Житије светог Валерија Гафенцу , новог исповедника

[Guest]

Друго писмо Светог Валериуа Гафенцу Његовој Мајци (7 Март 1946)

 

Моја драга мајко, видео сам те у срцу Норике(његове сестре), када је дошла у посету. Била си добра, нежна, пуна разумевања. Остао сам без речи и гледао унутра у себе. Тамо сам нашао љубав&хеллип; Данас сам много срећан! Гледам смирено на свој живот и на живот око света и видим Божју интервенцију у свему. Гледам на наше животе и видим чудо Божје.

 

Моја драга мајко, веома те осећам! Кажи ми да осећаш моју љубав! Кажи ми да ме увек осећаш поред себе! Кажи ми да си срећна! Имам толико много да ти кажем! Ноћу се пробудим и молим се. Пошаљем мисли својој мајци и осетим дубок мир у себи! Осећам и свог оца, осећам љубав без краја. Често размишљам о љубави коју си имали према мом оцу. Створила си прелепу породицу! И прелепу љубав!

 

Мајко, сети се летњих дана када сам био средњошколац и када смо шетали заједно у нашем врту, међу дрвећем. Сећам се које си мисли имала и када си ми рекла о мојој будућности.

 

Моје главне мисли тада су биле да постанем битан човек. Када ово кажем мислио сам да постанем човек који би имао историјски значај и који би донео добро својој нацији. Хтео сам да урадим пуно доброг у свету, али човек планира а Бог одлучује. Живот је пратио свој импресивни и брз пут. Уписао сам се на универзитет у Иаси. Тамо сам схватио да је за мене отворена велика будућност. Живео сам нормално, био сам најтелонтованији студент, свима пријатељ, са необичном жеђу за идеалима новог света, у коме владају љубав и правда, перфектна хармонија.

 

Па, стигао сам у затвор. Знао сам да ће затворенички живот кроз патње донети изолацију од света и многе проблеме. Верујем да страдам за истину. Околности су донеле мојој души дубок мир.

 

И моја драга мајко, хоћу да знаш да сам много пропатио. Прве зиме сам се будио ноћу у самоћи затвореничког живота гладан и жедан. У хладноћи гледао би у таму и тихо шапутао да једино ја могу себе чути, али довољно гласно да ме Бог чује: "Мама, хладно ми је, гладан сам!"

 

У почетку је било много тешко. Али, Бог је био увек са мном. Није ме остављао ни за тренутак. Почео сам да се суочавам са својим телесним патњама, и полако сам почео да да осећам радост. Увидео сам да сам грешник. Био сам шокиран својим греховима и својом слабошћу. Тада сам схватио, да ја који сам желео свим срцем да учиним добро у свету, да сам грешник. Па сам почео да се борим са злом које је било унутра у мени.

 

Полако је почела светлост истине да слеће на мене. Почео сам да живим срећно у болу. А рупа у мом срцу се испунила Христом, мојом великом љубављу. Тада сам схватио да је велик онај који има ову велику љубав, иако изгледа мали. Данас сам срећан. Кроз Христа ја волим сваког. Тежак је пут којим се пролази док се ове ствари не прихвате и спознају! Али, ја сам убеђен да је то једини пут који води до радости.

 

 

 

 

 

Превод на Енглески Јохн Санидопоулос

 

Превод са енглеског Владимир Србљак

17 септембар 2013 год.

 

Извор: http://www.impantokratoros.gr/FD9C0BAA.en.aspx