Претражи Живе Речи Утехе

„Srpski raketaši vežbaju u Rusiji na S-400 i Pancir S-1“ ova vest prvo je prostrujila društvenim mrežama, ali u početku nije imala preteranog odjeka, dok potvrda ove informacije nije stigla iz Ministarstva odbrane Ruske federacije, a onda su je po inerciji preneli i ostali srpski portali. Naime, Ministarstvo odbrane Rusije poslalo je pre nekoliko dana saopštenje da se u Rusiji nalaze pripadnici raketnih jedinica PVO Vojske Srbije, gde će zajedno sa ruskim kolegama učestvovati u zajedničkoj protivvazdušnoj vežbi Rusije i Srbije pod nazivom „Slavenski štit 2019.“ Ono što je bilo interesantno u tom saopštenju, ali i kasnije u prilogu ruskih vojnih medija bilo je navedeno da će srpski raketaši zajedno sa ruskim na vežbi koristiti savremene raketne sisteme „S-400“ i „Pancir S-1“. Takođe, navedeno je i da su oni zbog učešća na vežbi prošli odgovarajuću obuku na simulatorima pre borbene provere, a takođe onako uzgred spomenuto je i srpsko upoznavanje sa savremenim osmatračkim sistemima. Isto tako navedeno je i da će u vežbama učestvovati, lovačke, raketne i jedinice vazdušnog javljanja i osmatranja ruske vojske. Ruski mediji su dodali da su srpski raketaši prošli intenzivnu obuku na trenažerima u Lenjingradskoj oblasti u Rusiji. Naglašava se i da je obuka srpskih vojnika sprovedena na najmodernijim trenažerima u centru Gatčina. Takođe se dodaje i da su svi pripadnici srpske vojske sa pozitivnom ocenom položili ispit, i da su dobili dozvolu da samostalno „pristupaju svojim obavezama“ u prevodu da mogu samostalno rukuju ovim raketnim sistemima (bez nadzora ruskih kolega). Tokom boravka u Rusiji srpski oficiri i podoficiri imaće priliku da tokom vežbe „Slavenski štit 2019.“ upoznaju i sa ostalom tehnikom koja se nalazi u okviru Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) ruske armije. Tu će biti i modernizovani sistem S-125 „Pečora-2M“, radari „Volga“ i „Gama“, kao i da upoznaju automatizovanim sistemom upravljanja PVO na prostoru Rusije. Ono što najveću pažnju probudilo u ovom kratkom saopštenju bilo je odakle srpski vojnici u obuci sa savremenim PVO sistemima kakvi su S-400, i Pancir, a koje nemaju u svom naoružanju. Inače „Pancir S 1“ je jedan od savremenih ruskih PVO sistema, koji je svoju borbenu upotrebu i vatreno krštenje imao u Siriji pre nešto više od godinu dana protiv izraelskih krstarećih projektila. Naravno srpski mediji su se po automatizmu usmerili na savremeni raketni sistem S-400. Na pojedinim portalima osvanuli su već naslovi tipa da Srbija kupuje ovaj raketni sistem, koji je za sad prodat Turskoj, koja je za njega izdvojila dve milijarde dolara i Kini. Inače već duže vreme se spekuliše, nekih dve godine da je Srbija u okviru procesa modernizacije i jačanja svoje PVO planirala da od Rusije kupi, prema nekim informacijama dve baterije hibridnog PVO sistema „Pancir S1“ koji je trebao da zameni već zastareli raketni sistem S-125 „Neva“, poznat po obaranju dva američka aviona tokom NATO agresije 1999. Ruski vojni mediji navode da su srpske starešine obučavane na simulatorima za S-400 i „Pancir S-1“, kao i da su im ti sistemi neposredno uživo i prikazani, kao i da su tokom obilaska srpski raketaši posetili su i komandnu stanicu iz koje se integrisano upravlja baterijama ovih raketnih sistema koji čine kimču PVO Rusije. Šef srpske vojne delegacije na vežbi „Slavenski štit 2019.