Претражи Живе Речи Утехе

Povodom obeležavanja 50 godina od sletanja posade Apolo 11 na Mesec i njihove posete Beogradu, od 18. do 20. oktobra 1969. godine, Muzej Jugoslavije u četvrtak 17. oktobra u 18 časova organizuje tribinu Apolo 11 – Misija Beograd, u objektu Muzej 25. maj. Ovom prilikom biće izložen i kamen sa Meseca, odnosno fragmenti mesečevog tla, koje je misija Apolo 11 donela na Zemlju, a koje je Ričard Nikson poklonio Josipu Brozu Titu. Tribina se organizuje u okviru stalnog programa Razgovori o Jugoslaviji: uvod u postjugoslovenske studije (Razgovori 24). U njoj učestvuju: dr Radina Vučetić, istoričarka i dr Simona Čupić, istoričarka umetnosti, profesorke Filozofskog fakulteta i članice Centra za američke studije, kao i Bojana Andrić, urednica i autorka „Trezora“. Razgovorima će moderirati Tatomir Toroman, kustos Muzeja Jugoslavije. Tokom trajanja tribine publika će biti u prilici da vidi i brojne fotografije iz fonda Muzeja Jugoslavije i Arhiva Jugoslavije, kao i arhivske televizijske snimke RTS-a. Radina Vučetić će govoriti o samom toku posete posade Apola 11 Beogradu i značaju koji je ta poseta imala u hladnoratovskom smislu, ali i šta je ona značila za građane Beograda. Svemirska trka je obeležila šezdesete godine 20. veka, a svoj vrhunac dostigla je spuštanjem Apola 11 na Mesec 1969. godine, što je i odlučilo konačnog pobednika u ovoj trci. U želji da što bolje iskoristi planetarni uspeh svojih astronauta, američka administracija poslala ih je na svetsku turneju, prilikom koje su obišli 22 zemlje. Jugoslavija je bila jedina komunistička zemlja koju su posetili, a držanje jugoslovenskih zvaničnika i oduševljenje masa u susretu sa astronautima, pokazali su da je u balansiranju između Istoka i Zapada, kada je svemir u pitanju, Jugoslavija naginjala jednoj strani – američkoj. Ovo je prilika da se setimo gde smo bili nekad u svetskoj politici, kako su idoli celog sveta samo tri meseca posle sletanja na Mesec sleteli i u Beograd, kako su doneli „komadić Meseca“ za druga Tita, a i zaigrali srpsko kolo u Grockoj. Bojana Andrić govoriće o tome kako se 20. jula 1969, Televizija Beograd uključila u Evrovizijski direktan prenos spuštanja “prvih ljudi na Mesec”. Potom sledi komentar arhivskih snimaka boravka trojice astronauta Beogradu: doček na aerodromu, prijem kod predsednika Tita, poseta Domu pionira, gde su dočekani pesmom Ljubivoja Ršumovića „Dragi Edvine, Majkle i Nile, dobro nam došli, baš ste sile“, i dalje do ispraćaja na aerodromu . Televizijska ekipa “Trezora” snimaće Tribinu u celini, kao i specijalne goste – učesnike u događaju od pre 50 godina. Simona Čupić osvrnuće se na to kako projekat „trke za svemir“ nije promovisao samo novu profesiju astronauta, već je i oblikovao interesovanje za nove javne ličnosti čije živote su američka i svetska publika predano pratili. Otvoriće i pitanja: Kako su popularnost astronauta videli umetnici? Kako ih je prigrlila popularna kultura? Da li su u Beograd pre pola veka zapravo doputovali prvi „stvarni” superheroji i šta su u Beograd doneli, a šta su na Mesec odneli? Govoriće i o Plejboj zečicama i Supermenu, Rokvelu i Raušenbergu, o skafanderima i Luju Vitonu – koji su, svako na svoj način, stigli do Meseca. Program se realizuje u saradnji sa Centrom za američke studije i Ambasadom SAD u Beogradu. Ulaz je slobodan za publiku, a učesnici tribine otvoreni su za sva pitanja nakon završetka oficijelnog dela. https://tumagazin.rs/2019/10/15/apolo-11-misija-beograd/

