Митрополија аустралијско-новозеландска

[Зоран]

Бадње Вече у Гринзбари

уторак, 12 јануар 2010 10:43 Secretary

У навечерје Рождества Христовог, верни народ парохије Светог Саве на северу Мелбурна се окупио у свом светом храму да се молитвено припреми за сутрашњи велики празник, и да се Господу Богу помоли са својим архипастиром. Живописана црква Лазарица није могла да прими све верне, на којој је служено навечерје. Предвођени Владиком Иринејем, служили су месни парох, јереј Владислав Шиповац, јереј Михаило Балои и протођакон Саша Чолић, а за певницом су одговарали појци ове цркве, заједно са монахињама манастира Ћелије из Србије, мати Февронијом и Златом. После светог чина освећења бадњака, које су деца српске школе тога јутра припремила и украсила, народ је пришао свом Архијереју да прими благослов, бадњак и да остави свој дар за изградњу тробродног храма у манастиру Ћелије код Ваљева. Преко 1000 гранчица бадњака су подељене, и охрабрујуће је било видјети мноштво младог свијета са својом дечицом.

И ове вечери је народ српски показао своју љубав према Цркви Христовој и светињама својим, дајући свој допринос монахињама у износу од преко $3,500. Као што обичај код цркве Светог Саве, велики украшени бадњак је изнесен пред црквом, где су јачи парохијани ломили гране да благослов Господњи унесу у своје домове. Остатак бадњака је положен на ватру, а о. Владислав је обрадовао малишане ове парохије са слаткишима које су падале као киша са неба, као и са ракијом да се старији мало загреју.

Мир Божји - Христос се роди!

јереј Владислав Шиповац

Захваљујемо су Крсту Марковићу (Вести) на фотографијама.

[Предање]

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

Станимир Спасовић, Србољуб Милетић

Линк са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC0.htm

СЛОВО ЕПИСКОПА ИРИНЕЈА

Овде је Господ изабрао да засади свој виноград

"Свему има време и сваком послу под небом има време...

Видио сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Све је учинио да је лепо у своје време, и свет метнуо им је у срце,

али да не може човек докучити дела која БОГ твори, ни почетка ни краја...

Дознах да што Год твори БОГ оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети, и Бог твори да би Га се бојали..." (Проп. 3:1, 10-11 и 14)

Писати историју уствари значи бележити напоре и настојања народа, појединаца и заједница, који кроз међусобно јединство и заједничко искуство теже да остваре, а често и обнове, учврсте и развију нови живот, како за своју генерацију тако и за будуће генерације. Досељеничке заједнице, као што је наша, у Аустралији и Новом Зеланду, нису изузетак.

Наши први српски досељеници тражили су остварење новог живота и новог дома у сваком смислу речи: места где ће ce рађати, подизати децу и обезбедити им одговарајуће образовање - такво, које ће истаћи ново исто колико и сачувати од заборава старо. Подигнуте су цркве и манастири као заједничке куће у којима ће ce одржати вера предака и обезбедити место за богослужење, а досељеницима омогућити да постану способни део освећене историје. Потом су основане школе како би се обезбедио континуитет традиционалног културног наследства и тако одржао њихов идентитет. Једнако значајно, основана су пензионерска насеља да обезбеде достојан живот старијих, као и гробља - последња места починка у очекивању будућег века.

Савремена историја Аустралије и Новог Зеланда релативно је млада и почиње крајем 18. века. Аустралија је прастари, оронули предео, док је Нови Зеланд, исто тако стар задржао чистоту и нетакнутост природе. Обе земље представљају оштар контраст виталности и младалачкој енергији њихових досељеника. Наша српска историја у Аустралији и Новом Зеланду уткана је у историју овог континента али је и неразлучиви део историје српског народа и Српске православне цркве.

Српска заједница на Петом континенту настала је доласком првих досељеника на ове обале, већином после Другог светског рата. Наша историја овде је релативно млада. Она почиње другом половином 1940-тих година са Србима који су уморни и оронули, понеки од њих сасвим исцрпљени, трагали за новим домом и новом сигурнијом будућношћу. Њихов задатак је био исти као и наш данас: како, као и све заједнице у расејању, прихватити јединствену културу и традицију своје нове домовине, а не заборавити или не издати ону из Отаџбине, коју су оставили за собом, многи од њих заувек?

Зауставивши се у размишљању о историји Српске цркве у Аустралији и Новом Зеланду, изражавамо захвалност протођакону др Станимиру Спасовићу, професору историје Српске цркве, и протојереју Србољубу Милетићу, који су уложили велики труд да забележе ову историју до данас. Својим истраживачким напорима преточеним у књигу, они су успешно сачували историју наше Цркве и народа за потомство и тако спречили да она падне у заборав.

Наша историја на Петом континенту, која се одвија међу Србима у Аустралији и на Новом Зеланду, разноврсна је и испуњена незамисливим могућностима. To je историја нашег народа и Цркве на новом простору. Кроз Цркву ми смо пресађени изван времена и историје у присуство вечности у садашњости, у стварност Царства Небеског међу нама. To je преображена, нова стварност, нешто што је истовремено врло познато, а још увек у покрету и напредовању, што се мења и развија. Наша историја стога, не мирује већ буја и непрестано живи. Овде је Господ изабрао да засади свој виноград чији нас плодови крепе уз помоћ Његове Свете цркве.

