Митрополија аустралијско-новозеландска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Весели опанци у Вологонгу

 

 

 

У суботу 9. новембра 2013. године по 14. пут за редом одржан је сабор српске традиције и културе „Весели опанци" у организацији Фолклорно играчког ансамбла „Србија" Црквене општине Светог Јована Крститеља у Волонгонгу.

 

Сабор је сваке године јако добро посјећен, а ове године је поред домаћина учествовало још седам фоклорних група и преко 150 играча из Сиднеја и околине као и фолклорна група Црквене општине Свети Сава из Мелбурна.

 

Била је ово још једна величанствена прилика да се српска дјеца дијаспоре сретну и међусобно друже те да покажу своје умијеће и вјештину играња српског кола.

 

Вече је отпочело званичним програмом који је водила Душка Баришић, а са позорнице је прочитана, прије 14 година утемељена повеља „Весели Опанци" коју је саставио до данас актуелни кореограф г. Ђорђе Николић. Након тога о. Бранко Босанчић, парох цркве Светог Јована из Волонгонга, је пригодним ријечима и призивом благослова Божјег на све присутне свечано отворио Сабор. Свим кореографима појединачних фолклорних група господин Драган Петковић дугогодишњи вођа фолкора цркве Светог Јована Крститеља у Вологонгу је уручио пригодне плакете за успомену на још једно предивно вече српске културе и традиције.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

Дан сећања у Аустралији

 

 

 

Сваког 11. новембра широм аустралијског континента се на веома свечан и дирљив начин обележава крај Првог Светског рата. То је дан када се одаје поштовање свима који су своје животе дали не само у Првом светском рату него и у осталим праведним ратовима од тада.

 

У малом граду Вологонгу, недалко од Сиднеја, као и у сваком аусталијском месту постоји моморијална капија подигнута у част пострадалих у Великом (Првом светском) рату. Занимљиво је да ова капија подигнута 1923. године, откривена од стране тадашњег генералног гувернера, а када су уклесана имена свих пострадалих из Волонгонга на савезничкој страни. Међу неколико стотина имена налази се и презиме нашег Србина Ускоковића једног од првих српских досељеника у Аустралију који је у овом рату дао свој живот за Аустралију.

 

У то име, као и у част свих који су дали своје животе за савезничке снаге, делегација Црквене општине Светог Јована Крститеља из Волонгонга са представницима омладинске групе, Биљаном Омчикус и Јеленом Новаковић обученим у шумадијску народну ношњу, а предвођене о. Бранком Босанчићем, положила је венце испред поменутог споменика. Коло српских сестара „Косовка девојка" припремило је венац на коме су поред уобичајених речи на енглеском „Lest we forget" („Да не заборавимо") исписане и православне речи молитве „Вјечнаја памјат".

 

Ово је само један мали допринос потврђивању непобитне истине да је Српски народ одувек, а нарочито делом хероја Гаврила Принципа у Првом светском рату, био слободарски и увек на страни истине и правде.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Празник Светог краља Милутина на Новом Зеланду

 

 

 

У недељу, 17. новембра 2013. лета Господњег, Његово Преосвештенство Eпископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј учинио је канонску посету парохији Светог краља Милутина у Окланду, а поводом славе овдашњег светог храма.

 

 

На светој архијерејској Литургији, Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Милан Милутиновић, парох из Мелбурна, протојереј Љубомир Кудрић, парох из Велингтона, протојереј-ставрофор Павле Патисас, свештеник Грчке Православне Цркве из Окланда, протонамесник Сава Антић, старешина храма, као и архиђакон Силуан из Сиднеја.

 

 

У богонадахнутој беседи Његово Преосвештенство је тумачећи јеванђељску причу о сејачу и семену указао на значај семена - речи Божје, која је посађена у свакоме од нас, и која би требала да проникне и носи свој добри плод у овоме свету. Верници су са великим одушевљењем слушали мудре и душекорисне речи Преосвећеног Владике.