Javna tribina „U predvečerje rata, 20 godina kasnije“ povodom obeležavanja druge decenije od početka NATO bombardovanja SRJ održana je u subotu u bioskopskoj sali Muzeja vazduhoplovstva. Prisutnima su o svojim iskustvima i sećanjima govorili tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje 1999. godine Avram Izrael, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade pukovnik u penziji Zoltan Dani, kao i autor makete MiG-29 iz 1999. pilot potpukovnik u penziji Đorđe Ivanov. Tribinu je otvorio direktor Muzeja vazduhoplovstva Čedo Milivojević rekavši da Muzej ima obavezu obeležavanja godišnjice od NATO bombardovanja te da se od ove tradicije neće odustati. On je podsetio i da je bombardovanje trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a da je u tom periodu „poginulo više hiljada civila, kao i 1.008 pripadnika vojske i policije, među kojima i 39 pripadnika RV i PVO“. „U očaju smo predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu prihvatili.“ / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva O političkim okolnostima i događajima koji su prethodili 1999. godini pričao je tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, koji je istakao da je strateška pozicija zemlje odredila njenu dalju sudbinu, što je na kraju i dovelo do NATO bombardovanja usled nemogućnosti postizanja saglasnosti oko kosovskog pitanja: – Mi jesmo tokom dva svetska rata bili saveznici sa Amerikom i Engleskom, ali saveznici u ratu protiv Nemačke, a nakon pada Berlinskog zida to postaje rat protiv Rusije u kojem mi ne želimo da učestvujemo i ovo određuje naš položaj, koji i danas traje. Tokom devedesetih godina bilo je raznih pokušaja da se spreči da do sukoba dođe. Pored svega što smo nudili, mi smo jednom iz očaja u Rambujeu predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu hteli ni da razgovaraju o tome. – O sistemu osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, koji je informisao javnost o nastanku i prestanku opasnosti od bombardovanja, govorio je tadašnji načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje Avram Izrael. On je istakao da je SRJ 1999. godinu dočekala u teškom materijalno-tehničkom stanju kada je u pitanju ovaj sistem: – U periodu devedesetih godina nastaje prekid u razvoju sistema osmatranja i obaveštavanja i mnogo ljudi odlazi sa posla. Uoči bombardovanja uspevamo da revitalizujemo sistem zahvaljujući Skupštini grada Beograda i privrednicima koji su želeli da pomognu i vrlo brzo popunjavamo jedinicu do 100% i osposobljavamo sve sirene – 20 pneumatskih i oko 200 električnih koliko ih je bilo u Beogradu. Smatrali smo da jedan grad sa milionskim brojem stanovnika ne možemo da držimo u informativnom mraku i zbog toga smo građane obaveštavali i uspostavljali odnos poverenja sa njima. Mada je bilo pokušaja cenzure, u smislu da odajemo vojne tajne i dižemo hajku, Centar je prvoklasno obavljao svoje zadatke. – Sala Muzeja puna / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva Na tribini u Muzeju govorio je i pukovnik u penziji Zoltan Dani, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade, koja je 27. marta srušila avion Američkog ratnog vazduhoplovstva F-117: – U 18 časova 27. marta naša jedinica dobija pripravnost 1 kada nam iz operativnog centra naređuju da odmah uključimo naš osmatrački radar jer je dobijena informacija da u vazdušnom prostoru postoje ciljevi koje osmatrački radari operativnog centra ne mogu da uoče. Mi smo zahvaljujući našem radaru videli 5 takvih ciljeva, od kojih se jedan ozbiljno približavao u našu zonu uništenja. Nakon dobijanja potvrde od operativnog