Митрополија аустралијско-новозеландска

[И.стојковић]

Колеџ Светог Саве напредује

10. август 2009 - 10:42

Пројекат Српске Православне Цркве у Аустралији, Колеџ Свети Сава, начинио је још један корак напред. У недељу, 9. августа 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ aустралијско-новозеландски Г. Иринеј, уз саслужење протојереја-ставрофора Радета Радана, протођакона Саше Чолића и ђаконам Бранка Босанчића, служио је Свету архијерејску литургију на темељима Колеџа Светог Саве. По завршетку службе, Преосвећени Владика је предао чек вредности 1.8 милиона долара бившем власнику госпођи Хелен Хенри и тиме у потпуности исплатио зајам којим је купљено имање Колеџа за 3.6 милиона долара пре 5 година.

На иницијативу Српске Православне Епархије аустралијско-новозеландске, имање површине 86 хектара у насељу Варовил у југозападном Сиднеју окућиће два веома важна пројекта наше Цркве у Аустралији: образовну установу, Колеџ Свети Сава и Дом за бригу о старијим особама, Пензионерско насеље. По добијању урбанистичке сагласности, током 2007 године постављени су темељи за прву фазу Колеџа површине 2,400 квадратних метара. Следећих 18 месеци након постављања темеља потрошено је на прибављање бројних студија и комплетирање документације за локалне општинске службе, неопходних за добијање коначне грађевинске дозволе за подизање објеката, уређење околног простора и оспособљавање инфраструктуре за предвиђени пројекат. Поступак је трајао дуже него што је предвиђено, делимично због особености подручја по питању заштите животне околине, али и због чињенице да кроз имање пролазе водови за три главна снабдевача (водоснабдевање и два гасовода). Сва три вода пролазе кроз имање и требало је уверити власнике да наш пројекат ни у чему неће угрозити њихову осигураност и безбедност а такође да водови снабдевача неће представљати опасност за власнике имања и кориснике предвиђених постројења. Пре неколико недеља, испунивши све потребне услове, Колеџ Свети Сава је коначно добио Грађевинску дозволу а у Грађевинском фонду има довољно средстава за покривање трошкова изградње следеће фазе зграде Колеџа.

Предвиђени трошкови од 200,000 долара биће довољни за подизање стубова, носивих зидова и греда, као и челичне кровне конструкције. Неки од обећаних новчаних прилога великих приложника већ су у потпуности пристигли; остали, по договору, пристижу повремено, а има приложника који су помоћ обећали а своја обећања нису испунили због неких разлога. Сви прилози Колеџу полажу се у Грађевински фонд а дародавци примају уредну признаницу којом могу потраживати пореске олакшице. Средства остварена од продаје улазница за разне свечаности, средства од продаје разних артикала и сувенира и други приходи који нису намењени искључиво за градњу полажу се на Административни рачун и користе се за плаћање не-грађевинских трошкова везаних за пројекат, укључујући разна осигурања, комуналије, одржавања, плате и административне трошкове.

Колеџ Свети Сава саставни је део Епархије аустралијско-новозеландске, а Епископ је председник Одбора Колеџа Свети Сава. Епархија има неколико оваквих организација, као што су нпр. Пензионерско Насеље Свети Симеон, Српско Православно Омладинско Удружење, Братство Светог Владике Николаја Велимировића и др. Поред Колеџа, на овом великом, већ отплаћеном имању, Епархија намерава изградити цркву, насеље за пензионере и друга пратећа постројења, објекте и терене.

Циљ нам је да у нареднa три месеца озидамо зидове и подигнемо челину конструкцију а потом, зависно од прилива средстава, поставимо кров и уградимо врата и прозоре и затворимо зграду. Такође, намера нам је да се уреди околни простор и двориште и нешто ограде према одобреном плану. Трудећи се да смањимо трошкове, хвала Богу, имали смо изузетну помоћ српских грађевинара који су понудили своју помоћ у вођењу одређених фаза градње и извођењу одређених грађевинских послова. Приликом полагања темеља, квалификовани и овлаштени грађевинар, г. Милорад Борак водио је посао и уз помоћ многих добровољаца извео грађевинске радове за ту фазу. Грађевински одбор ће именовати особу која ће водити послове следеће фазе.

Сви који помогну у изградњи биће препознати као дародавци и за свој труд и помоћ примиће признање. Имена помагача, дародаваца и приложника биће записана на почасним плочама постављеним у згради Колеџа.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

[И.стојковић]

Пастирско писмо сабраног свештенства Српске православне цркве на годишњем братском састанку у Перту

18. август 2009 - 9:22

Свим верницима у Аустралији и Новом Зеланду

Драга браћо и сестре, свештенство Српске православне Цркве Петог континента сабрано око свог првог пастира и епископа Иринеја на нашем годишњем састанку у Перту од 12-13. августа о.г. упућује свима поздраве и речи мира и љубави. Ипак, не желећи да овај поздрав остане само на лепим речима, желимо да најпре себе, а онда и сваког члана наше свете Цркве подстакнемо на деловање и активност. И то не на било какву, политичку или овосветску активност, него пре свега ону хришћанску и православну. Ону активност која је по Богу и у заједници са Њим. Јер, заиста, само онај ко је у заједништву са Богом и Господом нашим Исусом Христом може се с правом назвати истинским и правим човеком - целовитом личношћу. Заиста, опште је познато да човек није само телесан и да су духовни елементи у човеку изузетно јаки. Стога, да би човек постао комплетна и целовита личност потребно је да  се не запостави душа ни тело.