Богу и Господу времена и доба, аутору Историје и историја, у Историји и ван свих историја, светих и светских, нека је свака слава у векове!

+ Иринеј

Епископ аустралијско-новозеландски +Иринеј

[Зоран]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА СЕДНИЦЕ ЦРКВЕНОГ СУДА ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

уторак, 09 фебруар 2010 17:06 Secretary

Црквени суд Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке је, под председништвом Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеладнског г. Иринеја, одржао своју седницу у Епархијском седишту у Александрији, у петак 5. фебруара 2010. године.

Повод за одржавање седнице је била забрана свештеницима Српске православне цркве у Аустралији изречена од стране Имовинског повереништва манастира Св. Саве у Холу код Канбере да у суботу 23. јануара 2010. године служе Св. литургију у манастирској цркви. Исто тело које не признаје јурисдикцију Српске православне цркве над манастиром, злоупотребивши службено одсуство надлежног епископа, омогућило је рашчињеном свештенику Драгану Сарачевићу, сада припаднику расколничке Грчке старокалендарске цркве, да у истоме храму обавља своја служења, почевши од 22. јануара 2010. године.

Размотривши све информације у вези ове отворене расколничке делатности, Црквени суд је најоштрије осудио упорно самовољно деловање од раније из Православне цркве екскомуницираног Ратомира Нешића који је, представљајући се као председник Имовинског повереништва, у перо полиције која је била присутна истога дана у манастиру, изрекао забрану свештеницима Српске православне цркве.

Такође, Црквени суд најоштрије осуђује злоупотребу храма Српске православне цркве од стране Драгана Сарачевића, који је исту сам напустио и пришао ниодкога признатој Старокалендарској грчкој цркви, због чега је и рашчињен. Суд такође осуђује његово обмањивање неупућеног и недужног народа изјавом да је Епископ г. Иринеј позвао народ на фестивал у организацији Имовинског повереништва као и својим лажним чинодејстовањем, те ће због свега покренути поступак за његову екскомуникацију.

С тим у вези, пошто је манастирски храм оскрњављен његовим лажним служењем, сва даља богослужења од стране канонског православног свештенства су забрањена у поменутом храму све док се не изврши прописно освећење од стране надлежног Архијереја.

Црквени суд је најоштрије осудио и јавно одрицање г. Јована Бањанина пред властима Новог Јужног Велса да је Епископ г. Иринеј надлежни архијереј Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и тим поводом покренуће поступак против њега.

Суд је узео у разматрање и анти-црквено деловање г. Томе Бањанина и г. Срећка Буквића и сложивши се са очинском жељом Епископа г. Иринеја да покуша путем даљег дијалога са поменутом господом утицати на њих да се окану својих душегубних делатности.

Црквени суд се захваљује мноштву верног народа у Аустралији и у свету који су изразили своју свесрдну подршку Његовом Преосвештенству г. Иринеју и апелује на све да се држе своје свете Цркве и њеног канонског устројства, на добробит свих њених чланова и читаве наше заједнице; да се заштите од лажних медијских изјава од стране оних који промовишу само раздор, чувајући нашу светосавску слогу и јединство у Христу једином Спаситељу, ''који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима,'' јер је све остало пролазно и једино ''Његовом царству неће бити краја.''

Из Канцеларије Црквеног суда

Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије новограчаничке

[Зоран]

О овогодишњем прослављању Св. Три Јерарха

уторак, 09 фебруар 2010 11:20

Љубљени у Христу,

Овим Вас обавештавамо да водите рачуна о празнику Св. Три Јерарха који пада у петак ове Сирне седмице, а по Типику богослужбено празновање овога празника се у том случају (када падне у петак сирне седмице) помера на четвртак, осим ако је у питању храмовна слава.

С благословом,

+Иринеј

[Зоран]

SOYA викенд у Аделајду

субота, 20 фебруар 2010 01:21 Secretary

IMG_49631Пред скоро испуњеном биоскопском салом, у организацији српког православног омладинског покрета (енг. SOYA), приказан је, документарни филм „Косово можете ли да замислите?", прошлог викенда у Аделаиду. Међу високим званицама, поред осталих уважених гостију, био је и јавни правобранилац, министар правде и мулти-етничких питања у влади Јужне Аустралије Мајкл Аткинсон.

Желели би се овим путем захвалити свим добрим људима који су подржали овај догађај и својим доласком помогли при скупљању прихода намењених деци са Косова и Метохије.

Филм на енглеском језику говори о погрому Срба на Косову И Метохији, постављајући индиректно низ провокативних питања међународној заједници по питању повреде људских права неалбанаца на КиМ. Циљ је да се што више људи несрпског порекла упозна са овим горућим питањем. Што више политичара, академика, активиста, невладиних организација и аустралијских дипломата требало би да погеда овај потресни документарни филм, све у потрази за питањем: Шта се заиста десило, шта се дешава и шта се може још десити у јужној српској покрајини?

Уз пројекцију филма, група младих људи из Мелбурна, такође је оформила, примивши на десетине нових чланова, огранак ове организације у граду Цркава.

