Претражи Живе Речи Утехе

Odgovor preuzvišenom g. Nadbiskupu Alojziju Stepincu na njegov govor od 31.10.1943. Nadbiskup pričal priču je neku O jednom mužu i jednom peku: Mužek je nemlih sakoga jutra Peku donašal po pet kil putra. Mužek je – tak je pogodba bila Primal za putar kruha pet kila. Jednog je dana pek puter vagal Al mu se nekak z gvinti ni slagal, Falilo ga je ravno prek funta – Mužek me vara, pek si pregrunta, Pa ga pozove, da ga zašpota Kak prevaranta i kak falota. Mužek mu rekel: „Gospon pek dragi, Nisem ih bormeš varal na vagi, Kak sem si gvihte kupit pozabil Ja sem kak gviht si njihov kruh rabil. Če pet kil si njihov kruhek ne važe Onda se mera nikak ne slaže.“ Probal pek vagu pa se vuveril, Da kontam dasad krivo sve meril, I mam proč hitil vagu tu staru, Da ne bi konte bile na kvaru. I kupil vagu točnu in novu …. Nadbiskup spričal priču je ovu I onda zvlekel nauk je stoga Kak svet furt varal dragog je Boga, Da se za Boga nikaj ni brigal I Bog ga zato z ratom kaštigal. Nosil ni boga svet v svojoj duši Zato Bog grade i sela ruši. I sad prečasni Metropolita Raznim peršonam levite čita: ”Za cirkvu si su ljudi jednaki Ar stvorek božji čovek je svaki. Katolik, Židov il pravoslavni Pred cirkvom si su jednaki, ravni. Krala v palati, cigana v šatri Isto jednako štimajne patri. Horvat il Srbin – prostak kak fini Deca su Božja – Božji su sini. Nikaj ne vredi nauk rasistov, Ar svakog zbavil sveti križ Kristov Narodi si su čisto jednaki Nikog se nemre štimat po šaki.” Šakon po nosu dal sad Prečasni I teoriji takajšne rasni. Ali prečasni Metropolita Je l’ Vas se nekaj slobodno pita? Gde ste vi dragi Prečasni mili Tak dugo bili? Već četrdeset i prvo leto Mogli ste zdignut ovakvo veto Zakaj ni bilo dani baš vuti Vašega glasa Prečasni čuti? Makar su v oni krvavi dani Srbi kak janjci nedužni klani Da ih se tuklo, klalo i peklo Hitalo v Savu – v logore vleklo. Kad pravoslavni su svečeniki Trpeli jakše neg mučeniki I mnogi platili zvajne su glavom V Beograd mrtav poslan je Savom. Znali in vidli onda ste se to Al niste Vaš Vi podigli veto. Ah Vaša šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa, Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Je l’ se prečasni Metropolita Slobodno jošće nekaj Vas pita? Kak to da Penić črlenog pasa Ustaše slavil iz sega glasa? A Šarić se je v Bosni raspeval Dok Gutić srpsku krv je proleval? Dok isti rekel famozni Gutić: ”Srbov poželel drum bu i putić Al Srbov ne bu više tu najti Vništili bumo sve ih mi kajti.” Kak to da mnogi z Vašega klera Ustaški posel na velko tera? Em logorniki – prem to ne patri – Vaši su mnogi popi i fratri. „Ljubav“ to za njih pojam je temni Njihov je moto: „Za dom smo spremni. Van z Srbi, mesta ni njima, Tu živet more kaj Papu štima I onaj kaj se Alahu klanja, A kaj je srpsko sve se preganja.