Аустријско монетарно чудо

[ego]

The Wörgl Experiment: Austria (1932-1933)

Године 1932, у време велике економске кризе, аустријски градић Воргел (Wörgl) је, притиснут великом беспарицом и незапосленошћу, успешно извео својеврстан експеримент емитујући своју локалну валуту. Базирана на радовима економисте Силвиа Гесела (Silvio Gesell) с почетка 20. века и дизајнирана са намером да стимулише локалну економију, нова валута је омогућила локалном становништву да се запосли, и уједно инспирисала многе друге локалне заједнице да крену истим путем, све док читав експеримент није изненада прекинут на интервенцију Аустријске Централне банке 1933. Прича која следи се односи на ово аустријско монетарно чудо.

Када је Михаел Унтергугенбергер (Michael Unterguggenberger,1884-1936) изабран за градоначелника Воргела, сам градић је имао 500 незапослених, плус 1000 у околним селима. Око 200 породица је било без пребијене паре. Постојећи новац је убрзано нестајао из руку радничке класе и нагомилавао се код неколицине одабраних који убирају камате (читајте: банкара) без да га враћају у оптицај. Градоначелник необично дугог презимена (како га је назвао професор Фишер са америчког Јејл универзитета) је стицајем околности био упознат са радовима Силвиа Гесела и одлучио је да их тестира.

Градоначелник је имао подужу листу пројеката: поплочавање улица, изградња водовода, озелењавање градских површина и сл. Многи људи су били спремни и способни да обаве те послове, али је градски буџет био ограничен на свега 40.000 аустријских шилинга положених у локалној банци, што је било недовољно за све те послове и раднике.

Уместо да потроши 40.000 шилинга на први пројекат, градоначелник је одлучио да новац остави у банци као гаранцију за издавање локалне валуте у једнакој против вредности. Локални новац се штампао у облику признаница на које су се периодично лепиле маркице (о њиховој сврси мало касније). Такав локални новац је потом употребљен за плаћање првог у низу пројеката. Обратите пажњу, новац је пуштен у оптицај једноставним плаћањем за извршену противуслугу, а не позајмљивањем. Интересантно, назив локалне валуте је такође био „шилинг“, али је изглед новчанице био другачији, са посебним простором предвиђеним за маркице. Како је изгледала, можете видети на овом линку: http://www.mindcontagion.org/worgl/worglmoney.html

Која је била сврха маркица? Кратко речено да спрече губитак вредности новца. Унапред је одређено да локална валута сваког месеца губи 1% номиналне вредности, како би се дестимулисало њено тезаурисање, односно да би се убрзала циркулација новца. Нико није луд да гомила новац, ако он полако, али сигурно губи номиналну вредност. То се могло спречити куповином посебних маркица у градској кући и њиховим лепљењем на новчанице, али је свима било далеко исплативије да добијени новац брзо потроше, омогућавајући тако брзу циркулацију новца, што је аутоматски утицало на повећану ликвидност и креирање радних места. Новац је коришћен и за плаћање локалних пореза.

Воргел је био први град у Аустрији који се ефикасно изборио са проблемом екстремне незапослености и тзв. „оскудице усред обиља“. Не само да су поплочали улице, изградили водовод и све друге пројекте са списка градоначелника, него су саграђене и нове куће, скијашке скакаонице и мостови, са поносно истакнутим натписом: „Овај мост је изграђен са нашим сопственим Слободним новцем (eng. Debt-free money). Шест околних села је копирало овај систем, од којих је једно изградило и јавни базен. Чак је и француски премијер, Едуард Даладијер, одлучио да посети и лично види то „аустријско чудо“.

Веома је важно разумети да је главнина нових радних места креирана не као директна последица градоначелникових пројеката (они су само послужили као иницијална каписла), него као резултат слободне и оптималне циркулације локалне валуте, након што су је људи ангажовани на градским инфраструктурним пројектима потрошили, односно предали даље у руке својим суграђанима, купујући локалну робу и услуге. Свака јединица локалне валуте је креирала 12 до 14 пута већу запосленост него званична валута (под контролом банкара, прим. преводиоца) која је циркулисала паралелно са њом.

Воргел експеримент је био толико успешан, да је почео масовно да се копира. Најпре у суседном граду Kirchbichl у јануару 1933. У јуну исте године, градоначелник Унтергугенбергер је сазвао састанак са представницима 170 градова и села широм Аустрије. Убрзо је 200 аустријских градова пожелело да копира овај новчани систем. Међутим, централна банка Аустрије се тада успаничила и одлучила да одбрани монопол банкара да само они креирају новац и то уз камату. Људи су тужили централну банку, али су изгубили случај у новембру 1933. Затим су отишли пред аустријски Врховни суд, и поново изгубили. Након тога, постало је криминално дело у Аустрији издавати локалне и сличне валуте. У таквим околностима, током припајања Немачкој 1938, велики део популације је прихватио Адолфа Хитлера као свог економског и политичког спасиоца. Остало је добро позната историја...

Извор:

http://www.lietaer.com/2010/03/the-worgl-experiment/

http://www.mindcontagion.org/worgl/worgl2.html

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=19&t=12130&start=0&st=0&sk=t&sd=a