Gospodarica srpskog neba: Anja Krneta je jedina žena pilot u Vojsci Srbije (VIDEO)

[Милан Ракић]

Anja Krneta, jedina žena pilot u Vojsci Srbije je uspela da sruši sve tabue u vezi sa muško-ženskim zanimanjima, a naročito onaj u vezi sa letenjem

Podela na muško - ženske poslove ukorenjena je toliko duboko u srpskom društvu da kada se nađe neko da joj prkosi ne zaslužuje ništa manje od divljenja. Još ukoliko se radi o ženi, u vojnom okruženju, koje tradicionalno pripada muškarcima, onda ona i pre nego što je upoznate zavređuje poštovanje. Upravo jedna takva dama sigurnim hodom korača vojnim aerodromom u Batajnici.

Vojno lice i jedina žena pilot helikoptera u Srbiji, poručnik Anja Krneta, neustrašiva je dvadesetosmogodišnjakinja, veselih očiju i širokog osmeha, koja već godinama stoji rame uz rame sa svojim muškim kolegama iz 890. mešovite helikopterske eskadrile Pegazi i krstari nebom Srbije. Uz sve uspehe koje je do sada postigla, za ovu mladu ženu doslovno važi ona “da je samo nebo granica”.

Građe, takve da svaki kombinezon nosi na sužavanje, sa pletenicama u kosi i diskretnom šminkom, kada je ugledate, na trenutak se zapitate da li je ta devojčica ona žena o kojoj se priča kao neustrašivom pilotu. Taj utisak traje samo dok joj ne pružite ruku i ne osetite snažan stisak, onaj koji govori o čvrstom karakteru i sigurnosti u sebe.  

Biti žena u muškom poslu nikada nije bilo lako, a biti jedina žena u svojoj profesiji za većinu, zvuči nezamislivo. U vojsci, sve to postaje još više naglašeno, a u avijaciji prenaglašeno. Naime, svega tri odsto ukupne populacije zadovoljava visoke standarde psihofizičke spreme za ovaj poziv, a među njima se nađe tek po neka žena. Utoliko je uspeh svake pripadnice nežnijeg pola u ovoj sferi još veći. 

Mnoge činjenice ne idu na ruku damama koje žele da se upuste u avanturu letenja, zato je njihova hrabrost pri odabiru profesije nemerljiva. Za početak, treba se izboriti sa svim onim što nosi sama priroda. One pilotkinje koje se odluče za majčinstvo, čeka dug i naporan povratak u pomenutu psihofizičku formu. A takve odluke, sve žene, čekaju pre ili kasnije. Ipak, neke, poput Anje, spremne su da se upuste u takvu neizvesnu avanturu.

 “Nije lako jer ja sam jedina i nisam imala nikog strarijeg, a da je ženskog pola da mi ukaže na neke situacije, na neke greške, ali imam fenomenalne kolege na poslu koje me maksimalno podržavaju. Mislim da sam lako prošla kroz sve te uslove jer sam stvarno to želela i uvek sam gledala da se prilagodima i da budem u što ravnopravnijem odnosu sa muškarcima” - započinje priču Anja dok nas dovodi do svoje najveće ljubavi - helikoptera Gazela.
 
U početku mu je tepala, a kasnije su kako kaže, porasli i ona i on. Danas ne može da zamisli život bez letenja u njemu. Helikopter Gazela se u srpskom vazduhoplovstvu koristi za izvršavanje velikog broja zadataka, kao helikopter za vezu, transport i prevoz, za sanitet, potom za traganje i spasavanje, izviđanje i protivoklopnu borbu.

Vožnja helikoptera podrazumeva savršenu koordinaciju ručnih i nožnih komandi, radi se sa izuzetno finim instrumentima, pa u Gazeli ništa ne ide na snagu, na šta Anja neretko ume da prokomentariše da radi vrlo ženstven posao. 

Želja za letenjem, nije se rodila naprasno, Anja je celog života gajila nade da će jednog dana raditi u vazduhu. To donekle i ne čudi, jer je rasla pored oca Dušana, danas penzionisanog vojnog pilota.

S obzirom na to da joj je devojački san bio da, kao i njen otac, leti na “orlu”, kada je raspoređena na hellikopter, nije bila oduševljena. Međutim, kako kaže, već posle prvog leta na helikopteru, zaljubila se u tu letelicu i od tada su nerazdvojni. 

"Oduvek sam imala tu želju da budem pilot, da mi to bude profesija i uspela sam u tome, ostvarila sam san. Roditelji su mi branili da upišem Vojnu akademiju,pretpostavljam iz straha jer nisu znali kako ću se snaći u toj situaciji. Pogotovo što ja pripadam prvoj generaciji devojaka koja je upisla Vojnu akademiju. Međutim, sada su sigurni da je sve na svom mestu i mislim da su zadovoljni", kaže Anja.
 
Strah roditelja, pak, nije bio skroz neopravdan. Letenje je opasan poziv, a kako Anja kaže gotovo da nema pilota kome se tokom leta nije dogodio neki “sitniji” kvar na letelici. Iako su, kako navodi, piloti obučeni za razne iznenadne situacije, postoje neke koje ostanu urezane u sećanju. Katastofalne poplave koje su u maju 2014. Zadesile Srbiju, naročito grad Obrenovac, definitivno su ono što će pamtiti celog života.