Двехиљадугодишње искуство свете Цркве и оно, још старије, старозаветно, говори нам да је ову равнотежу могуће успоставити једино у заједници са Христом. А заједницу са Христом, како нас учи Свето писмо и сва наша вера, могуће је остварити једино у Цркви, једино у светој Литургији на коју нас Он сам сабира и који нам се свима даје кроз свето Причешће. Он сам нам обећава: „Основаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати". И још додаје:„Ја сам с вама у све дане до свршетка века".

Заиста, Христос јесте с нама, Он себе сваком дарује, и Црква на свакој Литургији позива да Му са страхом Божијим и вером приступимо. Свакоме Христос дарује све што је за сваког човека корисно, али му се сваки човек није окренуо и не жели заједницу са њим. Одговорност за то лежи на свима: и на нама - свештенству које можда није на најбољи начин деловало, али одговорност не мимоилази ни сваког верника који ће увек и свага налазити изговоре да не дође у Цркву - то место са којег пијемо од извора вечног и непролазног Живота.

Стога, свештенство наше свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду одлучило се на то да покуша још више и активније деловати на томе да пребогате духовне ризнице наше вере отвори свим људима, а нарочито малим нараштајима. Одлучни смо и вољни обновити и отворити нове дечије и омладинске кампове. И то не само у Канбери него и у Мелбурну, а све то како бисмо што већем броју људи могли приближити древну веру која итекако много може понудити и обогатити нашу цивилизацију и савремени свет. Одлучни смо и вољни упутити позив свим нашим људима да се јаве својим парохијским свештеницима, да доћу и учествују у светим Литургијама, да као што рече свето Писмо: „Окусе и виде како је добар Господ". Заиста, најпре да окусе.  Јер света Црква не може ништа друго понудити осим животворног и свеобухватног искуства живота у заједници са Богом.

Ипак, да би се то остварило свесни смо да је потребно учинити много више. Не у материјалном, него најпре у духовном смислу. Потребан је да, попут самога Бога, не будемо пасивни него увек и свагда активни и делатни. Бог је, да кажемо савременим речником, вечно и непрестано креативан. А ми, пошто смо начињени по Његовом лику и обличју, треба исто тако да се увек и свагда трудимо да будемо креативни - да стварамо и уобличујемо све што нам је у овом животу поверено. Потребно је да, по речима светог Серафима Саровског, стекнемо дух смирени како би се хиљаде око нас спасиле. Потребно је, дакле, поћи од себе, али се на задржати на томе. Јер, како каже један велики хришћански писац из другог столећа: „ Један хришћанин - ниједан хришћанин".

Браћо и сестре, постанимо, попут самог Бога, активни и делатни у свемо што нам је у овом животу поверено. Не занемарујмо ни своје породице, ни пословне обавезе, нити било којег човека са којим се сусрећемо у нашем животу. Ипак, да бисмо свему овоме нашли меру, да бисмо постали целовите личности тражимо најпре Царства небескога и све ће нам се, како Христос обећава, придодати. Ово Царство Божје можемо осетити и предокусити једино у светој Цркви и њеној светој Литургији.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

[И.стојковић]

Одржано заседање епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске

18. август 2009 - 9:36

У петак 14. и суботу 15. августа 2009. године у црквеним дворанама при храмовима Св. Саве и Св. Тројице у Перту је одржано редовно заседање епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске на којој је била присутна већина представника црквено-школских општина, манастира и институција које припадају нашој Епархији.

Састанак је, као што и приличи оваквом благочестивом скупу, отпочео светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Саве у Хајгејту. На литургијском сабрању Епископ је призвао благодат Свесветога Духа на све окупљене који је требало да учествују у раду заседања.

На почетку радног дела састанка Епископ се, у својој поздравној речи, темељно осврнуо на постојеће стање црквено-школских општина и парохија, а увид Његовог Преосвештенства у стање у којем се наша целокупна Епархија налази, показао се као заиста дубокуман и заснован на чињеницама. Наиме, Епископ је сваку парохију и општину лично обишао и по неколико пута те је, водећи разговоре са њиховим представницима, стекао праву слику ствари.

Састанак је заиста и у правом смислу био благословен јер се током рада показало да и међу свештенством и црквено-школским општинама постоји братска хришћанска љубав и узајамно поштовање. Све је текло у складу са дневним редом, а право на сугестије, коментаре, критике и предлоге имали су сви на једнак начин.

Нарочито је истакнута потреба да се јавности разјасни питање оснивања Епархијског имовинског јемста. Јер, многи су се из јавног живота српског народа нашли позвани да, без правог познавања ствари, тумаче оснивање овог јемства те да на груб и понижавајући начин критикују своју Цркву. Дакако, разлога за критику се увек може наћи, али тек пошто се сагледа право и чињенично стање ствари. А чињеница је да Епархијско имовинско јемство (Serbian Orthodox Church in Australia and New Zealand, Properties, Ltd) није "повереништво" у оном смислу које укључује и појам власништва над имовином већ је то Повереништво које се у правном језику ове државе назива компанијом, а у нашем црквеном језику Епархијски управни одбор. Ово Имовинско јемство основано је због набавке нових имања за Епархију, поједине мисионарске парохије (нпр. у Ливерпулу) и манастира (нпр. у Талонгу) и чува их у поверењу да не би дошло до злоупотребе, односно раскола и распарчавња. Дакле, крајњу реч овде има Епархијски савет, односно она лица која су од стране Савета изабрана за Епархијски управни одбор.