centra da se izvrši borbeno dejstvo ka tom cilju, on biva prebačen sa osmatračkog na nišanski radar. Kada je sve bilo pripremljeno, naredio sam oficiru za vođenje da lansira dve rakete od kojih je prva pogodila avion, kome je od dejstva bojeve glave otpalo levo krilo i on je pao je u reonu sela Buđanovci. – O iskustvima tokom bombardovanja / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva O tome kako je domišljatost srpske avijacije uspela da spasi 6 aviona MiG-29 govorio je pilot potpukovnik Đorđe Ivanov, čija se maketa tog aviona iz 1999. nalazi u Muzeju vazduhoplovstva i dodao: – Sa dvojicom svojih kolega sam 23 dana pravio makete MiG-ova. Niko od nas nije imao posebnog iskustva u tome, već smo se samo jednog dana okupili u jednoj školi, pogledali makete od plastike i skice i na taj način se rodila ideja. Bilo je dosta problema prilikom izrade maketa, ali smo na kraju uspeli i zahvaljujući njima smo sačuvali našu avijaciju i zadržali rusku tehniku u Srbiji. – Više o istorijskim okolnostima koje su dovele do NATO bombardovanja, ulozi Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje u informisanju građana, obaranju čuvenog „Noćnog jastreba“, kao i „varkama“ kojima se pribegavalo kako bi se sačuvala domaća avijacija, pogledajte u integralnom snimku predavanja: Luka MATOVIĆ

Tribina o Darvinu konačno dobila lokaciju i termin Tribina u organizaciji Centra za promociju nauke pod nazivom "Borba za opstanak Čarlsa Darvina" održaće se sutra, 23. maja u 19.30h u Velikom amfiteatru Hemijskog fakulteta u Beogradu. IZVOR: PONEDELJAK, 22.05.2017. | 19:17 Studentski kulturni centar u kom je trebalo da se održi tribina, iznenada je prošle nedelje otkazao gostoprimstvo Centru za promociju nauke, kako je rečeno, “iz tehničkih razloga”. Prema odzivu na društvenim mrežama, za tribinu je zainteresovano više od 1.600 ljudi. Centar za promociju nauke od 2012. godine razvija program CPN tribina koje privlače značajnu posetu u Veliku salu SKC-a. Tribina o Darvinu je u ovom terminu zakazana 6. maja, nakon što se pojavila peticija za reviziju izučavanja teroije evolucije u školama i značajno pre aktuelnih napisa o Centru u javnosti. Na tribini govore naši najugledniji naučnici, evolucioni biolozi dr Bilja Stojković i dr Aleksej Tarasjev, fizički antropolog dr Sofija Stefanović i teolog dr Andrej Jeftić. Moderator je Slobodan Bubnjević iz CPN-a.

СКУП О СРПСКИМ ЖРТВАМА НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ, 17. ОКТОБРА У 19. ЧАСОВА Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница приређују промоцију књиге групе аутора, „Однос према српским жртвама у сукобима током ХХ века,“ и скуп на истоимену тему у четвртак 17. октобра у 19 часова на Коларчевом народном универзитету, мала сала „Јосиф Панчић“. Учесници ће бити проф. Србољуб Живановић из Лондона који ће говорити о жртвама Јасеновца и Никола Живковић, историчар из Берлина, који ће анализирати недавну докторску дизертацију немачког историчара Александра Корба на берлинском Хумболт универзитету, где се релативизује и великим делом поништава патња српског народа за време Другог светског рата у НДХ. Очекује се учешће проф. Чедомира Антића и др Срђана Цветковића на тему револуционарних злочина после 1944. године. После предавања биће приказан документарни филм „Контекст“ младог и талентованог бањолучког редитеља Страхиње Стојаковића, који пружа панорамски преглед опште теме књиге и скупа о односу према српским жртвама. Издања Историјског пројекта Сребреница ће бити на располагању. Сви су срдачно позвани и добродошли!