Митрополија аустралијско-новозеландска

[Guest]

Преображење Господње у Требињу

среда, 22 август 2012 09:39

Празничним богослужењима и низом манифестација, Град и Црквена општина Требиње прославили су Свето Преображење Господње, крсну славу Града и Саборног храма, а Преображенске свечаности и ове године окупиле су у Требињу велики број гостију из Републике Српске, регије и свијета.Опширније...

[Guest]

Празнична атмосфера у Рути Хилу

петак, 24 август 2012 16:17

У недељу, 19. августа 2012. године, на велики празник Преображења Господњег, у храму Светог Архиђакона Стефана у Рути Хилу, свету Литургију служили су протојереји-ставрофори Србољуб Милетић и Владислав Ђорђевић. Пред крај службеОпширније...

[Guest]

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Г. Иринеј посетио Епархију крушевачку

уторак, 28 август 2012 23:59

У петак, 24. августа 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Г. Иринеј посетио је Епархију крушевачку и Преосвећеног Владику крушевачког Г. Давида.Опширније...

[Guest]

Владика Иринеј служио у Земуну

среда, 29 август 2012 11:29

Владика Иринеј у недељу 26. августа 2012. године, на оданије Преображења и о празнику Св. мученика Иполита и Преп. Максима Исповедника, служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Гаврила у Земуну.Опширније...

[Ромејац]

Саопштење за јавност Митрополије аустралијско-новозеландске

 

''Заклињемо вас Свемогућим Богом да ничим не умањите вредност, величину и значај нашег измирења. Нека ни једна празна и непроверена реч не пређе преко ваших уста. Наше измирење нека буде за углед и свим осталим Србима, свуда где год живе. Не дозволите да макар ко од нас својим поступком овој заједничкој светињи одмогне. Наше измирење је тек почело. Ми смо засадили младу биљку коју треба да негујемо и чувамо као зеницу ока, да порасте на понос свима'' (Митрополит новограчанички Иринеј – 19. фебруар 1993. г.).

 

У протеклих неколико недеља у медијима, посебно на Интернету, поново се појављује мноштво непроверених, нетачних и често злонамерних текстова везаних за судски спор којим Српска Православна Црква у своје окриље враћа тренутно узурпирани манастир Нови Каленић код Канбере.

Тим поводом Митрополијски управни одбор Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве жели да нагласи следеће:

1. Управа Имовинског повереништва манастира Нови Каленић тврди да делује у име тзв. „Слободне српске православне цркве“ али нема апсолутно никакве везе са оригиналном Слободном српском православном црквом која је пре неколико деценија постојала као привремени плод несрећних времена и још несрећнијег раскола који је тада задесио Српску Православну Цркву.

Раскол је литургијски превазиђен на Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године када су Литургију помирења заједно служили блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј. Тиме је, уместо Слободнe српскe православнe црквe, настала Митрополија новограчаничка која се вратила у окриље Српске Православне Цркве.

2. Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве је наследник бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и бивше Епархије аустралијско-новозеландске. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. маја 2011. године Митрополија аустралијско-новозеландска је установљена уместо тих бивших двеју паралелних епархијâ Српске Православне Цркве.

3. Управа Имовинског повереништва узурпиралa je манастир Нови Каленић и покушала да га oдвоји од Српске Православне Цркве и њених верника и уступи га јурисдикцији канонски непризнате тзв. „Истинске Православне Цркве Грчке“, у мору међусобно посвађаних фракција познатој као „Синод у опозицији“ и „Кипријановци“.

Та „црква“ створена је 1984. године у Грчкој када се једна група расколника одвојила од такође расколничке дружине тзв. „Авксентијеваца“ и основала „Синод у опозицији“, како се и данас званично представља у јавности. Ово тело није у јединству са Православном Црквом.

4. Управа Имовинског повереништва, под покровитељством те „Истинске Православне Цркве Грчке“, тј. „Синода у опозицији“, тј. „Кипријановаца“, најавила је недавно да намерава у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић, на сâм празник Светог Саве, за свог „Владику“ да устоличи извесног Енглеза, Амброза Баирда (Ambrose Baird), обраћеника у “православље“ из Лондона.

Митрополијски управни одбор још једном подвлачи да је Црква овај спор покренула тешка срца, након што је управа Имовинског повереништва одбацила обавезу да цркву Светог Саве у манастиру Нови Каленић држи у повереништву за верне Православне Србе. Митрополијски управни одбор подсећа да је са прошлогодишњег Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске упућен јавни позив целој овој групи да се са покајањем врате Српској Православној Цркви која ће их са радошћу дочекати и примити.