Новоизабрани и постављени чланови Епархијског управног одбора су протојереј-ставрофор Чедомир Видеканић, архијерејски заменик; г. Слободан Тошић, потпредседник; г. Петар Козлина, благајник; г. Стеван Р. Илић, саветник; ђакон Бранко Босаничић, секретар; чланови: архимандрит Лазар (Царан), протојереј-ставрофор Милан Милутиновић, протојереј Саша Радоичић, г. Милан Прокић, г. Жељко Грбић и г. Јанко Николић. Чланови заменици су протојереј-ставрофор Љупко Чубриловић, протођакон Горан Ћећез, г. Свето Михајловић и г. Никола Лукић.

У састав Надзорног одбора изабрани су: ђакон Теодор Соколовић, председник и чланови: г. Коста Недељковић и г. Милован Цикота. 

Веома је важно нагласити и то да је на наведени начин постигнут склад између литургијске структуре Цркве и оне формално-правне, с тим да је канонски постављени епархијски архијереј, као и на литургијском сабрању, по својој дужности увек на челу сваког епархијског тела и сабрања. Заиста, ни једна црквено-школска општина, нити иједно имање не би постојало да није било свете Цркве која је, у љубави, молитвено сабирала и окупљала наш народ, који је потом прилагао и градио све што је било потребно за нормалан духовни живот, а Црква је исто сачувала као што чува и само  своје канонско устројство.

Поред наведеног, истичемо да је ово био први пут и, стога историјски дан, када су на заседању Савета учествовали представници новооснованог Омладинског покрета наше Епархије. Господин Јанко Николић, млади правник из Мелбурна, као њихов представник, изабран је и за члана Епархијског управног одбора.

Надамо се да ће укључивање наше омладине у највише тело Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду подстаћи и друге да се, са својим од Бога добијеним талентима, још активније укључе у рад свете Цркве како бисмо у сваком смислу напредовали и, по речима светог апостола Павла, достигли „меру раста висине Христове".

Из Епархијске канцеларије

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

[И.стојковић]

НОВИ ЂАКОН ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО - НОВОЗЕЛАНДСКЕ

На дан светог мученика и архиђакона Лаврентија 23/10.VIII 2009.г. Његово Преосвештенство епископ аустралијско – новозеландски Г. Г. Иринеј (Добријевић) служио је свету архијерејску литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице (Ружици) на београдској калемегданској тврђави

Том приликом благоизволео је прeбројати анђеоском реду ђакона, г.Далибора Брнзеја, свршеног богослова и дипломираног правника .

Ђакон Далибор рођен је у Темишвару у коме и данас живи са супругом Јасмином и сином Илијом. Након свршене београдске Богословије Св. Саве, дипломирао је права на Универзитету у Темишвару и уписао је постдипломске студије из Канонског права. Клирик је Епархије аустралијско – новозеландске.

Евхаристијским сабрањем је началствовао владика Иринеј уз саслужење више свештеника, ђакона и мноштва народа Божјег који се сабрао, не само из Београда и Србије, већ и из Румуније, Грчке , С.А.Д и Аустралије.Својим присуством, славље је увеличао и Њ. К. В. принц Михаило Карађорђевић, професори Богословије, Православног Богословског факултета, представници Православне Цркве Румуније, породица, пријатељи и школски другови.

У својој богонадахнутој и живоносној беседи, владика је направио паралелу између Његовог и нашег времена истакнувши значај делотворне љубави на коју нас све позива сам Господ.Новог ђакона је ставио под молитвено посредништво светих ђакона и мученика Стефана и Лаврентија те замолио све сабране да својим молитвама и даље подупиру живот и рад Епископа, Епархије и свештенства којим је Благи Христос обдарио ову богоспасавану Епископију „Петог континента“.

[И.стојковић]

Званично саопштење у вези „служби" Драгана Сарачевића

25. август 2009 - 13:34

Овим обавештавамо сво свештенство, монаштво, верни народ Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду и сву ширу јавност да је ДРАГАН САРАЧЕВИЋ, бивши свештеник Српске православне цркве, због безбројних преступа против Цркве епископском одлуком бр. 441/07 од 30. новембра 2007. године рашчињен те је, отпавши од Мајке Цркве, прешао у шизматичку и расколничку тзв. „Старокалендарску" секту.

Наведену епископску одлуку о рашчињењу потврдио је црквени суд Српске православне епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке под бр. 13/07 од 10. децембра 2007. године.

Надаље је Свети архијерејски синод, као једина компетентна и надлежна власт Српске православне цркве, на својој седници од 8. маја 2008. године под бројем 611/мин. 473 подржао и озваничио горе наведену одлуку потврдивши рашчињење Драгана Сарачевића као коначно.

Исто тако, у коресподенцији са нама од 15. јула 2009. године Оделење за венчања, огранак за брачно право Владе Аустралије (Marriage Celebrants Section of the Family Law Branch, Access to Civil Justice of the Government of Australia) наводи се следеће:

„Претраживши јавни списак свих овлаштених лица за вршење венчања (с. 115 листа) утврђено је да господин Сарачевић ни у једној држави нити територији Аустралије није регистрован као вршилац венчања...".

„ У Јавном регистру рођених, умрлих и венчаних државе или територије у којој борави вршилац венчања потребно је да се региструје верски службеник, за односну верску деноминацију...".