“ Sve ste Vi ovo Prečasni znali, Ali protesta niste Vi dali. I kad su srpski rušeni hrami – O čem ste mamce doznali sami – Prem saka cirkva mesto je sveto Vi niste onda zdigli svoj veto. Ah Vaša šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa, Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Morate znati, svet se je čudil Kaj Vi to sve skup niste osudil Kaj s nadbiškupskog Vašega mesta Vi prvi niste dali protesta. Sad ste reč rekli – to očevesno- Samo ste rekli se to prekesno. Kesno protest ste ovaj Vi zdigel Kesno je Janko v Kosovu stigel. Jezeram žrtvih nikaj ne hasni Kaj protestiral sad ste Prečasni. Nemre protest taj život da vrne Srbom kaj rake skrivaju črne. Nemre on deci da z grobne tame Vubite vrne tate i mame.. Nemre protest taj z rake da skopa Nit jednog mrtvog srpskoga popa. Taj bi protest se mogel prijeti Da je on zrečen pred dvimi leti Tak tu vu srce nikog ne dira Nadbiskup kasno če protestira, Ar njegva šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Spuknuvši sad tu govorancu Vi ste zameril sad se Makancu. Gospon minister članek napisal Pa Vas Prečasni, hudo tam zbrisal. Alzo ste kesno s vetom se javil Kesno ste točnu vagu nabavil Dok Srbi išli put su svoj križni Mislili niste da su Vam bližni. I da i oni veruju v Krista Sveta im Djeva Marija čista A s hramov da im sveti križ blista Da svetog križa delaju znamen Sve ste to zabil Prečasni. Amen. Na Vaš se veto saki nasmeši: Ar kasno it je popoldan k meši … (Opaska uredništva: Ponavljamo tekst koji nam se čini uputnim dovesti u sjećanje, sada, kada se opet oštre noževi. Ne bi li bilo uputno da se ovodobna kaptolska ”uzoritost” barem zakašlja? Elem, prije par godina smo primili slijedeće pismo: ”…Prije koji mjesec, premećući požutjele, prašnjave papire u podrumu naišao sam na pjesmu koju prilažem. Pisana je na staroj pisaćoj mašini kao underground, negdje u jesen 1943. Napisao ju je Žmigavec, pseudonim novinara koji je pisao prije rata (mislim Drugog) satirične pjesme u ‘Koprivama’ koje bi se mogle uzeti kao preteča Ferala. Inače čovjek se zvao Milan Dobrovoljac, rođen u Dugom selu, zaređen za svečenika 1901. Pjesma je autentični dokument nastao ‘in real time‘ i čini mi se, interesantno povijesno svjedočenje.” Smatramo da je potrebno je objaviti na našemu portalu). http://www.autograf.hr/stepinac-vasa-sutnja-puno-je-kriva-2/

Sigurna sam da vam se ova situacija bar malo, ako ne i previše, čini poznatom: sutra imate važan test na fakultetu ili bitnu prezentaciju na poslu, ali umesto da zagrejete stolicu… „Hej, zašto ne bih pogledao/la jednu epizodu serije? Ili jednu celu sezonu? Prijatelji zovu na druženje – zašto da ne! Izlazak kažeš?! Jedna čaša vina, ma šta je to, mogu ja i dve-tri!” Ako ste od retkih osoba koje baš nikad ne odlažu posao do poslednjeg momenta, čestitamo – ovaj tekst nije za vas! Ali budući da smo mi psiholozi, znamo zašto ste kliknuli baš na ovaj naslov, zato nastavite da čitate ovaj tekst. Samohendikepirajuće strategije Fenomen da, pred zadatak koji je važan ali nismo sigurni da li ćemo ga uspešno odraditi, prokrastiniramo i izbegavamo trud je toliko učestao da su psiholozi posvetili čitav niz istraživanja kako bi bolje razumeli čudnu čovekovu prirodu: Umesto da se maksimalno potrudimo kada se plašimo da će uspeh izostati, mi radimo potpuno suprotno! Gledamo TV, pijemo, izlazimo, guramo pod tepih ili se zatrpavamo drugim obavezama. Psiholozi ovu pojavu nazivaju – samohendikepirajuće strategije