Мирјана Брадић, Ана Вујанић, Илија Пераћ, Горан Гамбирожа, Милијана Бојић и Јанко Николић из Мелбурна су према одлуци матичног одбора, прешли с речи на дела, решени да организују оно што је неопходно српској заједници, омладински покрет на нивоу читаве Аустралије. Они ће према сличној формули покушати да створе иницијативу и подрстрек за пријем нових чланова и у осталим градовима.

Њихова следећа станица биће Сиднеј, овог викенда, а потом Бризбеjн наредног. Своја искуства из сада већ засигурно можемо рећи града одакле је све почело омладина је пренела на најбољи могући начин својим новим пријатељима. Уз неформалан разговор и пријатно дружење, учињено је много, јер младеж изгледа тај "језик" најбоље разуме.

СОЈА је пре неколико дана регистрована на нивоу Аустралије као непрофитно омладинско удружење у саставу Епархије аустралијско-новозеландске.

Овим путем апелујемо на све црквено школске општине да кроз своје управне одборе подстакну и помогну укључавање чланова СОЈЕ у ради тих општина и да кроз одвајање средстава за омладинске пројекте доприносе развоју свести и очувању националног и културног идентитета у правом смислу те речи.

Нажалост, ово у прошлости није био случај. На делу је масовна асимилација, пошто је општепознато да велика већина деце талентима и амбицијама превазилази садржаје који им се тренутно нуде од стране цркве ношколских општина, спортских и других српских организација у Аустралији. Црква, као стожер српске заједнице у Аустралији, у овом случају црквено школски одбори који на локалном нивоу одлучују о пројектима који ће бити подржани морају имати на уму да је конкретна помоћ преко потребна.

Тек након што се постигне успешан однос међу члановима Соје, не само на локалном нивоу, већ и на простору читавог континента, можемо се надати озбиљнијим пројектима, где би следећи узор Бориса Малагурског режисера докуметарног филма, омладина радила на очувању идентитета и вере православне овде где живи, учи и ради. До тада неопходно их је подржати.

Г.Р./Ј.Н.

Епархија Аустралије и Новог Зеланда

[Зоран]

Пензионерско насеље Св. Симеон прославило свога заштитника

уторак, 02 март 2010 17:16

У петак, 26 фебруара, Епископ Иринеј, са свештенством Новог Јужног Велса, служио је Пређеосвећену Литургију у храму Св. Архиђакона Стефана у Рути Хилу.

Picture_747Богослужење је почело Часовима, у току којих су свештеници приступали Светој Тајни Исповести. Поред браће и сестара, парохијана овог светог храма, у молитви и Причешћу на Пређеосвећеној Литургији учествовали су чланови Одбора и станари Пензионерског насеља. Након резања славског колача у храму, славски ручак за све станаре, њихове госте и свештенство на челу са Епископом, послужен је у црквеној сали.

Кроз Пензионерско насеље Св. Симеон у Рути Хилу, Српска Црква у Аустралији води бригу не само о 40 станара овог насеља, већ и о другим остарелим и онемоћалим лицима, које код њихових кућа обилазе неговатељице запослене у овој установи.

Присутни су, такође, имали ретку прилику да виде фрескописање храма које је у току. Пројекат изводи Институт академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију из Сремских Карловаца, у лику протођакона Миодрага Томића, протомајстора, и његовог помоћника, Небојше Кешеља, који је данас рукопроизведен у чин чтеца.

Прот. став. Србољуб Милетић

[Зоран]

ДВЕРИ СРПСКЕ У АУСТРАЛИЈИ

петак, 05 март 2010 10:16

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Аустралијско-Новозеландског г. Иринеја, Бошко Обрадовић, један од оснивача часописа „Двери српске" и секретар Управног одбора Српског сабора Двери, и Зоран Радојичић, координатор Српске мреже, гости су Удружења српске православне омладине SOYA Епархије Аустралијско-Новозеландске. Током њиховог боравка у Аустралији биће представљени рад и најновији пројекти Двери у више српских парохијских заједница: Сиднеј, Мелбурн, Аделаjд, Бризбејн...

Теме предавања представника Двери су: „Како очувати духовни и национални идентитет" и „Српска мрежа – нови начин српског патриотског организовања у 21. веку".

РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА:

ПЕТАК, 5. MАРТ, МОНАВЕЈЛ

Предавање после Литургије Пређеосвећених Дарова у 19.оо часова

Црква Светог Саве

5 Wilson Ave, Ingleside, NSW 2101

СУБОТА, 6 - НЕДЕЉА, 7. МАРТ, МЕЛБУРН

Црква Свете Тројице

Brunswick East, Cnr Nicholson and Glenlyon Rd, VIC 3057

СУБОТА, 13. МАРТ, АДЕЛАJД

Црква Светог Саве у 7:30

Hindmarsh, 1 Mary St, Hindmarsh, SA 5007

СУБОТА, 20 - НЕДЕЉА, 21. МАРТ, БРИЗБЕЈН

Црква Светог Николе

Woolloongabba, 6 Ross St, QLD, 4102

СУБОТА, 27 – НЕДЕЉА, 28. МАРТ, СИДНЕЈ

Црква Светог Лазара

14 Renwick St, Alexandria, NSW, 2015

Организатори: Епархија Аустралијско-Новозеландска, Удружење српске православне омладине у Аустралији SOYA и Српски сабор Двери, уз финансијску подршку Министарства за дијаспору Републике Србије.

