Претражи Живе Речи Утехе

Ratno vazduhoplovstvo Severne Makedonije (zvanično Vozduhoplovna Brigada na Armijata na Republika Severna Makedonija) proslavilo je 10. juna 27. godišnjicu skromnom proslavom koja je održana u vazduhoplovnoj bazi Petrovec, koja se nalazi 17 km jugoistčno od glavnog grada Skopja. To je prva proslava od kako je država promenila svoje ustavno ime iz Republika Makedonija u Rešublika Severna Makedonija, promena koja je takođe uticala na neformalno ime Ratnog vazduhoplovstva Severne Makedonije. Prelet helikoptera Mi-8/17 i Mi-24 iznad aerodroma Petrovec / Foto: Igor Božinovski Transporter Mi-17 sa zastavom Republike Severna Makedonija / Foto: Igor Božinovski Proslava je imala letački program koji je uključivao prelet šesthelikoptera: par jurišnih helikoptera Mi-24V Hind-E (ev. Brojeva 209 i 210) iz Borbene helikopterske eskadrile ‘’Noćni gromovi’’ (Skvadron na borbeni helikopteri „Nokjni Molnji“, sbh) i četiri transportera Mi-8MT i 17 Hip-H iz Transportne helikopterske eskadrile (Skvadron na transportni helikopteri, sth). Helikoptersku formaciju koja je preletela Petrovec predvodio je Mi-17 ev. broja 303 koji je nosio ogromnu zastavu Republike Severne Makedonije, njega su u stopu pratili Mi-24 kao i trio koga su činili Mi-17 302 i Mi-8MT 307 i 308. Školski avion Zlin 143L / Foto: Igor Božinovski Laki mobilni raketni sistem PVO Strela-10M / Foto: Igor Božinovski Na statičkoj izložbi prikazana su četiri različita domaća vazduhoplova od kojih je najatraktivniji bio helikopter UH-1H Huey 321, jedan od dva višenamenska helikoptera koje je marta 2001. godine Grčka donirala Makedoniji. Takođe, na statici su bili Mi-24V 207, Mi-8MT 306 i četvorosedi školski avion Zlin 143L Z3-DCS kao i naoružanje Bataljona vazdušne odbrane ‘’Kobre’’ (Bataljon za protivvozdusna odbrana „Kobri“), laki prenosivi raketni sistem 9K38 Igla i laki mobilni raketni sistem PVO 9K35 Strela-10M kratkog dometa. Američki HH-60M koji je prvi gost u istoriji obeležavanja Dana RV Severne Makedonije / Foto: Igor Božinovski Ovogodišnju proslavu obogatila je prva poseta stranog vazduhoplova – srednjeg helikoptera za medicinsku evakuaciju Sikorsky HH-60M Black Hawk (20171) američke vojske koji je baziran u Ramštajnu, jedne od tri takve letelice koje su učestvovale na međunarodnoj vojnoj vežbi „Decisive Strike“ koja je u periodu od 5. do 9. juna održana u Centru za podršku obuke Krivolak, u Severnoj Makedoniji. Na papiru formirano 10. aprila 1992. RV Severne Makedonije slavi 10. jun kao Dan Ratnog vazduhoplovstva obeležavajući prvi let makedonskog vojnog vazduhoplova koji se dogodio 10. juna 1992. godine kada su major Dane Ilijevski i kapetan Aleksandar Manev u klipnom, dvosedom školskom avionu Utva-75A-21 poleteli sa aerodroma Petrovec što se danas slavi kao prvi istorijski let za Republiku Severnu Makedoniju. Za sada je planirano da leteće topovnjače Mi-24 ostanu u upotrebi do 2025. godine / Foto: Igor Božinovski Helikopteri Mi-8 i Mi-17 činiće oslonac buduće Vazduhoplovne brigade / Foto: Igor Božinovski Strategijski pregled odbrane Severne Makedonije za 2018. predviđa zadržavanje u upotrebi dva operativna helikoptera Mi-24V do oko 2025.godine dok će se istovremeno ulagati u flotu Mi-8 i Mi-17 koji će činiti jezgro buduće Vazduhoplovne brigade. U tom clju, očekivanja su da će helikopteri Mi-8MT 305 i 306 biti vraćeni u letno stanje sledeće godine. Pored toga, nakon pridruživanja NATO savezu Severna Makedonija bi takođe morala da uloži u podmlađivanje svoje helikopterske flote, zatim u izgradnju sistema vazdušnog osmatranja i modernizaciju svojih PVO kapaciteta. Kada se Severna Makedonija 2020. godine bude pridružila Severnoatlantskoj Alijansi, za kontrolu njenog vazdušnog prostora biće odgovorna susedna Grčka. Igor BOŽINOVSKI