“ brigadni general Tiosav Janković je samo kratko za ruske vojne medije prokomentarisao „Počinjemo sa zajedničkom vežbom „Slavenski štit 2019. Bilo nam je važno da se upoznamo sa oružjem i opremom koja trenutno nosi borbeno dežurstvo ruske protivvazdušne odbrane“, kratko je prokomentarisao brigadni general Janković, koji je daleke 1999 bio na obuci u Rusiji tad za čuveni S-300. Kako je navedeno srpski oficiri najviše su se zadržali pored „Pancira S-1″. Komandant koji vodi obuku na trenažerima za PVO sistem “ Pancir S-1″ do detalja je srpskim kolegama opisao je funkcionisanje PVO sistema „Pancir S-1“, kako reaguje u različitim situacijama, režimima rada i u uslovima jakog elektronskog ometanja. „Posle teorijske obuke, srpsko vojno osoblje je dobilo priliku moglo da izvrši nekoliko zadataka borbene obuke u otkrivanju, praćenju i uništavanju vazdušnih ciljeva. Kako su ruski mediji preneli utiske srpskih raketaša njima se dopao rad na simulatoru, a borbene sposobnosti ovog raketnog sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1 su impresivne“, dodali su oni. „Ista lekcija održana je srpskim kolegama i na simulatoru za raketni sistem S-400 „ALTEK-400″, s tim što je jedina razlika u odnosu na “ Pancir S-1″ bila to što je komandant centra za obuku predložio da oni (srpski raketaši) sami odbiju vazdušni napad potencijalnog neprijatelja. Zadatak je bio komplikovan činjenicom da je napad bio praćen aktivnim i pasivnim ometanjima tokom rada borbenog sistema. Međutim, uprkos tome, pod strogom koordinacijom iskusnih oficira i nastavnika, srpski raketaši su uspeli da identifikuju sve neprijateljske ciljeve, precizno ih pogode i uspešno se izbore sa svim problemima tokom obuke na simulatoru. Šef centra za obuku pukovnik Andrej Dugin, naveo je da njegov ceo centar za obuku opremljen modernom opremom identičnom onom kojom su opremljene aktivne jednice PVO. On je doda i da njegov centar omogućuje obuku i prekvalifikaciju specijalista, raznih namena u okviru PVO“, pišu ruski mediji. Priča da Srbija nabavlja hibridni PVO sistem „Pancir S-1“ poslednji put u srpskoj javnosti spomenuta je uoči dolaska ruskog predsednika Putina u Srbiju januara ove godine. Priča je dugo najavljivana, a neprestano spominjanje imena „Pancir S-1“ podiglo je tenzije među srpskim komšijama, koji na ovu „navodnu“ nabavku nisu nimalo blagonaklono gledali, pa su čak i pretili Srbiji sankcijama. Međutim, priča je iznenada kako se pojavila, tako je i utihnula, a o njoj nije bilo ni reči, sve dok Rusi nisu objavili informaciju da su srpske posade obučavane za korištenje i upravljanje PVO sistemom kakav je “ Pancir S-1″. Da li Srbija zaista za potrebe modernizacije svoje PVO kupila Pancir S-1″? Logična pretpostavka bi bila da jeste, jer postavlja se pitanje čemu obuka na simulatorima i vežba na realnim borbenim sistemima, ako to nismo kupili ili planiramo koristiti?! Upoznavanje tehnike DA, a koliko to i čemu realno koristi ako nemamo te sisteme u operativnoj upotrebi, osim da je ovo zapravo posredna poruka, da Srbija intenzivno u najvećoj tajnosti radi na obuci budućih posada i da je konačno izdvojen novac za kupovinu ovog sistema ( ili je možda kupljen već???) koji će realno ako se ove informacije pokažu tačnim izazvati bes komšiluka, koji smo sigurni baš neće blagonaklono gledati na „Pancir S-1“ u Srbiji s obzirom na njegovu reputaciju. Takođe, ranije u gore navedenom saopštenju