Сви заинтересовани за прецизнији распоред предавања и контакт са организаторима и представницима Српског сабора Двери могу се јавити путем интернет адресе [email protected] Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели или представницима SOYA-е на [email protected] Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели или путем телефона на 0416 455 927.

[Зоран]

Посета Владике Иринеја и Српског сабора “Двери” Аделајду

среда, 17 март 2010 08:59 Secretary

На Богоугодан начин, иницијативом преосвећеног Владике Аустралијско Новозеландског Иринеја, у Аделајду је прошлог викенда посведочена, по ко зна који пут, нераскидива веза између српског духовног и националног бића.

Представници Српског сабора "Двери", националне организације слободних људи и чланови Удружења Српске Православне Омладине (eng. SOYA) присуствовали су на четири богослужења, која су одржана у три дана за редом, и тако на величанствен начин обнародовали чињеницу, која је важна за оне који прате њихов рад, да је очување националног идентитета могуће само уз православље.

Преосвећени Владика Иринеј, боравећи у Аделајду, обишао је постојеће црквено-школске општине и метох посвећен Рођењу Пресвете Богородице, продуховљавајући верни народ литургијским началствовањем и пригодним беседама. Поред највишег хијерархијског госта Српске Православне Цркве у Аустралији, град Цркава посетили су такође и представници Српског сабора "Двери", Бошко Обрадовић и Зоран Радојичић.

Литургија Пређеосвећених Дарова, душа великопосних богослужења, служена је у петак 12. марта у Цркви Св. Саве на Хајндмаршу. Уз

Преосвећеног Владику саслуживали су домаћин храма протојереј-ставрофор Славко Кашиковић, архимандрит Лазар (Царан) настојатељ Манастира Светог Саве у Илајну, протојереји-ставрофори Милорад Јовчић и Милорад Соактар, јереј Саша Стојановић, протођакон Саша Чолићи ђакон Јован Јовчић. Верни народ одазвао се у великом броју, гасећи своју егзистенцијалну жеђ водом с извора живота.

У току другог дана Владикиног боравка, служена је света литургија у метоху манастира Илајнa који се налази у Инглвуду, недалеко од Аделајда. Иако метох, већ неко време, ишчекује монаштво у својим келијама, ово Свето место није остављено без богослужења. Прича из Јевенђеља, тога дана, била је о слепом човеку који је прогледао уз помоћ Божију. Беседа Владике Иринејa, имала је такође за циљ да нам укаже на један узвишени начин, неопходност да као верници, прогледамо духовним очима.

Вечерња служба, истога дана, одржана је у храму Св. Саве на Хајндмаршу, а одмах затим предавање Српског сабора "Двери", на тему "Ново одушевљење: како сачувати национални идентитет?".

Удружењу Српске Православне Омладине (SOYA), поверено је организовање поменутог предавања, за које су присутни оценили да је урађено на достојанствен начин.

Уводну реч, у име управе огранка SOYA из Аделајде прочитала је Драгана Петрушић која је искористила прилику да присутне информише о Српском сабору "Двери":

Без икаквог претеривања Српски сабор ''Двери'', основан у време великих политичких превирања, нештедећи себе, истрајан у борби за истину и правду, ширећи свој глас разума, постоји већ више од десет година и стога је најбољи у ономе што чини. Њихов глас чује се све даље и даље, њихове речи одјекују све јаче. Желимо им да наставе свој успешан рад у матици и расејању. Сигурни смо да ће бити светао пример младом удружењу (SOYA) које је тек ступило на ветрометину са циљем да очува духовни и национални идентитет омладине српског порекла овде у Аделајду.

Предавање Бошка Обрадовића и Зорана Радојичића, представника Двери српских, трајало је око два сата. Једна од главних њихових порука била је да нема православља без родољубља, ни родољубља без православља. Они су такође, указали на неопходност постојања српских удружења која негују очување духовног и националног идентитета. После предавања су уследила многобројна питања посетилаца, на која су предавачи пажљиво одговарали.

Поред предавања, представници Двери српских су пренели своја дугогодишња искуства члановима SOYA-e, упозоривши их на многобројна 4искушења која их могу задесити на путу развитка. Две организације сличних смерница и истог циља, наставиће сарадњу и убудуће.

Посета Преосвећеног Владике Аделајду, завршена је Божанском литургијом у Цркви Св. Саве на Килкенију. У испуњеној Цркви, уз православне вернике, богослужењу је присуствовао и јавни правобранилац, Министар правде и мултиетничких питања у влади Јужне Аустралије, г. Мајкл Аткинсон.

Кад би догађаје вредновали по ономе колико их дуго памтимо, посета Преосвећеног Владике Иринеја и представника Двери српских Аделајду, заузела би највише могуће место јер ће у срцима многих остати трајно.