 

 

Дух јединства, дух светости и љубави хришћанске, који је током богослужења обитавао у окупљеном верном народу загрејао је срца и оних најмлађих када је Његово Преосвештенство преломило славски колач са десетинама деце најразличитијег узраста, иначе ученика недељне школе и фолклорне групе српске црквене општине. Овогодишња домаћица славе гђа Мирослава Белобаба предала је четвртину славског колача гђи Марији Вен која се прихватила да буде домаћица славе наредне године.

 

 

Уследила је трпеза љубави, коју су припремили вредне чланице Кола српских сестара, као и свечани програм деце овог светог храма. Гозби су се придружили и верници околних православних цркава, који су дошли да својим присуством и молитвама улепшају и учине Богу ближим ово молитвено сабрање у славу и част Светог краља српског Стефана Милутина, чијим заступничким молитвама избави нас од беда и спаси, о Господе наш!

 

 

Те вечери, прослављена је и лекарска слава Светих врача Козме и Дамјана, у чију част и славу је Његово Преосвештенство преломио славски колач. У току обраћања окупљеним лекарима, Његово Преосвештенство је честитао славу лекарима нагласивши важност и племенитост лекарског позива, као и пожртвованост небеских заштитника Светих врача Козме и Дамјана. Домаћин овогодишње славе гђа др Мила Милић предала је четвртину славског колача домаћици за идућу годину гђи м.фарм. Гордани Стојадиновић.

 

 

Ови дани боравка владике Иринеја остаће у дубоком сећању свих парохијана, а посебно оних најмлађих који су са радошћу клицали "Благословен онај који долази у име Господње".

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Архијерејска посета Новом Зеланду

 

 

 

 

Будимо добри ради свога добра. (старац Тадеј)

 

 

И ове године Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј посетио је своје епархиоте у Новом Зеланду. Иако посета овом делу Богоспасавајуће поверене му Митрополије, по речима његовим, представља прави ужитак, задовољство и предокус духовне лепоте у пуноћи живота у љубави Христовој кроз Његову свету Цркву, четверодневна посета двема парохијама и црквеним општинама изобиловала је мноштвом планираних активности при овој канонској посети.

 

На Интернационалном аеродрому у Велингтону у петак, 15. новембра, владику Иринеја и архиђакона Силуана сачекао је месни парох велингтонски Љубомир Кудрић, одакле су се упутили ка седишту Митрополије новозеландске и целе Океаније Патријаршије васељенске, где их је дочекао митрополит Амфилохије са свештенством и монаштвом, указавши пуну молитвену част и доксологију свом млађем брату у Христу. По молитвеном приношењу заједништва у љубави, прешло се у трпезарију где је у храни скромним, али у духу и по души обилатим, даровима поново указана част високим гостима. Трпеза љубави протекла је у размени богатих прикупљених искустава у међувремену које су предстојатељи Цркава прикупили и искусили од последњег сусрета, а разговор међусобног поверења и љубави текао је и међу осталим свештенством: парохом окландским и испомоћником у канцеларисјким пословима Митрополије Павлом, новопричисленом клирику пристиглом Канаде Петром, бившем пароху у Крајстчерчу Амфилохијем, монахом из Свете Горе атонске Савом, свештеником Љубом и архиђаконом Силуаном.

 

У суботу, 16. новембра, у храму Светог Саве у Велингтону служена је света архијерејска Литургија свеправославног карактера којом је началствовао епископ Иринеј, а саслуживали су му: отац Павле из Грчке Цркве, отац Александар из Руске Цркве, отац Стилијан из Антиохијске Цркве и отац Николај из Румунске Цркве, заједно са архиђаконом Силуаном. Домаћи парох предводио је певницу, а служби је присуствовао и отац Колин из Антиохијске Цркве.