Dan nakon emitovanja poslednje epizode najskuplje igrane serije svih vremena „Game of Thrones“ gotovo da ne postoji medij koji nije iskoristio njenu popularnost da se ogrebe o klik. Zbog čega bi Tango Six bio drugačiji? Na žalost, nisam gledao ni jednu epizodu pomenutog fantazijskog spektakla a pored (letećih) zmajeva ne postoji verovatno ništa što bi #GoT moglo spojiti sa avijacijom. Sa druge strane, trenutno se na istoj internet lokaciji (on-demand video servisu HBO Go) emituje izuzetna serija koja ima veze sa vazduhoplovima, njihovom možda najhumanijom upotrebom u modernoj istoriji, Muzejem vazduhoplovstva na Surčinu ali i koncesionarom beogradskog aerodroma Nikola Tesla. „Černobilj“ Prvobitni „Sarkofag“ koji su izgradili herojski „likvidatori“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Serija jednostavnog naziva u pet nastavaka priča priču o najvećoj mirnodopskoj nuklearnoj havariji na vizuelno i dramaturški gotovo savršen način. Kao američko-britanska koprodukcija snimana je u Litvaniji (zbog najvećih pruženih finansijskih olakšica za snimanje u konkurenciji drugih Soviet-like zemalja) od strane reditelja koji je režirao nekoliko epizoda serije „Breaking Bad“ i scenariste koji u svojoj biografiji, između ostalog, ima i poslednja dva nastavka filmskog serijala „Hangover“. Vilnius idealno glumi Pripjat (reditelj je u postprodukciji menjao prozore na zgradama jer su štrčali iz „perioda“), laboratorija izmišljene nuklearne naučnice iz Belorusije ima gotovo sve originalne instrumente i mašine iz osamdesetih, morbidno privlačna pred i post havarijska atmosfera začinjena je detaljima koji vas efektno stavljaju u prvi red možda najveće ljudsko-komunističke greške u istoriji čovečanstva. Ljudski faktor koji je doveo do nesreće (kao i u avijaciji jelte) prilično je komplikovan za objasniti. Serija „Černobilj“ je u prve dve epizode fokusirana na zatucani, tromi i (strukovno) neobrazovani sovijetski aparat koji je negirao, cenzurisao i kasnije zbog spore reakcije sebi na dušu stavio mnogo više ljudskih smrti nego što je to moralo da se desi. Pripjat je od 27. aprila 1986. godine grad duhova. Flora i fauna su se preporodile eliminacijom ljudi / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Černobilj je i priča o „maskirovki“ pred drugima. „Glasnost“ je počela nedugo nakon poslednjeg obolelog „likvidatora“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six „Bнима́ние, внима́ние…” / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Vreme i dizajn fontova stali su u „Zoni“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Drugi deo serije bavi se aspektom priče koji do sada nije bio toliko dramaturški obrađivan osim u dokumentarcima (od kojih preporučujem ovaj, ovaj i ovaj). Herojstvo i nesebično žrtvovanje Rusa, Ukrajinaca i Belorusa u ulozi spasilaca (možda i planete) pod zajedničkim i podjednako apokaliptičnim imenom „likvidatori“ biće tema preostala tri nastavka serije. Interesantno je da nije jedino Sovijetski Savez zloupotrebio svoje građane i iskoristio njihovu humanost ne govoreći im koliko raka mogu dobiti u procesu. Ako posle „Černobilja“ poput mene razvijete fetiš ka nuklearnim nesrećama obavezno pogledajte i ovaj dokumentarac o još jednom betonskom sarkofagu koji čuva kancerogeno-toksični otpad. Ovoga puta unutar raja Maršalskih ostrva. Muzej (još uvek jedino nekontaminiranih) aviona