„Стога вам се учтиво даје на знање да је регистрација вршиоца венчања ствар Јавног регистра за рођене, умрле и венчане. Овој институцији је стављено у дужност да води рачуна о томе да се сва венчања врше исправно те да буду испуњени сви одговарајући правни услови".

„У складу са Законом о венчањима, чл. 101. из 1961. прекршај је да венчање врши лице које није регистровано...".

Стога, предочавамо свој јавности да је све иједно венчање које је извршио или врши господин Драган Сарачевић, не само неканонско и нецрквено већ исто тако и незаконито. Ово важи за сва црквена „венчања" које је поменути извршио у периоду од 30. новембра 2007. године, али и за сва цивилна венчања без обзира на то када су извршена. Одговорност за такав чин, како пред црквеним тако и пред цивилним властима, сносе све стране које су у њему учествовале - и вршилац венчања и они који су венчани.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

[И.стојковић]

Саопштење за јавност поводом гласина о деловању Душана Давидовића бившег епископа Дамаскина

Tuesday, 08 September 2009

„Блажен човек који не иде на веће безбожника“ (Пс.1.1)

Бринући се за поверени Нам православни српски народ на Петом континенту и имајући одговорност према самом Богу и светој Цркви Христовој принуђени смо да издамо саопштење које је од суштинске важности за сав православни српски народ, чије духовно и национално биће одређене силе покушавају разорити.

Наиме, до Нас су стигле информације да би бивши епископ Дамаскин тј. Душан Давидовић требало да пристигне у Аустралију с циљем да се стави на чело једне неканонске грчке сатрокалендарске општине и три српске црквеношколске општине чије су се управе незаконито и, проводећи потпуну самовољу, одвојиле од Српске православне цркве.

Такође, у овом тренутку разаратељи српског црквеног јединста желе да од свете Цркве Христове и верног српског народа, а наводно чинећи све у његово име, преотму манастир Нови Каленић у Канбери.

Распоп Драган Сарачевић и остале контроверзне личности, неоспорно палог духовног и моралног стања, сада желе да себи за предводника доведу личност која је по њиховој слици и прилици.

Ради знања свих људи добре воље имамо дужност и обавезу да наведемо несумњиве чињенице о личности поменутог господина Давидовића:

1. Господин Давидовић се самовољно представља као епископ јер га је Свети архијерејски синод СПЦ на основу одлуке Светог архијерејског сабора бр. 4/зап. 15 осудио 18/5. новембра 2003. године одузимањем епископског и монашког чина.

2. Одузимање чина уследило је као последица његовог преступа против вере, учења Цркве и црквеног поретка. Није вршио службене дужности и законите наредбе претпостављених црквених власти. Тиме је заправо сам себе одвојио од Цркве.

3. Бивши епископ Дамаскин изрекао је најужасније увреде и клевете против нашег најсветијег Патријарха српског Г.Г. Павла и других свештених лица.

4. Тога ради, бивши епископ Дамаскин је избрисан са листе не само епископа него и монаштва Српске православне цркве и враћен у ред лаика, а препознајемо га само под његовим крштеним именом Душан.

5. Као рашчињени епископ, Душан Давидовић је у Канади направио безбројне саблазни, а најгора од свих је учествовање у незаконитом рукоположењу неканонских епископа познатих по скандалима у Русији и у Америци.

6. Своје отпадништво од једне, свете саборне и апостолске Цркве наведени Давидовић је показао и тиме што као свештеник служи у расколничкој, и ни од кога признатој, грчкој старокалендарској заједници у Канади.

Узевши у обзир све наведене и несумњиве чињенице, надамо се да ће свака крштена душа остати у јединству и љубави са  најсветијим Патријархом нашим Павлом, свим владикама наше свете Цркве и са васцелим Православљем. У складу са свим наведеним верујемо да именованог Душана Давидовића никада нећете третирати као епископа.

Љубав Христову, као православни хришћани, морамо сведочити увек и свуда имајући мир са сваким колико до нас стоји. Ипак, бити у миру са неким не значи седити и одобравати оно што безаконици чине.

                                                                                        +ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски и

Администратор епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије новограчаничке

[И.стојковић]

Прослава Јасеновачких новомученика у Манастиру Светог Саве у Канбери

Прослављање Јасеновачких новомученика у Српској православној цркви Петог континента почело је, како и доликује овом великом празнику за наш народ, светом архијерејском Литургијом у недељу 13. септембра у манастиру Светог Саве у Канбери. У литургијском сабрању, оном најважнијем сабрању за свакога ко је православног рода, учествовали су свештенство и народ из Сиднеја, Канбере и Мелбурна, а нису изостали ни представници већине парохија и црквено-школских општина овог региона.

Епископ Иринеј изразио је своју радост што Црква Божија, као једина ризница истине и памћења, не само да није заборавила христољубиву жртву наших сународника који су на стравичан начин пострадали за Христа, него их је чак уздигла на ниво светих новомученика. Тако се истина, која се у овом свету потискивала и одбацивала, кроз свету Цркву преобразила и постала вечна.

Да је то заиста тако, сведочи и чињеница да је Савез Кола српских сестара као своју преславу изабрао управо празник светих Јасеновачких новомученика.  Све су ово били довољни разлози да се за окупљене припреми скромна, али духовно свечана академија на којој је о страдањима нашег народа у Другом светском рату говорио историчар господин Свемир Поповић. Уметнички део програма припремио је талентовани млади уметник господин Сергеј Кожул.