 

У архипастирској беседи о несебичном пожртвовању до мучеништва за лично али и спасење наших савременика, ближњих својих, Владика је нагласио да по примеру како самог Господа, као и првомученика Стефана и Светог великомученика Георгија коме је и тај дан посвећен, као и свих потоњих пострадалих за веру Христову који су својом крвљу не само запечатили сопствену веру, него и придонели да цео свет увиди потребу живота по истој, а што је и званично издејствовано Миланским едиктом 313. године, када је по први пут хришћанска вера и одобрена да се јавно исповеда и у животу примењује, ово остаје непобедиво сведочанство и нама да у нашем времену сведочимо веру спасоносну и победоносну својим животима, живећи у њој, творећи добро по њој и умирући у њој да би вечно живели.

 

Трпеза љубави продужила се у црквеном дому где су се служашчем свештенству и верујућем народу придружили и митрополит Амфилохије у пратњи оца Амфилохија, оца Димитрија, пароха Катедралног храма Благовести у Велингтону и оца Саве.

 

Дан се продужио духовном гозбом кроз свеправославни семинар где је епископ Иринеј одржао предавање на тему „Христос је међу нама". Пратећи претходне семинаре међу православном браћом у овом граду, Владика је укратко објединио пријашње и тему тог дана истичући значај, али и начин постизања хармоничног прожимања исповедања и живота по вери православној. Цитирајући савремене теологе, Шмемана и Зизјуласа, указивао је на постепеност размумевања и узрастања у вери наводећи да су поједини богословски термини истински оријентири којих се треба држати, овим редом: „ортодоксиа", „ортопраксиа", „ортокинониа" и „ортокрисиа". Налазећи сваком од њих место у Историји не само православног, него хришћанства уопште, владика Иринеј нас је поучио да у нашем времену, времену повратка личности, по узору на самога Господу, а по речи старца Тадеја требамо „бити добри ради свога добра" знајући да је Господ себе жртвовао ради нашег спасења и спасења света уопште.

 

Пред почетак другог дела семинара присутнима се обратио и митрополит Амфилохије подсећајући на потребу милосрђа и обавезног укључивања у помоћ новоугроженим жртвама у Филипинима.

 

У вечерњим сатима владика Иринеј је отпутовао за Окланд где је у недељу, 17. новембра, служио свету архијерејску Литургију, а поводом храмовне славе Светог краља српског Милутина, уз саслужење локалног пароха протонамесника Саве, протојереја-ставрофора Милана Милутиновића из Мелбурна, оца Павла, протојереја Љубе и архиђакона Силуана. Нарочити духовни ужитак представљала је цела певајућа торжествујућа Црква где је свако својим гласом и учешћем учествовао у приношењу бескрве жртве за спасење своје и свега света. У поучној беседи, Владика је истакао значај здраве, чврсте и истрајне вере о чему је говорило прочитано Јеванђеље, спајајући то са племенитошћу која из такве вере произилази по примеру заштитника подручне парохије Светог краља српског Милутина. Он је, како на Литургији узвикујемо: „Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све", примивши од Бога у времену узвратио Богу за вечност, тако да се његово име у Богу прослављено кроз неимарство и задужбинарство помиње у вечности и по свим крајевима васељене укључујући и ово предивно здање које се претвара у и обликом, а пре свега у молитвеној топлини и пуноћи, у истинску православну светињу".

 

Свечани славски ручак послужен је у оближњој сали и поред богатог јеловника припремљеног од стране Кола српских сестара и домаћина овогодишње славе породице Белобаба, сви присутни могли су уживати у богатом културном програму. Почев од најмлађих рецитаторско-поздравних песмица и говора, па преко музичких на фрули и мајестралних извођења уз виолину, те сећања првих рецитација најстаријих чланова заједнице и обдарених песмописаца, а све ово зачињено из срца са неколико отпеваних родољубивих песама, ретко је ко остао без сузе у оку.

