за прикривање ип адресе, замолимо их да исити остране, а већ ако се јављају са других ип адреса ту се не може ништа урадити јер непостоје конкретни докази да се ради о ранијем кориснику односно банованом члану.

[Zayron]

нисам рекао да се "не да направити" већ да Админстрација брише ТРАЈНО дупле налоге... могао си да се обратиш некоме од Адмиистратора. АДМИНИСТРАЦИЈА НЕ ДОЗВОЉАВА ДУПЛЕ ПРОФИЛЕ и исти буду обрисани са већ првих пар порука.

Evi i ponovo s dopunom:

Moje mišljenje je strogo empirijsko, svi ti koji odjednom naglo iz ničega ništa otvaraju nove identitete i naloge samo da bi nešto rekli a ponovo se potom ugase kao Mr Syd, svi oni imaju svoje normalne identitete pod kojima ovdje uobičajeno istupaju. Stvarno, ne omalovažavaj moju inteligenciju tim da ne znam kako se drugi nalog ne da napraviti s drugog internetovog pripojeni a niko ga nema pravo obrisati jer ne može dokazati da je to druga osoba, također sam bio adminom!

A da se to potvrditi i retrogadno nakon što se ti takvi profili ugase da su bili isključivo namjenskima a u SAMO JEDNU ODREĐENU SVRHU, taj koji ih otvori obično s njih ne postuje ništa dallje osim toga što neće da postuje pod svojim pravim identitom, tj. izbjegava postovati pod svojim pravim nickom, tako su ti profili kad se retrospektivno pregledaju svi strogo monotematički! Kad pregledamo unazad njihove statistike i sve postove što su ih napostovali. Po plodovima se drvo poznaje!

[kajaa]

Дакле да ли би се РКЦ распала када би се укинула институција "папства"?

Zanimljivo pitanje..

Moram priznati da na ovoj temi covjek ne zna da li da se smeje ili place..?

Jos vise mora da priznam,da ovakvog "papu",kakvog ga vi odvje "predstavljate ja ne poznajem..On je poglavar KC..vodja,covjek od krvi i mesa,a zna se sta je covjek..(hiljadu puta je to na ovom forumu objasnito)

Mene nisu nucili da je Papa na prvom mjestu,ili da vjerujem u nekog papu,nego da je  Bog Otac i Sin i Duh Sveti.PRVI....tako,da SUTRA (slucajno-ili s odredjenim) ne bude pape,za nas katolike ne bi bio problem,jer smatramo da DUH SVETI VODI SVOJU CRKVU..Znaci,u KC ce uvjek ostati da ce biti neki  VODJA i mi cemo i dalje ostati njemu vjerni...

Ako dodje do UJEDINJENJA-drugih krscanskih konfesija i nas KC-,ONDA CE BITI NESTO NOVO..najvjerojatnije svima nama nepoznato sada,a do tada mozemo samo sanjati ,i ocekivati da ce se dogoditi onako kako nam pase...i odgovara..

Nije vjerski ,izokretati sve,samo zato sto se ne slazemo s necim,tim..?

[Zayron]

Kaja: Mene nisu ucili da je Papa na prvom mjestu, ili da vjerujem u nekog papu,

nego da je  Bog Otac i Sin i Duh Sveti.

Ah ne Kajo, to je STRAŠNO što ti tu pišeš, kako možeš pisati tako nešto, vidiš da je to ovdje malo tko u stanju povjerovati i akceptirati, zašto tako bahato i grubo kao slon u prodavnici porcelana rušiš nečije zablude, zašto ljudima koji hoće da vjeruju u to kako mi navodno vjerujemo da je Papa BOGOM to onda tako brutalnim načinom i tako bezosjećajno uništavaš i u tome im braniš da i dalje misle to o nama što si misle. Tako im tim bezobzirno ničiš sve te njihove slatke predrasude, zabludice i bajke o tom takvom našem strašnom i groznom rimokatoiličanstvu u koje oni još hoće i dalje da vjeruju? Pa čak i tada kad mi njih ne nazivamo nikakvim "beogradopravoslavcima"!

prst ka dole

[Душко Дугоушко]

Kaja: Mene nisu ucili da je Papa na prvom mjestu, ili da vjerujem u nekog papu,

nego da je  Bog Otac i Sin i Duh Sveti.