Радост свих била је увећана присуством и на светој Литургији и на академији, капетана Драгана, који је недавно извојевао велику победу, како је сâм нагласио, не само за себе већ за све наше људе којима је претила или прети екстрадиција Хрватској. Говорећи о свом ослобађању, капетан Драган је јасно и гласно, понављајући то неколико пута, захвалност упутио пре свега својој Православној цркви. Заиста, Црква је са својим српским народом прелазила сав његов историјски пут: од турског ропства, преко владавине комунизма па све до савременог доба.

Додајмо још и то да света Црква увек има снаге да бодри и помаже сваког човеку у невољи. Та сила Цркве није од овога света и не долази због моћи људи који су у њој, него од самог Господа Христа који једини има моћ да победи овај свет и посрами мудре овога света. Снага Цркве ипак, није увек иста и зависи од јединствености свих оних који су светим крштењем постали њени чланови. А да би постојало јединство потребна нам је љубав. И онда када буде више међусобне братске, Христове љубави мећу нама сâм Господ ће нам даровати у изобиљу оно што је добро и корисно.

[Зоран]

Теолог Данијел Дојчиновић рукопроизведен у чтеца

''Чедо први степен свештенства степен је чтеца. Од сада заиста доликује теби да свакога дана Божанствена Писма читаш, и да они који слушајући разумевају те, приме корист. И себи самоме виши степен задобиј, и никако не постиди своје изабрање. Целомудрено и свето и праведно живећи задоби милостивог према себи човекољубивог Бога, и удостој се вишег служења, у Христу Исусу Господу нашем, коме је слава у векове.'' (Поука Архијереја чтецу из Чина хиротесије – рукопроизвођења чтеца)

У 15 недељу по Духовима, на Св. мученика Созонта, Његово Преосвештенство Епископ Иринеј аустралијско-новозеландски је у сиднејској цркви Св. кнеза Лазара рукопроизвео у чин чтеца теолога Данијела Дојчиновића.

Чтец Данијел Дојчиновић је рођен 1974. године у Сиднеју. Академско знање православног богословља је стекао на Богословском институту Теолошког факултета Српске православне цркве у Београду чији је полазник био од 2001. до 2005. године. Током студија боравио је често у манастиру Светог арханђела Михаила у Ковиљу, код свог тадашњег духовног оца Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Порфирија. Богоугодно искористивши време проведено у Србији, одлично образовање и хришћанско васпитање, најлепше што наша отаџбина може младом човеку пружити, спојио је у својој личности.  Надахнут стеченим знањем и благословом ковиљске светиње, по повратку у родни Сиднеј, активно и афирмативно учествује у животу матичне парохије Св. Кнеза Лазара у Александрији бивајући увек за углед својим бројним вршњацима који се под његовим утицајем активно укључују у светотајински живот православне цркве у лазаричкој парохији.

Са поверењем у Господа који је сву творевину просветио светлошћу својих благодатних енергија и пре него је кроз Христа Логоса створена, који унапред познаје све што му се приноси и укрепљује оне који му служе, радосни и спокојни очекујемо дан када ће чтец Данијел, украшен неоскврњеним и непорочним одеждама дарованим од Даваоца свих добара примити и благослов наредног степена свештенослужења, да просвећен и у долазећем веку, прими нетрулежни венац живота, и радује се са изабраницима Божјим у вечном блаженству.

http://soc.org.au/index.php?option=com_content&task=category&sectionid=1&id=22&Itemid=41

[И.стојковић]

Епископ Иринеј аустралијско-новозеландски рукопроизвео теолога Данијела Дојчиновића у чтеца

Wednesday, 23 September 2009

''Чедо први степен свештенства степен је чтеца. Од сада заиста доликује теби да свакога дана Божанствена Писма читаш, и да они који слушајући разумевају те, приме корист. И себи самоме виши степен задобиј, и никако не постиди своје изабрање. Целомудрено и свето и праведно живећи задоби милостивог према себи човекољубивог Бога, и удостој се вишег служења, у Христу Исусу Господу нашем, коме је слава у векове.'' (Поука Архијереја чтецу из Чина хиротесије – рукопроизвођења чтеца)

У 15 недељу по Духовима, на Св. мученика Созонта, Његово Преосвештенство Епископ Иринеј аустралијско-новозеландски је у сиднејској цркви Св. кнеза Лазара рукопроизвео у чин чтеца теолога Данијела Дојчиновића.

Чтец Данијел Дојчиновић је рођен 1974. године у Сиднеју. Академско знање православног богословља је стекао на Богословском институту Теолошког факултета Српске православне цркве у Београду чији је полазник био од 2001. до 2005. године. Током студија боравио је често у манастиру Светог арханђела Михаила у Ковиљу, код свог тадашњег духовног оца Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Порфирија. Богоугодно искористивши време проведено у Србији, одлично образовање и хришћанско васпитање, најлепше што наша отаџбина може младом човеку пружити, спојио је у својој личности.  Надахнут стеченим знањем и благословом ковиљске светиње, по повратку у родни Сиднеј, активно и афирмативно учествује у животу матичне парохије Св. Кнеза Лазара у Александрији бивајући увек за углед својим бројним вршњацима који се под његовим утицајем активно укључују у светотајински живот православне цркве у лазаричкој парохији.

Са поверењем у Господа који је сву творевину просветио светлошћу својих благодатних енергија и пре него је кроз Христа Логоса створена, који унапред познаје све што му се приноси и укрепљује оне који му служе, радосни и спокојни очекујемо дан када ће чтец Данијел, украшен неоскврњеним и непорочним одеждама дарованим од Даваоца свих добара примити и благослов наредног степена свештенослужења, да просвећен и у долазећем веку, прими нетрулежни венац живота, и радује се са изабраницима Божјим у вечном блаженству.