[Зоран]

Саопштење за јавност Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја

23. март 2010 - 10:20

Поводом писма организације ''Забринути мирјани Аустралије Inc.'' од 2. марта 2010. године упућеног Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору

На првом месту изражавамо Наше згражавање над садржајем поменутог документа једне корпорације која је по сопственој дефиницији ''Одбор за очување Интегритета, Имена и Устава Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд'' а чији грб је грб бивше ''Слободне'' цркве, јер је њихов идол - раскол. Исто писмо због свих глупости у њему изречених не завређује никакав коментар, будући да само довољно јасно говори са каквим се (не)карактерима свакодневно суочавамо у Нашим настојањима да, уз једнодушну подршку свештенства и верног народа, изведемо коначно формално-правно уједињење Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

Ипак, због чињенице да се писмом жели оставити утисак да иза њега стоје бројне организације овдашњих Срба, док се уистину ради о фантомским друштвима која представљају једну исту групу од пар десетина особа, дужни смо јавно рећи да се ни ова њихова расколничка акција никако не може поистоветити са Србима Аустралије. Пришивање срамног садржаја писма Србима Аустралије безочни је безобразлук и лаж, једнако као и све што се у истом писму налази, и има за циљ да најновију бесловесну активност ове групе несрећника представи опште-важном.

Најпре треба имати у виду да су оснивачи и најистакнутији чланови организације ''Забринути мирјани Аустралије Inc.'' готово исти они који су узурпирали и потпуно дегенерисали Имовинско повереништво (Property Trust) некадашње ''Слободне'' Српске Православне Цркве-Епархије за Аустралију и Нови Зеланд.

Перјанице повампиреног, а заправо у уском кругу људи никада потпуно искорењеног раскола у Аустралији, таквих су дела и очигледно, нису се никада либили да јавно истрајавају на таквом своме путу. Нажалост, иако су их поједине црквено-школске општине због проневера новца и присвајања непокретне имовине искључивале из својих редова, они су увек налазили уточиште у Имовинском повереништву које је, као да се ради о потпуно нецрквеном ентитету, још од времена Наших претходника постало недодирљиво за било какву канонску власт Епископа и епархијских органа.

Користећи своју позицију, сматрали су свакако да је за њихов имиџ корисно пребацити пажњу са њихове материјалне похлепе на терен наводне борбе за очување, тобож православне вере, као да су је они сами икада спознали и имали. Тако су, као против-акција доношењу заједничког Устава, односно постизању јединства, основани ''Забринути мирјани'' чије је једино оружје лагање и обмањивање јавности. Директно или индиректно, они су покренули или подржавали и контролисали неколико веб-сајтова у Аустралији како би лагањем и варањем јавности одбијали православне Србе од своје Цркве. Данас су ''Забринути мирјани'' најактивнији сарадници најгорег од сличних веб-сајтова - novinar.de, а сталним објављивањем својих огласа у локалним новинама под злоупотребљеним грбом Српске Православне Цркве, било као Имовинско повереништво или ''Забринути мирјани'' не посустају у свом обмањивању народа. Подсетићемо и да су за 2009. годину издали свој тзв. црквени календар којим су директно и јавно упутили позив рашчињеном и размонашеном епископу Дамаскину (Давидовићу) са молбом да преузме ''слободну'' епархију.

Исти ови, тобоже за опште добро забринути и тобоже православни Срби, су Нашим свештеницима, у Нашем одсуству, ове године за Савиндан, забранили улазак у манастирску цркву у којој је истовремено некакву своју службу држао рашчињени свештеник Драган Сарачевић, који се на интернет презентацији секте под именом ''Старокалендарска грчка црква у Аустралији'' појављује као свештеник њихових цркава: Св. Владике Николаја Жичког у Сиднеју и, замислите - Св. Георгија на Форесту у Канбери. Истовремено, у цркви Св. Николе у Јужном Бризбејну, чланови Забринутих мирјана су по својој вери отпустили канонског српског свештеника и отказали послушност Епископу и епархијским органима, и довели за свог ''пароха'' извесног Петра Фомина, суспендованог свештеника Руске Заграничне Цркве. Фомин је, брже боље, овај српски храм сврстао под власт самозваног и лажног епископа Тихона сибирског. Очекујемо да ће праведно Аустралијско правосуђе у догледно време вратити овај храм у окриље Српске православне цркве. За цркву Св. Краља Стефана Дечанског у Френкстону су српски расколници, у духу своје вере, унајмили извесног Јована Шмелца, такође суспендованог руског јеромонаха који се издаје за намесника у јурисдикцији извесног рашчињеног епископа Агатангла лажно представљајућег као поглавара Заграничне Руске Цркве. Колико следбеника имају ови несрећници лако је закључити гледајући како у великој травнатој порти исте цркве пасу животиње из циркуса, чиме господа забринута за судбину Српске православне цркве и народа ваљда обезбеђују средства за опстанак ове, некада најпосећеније Српске цркве у Мелбурну. Интересантно је приметити и како се ови наши несрећни Срби ''Забринути мирјани'' не либе да, исто тако несрећне суспендоване Руске свештенике, који лутају по свету јер нису желели да прихвате Богом благословено помирење Руске заграничне цркве са Московском патријаршијом, стављају у положај из којег им нема повратка. Његово Високопреосвештенство Митрополит Иларион Првојерарх Руске заграничне цркве је био принуђен да против њих покрене црквено-судски поступак за рашчињење. Тако се опет потврђују речи Св. апостола Павла да човека јеретика после првог и другог саветовања треба избегавати знајући да се такав изопачио и да грешећи сам на себе навлачи осуду (Тит 3, 10-11).