Ah ne Kajo, to je STRAŠNO što ti tu pišeš, kako možeš pisati tako nešto, vidiš da je to ovdje malo tko u stanju povjerovati i akceptirati, zašto tako bahato i grubo kao slon u prodavnici porcelana rušiš nečije zablude, zašto ljudima koji hoće da vjeruju u to kako mi navodno vjerujemo da je Papa BOGOM to onda tako brutalnim načinom i tako bezosjećajno uništavaš i u tome im braniš da i dalje misle to o nama što si misle. Tako im tim bezobzirno ničiš sve te njihove slatke predrasude, zabludice i bajke o tom takvom našem strašnom i groznom rimokatoiličanstvu u koje oni još hoće i dalje da vjeruju? Pa čak i tada kad mi njih ne nazivamo nikakvim "beogradopravoslavcima"!

 0102_laugh  womens  0442_feel                          Не, ми не верујемо да ви верујете да је папа римски божанство. Ми знамо и свесни смо вашег учења о папизму, и сматрамо то за јерес. Симпл ез дет. Ово остало то говоре неки зурлоти, и то не би требало да вас занима. Ваша еклесиологија је за нас јеретичка. Ваше учење о римском папи је за нас јерес. Код нас нема незаблудивих, ни отаца, ни Опћих Концила (Васељенских Сабора), ништа није код нас незаблудиво осим Бога Јединога, па ни апостол Петар (што Свето Писмо јасно показује), а наравно ни његов наследник. Наравно ми увек можемо устоличити нашег епископа римског, и шта би онда било? Како бисте онда оправдали сва та учења о папи римском?

ШТО САМ НАПУСТИО ПАПИЗАМ

- Павле Баластер-Конволиер -

Шпанац по рођењу, Павле приступа папистичком монаштву францисканског реда. Једног дана, док је прегледао материјал о „светој инквизицији“ у манастирској библиотеци, наилази на спис написан 1647. године. У том спису је описана одлука инквизитора о анатемисању свих оних који се усуде да прихвате, верују и проповедају апостолску равноправност Апостола Павла.

У први мах, није могао да поверује да је тако нешто могуће, и мислио је да се ради о типографској грешци или неком фалсификату. Међутим, даље истраживање о том спису је само потврдило његову аутентичност. На то су указивале и раније одлуке папе Јована XXII и Климента VI, из 1327. и 1331. године. У тим одлукама, папе су осудиле и анатемисале све оне који су негирали да је Апостол Павле током свог апостолског живота и рада био у потпуно подређеном, еклесијалном, монархистичком ауторитету Апостола Петра. Исте те осуде и анатеме су повоно изрекли и папе из скорије историје: 1907. године папа Пије X и 1920. године, папа Бенедикт XV.

Будући да му је равноправна позиција Светог Апостола Павла у односу на било ког другог Светог Апостола била потпуно јасна из многих писања Светих Отаца ране Цркве, Павле се нашао у великој духовној дилеми која је произвела код њега велике недоумице. Због тога, он се обраћа свом исповеднику, објашњавајући му целокупну своју духовну борбу. Исповедник га је саслушао са изразом туге на лицу, и након што је поћутао пар минута, пружио му је следећи одговор: „Библија и Оцу су те повредили, дете моје. Стави то на страну и врати се ка непогрешивим учењима цркве (римокатоличке, прим. прев.), и не дозволи себи да постанеш жртва таквих помисли. Никада не дозволи да створења Божија, ма ко да су, поремете твоју веру у Бога и цркву.“

На крају разговора са исповедником, добио је листу књига које је као задатак требао да прочита, са упуством да га мора редовно извештавати о свом напретку у проучавању тог писаног материјала. Павле је послушно прикупио књиге са листе и почео да их чита. Оне су садржавале теолошке одлуке разник папа и помесних сабора римокатоличке цркве. Што је више читао, све више је схватао да уопште није био упознат са устројством и органском структуром (еклисиологијом) цркве којој је припадао. И управо је у тим текстовима, које је исповедник мудро препоручио, почела да се открива истинска апсолутистичка природа монархијског система, на челу са папом као „темељом стабилности“ и „најзначајнијом суштинском институцијом“, без кога (наводно) Хришћанство не би могло ни да постоји. У књигама је писало да су сви они који одбију да препознају ауторитет папе - шизматици (расколници), јеретици и безбожници, који иду у правцу вечне осуде, јер је за спасење неопходна вера у папизам.