Из епархијске канцеларије

[Зоран]

Мисионарска парохија Воздвижења Часнога Крста у Хобарту прославила своју славу

Wednesday, 30 September 2009

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј је, у пратњи високопреподобног игумана манастира Св. Саве у Илајну Теодора (Бојовића) и протођакона Саше Чолића, у суботу и недељу 26. и 27. септембра боравио у Хобарту на Тасманији, на слави мисионарске парохије Воздвижења Часнога Крста.

Будући да је ова парохија наше Епархије веома малобројна, као и тамошња парохија Руске заграничне цркве, то оне живе заједничким животом међусобно се помажући и надопуњујући, користећи за своја богослужења храм Руске заграничне цркве који је овом приликом прославио и свој 60-тогодишњи јубилеј. Изасланик Првојерарха Руске заграничне цркве Архиепископа аустралијско-новозеландског г. Илариона на овој свечаности био је високопречасни митроносни протојереј-ставрофор Михаило Протопопов из Мелбурна.

Прослава је започела вечерњим богослужењем са изношењем Часнога Крста у суботу 26. а настављена је Светом архијерејском литургијом сутрадан, у недељу 27. септембра. Топао простор мале богомоље био је испуњен верницима традиционално православних народа Срба, Руса и Грка, али исто тако и онима који су православни постали прешавши из Англиканске заједнице. Такође, због значаја јубилеја за читав град Хобарт, на Литургији је била присутна и заменица градоначелника г-ђа Ева Ружичка.

Како би све протекло у атмосфери достојној 60-тогодишњег јубилеја побринули су се председници Живомир Максимовић са српске и Александар Паневин са руске стране, као и домаћини овогодишње прославе г. Милутин и гђа Мара Ивковић са породицом.

Захвалност за посебан музички украс овогодишње прославе сви учесници дугују појцима руске цркве у Данденонгу г-ци Наталији Пудовкин и г. Стивену Сулемановском, који су, поводом прославе јубилеја у Хобарту, допутовали на молбу проте Михаила.

На свечаном ручку у Пољском дому, недалеко од цркве, велику част славарима је својом посетом учинио и сенатор Тасманије г. Ерик Абетс.

У пријатној атмосфери прожетој српском и руском народном музиком, вредни и поносни домаћини су својим гостима живим примером показали како и малобројне заједнице, као ова на Тасманији, надахнуте вером у Тројичнога Бога свакодневно превазилазе ограничености својих малих људских снага творећи видљиво чудо животодавне љубави.

Нека би силом Часног и Живоносног Крста Господњег и надаље ова мала заједница опстајала и богоугодно напредовала бивајући извор животне радости свим православнима на Тасманији.

[И.стојковић]

СЛАВА КАРАЂОРЂЕВИЋА И СЛАВА ЂЕНЕРАЛА МИХАЈЛОВИЋА У ВОДОНГИ

понедељак, 21 децембар 2009 10:52

Од свих Православних народа, познато је да је СЛАВА Хришћански обред једино код нас Срба. А слави се како ко може, у различитим условима. Исто је познато да су наши Срби у ратиним условима присећали се своје Славе, па макар и у рову били, скинули би капу са главе, узнели молитве Господу, а ако је било свеће припалили је, тако да су мирне душе наставили даљу борбу.

Тако је било и за време Другог светског рата, а касније у логорима наши Срби не само да су се сећали своје Славе, већ и Славе свога Краља, и својих војсковођа. И тако су овде четници и заробљеници половином децембра, скромно у својима могућностима, спремили колач, жито и воштаницу и помолили се Господу, светом Андреји Првозваном, светом Николи, како за своје здравље, тако и за Дом Карађорђевића, и потомке Ђенерала Михајловића.

Ту традицију су Срби донели и на овај континенат. Сећам се овде покојних Богдановића, Видаковића, Миленковића, Ивковића.......окупили би се код сале, више пута и без свештеника, помолили се Богу како су знали и умели. А пре двадесетак година тај посао су преузеле сестре. За св. Андреја, колач, жито и свећу је спремала сада пок. Јована Стојановић, а касније је то наставила њена ћерка Драгослава Стојановић Вилиамс. Сестра Милица Томашевић је прихватила да спрема за св. Николу, иначе славу Ђ. Михајловића. Ипак су боља времена, и више од десетак година дође нам и свештеник, тако да имамо и Литургију, и заједничку трпезу љубави, и више народа на окупу.

Тако смо и ове године, 12. децембра славили. Свету Литургију су служили Архимадрит о. Лазар и млади свештеник о. Михајло Валој. Како се налазимо у посту, нас неколико се и причестило. Собзиром да смо ми малобројна заједница, ипаки се окупило око 30, а могло је и више.

Иначе о.Михајло је Србин из Румуније и овде је дошао у петој години. Наравно говори Енглески и Српски, и како рече, ако би дошао овде желео би да окупи што више Православног народа, поготову омладине. Млад је и амбициозан, а ми старији би само требли да му помогнемо у раду на њиви Господњој.