Истовремено, као што у њиховом нечувено безобразном писму стоји, једини чији епископски ауторитет тобоже препознају и поштују је Његово Преосвештенство Епископ Артемије. Нажалост, морамо јасно рећи да су ови неодговорни људи у једном наврату раније успели да увуку у своје проблеме и сарадњу са секташима Грцима тзв. Старокалендарцима и екскомуницараним ''белим монахињама'' у самопроглашеном сестринству Св. Јована Милостивог код Мелбурна и Епископа Артемија, као да он нема већ и без њих довољно сопствених мука и проблема на Косову и Метохији.

Такође, раније објављено писмо ''Јавна исповест Епископу Артемију'' и затим писмо са претњама смрћу Епископу Теодосију липљанском ради наводне одбране Косова и Метохије и Епископа Артемија које је дошло из Ђилонга, писано је, уверени смо, од истих особа које су писале и писмо које је повод овог Нашег обраћања.

Сматрамо да се против ових злоупотреба имена било ког Епископа Српске Православне Цркве мора најотвореније иступити и одредити, како би се дало на знање људима оваквог карактера да за своја недела немају подршку ни код једног од Архијереја, нити да се могу надати да би оживљавање раскола који сневају створило позицију у којој ће они бити саговорници на највишем нивоу са могућношћу условљавања ради очувања толико вољених материјалних привилегија.

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски

Администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије Новограчаничке

[Зоран]

Саборно Васкрсно богослужење у Перту

среда, 14 април 2010 23:12 Secretary

У Васкрсни Понедељак је у Мисионарској парохији Св.Василије Острошки у Перту служена саборна Св. Литургија. Чинодејствовали су заједно оци Зоран Иванић, Саша Стојановић и Станко Србљанин.

Верни народ Перта и околине је са радошћу узео учешћа у Литургији. Договорено је да се у будуће о великим празницима обављају редом саборна богослужења у свим српским парохијама у Перту и околини. Пошто сви свештеници служе у својим храмовима на сам дан празника (Васкрс и Божић), а имају потребу да се радост о овим великим данима дијељењем што више умножи, ријешили смо да на овакав начин то и учинимо.

Уздамо се у благослов Васкрслога Христа Богочовека да ће наша заједничка богослужења ући у праксу овог дијела наше Епархије.

[Зоран]

ОРДЕН СВ. САВЕ ИЛИЈИ ГЛИШИЋУ

На предлог Њeговог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја, Свети архијерејски синод СПЦ је доделио Орден Св. Саве Г. Илији Глишићу из Сиднеја.

Као побожан и вредан човек, Г. Илија Глишић је већ више деценија један од најактивнијих људи, како у својој матичној Црквеној општини Св. Архиђакона Стефана у Рути Хилу, чији је члан од њеног оснивања, тако и у Епархији аустралијско-новозеландској и уопште, у широј српској заједници у Сиднеју и Аустралији. Био је дугогодишњи Председник Одбора Колеџа Св. Сава, званични представник многих тела и одбора, као и целе Српске заједнице у Аустралији.

Епископ Иринеј је уручио Г. Илији Глишићу Орден Св. Саве, 10. априла 2010. на посебној свечаности у сали Цркве Св. Архиђакона Стефана у Рути хилу, у присуству великог броја парохијана и гостију.

Прот. став. Србољуб Милетић

[Зоран]

Представници SOYA на конференцији у Торонту

среда, 21 април 2010 10:06 Secretary

У суботу 20. марта у Торонту је одржана друга по реду конференција младих лидера из дијаспоре. Уз благослов Његовог Преосвештенства Г. Иринеја Српску православну омладинску организацију Аустралије и Новог Зеланда (SOYA) на конференцији су овај пут представљали  Илија Пераћ и Ана Вујанић из Мелбурна.

Било је преко 300 учесника из свих крајева света, углавном успешних младих људи који су дошли са надом да упознају своју браћу и сестре и са њима поделе своја искуства. Теме су биле разнолике, од развоја културног и духовног лидерства, преко прилика и изазова предузетништва, вештина лидерства као и личног развоја у ком су учествовали двоје представника и из Аустралије.

Представници SOYA су изнијели своје предавање на тему Дијаспора у дијаспори у дијелу програма Лични развој: Живети и бити успешан у свету као омладина. Уз њих двоје, у овом сегменту су учествовали и Др. Павле Радовановић, млади професор са Универзитета у Ватерлоу у Канади, као и Данило Мандић, кандидат на докторским студијама из социологије на Универзитету Харвард и представник Организације српских студената у иностранству (ОССИ).

Све у свему, може се рећи да је конференција прошла врло добро. Говорници су били занимљиви, омладина је имала прилику да са свима њима разговара у опуштеној атмосфери, дружење је било провокласно, створило се много познанстава која ће, за надати се, посјпешити сарању младих Срба из дијаспоре.

Илију и Ану су дочекали и угостили браћа и сестре из верско добротворне организације Косовски Завет и приредили једно заиста незаборавно искуство.

Током 4 дана проведена у Канади, представници SOYA су обишли две црквене општине: Нијагар и Оквил, у којима су имали прилике подјелити своја искуства са земљацима и учествовати на Светосавској школи у организацији Косовског завета.