Kada se letelice ostave napolju bez zaštite nekoliko godina a još su i kontaminirane… Redovni čitaoci portala setiće se tada kontroverznog teksta „Muzej prljavih aviona“nastalog uparivanjem fotografija Dragana Trifunovića i mog mišljenja da sve (napolju) propada i izgleda prljavo i zarđalo kao na otpadu. Pet godina kasnije gotovo da se ništa nije promenilo. Hrabri černobiljski likvidatori bile su i posade civilnih i vojnih helikoptera Sovijetskog Saveza. Oni su među prvima leteli iznad raznetog jezgra broj 4 reaktora RBMK-1000 neznajući za posledice kojima su bili izloženi. Milovi su tada zasijali. Leteli su Mi-2, Mi-6, Mi-8, ABHO verzija Mi-24R (sa dozimetrom umesto nosnog topa) i Mi-26. Mešavina bora, olova i dolomita posipana je danima iz helikoptera iznad „četvorke“, većina posada je preživela ali su mnogi kasnije, poput hiljade drugih, oboljevali. U drugoj epizodi serije prikazan je pad jednog od Mi-8 koji se u stvarnom životu dogodio nešto kasnije. Letelica je glavnim rotorom zakačila kran kao što se vidi na originalnom snimku incidenta. Posada nije preživela pad. Jednostavna naprava za detaljnu navigaciju koju piloti vezuju oko noge / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Kada su „likvidatori“ završili svoju višemesečnu herojsku operaciju vojna tehnika koja je bila korišćena (uključujući i vazduhoplovnu) ostavljena je kao visoko-kontaminirana na tri placa blizu černobiljske elektrane „Vladimir Ilič Lenjin“. Danas je kroz Pripjat moguće proći uz dozu radijacije koja je ekvivalentna onoj u bilo kojoj svetskoj metropoli (čemu se lično uverio i naš kolega fotograf Uroš Mitrović). Međutim, obilazak i zadržavanje na placevima na kojima možete videti i „nuklearne Milove“ je strogo zabranjeno. Ko kaže da zaboravljene, zarđale olupine letelica koje su ostavljene nezaštićene od prirodnih (pa i nuklearnih) elemenata ne mogu izazvati podjednaku (morbidnu doduše) fascinaciju i želju da ih obiđete, dodirnete? Pogledajte sledeće video klipove i kažite da nisu podjednako zanimljivi kao i adekvatno zaštićeni ili restaurirani avioni? Možda je rešenje za Muzej vazduhoplovstva da ga namerno pustimo da propadne? Rezultat možda i ne bi bio toliko različit od današnjeg stanja a možda bi bio dovoljno interesantan i vizuelno prihvatljiv pravim entuzijastima. Sarkofag 2.0 Nakon što su „likvidatori“ završili svoj posao odlučeno je da se razrušeni reaktor broj 4 ogradi velikom čelično-betonskom strukturom koja je nazvana Sarkofag. Ideja je bila da se spreči radioaktivna kontaminacija okoline jer se u „četvorci“ i dalje nalazi zatrpanih oko 200 tona radioaktivnog koriuma, 30 tona kontaminirane prašine i 16 tona uranijuma i plutonijuma. Deset godina nakon izgradnje Sarkofaga odlučeno je da je potrebno napraviti trajnije rešenje za narednih 100 godina. Koalicija zemalja prikupila je 2,1 milijarde evra uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (od ex-YU zemalja jedino je Slovenija dala pare za ovaj projekat) i izveden je jedan od najspektakularnijih građevinskih projekata u možda najrizičnijem okruženju za rad ikad. Izvođači su bili Vinci Constructions čiji je Vinci Airports koncesionar beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ i kompanija Bouygues koja je izgradila novi terminal zagrebačkog aerodroma. Ako su znali da izgrade ovako nešto i osiguraju planetu na barem 100 godina od sledeće nuklearne katastrofe valjda će sprovesti koncesiju „Nikole Tesle“ kako treba u sledećih 25? Petar VOJINOVIĆ