se spominju i savremeni radarski sistemi. Uporedo sa pričom o nabavci Pancira tekla je paraleno saga o kupovini savremene radarske tehnike. Negde se spominjao pre svega radar „Nebo M“. Međutim i ova priča je iznenanda utihnula i više se nije spominjala. Istorijat slanja srpskih raketaša u Rusiju na obuku i nije nov. Ako izuzmemo period JNA, poslednja ekipa koja je poslata u Rusiji na obuku na savremenim PVO sistemima bilo je 1999. Put u Moskvu Trećeg dana od početka NATO agresije u Moskvu je otputovala ekipa ekspreata PVO na čelu sa načelnikom uprave ARJ i PVO general-majorom Mladenom Karanovićem. Tom prilikom u Moskvi je Rusima predstavljena potreba za još dva diviziona S-300. Rusi su tad obavestili našu delegaciju da je većina tražene tehnike u okolini Moskve i da problema u isporuci neće biti, ako to odobri Jeljcin. Dok je Karanović boravio u Moskvi u Komandi JRV i PVO planiran je prihvat tehnike i obuke ljudstva do uključenja u borbena dejstva. Međutim od toga nije bilo ništa. Poseta je ponovljena 4. aprila, a vojna delegacija susrela se sa prvi potpresednikom ruske vlade Masljukovim koji je izjavio generalu Karanoviću da Rusija neće vojno pomoći SRJ i da nema ništa od saveza sa Rusijom i Belorusijom. Hibridni čuvar neba „Pancir S-1″, razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1″ je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom. „Pancir S1″ deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir” ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru” delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km. Andrej MLAKAR, vojnopolitičkaosmatračnica blog

Fakultet za civilno vazduhoplovstvo Megatrend univerziteta trenutno je u kampanji promocije upisa budućih studenata. Kreativa koju su odabrali za ovu kampanju, odnosno jedan od vizuala te kampanje (foto-grafika za potrebe društvenih mreža) uznemirio je domaću vazduhoplovnu javnost i na sebi nosi poruku koja nije tačna. Baš kao i naslov teksta na Tango Six portalu koji upravo čitate, Megatrend je uspeo da uznemiri, prenese netačnu informaciju, dobije lake klikove i neadekvatnu pažnju. Dozvolite mi da analiziram verovatno najgluplju promociju u modernoj istoriji srpskog vazduhoplovnog obrazovanja, stavim u fokus marketing i digital tim Megatrend univerziteta i ostavim im (besplatno) zauvek visokorangiran (naizgled) negativan tekst na Googlu. Šta se dogodilo? Megatrend univerzitet je u sklopu promocije upisa na prvu godinu njihovog Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo objavio naizgled neprimeren i na prvu loptu duboko imbecilan vizual sa jednom suštinski netačnom tvrdnjom: Vizual komunicira dve poruke: – da bi mogao da budeš pilot od 2020. godine treba ti diploma (više obrazovanje). – ako ne preduzmeš akciju koji sugerišemo (sebi obezbediš diplomu) „pao si na ispitu“ i „rizikovao“ si = doživeo si vazduhoplovnu nesreću. Marketing koji privlači pažnju Poznati princip iz marketing prakse da šokiranje vodi do bržeg ili verovatnijeg klika i ispunjava željeni „call to action“ poznati privatni univerzitet primenjuje već godinama. Kao eksperti u prodaji proizvoda koji je u njihovom slučaju obrazovanje, imali su problem sa reputacijom osnivača, zbog toga se rebrendirali, zatim re-rembrendirali i osvojili srca svih marketingaša koji vole da se zgražavaju po društvenim mrežama sa jednom od verovatno najuspešnijih kampanja na samoj ivici etičko-moralnog žileta. Dakle nije se dogodilo ništa novo i toliko različito od kampanje „Završi Megatrend i pali!