Почасни гост на овим предавањима је био Мирослав Паровић, млади лидер Српског сабора Двери који је између осталог, говорио о очувању српске породице и о томе како побједити пораз. Била је заиста част слушати једног тако младог и паметног човјека и за надати се да ћемо имати прилику да га, уз друге преставнике Двери чујемо и у Аустралији .

Сојини омладиници су имали и велику част да упознају његово Преосвештенство Епископа Канадског г. Георгија и на његов позив проведу једну ноћ у манастиру Св. Преображења Господњег у Милтону.

Slika_2Користимо ову прилику да се захвалимо Његовом Преосвештенству Епископу Аустралијско-Новозеландском г. Иринеју на свој досадашњој подршци и искрено се надамо да смо испунили очекивања и доприњели бољем повезивању младих Срба Аустралије и Канаде. Велика хвала и нашим домаћинима Косовском Завету на изванредном гостопримству и организацији нашег боравка у Канади. Искрено се надамо да ћемо моћи узвратити гостопримство овим дивним људима у скорој будућности.

Хтели би овом приликом исто тако скренути пажњу свим члановима SOYA на предстојеће конференције-саборе српске омладине у матици и дијаспори.

1. Видовдански дани- 28.06.2010 у манастиру Светог Преображења Господњег, Милтон, Канада (организатор Косовски Завет)

2. Конференција младих лидера из дијаспоре- 15/16.07.2010 Београд, Србија

3. Сабор српске омладине- 6/7.08.2010 у Србији (организатор Српски сабор Двери)

4. Сабор српске омладине у Аустралији – крајем децембра 2010 у Мелбурну (организатор SOYA)

Било би пожељно да SOYA има своје представнике на сваком од ових сабора и то што више то боље. Срби у Канади су били одушевљени тиме што су представници српске православне омадине из Аусзтралије и Новог Зеланда дошли да учествују на конференцији и Светосавској школи, чиме је показано да сви радимо заједно ка једном циљу.

Ана Вујанић

Представник за односе са јавношћу

SOYA Мелбурн

[Зоран]

Слава на Централној Обали

петак, 23 април 2010 22:26 Secretary

У недељу 18. Априла 2010 КСС "Св. Марија Египћанка" при мисионарској парохији Сабора Српских Светитеља на Централној Обали Прославило је своју заштитницу.

Св. Архијерејску литургију служио је Његово Просвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј уз саслужење протонамесника о.Станише Остојића и протођакона о.Саше Чолића. Света Литургија је служена у адаптираној цркви мисионарског подручја "Сабор Српских Светитеља" на Централној Обали (Central Coast) недалеко од града Сиднеја.

Певницу је предводила протиница Марија Ђурашиновић из Блектауна. По устаљеној традицији светом богослужењу, а касније и славском ручку присуствовали су локални парохијани као и велики број верника из оближњих сиднејских парохија.

Овогодишњу славарку сестру Ђуку Бојанић ни поодмакле године нису спречиле да као добра домађица и дугогодишЊа чланица КСС припреми славско знамење. Након Св. Литургије и благосиљања славског знамења прешло се недалеко у изнајмљену салу која је била премала да прими све пристигле госте. По благослову славске трпезе од стране Еп. Иринеја, наступао је оркестар Стојана Ловрића са бираним националним и родољубивим песмама.

Гостима се обратио са својим далекопознатим говорничким даром председник Г. Милан Бабић и посебно се захвалио се Њ. Преосвештенству Еп. Иринеју, о. Станиши и Протођакону Саши. По речима Г. Бабића "да је Епископ имао много пречих послова, већих парохија и заједница које је данас могао посетити али ипак нашао за сходно да дође овде међу нас, једну од најмаљих заједница и буде наш драги гост и хвала му на томе". Господин Бабић такође се захвалио делегатима црквено-школских општина Св. Ђорђе-Кабрамата, Св. Никола-Блектаун, Св. Наум Охридски-Њукасл, Св. Стефан-Рути Хил, представницима националних и спортских Организација, Хокстон Парк и Бонириг.

Након Г. Бабића гостима се обратио о. Станиша Остојић који се захвалио Епископу Иринеју на указаном повереЊу да привремено администрира дотичном парохијом као и верном народу који га је топло примио.

У завршном говору Епископ Иринеј још једном је поздравио све присутне и наговестио на један бољи период у животу ове парохије.

Потом су својим изванредним сплетовима игара наступале Фолклорне групе из Српског Спортског Клуба Бонириг, ЦШО Блектаун И ЦШО Кабрамата. ОдушељеЊе локалних парохијана као и гостију а поготову код наших најмлађих није се могло сакрити.

Сестре КСС захвалиле су се свим гостима на присуству, и са Гђом Надом Радмановић славарком за идућу годину, позвале да се поново окупимо да кроз молитву и духовну радост прославимо Њихову крсну славу.

Боривоје Ловрић

[Зоран]

Вече захвалности градитељима Колеџа ''Св. Сава''

уторак, 04 мај 2010 16:01

Простор предивне трпезарије парохије у Александрији испунио се анђелским гласновима чланова црквеног хора Лазарице док су окупљени на ногама дочекивали свог домаћина, његово преосвештенство Епископа Иринеја. Желећи да им захвали о ода признање у Епарахијском седишту у Српској православнок цркви Светог кнеза Лазара у Александрији у понедељак 19. априла Његово преосвештенство је окупљене позравио сверадоснмн поздравом – ХРИСТОС ВАСКРСЕ.