Izložba „Nebo u bojama Rusije“ biće otvorena 10. maja sa početkom u 18 časova u Muzeju vazduhoplovstva povodom državnog praznika „Dan pobede“, saopšteno je iz Muzeja. Kako navode, dan pobede nad fašizmom istorijski je trenutak, a veliki doprinos u pobedi pripada upravo Rusiji i Ruskoj vojsci: – Ovom izložbom ukazujemo na prelomne trenutke savremene istorije i posvećujemo je razvoju ruske avijacije, koja je jedan od nosioca pobede i njen važan simbol. Izložbom dominiraju fotografije na kojima su predstavljene letelice ruskog vazduhoplovstva, kako vojnog, tako i civilnog. Kroz prezentaciju ovih fotografija, ukazuje se na sveobuhvatni značaj razvoja ruske avijacije, koja je imala dalekosežni uticaj na mnoge zemlje Evrope i sveta. Taj uticaj je svakako prepoznatljiv i lako uočljiv pri pogledu na razvoj našeg vazduhoplovstva, od prvih koraka, pa do danas. – Biće prezentovane i makete letelica proisteklih iz ruskih konstruktorskih biroa / Foto: Muzej vazduhoplovstva Beograd Takođe, izložba dobija potpun izgled prezentovanjem maketa letelica proisteklih iz ruskih konstruktorskih biroa, danas dobro poznatih imena, kao što su Iljušin, Tuoljev, Kamov i drugi, kažu iz Muzeja.

O našem Ratnom Vazduhoplovstvu se u stranim medijima relativno retko piše a da se s vremena na vreme i tamo nešto vidi i čuje o nama brine se naš vojno-politički komentator Aleksandar Radić koji već više od 25 godina piše za najpoznatji britanski vojni časopis na svetu – Air Forces Monthly (AFM). Postojeći srpski MiG-ovi 29 trebalo bi da lete do 2027, Ipak RSK MiG razmatra produženje životnog veka za još 5 godina / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Najnoviji, majski broj AFM-a donosi nam Radićevu priču o trenutnom stanju i perspektivama RV i PVO Vojske Srbije u kome pored brojnog stanja, tipova letelica i formacijskog sastava ima i nekih zanimljivosti koje do sada nisu objavljivane koje smo rešili da prenesemo. Polovni MiG-ovi 29 kao privremeno rešenje za lovačku avijaciju / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Ono o čemu se malo pisalo i malo znalo do sada vezano je pre svega za nabavku novog višenamenskog borbenog aviona, ponuda koje smo imali i za polovne vazduhoplove, od svega toga znamo nije bilo ništa i izabrali smo donaciju 6 ruskih polovnih MiG-ova 29 kao privremeno rešenje. Za neke od iznesenih podataka se spekulisalo a sada je dobijena i dosta pouzdana potvrda. Tu su zatim neke nove informacije o modernizaciji jurišnika Orao koji je u međuvremenu dobio prioritet u odnosu na školsko-borbeni avion G-4 za čiju modernizaciju su postojali veliki planovi koji nisu realizovani. Kao još jedna zanimljivost koju smo izdvojili, jeste integracija ubojnih sredstava domaće proizvodnje na nemačke helikoptere H145M koji su nabavljeni za RV kao i modernizacija Gazele. Izbor novog borbenog aviona Sve do pre nekoliko godina RV i PVO je insistiralo da se nabave isključivo novi višenamenski borbeni avioni, tokom jeseni 2010. godine Ministarstvo odbrane dobilo je odgovore na tzv. Zahtev za informacijom (RFI – Request for information) na koji je odgovorilo 6 od 7 proizvođača. Dobijene su ponude za američki F-16C i D, ruske MiG-29M i M2, Su-30, francuski Rafale, evropski EF-2000 i kineski JF-17. Švedski SAAB, za traženu informaciju o Gripenu nije odgovorio. FORCE REPORT: Serbian Air Force and Air DefenceThe Serbian Air Force and Air Defence has given itself the goal of putting years of crisis behind it and embarking on the road to recovery, as Aleksandar Radić explains. Međutim početkom 2011. pripreme za početak procedure raspisivanja tendera su obustavljene. U međuvremenu je od ruske kompanije RSK MiG dobijena ponuda