Митрополија је захтевала да странке иду у процес „Судске медијације“ како би се спор разрешио. Управа Имовинског повереништва се опирала овој иницијативи. Суд је прихватио предлог Митрополије и наредио странкама да учествују у процесу медијације. Митрополија је учествовала у медијацији са директорима Имовинског повереништва у покушају да се спор разреши и парница оконча.

Нажалост, не само да су сви наши позиви на покајање, повратак и помирење са Црквом, били игнорисани и одбачени, него се овим сада најављеним ”устоличењем” господина Баирда за ”епископа”, уместо њиховог канонског српског Владике, коначно и јавно раскринкала намера да се манастир Нови Каленић трајно отме од српског народа и Српске Православне Цркве.

Ми и даље остајемо у нади да ће се планери и организатори овог бласфемичног скупа у међувремену дозвати памети и одустати од своје намере и даљег скрнављења манастира Нови Каленић, као и да ће се вратити Православној вери и Српској Православној Цркви. Но исто тако остајемо решени и да свим снагама бранимо и чувамо како имовину тако и углед Српске Православне Цркве и да се боримо за право да манастир који су подигли православни Срби остане светиња православних Срба.

 

у Сиднеју, 7. децембра 2012. године

 

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_mitropolije_australijskonovozelandske_0

[Срђан Ранђеловић]

Чланови Националног савета Цркава Аустралије са министром спољних послова г. Бобом Каром

 

 

 

Национални савет црквених великодостојника у Аустралији (National Heads of Churches of Australia) одржало је своје редовно полугодшње заседање 6. марта 2013. године, под председништвом Епископа Митрополије аустралијско-новозеладнске Српске Православне Цркве Иринеја, у просторијама Саборног храма Светог Кнеза Лазара у Александрији, односно у седишту Митрополије аустралијско-новозеландске.

 

Као што и само име говори, ово тело је управо ужи скуп предстојтеља, односно председавајућих јерарaха и осталих црквених поглавара свих хришћанских Цркава и конфесија у Аустралији које исповедају Бога у Тројици.

 

Ово високо тело се састаје два пута годишње, у пролеће и у јесен, да би се што боље упознали једни са другима, разговарали о темама које су својствене нашим Црквама или конфесијама, о очекивањима и постигнућима, као и о препрекама и проблемима. Управо из тог разлога ово заседање не доноси одлуке, нити издаје саопштења, већ је једноставно саветодавно тело. Наравно, нема саслуживања ни на којем нивоу.

 

На сваки састанак доводи се истакнути говорник из појединих области јавног живота у Аустралији. Овом приликом је то био министар спољних послова Аустралије, часни сенатор г. Боб Кар (Bob Carr). Главне теме његовог обраћања биле су везане за хришћанске и остале мањине које су угрожене у ратним подручјама или у областима конфликата и етничких тензија. Део разговора је био посвећен питању најновијих збивања на Косову и Метохији и угрожености српског живља, њихових светиња и гробаља.

 

 

[Срђан Ранђеловић]

https://www.pouke.org/forum/topic/9584-епархија-крушевачка/?p=831190

[Срђан Ранђеловић]

Саопштење за јавност свештеничког братстваМитрополије аустралијско-новозеландске

 

 

 

 

Годишњи семинар свештеничког братства Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве одржан од 10. до 13. априла 2013. године у Сиднеју

 

 

Свештенство Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве под очинским духовним руковођењем свога првопастира, Његовог Преосвештенства г. Иринеја, Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске, одржало је свој годишњи семинар од 10. до 13. априла 2013. године у Сиднеју.

 

Сабрање је започело светом Литургијом пређеосвећених дарова служеном у среду вече, 10. априла, у храму Светог апостола Луке у најмлађој сиднејској парохији, Ливерпулу. Ова, још увек мисионарска парохија, на опште задовољство свештенства и верног народа, сваким новим даном расте, развија се и стасава. Као домаћини свештеног сабрања ове вечери, одбор и парохијани на челу са својим свештеником Александром Милутиновићем показали су се изузетно гостољубивим. Било је ове вечери у Ливерпулу заиста све величанствено, свето и честито: присуство двојице епископа и тридесетак свештеника; храм препун верника уз мноштво радосних дечјих лица, усрдно богослужење, складно појање, надахнута беседа епископа Давида, дуги низ причасника, раздраганост гостољубивих домаћина у тихој вечерњој светлости, заиста све је одисало атмосфером истинске саборности - баш као у ранохришћанским агапама из времена светих апостола и њихових наследника, Поликарпа, Игњатија Богоносца, Јустина Философа, Иринеја Лионског.

