Митрополија аустралијско-новозеландска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Храмовна слава у Илајну

 

 

 

 

 

У понедељак, 9. децембра 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј, служио је свету Архијерејску Литургију у манастиру светог Саве у Илајну.

 

 

 

Његовом Преосвештенству су овом приликом саслуживали архимандрит Лазар (Царан),  протојереј-ставрофор Петар Дамњановић, јеромонаси Марко (Јовановић) и Василије (Тодоровић), јереји Дејан Милошевић и Александар Трнинић, као архиђакон Силуан (Мракић) и пречасни ђакон Драган Рајчевић.

 

Певницу је предводио протојереј Драгољуб Пантелић, а својим молитвеним присуством храм су украсили и архимандрит Теодор (Бојовић), и монахиње Сузана и Ангелина, као и велики број верника.

 

После читања светог Јеванђеља, Епископ се обратио окупљеном народу Божијем надахнутом беседом. У својој беседи, Епископ је указао на тајанствени смисао речи Псалмопојца Давида "диван је Бог у светима својим". Владика је објаснио да се ове речи између осталог односе на откривење Бога преко светих својих, а да савршени пример овога можемо видети у лику и личности светог Алимпија Столпника. Епископ је указао на његово стрпљење као на врло значајну црту његовог испосничког живота, живећи на столпу (стубу) пуних 53 година. Свети Алимпије је својим животом окупио око себе велико мноштво монаха и верника. Иако су га многи исмејавали на почетку, он је сва искушења пребродио својим стрпљењем и уздањем на Бога. А ову истину, да се стрпљењем својим спасавамо, потврђује и наша народна мудрост изреком - 'стрпљен спашен', рекао је Епископ.

 

На светој Литургији обављен је и мали помен задужбинарима свете Обитељи, Војиславу и Јелени Милетић.

 

Након овога пререзан је и славски колач у част светог Алимпија.

 

Овом приликом Његово Преосвештенство Епископ Иринеј, одликовао је високим одликовањем Српске Православне Цркве - Орденом Светог Саве Трећег Степена - ипођакона Радисава Домазета, за његов дугогодишњи труд, рад и љубав према манастиру светог Саве у Илајну. Након свете Литугије уследила је трпеза љубави, на којој је по благослову Епископа Иринеја, архиђакон Силуан отпевао духовну песму о светом Макарију Египатском. После трпезе љубави, Епископ је провео остатак дана у духовно-конструктивним разговорима са свештенством и монаштвом свете Обитељи.

 

Дан је завршио вечерњим Богослужењем, а све у славу Тројединог Бога.

 

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Велики јубилеј у Крајстчерчу

 

 

 

У недељу, 15 децембра 2013, црква Светог Николаја Мирликијског, Руске Православне Заграничне Цркве у Крајстчерчу на Јужном oстрву Новог Зеланда прославила је педесет година постојања.

 

Свету архијерејску Литургију је служио Преосвештени Владика аустралијско-новозеландски г. Иринеј а саслуживали су му свештеници Руске Православне Заграничне Цркве са Новог Зеланда: протојереј Владимир Бојков и јереји Александар Скорик, Јевгеније Куланов и Валентин Басјук, као и архиђакон Силуан (Мракић) и ђакон Владимир Филиповић који као клирик Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве који живи у Крајстчерчу причислен овој цркви.

 

У својој беседи Владика је говорио о Јеванђељској причи о добром Самарићанину и заповести Господњој да волимо ближњег свога и о Светом Николају који је ову заповест испунио у потпуности црпећи благодат дату нам кроз Нови Завет. По светој Литургији у порти цркве је организована трпеза љубави коју је верни руски и српски народ искористио да поприча са Владиком и у радости прослави празник Светог Николаја и овај педесетогодишњи јубилеј.

 

Историја ове цркве почиње крајем четрдесетих година прошлог века. Прва молитвена окупљања православних верника у Крајстчерчу су почела јуна 1949. године на којима је поред најбројнијих руских имиграната, било и Срба који су се после Другог светског рата доселили у Крајстчерч. Током педесетих година прошлог века у Крајстчерч се досељава већи број руских имигрантата тако да је зидање нове цркве почело 1962. године. Нова црква посвећена Светом Николају Мирликијксом Чудотворцу је освећена 23. децембра 1963.