za 10 bivših mađarskih polovnih MiG-ova 29, ta ponuda je odbijena jer su u obzir dolazili samo novoproizvedeni avioni. Nakon promene vlasti 2012. godine usledio je još jedan pokušaj nabavke novih aviona, u avgustu iste godine u Moskvi je prvi put razgovarano o mogućoj nabavci MiG-ova 29M i M2. Ova ideja je zbog nedostatka novca definitvno napuštena 2015. godine. Prototip MiG-29M2 za Siriju (Izdelije 9.47S) koji je 2012. bio na aeromitingu na Batajnici / Foto: RSK MiG Iste godine Srbija se obratila Rusiji za donaciju polovnih MiG-ova 29, kao deo paketa koji je obuhvatao i raketne sisteme za protivvazduhoplovnu odbranu. Odgovor Rusije je bio pozitivan i na proleće 2016. Srbija je bila obaveštena da će dobiti 6 MiG-ova 29 a nakon toga i 30 tenkova T-72 i 30 modernizovanih oklopnih automobila BRDM-2A. Nakon dugotrajnih pregovora s kompanijom Rosoboronoeksport i nekoliko političkih intervencija da se uslovi dogovora poboljšaju, decembra 2016. potpisana su dva ugovora. Ovim ugovorima je definisano da 6 ruskih aviona bude dovedeno na standard postojećih srpskih aviona kao i to da svih 10 aviona bude remontovano. Avione su donirale Vazdušno-kosmičke snage Rusije ali je tehnička podrška, koja obuhvata, kako piše Radić, dodatne motore RD-33, rezervne delove, pokrivena komercijalnim ugovorom s Rosoboronoeksportom. Takođe životni vek aviona će biti produžen prvo na 30, zatim na 35 i na kraju na 40 godina. Navedena je i mogućnost odnosno razmatranje produžetka veka i na 45 godina. Ono na šta je podsetio Radić, jeste da je predsednik Srbije u decembru 2016. izjavio da će prva dva aviona ući u upotrebu 9 meseci od aktiviranja ugovora a da će radovi na preostala četiri aviona biti završeni dva meseca kasnije. Međutim nakon toga su usledili teški pregovori oko detalja ugovora koji su rešavali pre svega tehnička pitanja i način transporta. Srpska strana je insistirala da se avioni prebace u Srbiju i da se radovi na avionima obave na Batajnici, u saradnji kompanije RSK MIG i domaćeg vazduhoplovnog zavoda “Moma Stanojlović“. Nova verzija MiG-a 29 u RV i PVO, Izdelije 9.13 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Interesantno, Radić navodi da je pre transporta u Srbiju avionima izvađena određena oprema, između ostalog i sistem za identifikaciju “svoj-tuđ“ (IFF). Takođe izneo je informaciju da će radovi na novopridošlim avionima biti gotovi u drugoj polovini 2018. nakon čega će oni ući u upotrebu. U međuvremenu će postojeći avioni morati na remont zbog isteka međuremontnog roka. Kada se oni vrate u stroj, na remont će morati i 5 bivših ruskih primeraka, kako kome bude isticao resurs a Srbija će tek 2020. godine imati spremnu eskadrilu od 10 aviona. Već oko 2025. Srbija će morati da izabere novi višenamenski borbeni avion. Spomenuti su i prošlogodišnji pregovori s Belorusijom gde je naveden podatak da su nuđena 4 modernizovana MiG-29BM kao i 4 obične jednosede 29-ke. Modernizacija Orla i G-4 Jurišnici Orao dugo su smatrani neperspektivnim vazduhoplovima zbog nastojanja da se nabave novi višenamenski borbeni avioni koji bi, osim njih, zamenili i postojeće lovačke avione. Prioritet u modernizaciji imao je školsko-borbeni avion G-4 “Super Galeb“ dok je bilo očekivano da Orlovi budu prizemljeni nakon što im je već jednom produžen životni vek. Međutim početkom 2016. godine došlo je do promene plana i odlučeno je da se izvrši modernizacija Orlova nakon čega bi započela i modernizacija G-4. Kako Radić navodi, modernizacija je planirana u dve faze i obuhvatiće ugradnju nove elektronske opreme i integraciju novog pre svega