Невенка Ашковић

У Водонги, 17 децембра, 2009

[И.стојковић]

ВЛАДИКА ИРИНЕЈ ПОСЕТИО ЂАКЕ ШКОЛЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 'ВУК КАРАЏИЋ’ У ГРИНЗБОРУ

понедељак, 21 децембар 2009 11:02

ОБОСТРАНА РАДОСТ ЗБОГ СУСРЕТА

Колико српска деца воле владику Иринеја уверили смо се прошле суботе у Гринзбору. Он је свој долазак из Сиднеја на парастос нашем покојном издавачу Ђорђу Маринковић у, искористио и да обиђе малишане који су тога дана имали наставу српског језика.

Радост деце у тренутку када се Епископ појавио у учионици, у пратњи пароха храма Св. Сава јереја о. Владислава Шиповца и директора школе српског језика 'Вук Караџић' г-ђе Верице Јовановић, била је неописива. Мала озарена лица су готово хорски узвикнула 'Помаже Бог'!

Владика је обишао два разреда у којима су деца подељена на оне узраста од 1-4. (наставница Бојка Ковачевић) и од 5-9. разреда (Сташа Стојисављевић).

У получасовном разговору уверио се да деца доста знају о својој вери и нацији, те је и његово лице било озарено. Причао је деци о значењу њихових имена, али се слатко насмејао питању младог Стефана Чекића: 'Шта ти је тај штап што држиш?', објаснивши да је то патерица. Драго му је било и то што су деца знала одговор на

питање: 'Ко сам ја?'. Сви су без грешке изговорили: 'Владика Иринеј!'

На крају је Епископ деци пожелео много успеха у школи и среће у животу а она су му узвратила да им је жеља да их посети опет. Искористили смо прилику да замолимо младог свештеника о. Владислава да нам каже коју реч о самој школи.

- Школа српског језика код цркве Св. Саве у Гринзбору, је саставни део Школе "Вук Караџић" из Сент Албанса. У првој години, са одељењем у Гринзбору, уписало се 40 деце. Часови се одржавају суботом од 2 по подне до 5 (поподневна смена), због обавеза које деца имају са спортским тренинзима ујутру.

Наставно особље поседује високу стручну спрему из отаџбине, а сама школа је званично акредитована од Министарства просвете Викторије, као ЛОТЕ (језик осим енглеског) предмет. Досадашњи рад се показао успешним, где су родитељи, па и сама деца задовољни са својим успесима. Деца уче српски језик, ћирилично писмо, православну веронауку, као и основе српске историје и географије.

За наредну годину се очекује упис нове деце у првом разреду, као и деце из других крајева Мелбурна којима одговара поподневни термин.

Посебна пажња, догодине, ће се посветити да се деца школе српског језика укључе у друге активности код цркве, првенствено драмској групи, као и певачкој и музичкој школи који се припремају - рекао је о. Владислав.

Р. БЕРАК

[Зоран]

ХРАМ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЂИЛОНГУ ПРОСЛАВИО СВОЈУ СЛАВУ

петак, 01 јануар 2010 00:16 Secretary

У недељу, 20. децембра, у храму Светог Николе у Ђилонгу, било је изузетно свечано и лепо. Тога дана, свети храм је прославио свога заштитника - Светог Николу. Још лепше је било то што је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенствп Епископ Г. Иринеј.

Епископу су салуживали: архимандрит о. Лазар, протојереј-ставрофор о. Душан Ракић, протођакон Саша Чолић, и наравно парох слављеничког храма, протојереј о. Момчило Вукша. После службе Божије и опхода око храма (литије), приступило се традиционалном обреду, којим заиста само Срби могу да се похвале, освећењу славског жита и колача, а потом и резања колача. Владика је освећени и пресечени колач предао домаћици славе госпођи Јованки Вукобрат, а она је половину проследила Дражи Стефановићу, честитом Србину, који се прихватио домаћинства за идућу годину. Наш драги Епископ је као и увек имао надахнут и поучан говор.

Он је поменуо недавно блаженопочившег Патријарха српског Г. Павла истакавши његове огромне заслуге за васколики српски народ и вернике. Није пропустио да цитира познате изреке Патријарха које ће засигурно остати упамћене док је Срба - да је ''најважније бити човек'' и ''опраштати један другом''.

Будући да су истог дана обележене и Материце, Владика је говорио и о значају и улози мајке. Прота Момчило је прочитао песму о мајци коју је сам написао, будући да је и сам остао без најдраже особе на свету, кад је имао свега три и по године. Млади Стефан Павловић, Филип Аранђеловић и Андреја Аранђеловић, извели су неколико рецитација.

Трпеза љубави, односно славски ручак, послужена је у црквеној сали. Главнуулогу у томе имало је коло сестара на челу са председницом Биљаном Перишић.Као и увек, обавиле су тај део посла беспрекорно и за сваку похвалу, чиме суи саме потврдиле улогу мајке у нашем свакодневном животу.

Због познате 40-дневне жалости за упокојеним Патријархом, није било весеља,али је слава и поред тога била изузетно достојанствена и лепа.За почасним столом, осим Епископа и поменутих свештеника, нашло се и неколико делегата других црквено-школских општина, као што су: Будимир Трифковић, председник ЦШО Света Петка из Рокбенка, Душан Шолаја, потпредседник ЦШО Свети Сава из Гринзбороа.

Такође, за почасним столом је седео и председник домаћина славе, председник ЦШО Свети Никола из Ђилонга Драган Станисављевић, те најстарији члан и један од оснивача Општине Радивоје Николић и, разумљиво, домаћица славе Јованка Вукобрат. Све у свему, ова смерна ЦШО је још једном положила испит са највећом могућом оценом. Текст Томислав Несторовић преузето из Српскг гласа

[Зоран]

Црквено уједињење у Водонги

4. јануар 2010 - 9:50

Излазећи у сусрет жељи већине православног српског народа Водонге и околине, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј је доделио свој архипастирски благослов за истовремено одржавање Ванредних скупштина Српских православних ЦШО Петра и Павла у Водонги, са само једном тачком на дневном реду: Уједињење у једну црквеношколску општину.

