Претражи Живе Речи Утехе

Не знам ко су вам пријатељи, али знам ко вам сигурно нису Почели смо тако лако да изговарамо реч Пријатељ, а чини ми се да је ни не разумемо најбоље. Злоупотребљавамо је. Њом ласкамо, калкулишемо, подилазимо, подмићујемо. Почели смо да је бацамо ниско, да њом трљамо сујете, надражујемо комплексе, разгазујемо тесна самопоуздања. А она, Реч, збуњена, још увек несвесна да је од лека постала оружје, вришти у себи и призива стара времена. Нису вам пријатељи они који климају главом док им причате, који вам говоре „ко зна зашто је то добро“. Нису вам пријатељи они који вас саветују напамет научене фразе да „будете то што јесте“ и да „слушате само своје срце“. Не. Још мање су вам Пријатељи они с којима посрчете по коју кафу, или заплетете језиком уз по које пиво. Најмање су вам Пријатељи они који вам дојаве који тикет пролази или где имају снижења по граду овог викенда. Тек вам нису Пријатељи они са којима пућите уста по Инстаграмима, са којима се тапшете по леђима док позирате по сепареима. Најопаснији пријатељи који вам нису Пријатељи су они који вам говоре баш оно што желите да чујете. Нажалост, врло често нису вам Пријатељи ни они са којима славите рођендане, који вам се крсте пред славском свећом, па чак ни они којима сте дозволили да вам цепају кошуље кад вам се родио јединац. Пријатељи су чудна бића. Људи врло често мисле да су Пријатељи они са којима се савршено уклопите и са којима кликнете. Нису чак ни ти. Прави Пријатељи су ваша огледала у којима видите тачно оне ствари које вас држе назад. Огледала која вас шире у манама а скупљају у врлинама како бисте што пре отишли на животну дијету и имали згодиније душе. Пријатељи су они људи које је живот нанео на ваш пут да би вас боље упознали са вама самима. Они су водитељ вашег личног ријалитија, који вас загрли кад је тешко али и постави најтежа питања у најдраматичнијем тренутку. Они вас ломе, разбијају ваш его, терају вас да се рвете са сопственим страховима и на крају отворе ваше срце како би у њега ушла нова светлост. На десктопу ваше реалности Пријатељи су шорткат ка рестартовању вашег система. Ка подешавању на подразумеване вредности. Они су портал до ваше суштине. Користе кратке реченице. Врло јасне, које врло често нисте спремни да чујете. Од Пријатеља се понекад и браните, не дате им за право, а онда кад преспавате схватите да вас познају боље од вас самих. У длановима правих Пријатеља налазе се урне ваше разбијене душе којој на тај начин дајете бесмртност. Зато, бирајте их пажљиво. Чувајте их кад вам се десе. Не налазе се често, али наиђу баш у право време. Нема их свуда, али се појаве баш где треба. Невероватно. И кад их нађете, нису увек ту, али ви ћете некако увек знати где су. Одмах ту, са леве стране физичке стварности. Ако ми не верујете, пипните их и чућете их како лупају изнутра. Они вам дају живот. blog17dan.wordpress.com

Nenad radi kao moler, dobar je čovek i moj prvi komšija. Taj dan kad su ga odvezli na VMA, ljudi se krstili kako je izdržao, samo što mu se creva nisu zavezala. Primio je 5-6 infuzija i na svoju inicijativu otišao kući - priča njegov prvi komšija Foto: Twitter Nenad Dimitrijević (33) iz Ritopeka u opštini Grocka zbog nemaštine nije jeo šest dana i završio je na VMA. U porodičnoj kući živi sa suprugom, majkom i dva sina, a otac mu je preminuo pre tri meseca. Pored velike nemaštine, ova porodica se greje na struju, jer je put do kuće nepristupačan i teško je dovući drva. Struju su mu nedavno isključili, ali su se dobre komšije dogovorile i platile Nenadu i njegovj porodici račun od 60.000 dinara. Komšije ga hvale, veruju da će svima koji mu pomognu u ovoj teškoj finansijskoj situaciji, vratiti radom, ako već ne može novcem: – Nenad radi kao moler, dobar je čovek i moj prvi komšija. Taj dan kad su ga odvezli na VMA, ljudi se krstili kako je izdržao, samo što mu se creva nisu zavezala. Primio je 5-6 infuzija i na svoju inicijativu otišao kući – priča njegov prvi komšija. Nenad i supruga su trenutno oboje nezaposleni, imaju dva sina (stariji 3, 5 godine i mlađi godinu i po). Ne žele novac, već samo namirnice: View image on Twitter – Ne treba mi novac, šta će mi, novac samo kvari ljude. meni i mojoj porodici samo hrana treba i namirnice da preživimo. Danima ne jedem zbog njih, sve kažem “Nema veze, sutra ću ja jesti, nek ima njima” i tako sam završio na VMA. Ja ni ne mogu da jedem kad znam da oni nemaju. Tako sam i otišao već prvo veče iz bolnice. Jeste meni tamo bilo lepo, toplo, oni meni daju hranu, al kad znam da su mi deca gladna, ne mogu ništa da pojedem – kaže Nenad za Telegraf.rs. (I.L. [email protected])