domaćeg naoružanja. Ovaj zadatak poveren je Vojno-tehničkom institutu iz Beograda a istovremeno je odlučeno da se obezbede rezervni delovi i hitni remonti u Vazduhoplovnom zavodu “Moma Stanojlović“. Broj operativnih Orlova bi trebao prvo da se poveća na 10 a zatim i na eskadrilu od 14 aviona. Prvi Orao na kome su izvršene dorade za ispitivanje naoružanja / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Radić se osvrnuo i na produženje životnog veka Orlova koji je u početku iznosio 24ali je 2010. to produženo na 29 godina. Analiza struktukture aviona pokazala je da se vek dodatno može produžiti na 40 godina a u izuzetnim slučajevima, dakle u zavisnosti od stanja pojedinačnih aviona i do 48 godina odnosno još 8 godina ili 1000 sati naleta nakon remonta. To bi značilo da bi Orlovi koji su proizvedeni između 1985. i 1992. mogli da lete i u 2030-tim. Radovi na doradi prvog primerka su završeni krajem 2017. a od elektronske opreme avioni bi između ostalog trebali dobiti tzv. “stakleni“ kokpit i novi napadno/navigacijski sistem. Ispitivanja bi trebala da traju do 2021. godine nakon čega bi bila izvršena modernizacija svih planiranih primeraka. Paralelno VTI radi i na novim vođenim ubojnim sredstvima. 27. decembra 2017 je s Orla NJ-22 ev. broja 25530 koji je dorađen panelom i prikazivačem za vođenje, izvršeno prvo probno lansiranje inercijalno i televizijski vođene rakete vazduh-zemlja VRVZ-200 koja je nastala na osnovu vođene leteće mete PRM-200 koja je razvijena tokom 70-tih godina prošlog veka. Modernizacija G-4 izgubila prioritet, to bi trebalo biti urađeno nakon osavremenjavanja Orla / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Modernizacija školsko-borbenog aviona G-4 prestala je da bude primarna onda kada je bilo jasno da nema ništa od nabavke savremenog višenamenskog borbenog aviona. Studija iz 2007. godine predviđala je digitalizovanu varijantu G-4MD(Modernizovani Digitalizovani) kako bi se u obuci olakšao prelaz na moderni borbeni avion. 2011. godine Ministarstvo odbrane tražilo je ponude od 11 kompanija za predlog modernizacije G-4 a zanimljivo da su među njima, kako navodi Radić, bile i firme iz Kanade i Južne Koreje. Međutim planirani tender nije realizovan a u međuvremenu je srpska vlada pristupila pregovorima o strateškom partnerstvu s kompanijom Erbas. Memorandum o razumevanju je potpisan 7. oktobra 2016 godine a taj dokument podrazumeva tehnološku podršku za nadogradnju trenažnog i lakog borbenog aviona. Međutim moguće je, kako navodi Radić, da se to ipak odnosi na unapređenog Orla. H145M i modernizacija Gazela Krajem ove i početkom sledeće godine Srbija će primiti prve helikoptere Erbas H145M. Od 9 naručenih, 6 idu Vojsci Srbije od čega će 4 biti naoružana, jedan će biti za traganje i spasavanje/medicinsku evakuaciju i jedan za prevoz veoma važnih osoba (VIP). Srbija će postati prvi korisnik H145M sa sistemom naoružanja HForce u opciji odnosno Nivoa 1 koji omogućuje upotrebu balističkog naoružanja uz upotrebu nišana i prikazivača na kacigi pilota. Prvi H145M za Vojsku Srbije / Foto: Alex Lutz Naoružani H145M će na bočnim stranama nositi aerodinamički kontejner s naoružanjem, svaki kapaciteta od po 200 kg. Prema ugovoru, RV i PVO će koristiti domaće naoružanje, VTI radi s Erbasom na integraciji kontejnera s mitraljezom M87 kalibra 12,7 mm kao i nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm čija je serijska proizvodnja započeta prošle godine u fabrici Krušik iz Valjeva. Postoji opcija za opremanje helikoptera sistemom HForce Nivoa 3 s optoelektronskim sistemom L3 Wescam MX-15 