 

Радни део семинара отпочео је у Кабрамати у четвртак, 11. априла, након јутарњег богослужења, уз тумачење ђакона Веселина Сворцана на почетних пет стихова 18. главе светог Јеванђеља по Матеју.

 

Сабраном свештенству обратио се уважени гост овогодишњег семинара, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. др Давид.

 

Преосвећени Владика Давид одржао је два предавања у току овог дана, прво О есхатолошкој свести ране Цркве, и друго Смисао љубави и њена веза са правдом у јеванђелској проповеди светог апостола Павла. Следујући светим оцима и учитељима Цркве ранијих векова, владика Давид, ходећа библиотека (како га је именовао један од присутних свештеника), износио је из богате јеванђелске и светоотачке ризнице благо вечнога живота, причешћујући нас благовешћу, утврђујући нас Истином и печатећи све изобилном благодаћу Духа Светога.

 

На крају овог благословеног дана служено је вечерње богослужење након којег су добри домаћини, свештеници Ђуро Ђурђевић и Ђорђе Веселиновић, трудом својих вредних чланица Кола српских сестара понудили окрепљење укусном посном трпезом.

 

Семинар је настављен у парохији Светог архиђакона Стефана у Рути Хилу следећег дана, у петак, 13. априла. После јутарњег богослужења кратак осврт на библијски цитат из посланице светог апостола Павла Галатима 5,1 и 5,13-15 дао је млади свештеник Дејан Милошевић из Кизбороа.

 

У наставку рада семинара разматрана су извесна административна питања, текући послови и уопште стање, живот и мисија наше Цркве на овим просторима, као и извесни проблеми и изазови пред којима се она данас налази.

 

Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и члановима Светог Архијерејског Синода упућен је поздрав и захвалност за бригу и љубав коју нам указују  и изражена синовска оданост свој пуноћи Цркве наше светосавске у Отаџбини и расејању.

 

Свештенство је такође разматрало извесна питања литургијске обнове, црквеног типика и поретка у богослужењу, дискутована је неопходност правилног вршења свештених тајни и обреда и друга практична пастирска питања.

 

Нарочита пажња посвећена је темама као што су: место и смисао беседе током свете Литургије, питање примерености певања богомољачких песама за време причешћивања и време даривања икона и таса у току свете Литургије.

 

Такође је предложено да се покуша са успостављањем праксе да недељна и празнична богослужења буду служена у исто време у свим храмовима већих градова ради једнообразности и лакше оријентације верних.

 

Усклађен је начин једнообразног и литургички исправног начина вршења славског обреда, односно сечења славских колача и употребе древније и православније разрешне молитве покајницима у светој Тајни Покајања и чину исповести верних.

 

Изузетан допринос у разрешењу недоумица на ове теме својим богословским и црквено-историјским осветљавањем приложили су Преосвећена Господа Епископи Давид и Иринеј. Наглашена је неопходност истински пастирског приступа и примене духовничке одговорности свештеника у свим овим, оваквим и сличним ситуацијама, где је неопходно да дође до приближавања и љубавног сусрета црквене икономије и акривије, а не инсистирања на њиховој непомирљивости или искључивости.

 

У касно поподне, а пре одласка на богослужење, наш цењени гост, владика Давид, почастио нас је још једним предавањем, сажимајући учења о светој Литургији великих литургичара новијег доба.

 

Током служења великопосних часова свештеници су појединачно приступали своме овогодишњем исповеднику свештенику Душану Ракићу у светињи над светињама прелепог и красно живописаног  храма Светог архиђакона Стефана, а затим је владика Давид служио свету Литургију пређеосвећених дарова. Целодневно гостопримство надлежног пароха Србољуба Милетића и његовог Кола српских сестара окончано је након свете Литургије трпезом љубави и пријатним разговором.

 

У суботу, 13. априла, у саборном храму Светог кнеза Лазара у Александрији поново смо се молитвено сабрали на јутрење, након којег је служена света архијерјска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид. Уследила је изложба радова епархијске радионице „Риза“, која се бави израдом свештенослужитељских одежди и црквеним везом, а којом руководи свештеник Раде Радан.