 

Ова црква је више од 13 година дом и српске заједнице. 2000 године је српску заједницу први пут посетио отац Зоран Иванић и служио свету Литургију у овој цркви. Потом су ту служили и о Србима бринули оци Саша Радоичић, архимандрит Лазар Царан и Љубомир Кудрић. Као резултат ових молитвених окупљања 2009. године је основана Српска Православна Мисионарска Парохија Св. Николаја (www.svetinikola.org.nz)

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Дечје летовалиште у Мелбурну

 

 

 

 

Светосавско lетовалиште је свечано и успешно отпочело у граду Мелбурну, код цркве Светога Саве у Гринзбороу. Деца, српска и православна, су пристизала рано изјутра из свих крајева града, понајвише из северних, централних и југоисточних предграђа, жељни да науче о својој православној вери, животу, спасењу и своме српском имену.

 

После призива Светога Духа, где су сва деца потврдили учешће са речју Амин, прешло се у црквену салу на послужење које су припремиле чланице локалног Кола српских сестара.

 

Први часови веронауке и српске историје одржали су у две групе свештеници Дејан Милошевић и Александар Трнинић, као и месни парох Владислав Шиповац.  Деца су упијала речи Светога и Божанственога Писма, учећи о Богу, стварању света и првих људи, о Господу Богу који нас све воли и призива у Своју заједницу, тј. Цркву, као и о пророку Мојсију и десет Божјих заповести.

 

Час српске историје је покрио живот Светога Саве, првог српског архиепископа, коме је и храм у Гринзбороу посвећен.

 

Ручак и ужину су спремиле вредне сестре Кола српских сестара "Огњена Марија": Љиљана Андрић, Мира Косановић, Љубинка Седларевић, Милка Вигњевић и Далиборка Варагић.

 

Многоочекивана радионица је испунила срца младих Срба и Српкиња, који су бојили, цртали и украшавали иконе светитеља и светих догађаја из повести спасоносног пута и живота Господа нашег Исуса Христа.

 

Под вођством спремне чланице одбора Савеза Кола српских сестара гђе Раде Терзић из Водонге деца су показала добро познавање православне иконографије. Ореоли око светитеља су били златом украсена, светла боја одезди као и благи ликови светитеља су задивили и одрасле који су помагали.  Инспирисани предивним живописом у самом храму Светога Саве, деца су сва положила свој први задатак.

 

Дечјег летовалишта никада није било без песме и игре, а први дан кампа је био припрема за последњи дан кампа када ће деца да покажу својим родитељима шта су научили ових дана.

 

Вежбане су прве строфе Светосавске химне "Ускликнимо с љубављу", као и божићне песме "Ој Бадњаче, Бадњаче" и "Божић, Божић, благи дан".  Млади гласови су се брзо претворили у прави дечји хор захваљујући труду оца Петра Дамњановића.

 

Други дан кампа је поново одржан код цркве Светога Саве у Гринзбороу због обавеза у храму Свете Тројице у Брансвику. После молитве благодарења, деца су се попела на хорску галерију где им је отац Владислав говорио о православном иконопису, Цркви и великом догађају у историји Срба, Косовском боју.  Час веронауке је био посвећен старозаветним пророцима, Авраму и Ноју, а час српске историје је био продужетак из светога храма.  Часове су одржали свештеници Момчило Вукша и Владислав Шиповац.

Ужину и ручак су приредиле вредне сестре из сестринске цркве Свете Тројице: Мирјана Брчин, Јелена Михајловић и Нада Маноски, уз помоћ доброг и вредног председника, Светозара.

 

Час појања је одржао отац Владислав, а потом су деца радосно кренула са радионицом. Отац Момчило је припремио восак и конац и деца су сама правила свеће које ће њихове домове осветлети на дан Рођења Христовог, на Божић.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!