i domaćim protivoklopnim raketama 2T5 dometa 5 km. Srpski H145M će imati sistem za samozaštitu koji uključuje 4 senzora AN/AAR-60 MILDS za detekciju lansirane rakete zemlja-vazduh kao i dva bacača mamaca. Balističku zaštitu sadržaće modularne HPPE ploče koji omogućuju zaustavljanje zrna kalibra 7,62 mm. Biće zaštićena sedišta posade kao i teretna kabina. Demontsrator modernizacije helikoptera GAMA / Foto: Živojin Banković, Tango Six RV i PVO planira upotrebu lakih višenamenskih helikoptera Gazela do 2030-tihgodina. Paralelno s sertifikacijom Vazduhoplovnog zavoda ‘’Moma Stanojlović’’ za remont, popravku i održavanje ovih helikoptera, što je deo ugovora s Erbasom, radi se na modernizaciji lake borbene varijante. Pored dorade kabine, iznad kabine je ugrađena multisenzorska platforma koja je zamenila žiro-stabilisani nišan. Takođe biće integrisane i nove protivoklopne rakete 2T5 kao i rakete Pauk s IIR (imagine infrared) tragačem uz prenos signala za navođenje preko fibr-optičkog kabla. Živojin BANKOVIĆ

Povodom državnog praznika „Dan primirja u Prvom svetskom ratu“, a u sklopu obeležavanja stogodišnjice od samog Rata, Muzej vazduhoplovstva pripremio je poseban program, saopšteno je iz te ustanove. Kako navode, program će početi likovnom kolonijom na inicijativu istoričara umetnosti i slikara Verice Ilić. Likovna kolonija će biti otvorena 03. novembra od 14 časova u holu Muzeja vazduhoplovstva: – U koloniji će učestvovati 16 umetnika koji će na licu mesta stvrati svoja dela. Pred njima je važan zadatak – da svoju impresiju Srpske avijatike Velikog rata, kroz sopstvene slike prenesu na nas. Inspiraciju pronalaze u samom Muzeju na izložbi posvećenoj upravo nacionalnom vazduhoplovstvu iz vremena Prvog svetskog rata. U procesu rada kolonije nastaće preko 30 likovnih dela. – Posetioci Muzeja će biti u mogućnosti da u realnom vremenu i lično prate nastanak slika svakog dana od 8 do 18 časova do 07. novembra, kažu iz Muzeja. Nakon toga, tek nastala umetnička dela biće predstavljena u drugom delu programa koji podrazumeva otvaranje izložbe. Kako objašnjavaju iz Muzeja, rezultat rada likovne kolonije biće postavka slika pod nazivom „Srpska avijatika u Velikom ratu viđena očima slikara”, a otvaranje je predviđeno za 9. novembar sa početkom u 13 časova. Marta LUTOVAC

Povodom državnog praznika „Dan primirja u Prvom svetskom ratu“, a u sklopu obeležavanja stogodišnjice od samog Rata, Muzej vazduhoplovstva pripremio je poseban program, saopšteno je iz te ustanove. Kako navode, program će početi likovnom kolonijom na inicijativu istoričara umetnosti i slikara Verice Ilić. Likovna kolonija će biti otvorena 03. novembra od 14 časova u holu Muzeja vazduhoplovstva: – U koloniji će učestvovati 16 umetnika koji će na licu mesta stvrati svoja dela. Pred njima je važan zadatak – da svoju impresiju Srpske avijatike Velikog rata, kroz sopstvene slike prenesu na nas. Inspiraciju pronalaze u samom Muzeju na izložbi posvećenoj upravo nacionalnom vazduhoplovstvu iz vremena Prvog svetskog rata. U procesu rada kolonije nastaće preko 30 likovnih dela. – Posetioci Muzeja će biti u mogućnosti da u realnom vremenu i lično prate nastanak slika svakog dana od 8 do 18 časova do 07. novembra, kažu iz Muzeja. Nakon toga, tek nastala umetnička dela biće predstavljena u drugom delu programa koji podrazumeva otvaranje izložbe. Kako objašnjavaju iz Muzeja, rezultat rada likovne kolonije biće postavka slika pod nazivom „Srpska avijatika u Velikom ratu viđena očima slikara”, a otvaranje je predviđeno za 9. novembar sa početkom u 13 časova. Marta LUTOVAC