 

После посне гозбе приређене од стране домаћина, свештеника Миодрага Перића, наравно трудом вредних чланица Кола српских сестара, сабрање свештеничког братства затворено је молитвом благодарења.

 

Током те суботне заупокојене свете Литургије, служен је помен преминулим свештенослужитељима. Одано је признање и захвалност црквеним градитељима и свима који су на било који начин припомогли мисију своје Цркве од најранијих почетака, од оснивања првих црквених општина до данас. Изражена је нада и уверење да ће генерације које долазе, поучени примером својих светих предака и сами на сходан начин активно учествовати у животу Цркве и истрајати на крстоваскрсном путу до Царства небеског и сверадосног сусрета са Господом славе на сву вечност.

 

Овим путем учесници семинара најсрдачније захваљују својим беспрекорним и благородним домаћинима: свештеницима и одборима парохија и посебно чланицама Кола српских сестара, који су се побринули да организовање и одржавање овогодишњег свештеничког семинара прође на завидном нивоу.

 

Посебну благодарност свештенство и верни народ, на челу са својим архипастиром, владиком Иринејем, изражава уваженом госту, Његовом Преосвештенству Епископу крушевачком г. др Давиду, професору Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, чија је заслуга што је овогодишњи семинар одржан на високом духовном и богословском нивоу.

 

Окупљени око Једног и Јединог нам истинског пастиреначалника, Христа Спаса, ми, свештеници Аустралије и Новог Зеланда, заједно са нашим Епископом,  упућујемо својој пастви молитвене жеље за благословен пост и радостан долазећи празник над празницима - Васкрс.

 

 

Српско православно свештенство Митрополије аустралијско-новозеландске

 

 

[Срђан Ранђеловић]

У земљи својих предака

 

Фолклорна група ЦО Свети Сава са Еланоре у Сиднеју на поклоничком путовању у Србији

 

По први пут од оснивања ЦО Свети Сава са Еланоре у Сиднеју далеке 1949. године,  најстарија од пет фолклорних група је отпутовала на поклоничко путовање у Србију. После више од две године припрема и скупљања средстава седамнаесторо младих узраста од 17 до 22 године нашли су се у земљи својих предака. Међу њима има представника друге, треће, па и четврте генерације Срба у Аустралији. Некима је ово први пут да се налазе у Србији. Предвиђено је да за 22 дана колико ће ово путовање трајати група посети места великог духовног и историјског значаја. Истовремено на неколико места ће наступати као фолклорна група. Са њима је отпутовао и један број родитеља, као и локални свештеник Саша Радоичић и кореограф Гери Довсон.

Већ првог дана по доласку, 24. јуна 2013. године, на дан Светих Вартоломеја и Варнаве, група је наступила на храмовној слави у Раковици. Иако још уморни од пута, нису жалили напора да покажу шта знају. Време је дозволило да се наступи испред храма, а верни народ који је остао да присусвује, није крио одушевљење гледајући младе Србе из Аустралије. Већ истога дана, прешли су из Београда за Крагујевац, у срце Шумадије.

 

Другог дана, 25. јуна, деца су посетила Таково, место везано за почетак Другог српског устанка предвођеног кнезом Милошем Обреновићем. Стална поставка музеја у Такову је омогућила деци да виде експонате из времена устанка. Истовремено, једна од националних телевизија је урадила репортажу о доласку групе из Аустралије. Репортажа је емитована сутрадан у ударном термину. После ручка у Горњем Милановцу, продужило се за Равну Гору. Посета Равног  Гори је била јако емотивна за многе од фолклораша, јер су на зидовима музеја проналазили имена својих дедова који су углавном били у саставу чувене Динарске дивизије.

 

Трећег дана, 26. јуна, посећени су Орашац, Топола, Аранђеловац и Опленац, као места везана за Први српски устанак. Црква Светог Ђорђа на Опленцу, као гробно место династије Карађорђевића, није оставила никог равнодушним. Предивано урађен мозаик на Опленцу је оставио толико снажан утисак на децу, да неки просто нису могли веровати да такво савршенсво уопште постоји. Затим се прешло у малу Карађорђеву цркву на Опленцу. Иконостас који је јединствен на свету, рађен у дуборезу, са стотинама разних композиција из Светога Писма, је додатно фасцинирао све присутне. Посета овим крајевима је завршена предавањем у музеју на Опленцу.

