Претражи Живе Речи Утехе

Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada Jagodine danas je obišao sa saradnicama najdužu liniju autobuskog prevoza na teritoriji Jagodine, gde je sa građanima razgovarao. Svi se besplatno voze na teritoriji grada Jagodine od 20. januara, piše Kurir. -Grad Jagodina je jedini grad u Evropi koji je svim svojim građanima povećao plate koji rade na teritoriji grada Jagodine, preko gradskog budžeta. Prevoz je besplatan od 20. januara na celoj teritoriji grada Jagodine za sve i sve poslodavce i privatne preduzetnike sam zamolio da ne ukidaju svojim radnicima putne troškove, iako im je besplatan autobuski prevoz. Kada su javna preduzeća u pitanju i sve ono što je ingerencija lokalne samouprave, kao što je i prosveta, svi koji rade kao i do sada će primati putne troškove, a besplatno će se voziti. Imajući u vidu dosadašnje cene mesečnih i dnevnih karata za zaposlene, u zavisnosti od udaljenosti od grada jednoj višečlanoj porodici, ostajati će na mesečnom nivou u kućnom budžetu od 12 do 20 hiljada dinara, rekao je danas Dragan Marković Palma – predsednik Skupštine grada, dok se vozio na relaciji selo Rajkinac – grad Jagodina autobusom. Marković je bio i u ulozi ‘konduktera’ danas i svakog građanina pozdravio koji se vozio danas autobusom na toj relaciji i pokazivao u šali putne karte i poklanjao ih rekavši građanima da stave kod kuće te karte kao eksponat, kao što su u vreme najveće inflacije 90-ih godina prošlog veka stavljali nekadašnje pare sa visokim apoenima. -Dok je u Jagodini na vlasti ova koaliciji, koalicija Srpske napredne stranke i Jedinstvena Srbija – SPS, svi građani će se besplatno voziti, zaključuje on. Prisutan je bio i načelnik Pomoravskog okruga koji je izjavio da bi bilo dobro da donesu odluku o besplatnom prevozu i sve ostale opštine na teritoriji ovog okruga po uzoru na Jagodinu i onda bi, kako kaže Milosavljević, sa takvom odlukom to bio prvi okrug u Srbiji. http://pozitivmedia.info/palma-usao-u-autobus-kao-kondukter-i-pokazivao-gradanima-karte-nosite-ih-i-drzite-kao-eksponat-karte-su-besplatne-dok-je-ova-vlast-video/?fbclid=IwAR1VnyUGQXCzhKxPWUJMmfMLKf3E8KpBspfQhqLb9EwMxix9aUwXcDM_Nbg

Drugi put u istoriji, jedan objekat koji je delo ljudskih ruku uspeo je da stigne u međuzvezdani prostor. Nasina svemirska sonda Vojadžer 2 napustila je heliosferu, odnosno zaštitnu oblast (balon) magnetnih polja i čestica koje proizvodi Sunce. Poredeći podatke sa različitih instrumenata dobijenih sa letelice, Nasin tim naučnika je utvrdio da je Vojadžer 2 napustio Sunčev sistem 5. novembra 2018. godine. Naučnici NASA bi trebalo da se sastanu sa kolegama iz Američke geofizičke unije (American Geophysical Union) kako bi raspravili do kakvih saznanja su došli, piše Phys. Nasina sonda Vojadžer 1 ušla je 2012. u međuzvezdani, ali je letelica bila neispravna. Vojadžer 2 nosi još uvek ispravan instrument koji će omogućiti proučavanje ovog prirodnog izlaza u međuzvezdani prostor. Vojadžer 2 se nalazi na udaljenosti od nešto više od 18 milijardi kilometara od Zemlje. Nasini stručnjaci još uvek mogu da komuniciraju sa sondom. Informacije putuju brzinom svetlosti i potrebno je 16 i po sati da stignu od letelice do Zemlje. Poređenja radi, svetlost od Sunca do Zemlje putuje osam minuta. Izvor: B92 Za one koje ne razumeju, ovo znači da Voyager 2 od sada putuje u nepoznato velikom brzinom a gde će se zaustaviti, nikada nećemo znati. Možda završi na nekoj planeti na drugi sunčev sistem, na neki asteroid, na drugoj galaksiji, možda čak i završi u crnoj rupi. Možemo samo da maštamo i da se pitamo, a verovatno nikada nećemo dobiti odgovor. Ako vas interesuje šta je Voyager 2 snimio tokom izlaska iz našeg sunčevog sistema, možeto to poslušati na ovoj temi.

- Moja Anka je još i bila stara naspram mladeži koju je rak posle rata odneo - kaže Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa "Imam 73 godine. Pamtim svakojake prilike. Ali ne sećam se da je u miru u ovim našim selima mlad svet ovako mnogo umirao. Nema kuće u kojoj u poslednjih petnaestak godina ona najteža bolest nije nekog odnela. Ne bira Srbe, Albance, Rome, Makedonce... Kažu da je sve to zbog NATO bombi i tog nekog uranijuma." Ovo za Novosti priča Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa. Njegovi i susedna sela Reljane, Bratoselce i Bukurevac, Borovac kod Bujanovca i Pljačkovica kod Vranja, na neslavnom su spisku mesta koja su tokom NATO agresije najviše gađana bombama sa osiromašenim uranijumom. - Tukli su bez prestanka, a najviše poslednje dve-tri nedelje - nastavlja deda Branko. Ustaje, polako odlazi do vitrine, i iz nje vadi umrlicu sa imenom supruge Altane Anke Aleksić. - Umrla je 2015. godine u najgorim mukama. Bila je kao čelik. Tih ratnih dana, dok smo radili u polju, a bombe padale, sklanjao sam se. Ona bi uvek ostajala u njivi. Preblizu metama koje su dušmani ciljali. Ubrzo je počela da poboleva. Kada su joj doktori rekli šta je, nije imala ni 50 godina - priča deda Branko. Pokazuje i crvene pečate po svom licu. Kaže, prvi put po telu, pojavili su mu se odmah po eksploziji jednog projektila početkom juna 1999. godine. Od tada muku muči sa njima. Nikako da ih izleči. - Pratim šta se priča i piše o tim bombama sa uranijumom. Stručnjaci govore različito. Ali, jedno znam: moja Anka je još i bila stara naspram mladeži koju je rak posle rata odneo. Uglavnom u četrdesetim godinama, a ovde su ljudi uvek bili dugovečni. Živelo se 80-90 godina. U našoj mahali Topojanci, ima 30-ak kuća, a od rata je iz svake sahranjen po jedan mlad čovek. U Reljanu je još gore. Svi poumiraše. Bauk raka nadvio se nad nama. Ušao u svaku kuću. Ne može biti da to nema veze sa tim bombama. Njegova zapažanja potvrđuje i Bratislav Trajković, matičar u selu Reljane. Podaci iz matične knjige umrlih, koje je predočio, zabrinjavaju. - Od završetka rata umrlo je 822 ljudi, a više od 80 odsto od kancera pluća i štitaste žlezde, tumora mozga, leukemije. Većina u dobi od 42 do 55 godine. Svi su iz preševskih sela Buštrašnje, Reljane, Aliđerce, Žunjice, Strezovac, Golemi, Dol, Slavujevac, Svinjište i Ljanik. Rak nam desetkuje mlade. Nestadosmo - kaže on i dodaje da je masovno obolevanje počelo tri-četiri godine posle rata.