Павле, опет по послушању, пише извештај свом исповеднику, у коме му даје на занње да није у могућности да се повинује људским учењима, које назива папском лудошћу, јер не налази да су у складу са Светим Писмом и Светим Оцима ране Цркве. Веома брзо је стигао одговор на то писмо. У њему исповедник пише: „Ниси следио мој савет, и опет си изложио своју душу опасним утицајима Светог Писма, које као огањ сажиже и спаљује онда када не просветљава. У случајевима попут твога, папа је рекао да је велика грешка мислити да сваки Хришћанин може читати Свето Писмо. Поред тога, теолози нас упозоравају да је Библија тамни облак, и да је веровање у њену просветитељиску моћ и јасноћу погрешна догма. Што се тиче Предања, мислим да није потребно да те подсетим да по питањима вере треба првенствено да следимо папу. У оваквим случајевима, папе вреде као хиљаде Августина, Јеронима, Григорија, Златоустих, итд.“

То писмо је само потврдило Павлове сумње у погрешност учења римокатоличке цркве. Тада је схватио да је кренуо путем који је неминовно водио напоље из окружења у коме се налазио. На памет му је падала и мисао бискупа Марена, који је својевремено писао да би било тачније када би римокатолици у своје исповедање вере уместо „верујем у једну .. цркву“, ставили „верујем у једног.. папу“.

Упоредо, у то време, Павле је готово прекинуо своје теолошке студије, повукавши се у своју келију, мислећи само о овом великом проблему са којим се суочавао. Следећих месеци је проучавао организацију и структуру ране Цркве, директно из светоотачких списа. Међутим, то није могло да прође незапажено. Поред тога, био је у контакту са клирицима из манастира у коме се налазио, и у разговорима са њима, установио је да су сви, чак ако су и били свесни апсурдности папизма, имали слепу послушност према утврђеном систему. У том фанатизму, најупечатљивији је био језутиски свештеник који му је једном приликом рекао: „То што си ми рекао налазим да је вема логично, јасно и истинито. Међутим, ми језуити, поред уобичајена три завета, дајемо и четврти током нашег пострига (у монаштво). Тај четврти је важнији од завета чистоте, послушности и сиромаштва. То је завет о потпуном подређењу папи. Због тога, спремнији сам да идем у Пакао са папом, него на Небо са твојом истином.“

Сви са којима је био у контакту су имали мишљење да је јеретик, а добио је писмо и од бискупа, у коме је писало: „Неколико векова уназад, идеје које имаш, биле би довољне да те спале на ватри свете инквизиције.“

Услед целокупне ситуације, Павле доноси одлуку да напусти манастир, и недуго после, потпуно напушта и римокатоличку цркву. Неки из манастира, који су давали знаке да су спремни на исти корак, у одлучном тренутку су показали неспремност за такве радикалне потезе. Павлов одлазак се прочуо, и убрзо је стигла подршка из редова шпанских и француских протестаната. Упоредо са њима, стизала су претећа и увредљива анонимна писма пуна осуде. У њима је оптуживан да даје пример за апостасију другим римокатоличким клирицима. Услед осећаја несигурности, сели се из Барцелоне у Мадрид, где га салеће англиканска црква и протестанти. Око њега се, нежељено, појављују људи, чак и из редова римокатоличког клира, који су свесно одбацивали папизам и његове догме.

Због тога, на његову адресу стиже еклисиолошка дисертација са насловом „Папа, викар нашег Господа на земљи“, коју му шаље римокатоличка црква, као последњи покушај да га поврате „из јереси“. На слоган из те дисертације који је гласио: „Услед непогрешивости папе, римокатолици су једини хришћани који могу бити сигурни у оно што верују“, Павле је одговорио: „Истина је да сте ви, услед те непогрешивости, једини хришћани који не можете бити сигурни, шта ће од вас тражити да верујете сутра.“ Свој чланак који је јавно објавио, завршио је речима: „Ускоро ћете због пута којим идете, прогласити Господа за папиног викара на Небесима.“

Павле пише и објављује у Буенос Аиресу, Аргентина, студију у три тома, која представља колекцију светоотачких списа из прва четири века Хришћанства, који директно или индиректно говоре о еклисиологији ране Цркве. У тој студији, он показује и доказује сву апсурдност и неоправданост папског примата.

Некако у то време, дешавају се и први контакти са Православном Црквом. Прво са групом Православних Пољака, потом преко књига и часописа из Русије и Грчке, преко веза са архимандритом Катсенавакисом из Напуља. Све то је узороковало пораст његовог интересовања за Православље. Првобитно мишљење да су Православни расколничка група без духовног живота, распарчана у мале групице које немају карактеристику Цркве Христове, почиње да се мења. Убрзо схвата да се основне поставке еклисиологије како је он схвата, потпуно слажу са еклисиологијом Православља. Ступа у контакте са Православним Епископима на Западу, који га упућују на разне Православне књиге. Они га истовремено саветују да се ослободи оптерећења негативности према римокатолицизму, да на то заборави, и да се окрене својој вери и да провери колико је она различита од протестантске, англиканске и Православне вере.