Као што је познато, од двају истоимених српских православних ЦШО у Водонги, једна је до сада била део Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Новограчаничке Митрополије, а друга Епархије аустралијско-новозеландске. Ванредна скупштина је одржана 2. јануара 2010. г. у тзв. Старој сали општине из Митрополије новограчаничке, уз лично присуство Његовог Преосвештенства Епископа Иринеја и председавање надлежног заједничког парохијског администратора високопреподобног архимандрита Лазара (Царана) са већином чланова обеју ЦШО.

На почетку скупштине, присутни су се молитвено сетили блажене успомене недавно упокојеног Патријарха српскога Павла, призивајући чије небеско заступништво је Владика благословио сабрање изражавајући своју велику очинску радост због одржавања ове скупштине ради коначног и формално/правног уједињавања верног српског народа у Водонги у којој је пре више од 40 година и започела несрећна подела у Српској Православној Цркви. Овим историјским догађајем је испуњен аманет блаженопочивших Патријарха српскога Павла и Митрополита новограчаничког Иринеја који су заједно неуморно радили на исцељењу ране на телу Српске Православне Цркве, придржавајући се обојица увек оне истине пуне очинске архипастирске љубави која сведочи да у нашем помирењу нема победника нити губитника, већ је оно на корист и у славу саме Цркве Божије. И трудом и љубављу Његове Светости Патријарха Павла и Митрополита Иринеја, 1992. године је потписан меморандум, тј. Прелазне уредбе на основу којих је било могуће сазвати ову заједничку скупштину и приступити уједињењу двеју ЦШО.

Сходно прописима Прелазних уредаба, најпре је пребројавањем установљено присуство више од по 2/3 пуноправних чланова из сваке ЦШО чиме је верификована легалност сабрања. Гласањем је једногласно, без иједног уздржаног гласа изабран Управни Одбор, на челу са председником Мирком Томашевић. Истовремено је одлучено да ова нова, јединствена ЦШО Св. апостола Петра и Павла формално/правно буде у саставу Епархије аустралјиско-новозеландске. Епископ Иринеј је истакао да је веома значајно за читаву нашу цркву на Петом континенту ово уједињење две истоимене српске црквено-школске општине, нарочито имајући у виду будућност Српске православне цркве оличену у младима који су били у великом броју присутни приликом ове и прошле посете Водонги. Новоизабрана Управа има дужност да позове све оне који желе да буду корисни чланови ове мале заједнице јер свим добронамерним и Православној цркви верним људима су врата српских храмова отворена.

Као први корак нове Управе одлучено је да се у што краћем року позову и све чланице КСС ради избора своје једне управе, како би на Бадње вече пред архимадритом Лазаром сви скупа положили заклетву. Скупштина је закључена молитвом и захвалношћу Св. апостолима Петру и Павлу небеским заступницима нашим пред престолом Господњим за дарове хришћанске љубави свим учесницима црквеног уједињења православних Срба Водонге.

Невенка Ашковић

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

[Зоран]

БОЖИЋНЕ СВЕЧАНОСТИ У ВИКТОРИЈИ

понедељак, 11 јануар 2010 12:28 Secretary

DSC00784Његово Преосвештенство Епископ Иринеј овогодишње Божићне празнике богослужбено је прославио са верним српским народом широм Викторије, а најпре на Бадњи дан у идиличном пределу Гипсланда где се у малом месту Јалорну локални српски народ окупља око светиње која је посвећена Светој Тројици. Предиван зелени крајолик са малом али топлом црквицом били су изванредно окружење за почетак великих празника. Благочестив народ Јалорна и околине, који иначе нема тако често прилику да угости свог Епископа, обрадовао се великом радошћу што је епископ предводио богослужење, освећење бадњака и трпезу љубави. Показујући велику љубав и поштовање према блаженопочевшем Патријарху нашем Павлу, малобројни парохијани показали су DSC00823велико срце када су свом Епископу уручили прилог за довршење изградње храма Светог Саве на Врачару, поштујући жељу нашег великог и никад заборављеног духовног оца. Трећег дана Божића парохија Светог Архиђакона Стефана у Кизбору прослављајући храмовну славу, поред свог Епископа имала је част да угости монахиње Февронију и Злату, пристигле из манастира Ћелије са мисијом да прикупе прилог за изградњу новог храма по аманету Светог оца Јустина. Као две пчеле које по свету прикупљају оно што је потребно за кошницу, тако су и наше молитвенице из тог великог духовног центра доспеле и до наших крајева. Молитвама Светог оца нашег Јустина њихова мисија биће успешна, а народ наш који се уписао у књигу приложника DSC00822прикључио се многима који су своју циглу уградили у велику светињу. Наше драге монахиње остаће са нама још извесно време, стога молимо све људе добре воље да их угосте имајући у виду да оне носе са собом благослов великог новојављеног сетитеља оца нашег Јустина, чије су нам молитве у данима када наша Света Црква треба да бира новог Патријарха преко потребне. Остали Српски православни храмови Мелбурна такође су свог Епископа угостили током празничних дана и тако на најсвечанији начин дочекали Богомладенца Христа.

о. Милан Милутиновић