 

Дан је само за тренутак застао са збивањима која се памте. Неколико сати после завршеног славског ручка, уследило је ново славље: слава Српско-новозеландског друштва лекара које се зачело 2007. године када је прославило и своју прву славу.

 

По ломљењу славског колача, уз захвалност и поздрав овогодишњој домаћици др Мили Милић, која се потрудила да окупи како своје колеге тако и поштиваоце њихове идеје у великом броју, те честитки новој домаћици Гордани Стојадиновић, Преосвећени је делимично поновио и допунио своју прву пригодну беседу о овом окупљању истичући значај сарадње лекара, као представника људског фактора по Богу октривеном му дару и Духа Светог који допуњује у немоћи људској где се удруженим снагама добронамерног човека и Свемогућег Бога остварује и постиже не само дар у лечењу него и исцељењу потребитих чиме се поред физичке целине повраћа и духовна красота боголиком бићу, а чему су цео свој живот посветили управо њихови заштитници, Свети бесребреници и чудотворци Козмо и Дамјан, истински зацелитељи и исцелитељи и тела и душе. Вече је употпуњено изванредним предавањима фармацеуткиње Вање Бојовић и др Оливере Ђоковић које су говориле о значају дужине и квалитета сна и спавања у животу човека, као и о односним болестима које су тесно везане за поремећај одмора који је Бог човеку при стварању одредио.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Божићна приредба у Основној школи у Сиднеју

 

 

 

 

У четвртак 5. децембра у Dee Why одржана је традиционална Божићна приредба која се на крају школске године пажљиво припрема при свакој основној школи у Сиднеју.

 

Поред свих ученика школе, овој приредби присутвују и сви учитељи као и велика већина родитеља. Ученици који похађају Српску Православну веронауку су као и сваке године учествовали у програму. После молитава "Оче наш" и "Богородице Дјево", деца су отпевала божићну песму "Ој бадњаче бадњаче...." Свештеник Саша Радоичић који предаје веронауку при овој школи је присутнима објаснио смисао и значај бадњака.

 

Између осталога је рекао: " За све хришћане Божић је нешто посебно. Прослављамо и радујемо се рођењу Христа, Спаситеља света, Краља над свим краљевима, Бога који је постао човек да би човека узнео на небеса. Морам да нагласим да је Божић ове године још величанственији за све нас који живимо у Аустралији. Ове године смо се радовали и били сведоци рођења једне краљевске бебе: младог принца Ђорђа који ће бити један од будућих краљева Уједињеног Краљевства. Сведоци смо колико је рођење ове бебе дирнуло и обрадовало све нас овде у Аустралији.

 

Можете онда само замислити какву радост су пре две хиљаде година осетили анђели, мудраци и пастири, када су схватили да пред собом имају, не краља једне државе или једног дела овога света, већ Краља над свим краљевима, и Владара над свим владарима, Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа!

 

Желим да вас подсетим на радост коју су они осетили јер ми је искрена жеља у тој и таквој радости и ви проведете ове наступајуће боћижне празнике. Нека наш једини истински Владар и Краљ, Богомладенац Христос, заштити и сачува све вас и ваше породице, а и тек рођену краљевску бебу - принца Ђорђа." Уследио је громогласан аплауз свих присутних. Потом су подељени поклони деци.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Примопредаја парохија у Џилонгу

 

 

 

Дана 17. новембра 2013. лета Господњег у храму Светог Николе у Џилонгу извршена је је примопредаја дужности парохијског свештеника између протонамесника Милића Ракића и јереја Александра Трнинића.

 

На месту парохијског свештеника у Џилонгу, од тренутка примопредаје дужност пароха вршиће јереј Александар Трнинић. Примопредаја је извршена уз присуство архијерејског намесника, протојереја ставрофора Чедомира Видеканића уз благослов Његовог Преосвештенства Владике Аустралијско-новозеландске Митрополије Господина Иринеја.