Православне интеграције уместо евроатланстких интеграција

[Semberac]

Одличан текст преузет са сајта Србске Акција.

Јер где су два или три сабрани у име моје, ондје сам ја међу њима – поручује нам Господ наш Исус Христос, у циљу истицања значаја заједнице као фактора од посебног значаја за задобијање благодати Божије. И на чисто материјалној разини, јасна је практична предност организоване заједнице у односу на скуп неповезаних појединаца, јер је снага ове прве неупоредиво већа од механичког збира снага свих појединачних чиниоца који сачињавају дату заједницу. Колико је значајна када постоји међу појединцима, толико је значајнија када постоји међу народима – као живим истријским организмима, јер ће више народа лакше постићи заједничке циљеве уколико су међусобно солидарни и организовани.

Управо из поменутих разлога, припадницима народа који су по традицији претежно или потпуно православни, треба посебно бити значајно настојање да се постигне политичко, економско и војно а унапреди духовно јединство између њихових народа. На такву дужност нас упућује Свето Јеванђеље већ поменутом поруком о заједници у Христу, као и заповести о љубави према ближњем, али и историјско искуство. Примера ради, тек заједничким удруженим напорима балканских православних народа, уз помоћ и покровитељство Царске Русије, протерана је са Балкана турска империја (1912), која је вековима уназад држала у ропству и угњетавала православне народе. На крају, ка таквом циљу упућује нас и постојећа ситуација са краја XX и почетка ХХI века у којој антихришћанске силе кидишу на народе који су барем по својој традицији православни, то јест на државе тих народа као и остатке њихових аутентичних култура и остатке хришћанског система вредности који представљају трн у оку креаторима Новог светског поретка.

Слично као што су помесне цркве православних народа гране на јединственом стаблу васељенске Цркве, тако и државе ових народа требају бити саставни делови јединственог чврстог међудржавног организма Православне заједнице народа. На тај начин, православни народи ће повећати могућност сопствене духовне и физичке заштите, односно одупирања силама које утиру пут Антихристу и повећати могућност свога духовног и економског уздизања, православног мисионарења и сведочења читавом човечанству визије свеопштег будућег васкрсења.

Претпоставка пожељне политичке повезаности православних народа јесте јачање духовне блискости међу њима. Због тога, појединци и групације унутар разних православних народа које искрено стреме таквом циљу, морају се повезати и координирано деловати како би што потпуније исповедали идеју политичког и духовног јединства православних народа и њиховог супротстављања наказном принципу евроатлантских интеграција. По том питању, природно је да највише може учинити руска држава, пре свега по питању помоћи и подршци проруским и Православљу наклоњеним групацијама код других православних народа, и тиме утицати на јачање идеје о политичком повезивању православних.

Елементи те идеје указују на вишеструку предност и узајамни сплет користи свих чинилаца будуће заједнице православних народа. Моћна и велика руска држава осим реализације својих богомданих дарова у виду заштите малих братских православних народа, добила би приступ Балкану и Медитерану, а остали православни народи добили би моћно руско наоружање и физичку заштиту како услед руског покровитељства тако и услед међусобне солидарности која добија на тежини чињеницом да се балкански православни народи међусобно граниче и живе на полуострву што вишеструко повећава њихов одбрамбени потенцијал. Отуда, православни народи морају претходно добити патриотске власти (по могућству православно-монархистичке) које су наклоњене православним вредностима и које би одбациле западњачке упливе и изгладиле сваки међусобни спор, јер гледано кроз хришћанску духовну призму, јасно је да сваки спор који спречава савез православних потиче од сатане и његових слугу. Везано за ово питање, треба рећи да православни хришћани полажу наде у пророчанства Светих Отаца о могућој обнови руске Царевине, која би по логици ствари директно или макар подстицајно деловала и на побољшање прилика код остали православних народа.

По питању могућности православног међудржавног савеза у данашњем времену, посебан проблем представља претежна етичка, духовна, политичка и културна слуђеност и дезоријентисаност већине данашњих припадника традиционално православних народа, који су се заменивши творевину за Творца и одбацивши светле идеале својих предака, поклонили бездушној рекламаторској капиталистичкој култури. Стога, државотворна обнова на православним темељима и политички савез православних народа, морају имати покриће у њиховом духовном и културном препороду. Али већ сама идеја политичког савеза православних има изразито подстицајно дејство на духовни и културни препород, јер указије на реалност могућности физичког супротстављања антихришћанским силама.

http://www.srb-akcija.org/o-nama/198/ideologija/

[Aquilius Cratus]

Oh my sweet ignorance. They just never learn.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7904.msg214808.html#msg214808