То није био нимало лаган задатак, и Павле на крају закључује да он верује у оно што је садржано у књигама Библије, а на основу тумачења Светих Отаца ране Цркве, и у одлуке Васељенских сабора. Тиме је само показао да је његова вера најсличнија вери Православне Цркве. Схвативши где се налази, пише подугачко писмо Васељенској Патријаршији и Архиепископу Атине, сели се из Шпаније (у којој није било Православне парохије) у Француску, где подноси захтев да буде примљен у Православље. По жељи да се чин примања обави у Грчкој, одлази тамо, где је очински дочекан, а Свети Синод Грчке Православне цркве позитивно одлучује о његовом захтеву. По примљеном постригу, прелази у манастир Светог Пантелејмона, и после га рукополажу у чин архиђакона.

У годинама које следе, Павле постаје Епископ Грчке Архиепископије за Северну и Јужну Америку, са седиштем у Мексику. Тамо мученички страда за Православну веру, 4. фебруара 1984. године, од стране верског фанатика, за кога су локалне власти тврдиле да је ментално болестан.

[Zayron]

Bishop Paul Ballaster-Convolier nije nikada shvatio šta je to katoličanstvo, iz njega je otišao a da nije ustvari nikad to nažalost stigao shvatiti. Isto tako mi ne uzimamo nikada svjedočanstva ljudi koji su otpali od pravoslavlja kao meritorna, kvalifikovana, vjerodostojna, mjerodavna ili objašnjavujuća k tome što je to ustvari pravo pravosavlje! To je ista ta stvar kao kad bih dozvolio monahu Artemiju, Mirašu Dedeiću ili nekom takvom sličnom da mi objašnjava šta je to pravo pravoslavlje, hvala na trudu, bilo to sasvim suvišno!

[Душко Дугоушко]

Bishop Paul Ballaster-Convolier nije nikada shvatio šta je to katoličanstvo, iz njega je otišao a da nije ustvari nikad to nažalost stigao shvatiti. isto mi ne uzimamo nikada svjedočanstva ljudi koji su otpali od pravoslavlja kao meritorna, kvalifikovana, vjerodostojna ili objašnjavujuća k tome što je to ustvari pravo pravosavlje! To je ista ta stvar kao kad bih dozvolio monahu Artemiju, Mirašu Dedeiću ili nekom takvom sličnom da mi objašnjava šta je to pravo pravoslavlje, hvala na trudu, bilo to sasvim suvišno!

On 27 August 2010, the eve of the Dormition of the Most Holy Mother of God, Metropolitan Hilarion of Volokolamsk officiate at the All-Night Vigil at the church of the “Joy to All the Afflicted” Icon in Bolshaya Ordynka Street in Moscow.

Concelebrating were Metropolitan Kallistos of Diokleia, a vicar of Archbishop of Thyateira and Great Britain (Patriarchate of Constantinople), president of the “The Friends of Mount Athos” charity society, clerics of the church, and a well-known Swiss theologian, hieromonk Gabriel (Bunge) who became an Orthodox before the divine service.

Many parishioners worshipped at the church together with the members of “The Friends of Mount Athos” representing Great Britain, the USA, Greece and other countries. The object of the society is to promulgate knowledge about monastic tradition and the Holy Mountain and, promote restoration of the monasteries there, and to attract pilgrims. The delegation is on a visit to Russia with the blessing of His Holiness Patriarch Kirill of Moscow and All Russia. The pilgrims venerated holy sites in Uglich, Kostroma, Yaroslavl, Rostov the Great, Nizhniy Novgorod, Gorodets, Kalyazin, and the Laura of the Holy Trinity and St. Sergius.

After the divine service, Metropolitan Hilarion addressed his archpastoral words to the worshippers, congratulating them on the feast of the Dormition of the Most Holy Mother of God. He said: “Today we glorify her Dormition and contemplate our life and death. Our life on the earth should be full, spiritual and divine, while our death should not be a tragic event, but a natural passing to life eternal; it should be dormition, rather than death.

By her tomb that emanates grace, peace and love, the Most Holy Mother of God testifies that the mortals can pass from death to life, from sin to grace, from human life to divine life.