“Posebno mi je ostala u sećanju situacija kada je za vreme poplava trebalo da evakuišem dečaka koji je imao napad epilepsije. Iako u tom trenutku mislite samo kako da dobro odradite zadatak, takve situacije ostaju urezane u sećanju”.

Anja na aerodromu provodi puno vremena, pa se tu oseća “kao kod kuće”. Kolege sa posla, čuvaju je “kao svoju”. Ponekad se, kako kaže, zaborave da je tu, pa često prisustvuje muškim šalama, mada je naučila i da odgovori u istom maniru. Kada im nedostaje “jedan” za neki sport, uvek računaju na nju. 

Kao jedina žena Anja na svoje kolege gleda sa poštovanjem, i trudi se da sa svima ima izuzetno kolegijalan odnos, ne dozvoljava da joj popuštaju, a oni za nju imaju samo reči hvale.

“Anja je jedan izuzetan čovek, starešina i pilot. Izuzetno je motivisana za poziv i ima dobre letačke osobine, i predstavlja dobar osnov za dalju nadogradnju u letačkom smislu “, kažu kolege iz njene eskadrile. 

Ne možete da se ne zapitate da li se žena u vojničkom kombinezonu, okružena muškarcima, njihovim šalama i interesovanjima, uželi "ženskih priča". Onih kafa sa drugaricama na kojima je muškom svetu "zabranjen pristup" sve i da neki od njih poželi da prisustvuje.  

"Ja imam tu situaciju da živim u Novom Sadu, a radim ovde, pa nemam puno vremena za druženje sa drugaricama. Ali kada se vidimo, uživamo u pravim “ženskim” pričama i meni to veoma prija", kaže Anja i objašnjava da joj nije strano da bude “vojnik na štiklama”. Ponekad, u posebnim prilikama, iz vojničkog kombinezona zna da uskoči i na veoma visoke potpetice.  

Ipak, kako kaže, njen poziv je takav da je nemoguće po završetku radnog vremena i odlasku sa aerodroma isključiti dugme u glavi i zaboraviti na posao. Biti pilot podrazumeva biti 24 sata na stend baju, a gledanje u nebo navika je koju ni ne primećujete.

“Ne možete da se isključite. Uvek je tu neki mod uključen i radi, poziv je prosto takav da ne može da se ostavi posle zvaničnog radnog vremena”, priča nam Anja, a njene reči potvruđuje i jedna interna šala koja postoji među pilotima. Oni kažu da su im žene bezbržne na plaži jer, dok se drugi muškarci okreću za devojkama u bikiniju, piloti gledaju u nebo i prebrojavaju avione.

Koliko god da čvrsto stoji nogama na zemlji, što pokazuje i svojim uspesima, Anja se sigurnije oseća na nebu. To je i dokazala tako što je prvo naučila da leti, pa tek onda da vozi kola. Pre njih, ova 1,68m visoka žena naučila je da vozi kamion.

Anja je uspela da sruši sve tabue u vezi sa muško-ženskim zanimanjima, a naročito onaj u vezi sa letenjem. Ipak, činjenica da je trenutno jedina pokazuje da je iza nje težak put odricanja, upornosti, pa čak i inata.

Budućim koleginicama, kaže, trudiće se da bude upravo ono što je njoj nedostajalo - starija koleginica koja neće žaliti da svoje iskustvo podeli sa njima.

Razgovor sa Anjom započeli smo nešto posle 14 časova. U toku dva sata, koliko smo proveli sa ovom Novosađankom, Batajnicu je prekrila magla. Tada nam je postalo jasno zašto piloti vremensku prognozu smatraju najvažnijom informativnom emisijom.  

Dok se Anja priprema za let, koji će zbog vremenskih uslova, možda biti i otkazan,  jedan detalj posebno upada u oči - ljubičaste rukavice. A one, pored toga što ukazuju na njenu žensku stranu u vojnom okruženju, govore o tome koliko ova devojka ume da živi svoje snove. 

“Ovo su rukavice od jahanja. Pre nego što sam upisala Vojnu akademiju bavila sam se jahanjem punih deset godina. To su mi od malena bile dve najveće želje - jahanje i letenje, i ja sam uspela obe da ostvarim”, kaže Anja i dodaje:

"U životu je sve moguće i ne postoje ograničenja, samo je jako važna želja, hrabrost da se u nešto upustite i ljubav prema poslu kojim se bavite". 

Pored svih snova koje je ostvarila, Anji jedan još uvek žari srce. 

“Volela bih da “provozam” moje roditelje i brata, naročito tatu, koji je vojni pilot u penziji”.

Anja Krneta jedina je žena vojni pilot helikoptera u Srbiji. Vojnu akademiju upislala je 2007. godine, kada su pored nje za pilote primljene i Ana Tadić i Sandra Radovanović. Kako su Ana i Sandra trenutno na porodiljskom bolovanju, Anja je jedina žena koja leti nebom Srbije. Iako interesovanje žena za ovaj poziv nije izostajalo, zbog izuzetno visoke psihofizičke spreme koja je bila potrebana da bi se prijemni prošao, tek prošle godine dve devojke su uspele da polože taj prijemni. Na Anji i njenim koleginicama je sav teret budućih generacija žena pilota. 

 

Milica Vojtek, Newsweek Srbija

foto: Milenko Miklja