Управо те треће недеље по Васкрсу је његово преосвештенство хтео да изрази свесрдну захвалност најпре самом Богу који је нашу свету Епископију у Аустралији благословио са до сада највећим и најважнијим задатком – завршетком прве фазе у Колаџа Светог Саве у југозападном Сиднеју. Будући да су радови на зидовима и челичној конструкцији завршени, у својству председника Управног одбора светосавског колеџа његово преосвештенство је, све који су посветили своје време и таленте завршетку ових двеју најважнијих фаза Aleksandar_Cupicу изградњи,позвао да узму учешћа у овој вечери како би им се исказала захвалност и дужно поштовање за сав њихов допринос. Владика је нагласио да је од свега што је било ко учинио или поклонио за овај пројекат најважније то што је допринос сваког појединца заправо било дело љубави. Једноставна, а ипак вечно истинита порука коју су сви прихватили била је: „Само уколико буде постојала љубав према Богу и према другима могућно је надати се завршетку овог богоданог задатка".

Свима који су донирали своје време и умеће уручена је посебно дизајнирана Епископска грамата, а њеихоа имена су приложена на крају овог чланка. Због изузетног доприноса епископ Иринеј је посебно споменуо: Александра Манојловића. власника фирме „SYDNEY HOISTS AND RENTAL" који је без било какве Dragan_Suljakнаплате обезбедио изузетно квалитетну скелу; Драгана Шуљка и Јову Лукића, власника фирме ЛУКСОЛ, који су, без икакве наплате, са својим изузетним тимом људи завршили све радове са блоковима који су формирали зидове. Саша Кукрка, власнике фирме S&D FABRICATIONS, испод сваке цене, је монтирао 25 тона челичне конструкције. Ђорђе Русовић, власник фирме GEORGES CRANES обезбедио је кранове и опрему за подизање са којом је лично управљао, а да од Цркве није ништа наплатио. Пре но што су радови уопште могли отпочети сав простор је требало рашчистити. Коста Недељковић власник фирме K&N EARTHWORKS, као и безброј пута до сада, учинио Jovo_Lukicје овај посао бесплатно. За изузетно руковођење на градилишту током извођења радоваМилош Пајић и Аца Чупић, заједно са протиницом Станом Ђурђевић која је сваког јутра за раднике припремала офромне количине хране, такође су примили грамате за изузетан добровољни рад.

Наставак радова на градилишту благовремено ће бити настављен и то са покривањем једног дела крова и изградњом челичног дела на другом крају. Предвиђа се да ће кров и застакљавање бити завршени до краја текуће, а интеријер у току наредне године. Значајна финансијска средства ће бити неопходан за овај део посла те је владика у цркви Лазарици најавио отварање галерије за одежде РИЗА.

Milos_PajicПре више од три године Колеџ Свети Сава је основао радионицу за израду свештеничких одежди и црквеног веза. РИЗА, што на старословенском значи огртач или покивало име је које је изабрано за радионицу те покушава удахнути новину и свежину у предањске мотиве који су вековима украшавали литургијуску одећу. Са фокусом на ручни вез на природним материјалима попут свиле, лана и вуне Риза се својом јединственошћу представила широм Православнох Цркава у свету. Путем интернет презентавције www.riza.rs наруџбе стижу из Америке, Европе и Африке. У мају ове године Риза ће се у Атини представити на ORTHODOXIA-EXPO – највећој изложби те врсте у свету. У току вечери гости Sasa_Kukrikaсу позвани да погледају новоотворену галерију Ризе те да се сами увере у квалитет, богатство и раскош новог Епархијског подухвата. Галерија је отворена сваке недеље после свете Литургије као и сваког радног дана од 9 до 17 часова. За изузетан допринос у сређивању простора галерије Риза и канцеларије Колеџа Свети Сава његово преосвештенство је дао Епископску грамату Миши Зарићу. И осталима који су помагали у припреми простора је одано признање за њихов допринос.

Као и свако добар домаћин, последња особа која је напустила вече је његово преосвештенство епископ Иринеј. Како су се врата и капије затварале, ове мирне и предивне сиднејске јесени Владика се окренуо неколицини нас преосталих и рекао: „Хвала Богу за све и за ове предивне људе".

[Зоран]

Епископ Иринеј служио у манастиру Архангела Гаврила у Земуну

субота, 08 мај 2010 10:14

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско новозеландски Г. Иринеј служио је 6. маја на дан Светога Георгија Свету Архијерејску Литургију у манастиру Архангела Гаврила у Земуну. Саслуживао је протојереј ставрофор проф. др Радован Биговић са више свештеника и ђакона.

Свети Георгије је крсна слава Епископа Иринеја Добријевића коју је он прославио у овом манастиру, за коју га вежу успомене. Својевремено у овом манастиру блаженопочивши Патријарх Павле, саопштио је да ће монах Иринеј Добријевић бити предложен за Епископа. Сви оне који су се затекли на Литургији позвани су на послужење у манастирски конак.