The Church believes that the Mother of God never sinned even in her thoughts. We are sinful people, but the way to the Heavenly Kingdom is not closed to us. This way leads through death that could become Dormition in case we live in accordance with the commandments of God and pray to the Lord and His Most Precious Mother to grant us shameless and peaceful death leading us to life eternal.”

Metropolitan Hilarion of Volokolamsk addressed Metropolitan Kallistos of Diokleia, saying: “I cordially greet Metropolitan Kallistos, a hierarch of the Patriarchate of Constantinople and a teacher at the University of Oxford in Great Britain for over forty years.  Fifteen years ago I was fortunate to be his student. He was my supervisor when I worked at my thesis on St. Simeon the New Theologian. Today Metropolitan Kallistos is a most renowned theologian of the Patriarchate of Constantinople. He has arrived in Moscow as head of the group of pilgrims that includes clergymen, professors, and laymen. For ten days they have visited Russian cities, venerated holy sites of our land, and have get to know our religious culture. Tomorrow Metropolitan Kallistos will concelebrate with His Holiness Patriarch Kirill of Moscow and All Russia at the Cathedral of the Dormition of the Moscow Kremlin.

“I greet you not only as a hierarch and an outstanding theologian, but also as my teacher and friend. I wish you a blessed stay in Russia and God’s help in your archpastoral ministry and scholarly work. May He keep you for many and good years.”

Metropolitan Hilarion presented Metropolitan Kallistos with a mitre made at the workshops of the Moscow Patriarchate.

The DECR chairman cordially greeted hieromonk Gabriel (Bunge) who has lived a solitary life in the Swiss mountains for over thirty years.

Metropolitan Hilarion said to him, “Your have been a Catholic, but an Orthodox deep in your heart. Today, before the All-Night Vigil, you have become an Orthodox, thus naturally completing a long spiritual way.”

While congratulating Fr Gabriel on this move, Metropolitan Hilarion presented him with an icon of the Mother of God called  “Joy of All the Afflicted” to which the church in which Fr Gabriel joined the Orthodox Church is dedicated.

Metropolitan Kallistos said to Metropolitan Hilarion that it was a great joy and privilege to concelebrate with him on the eve of the Dormition of the Most Holy Mother of God. Adding that Metropolitan Hilarion’s ministry in this church and for Orthodoxy in the world will be blessed with grace from the Lord through the intercession of the Most Holy Mother of God.

[Zayron]

Ja ne razumijem šta hoćeš postići s postovanjem tih stvari, uvjeriti i ubijediti me da imam prihvaćati recimo svjedočanstva otpadlika kao vjerodostojna, Artemija ili Miraša? Isto kao što mi ne smatramo vaše otpadlike kvalifikovanim kako bi se izjašnjavali o tom šta je to pravoslavlje tako ne možete smatrati ni vi te naše kvalifikovanim, oni mogu možda biti dobri vama, ali njihova svjedočanstva što se nas tiče nisu vjerodostojna. Kad buudemo počeli priznavati svjedočanstva takvih ljudi za meritornim onda mi to javite da znam kako revalozirati, prevrednovati Miraša i Artemija i njihove nazore na pravoslavnu eklisiologiju.

[Душко Дугоушко]

Ja ne razumijem šta hožeš postiži s postovanjem tiuh stvari, uvjeriti i ubijediti me da imam prihvaćati svjedočanstva otpadlika kao vjerodostojna, Artemija ili Miraša?

Самим тим што поредиш Павла и Гаврила са Мирашом и Артемијем се види како ти посматраш на нас, али тако је увек било, ми смо вас увек поштовали, а ви нас сматрали секташима, али као што рекох већ раније: "It's not the tree that forsakes the flower, but the flower that forsakes the tree." Ми вас нисмо никада заборавили, никад вас нисмо престали волети (тако је Зејроне волим те, и тебе и патер Мидраша, и професора Зелића и Кају и Завишу и папа Бенедикта...), нити смо икада прежалили ту одвратну рану на нама, ту шизму. А ви сте се све време понашали као да смо секта, а ти и сада то исто говориш, чим можеш Павла и Гаврила да поредиш са Артемијем и Мирашом, јер Артемије и Мираш су отпали од Цркве, а нису се придружили РКЦ. А тим својим речима управо доказујеш то да нас сматраш секташима, а парадоксално доказујеш ово: "It's not the tree that forsakes the flower, but the flower that forsakes the tree.".