 

У вечерњим часовима фолклорна група је имала заједничку пробу са локалном фолклорном групом Шумадија из Горњег Милановца. Деца из Шумадије нису крила своје одушевљење, као ни изненађење посетом деце из Сиднеја. После пробе је организовано заједничко дружење где је певачка група при КУД Шумадија практично одржала мини концерт за своје госте из Аустралије. Дружење је трајало до касно у ноћ, а иако се виде по први пут, чинило се као да су одрасли заједно.

 

Дан уочи Видовдана, 27. јуна, група се сели за Врњачку Бању где су конаку остали четири дана. Истог дана после подне, група је посетила Крушевац, а после бденија при цркви Лазарици одржан је концерт са локалном певачком етно групом при овом храму. Смењивала се песма и игра, а мноштво свештенства и верног народа је било одушевљено програмом. Припремљена вечера у црквеној сали, а Владика ремезијански Андреј, који је овом приликом мењао одсутног владику Давида, је у пригодној беседи поздравио госте. Наставило се дружење уз родољубиву песму и благоугодан разговор. Деца из Сиднеја су се осетила изузетно почаствована и привилегована свом пажњом која им је те вечери била указана. О цркви Лазарици су само слушали из разних предавања, а сада су имали прилику и да све то доживе на прави начин.

 

На Видовдан, 28. јуна, деца су у народним ношњама присуствовала светој Литургији где су се и причестили Телом и Крвљу Христовом. Управо светим причешћем на сам Видовдан и то баш у цркви Лазарици, деца доживљавају Косовски Завет на прави начин: сједињењем са самим Живим Богом, као и са Косовским кнезом Лазаром и осталим косовским мученицима. Деца су била изузетно ганута још једном чашћу и пажњом која им је тај дан указана. Деца са Еланоре су била на челу литије која је прошла од Лазарице до споменика Косовским јунацима. Хиљаде људи и стотине свештеника, предвођени епископом Андрејом, а све то у једној изузетно складној атмосфери, свакако је био посебан духован доживљај који ће им заувек остати у сећању. Просто нису могли веровати какво гостопримство и част им је било указано у Крушевцу. Данима после тога су само о томе причали.

Важно је напоменути да су деца при сваком од посећених места имала предавања која је отац Саша спремао за њих. Ова посета Србији није обична туристичка екскурзија, већ пре свега једна врста поклоничког путовања, где су деца стекла посебно духовно искуство и доживети Србију као своју духовну матицу.

 

У суботу, 29. јуна, на главном тргу у Краљеву наступао је домаћи КУД Абрашевић и фолклор са Еланоре наизменично. Неколико стотина људи је пратило и поздрављало младе бурним аплаузима. Посебан утисак је оставила веома оригинална кореографија сплета игара из Шумадије коју је осмислио кореограф Гери Довсон. После наступа фолклора уследио је концерт трубача победника Гуче. На један начин, ово је била јединствена прилика за децу да осете бар делић онога што се догађа на саборима трубача у Гучи.

 

У недељу, 30. јуна, сви су присуствовали светој Литургији у манастиру Жича, а затим после послужења и предавања продужили као гробној цркви Немањића - Студеници. Куда год би пролазили, лепота природе је задивљавала децу, као и гостопримство локалних људи. Ево само једног примера: У Краљеву тражећи начин да изађемо што брже из градске гужве упитали смо за пут двојицу полицајаца који су баш тада ручали. Када су чули да су питању деца из Аустралије, оставили су све и одмах ускочили у кола да би нам показали пут. На изласку из града смо стали да им се захвалимо, и тада је један од полицајаца са сузама у очима рекао да је за све њих посебна инспирација то што деца из Аустралије чувају и воле своју веру и своју традицију.

 

Тога дана Жича и Студеница као две велике и значајне светиње по наш народ, су биле још једно испуњење свих оних лекција из историје и веронауке које су 20.000 километара далеко само слушали и са фотографија гледали. У Студеници, деца су се поклонила и целивала мошти светих Немањића: родоначелника династије и оца Светога Саве - Светог Симеона Мироточивог, брата Светога Саве - краља Стефана Првовенчаног,  као и мајке Светог Саве - свете Анастасије. Имали су прилику и да виде чувену манастирску ризницу, а после свега тога окрепили су се и ручком у самом манастиру.

 

Сутрадан, 1. јула, деца су прешла у Ниш где ће боравити пет дана и посетити југ Србије.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]