“. Marketing i digital tim samo su primenili već poznatu matricu izazivanja jake reakcije. Nekoliko dana će (ukoliko budu imali sreće) vizual postati viralan koliko je glup (kao nebrojano puta do sada), moralne gromade opšte prakse zgražavaće se po društvenim mrežama i nesvesno brojem interakcija hraniće algoritam vidljivosti u moru drugog smeća. Levak konverzije solidno je postavljen i vodi na optimizovani sajt koji vas odmah peca na „plati dve godine, dobiješ druge dve džabe“ princip. Rezultat će, ubeđen sam, biti visok broj konverzija odnosno upisanih brucoša. Znači odličan potez? Nikako. Nepreciznosti i jeftini digital „Svaki loš marketing je dobar marketing“ ne funkcioniše suštinski kada su ozbiljne stvari (obrazovanje to svakako jeste) i reputacija u pitanju. Posebno kada kao Megatrend imate konkurenciju i još bitnije, kada vam proizvod nije ništa kvalitetniji od te konkurencije. Takođe, u PR-u ali i marketingu donekle važi pravilo da je maksimalno preterivanje i prenaglašavanje dozvoljeno dokle god se istina pumpa do ivice pucanja. Jedino što nije dozvoljeno (u teoriji) je da balon pukne odnosno da se laže. Kada smo kod laži, u slučaju Megatrenda ubeđen sam, nenamerne nepreciznosti, sporan je „call-to-action“ copy koji kaže: „Dragi piloti i svi oni koji to želite da budete bez naše diplome nema letenja od 2020. godine!“ – ova tvrdnja je u poptpunosti netačna. Tehnički, izvedba vizuala još jedna je lopata cementa bačena u zacementiranu tvrdnju da deci ne treba davati da vam „vode digital“ za 200 evra. Napravite kratku pauzu u čitanju, otvorite novi browser, obrišite cache memoriju browsera, ukucajte termin „aircraft crash“, kliknite na „images“ i prva fotografija koja će vam izaći je fotografija iskorišćena za Megatrend vizual. Dokaz predanosti i kvaliteta. Kad smo kod dubokog sarkazma, interesantna je još jedna činjenica. „Pao si na ispitu“ momenat (što ne kapiraš da ako si pilot moraš kod nas da se upišeš) ilustrovan je udesom aviona. Megatrendov fakultet za civilno vazduhoplovstvo u okviru svog nastavnog programa ima i modul „Master menadžmenta bezbednosti u vazduhoplovstvu“. Zamislite nekog budućeg stručnjaka za bezbednost letenja koji je to postao zbog prikrivenog fetiša za avione koji padaju i eksplodiraju. Zamislite da se on nije zgranuo kada je video vizual, da ga je kliknuo i zbog njega se upisao? Treba li pilotima diploma višeg obrazovanja? Ne. Tvrdnja iz copyja Megatrendovog vizuala je u potpunosti netačna: „Dragi piloti i svi oni koji to želite da budete bez naše diplome nema letenja od 2020. godine!“. Ne postoji regulativa na nivou nacionalnih i internacionalnih vazduhoplovno regulatornih tela koja eksplicitno zahteva da pilot mora imati diplomu više škole ili fakulteta. Problem sa ovom nepreciznošću Megatrendove tvrdnje je da ona implicira da je u pitanju regulatorna i konačna stvar i da morate imati baš njihovu diplomu. Istina je sasvim drugačija. Prvo, da biste postali „običan“ pilot, ne treba vam nikakvo više pa čak ni srednje obrazovanje. Da biste postali profesionalni pilot, da biste dobili dozvolu koja vas regulatorno osposobljava za upravljanje, na primer, putničkog aviona, takođe ne morate imati više obrazovanje. Međutim, u procesu obuke za najkompleksniju pilotsku dozvolu koja je na tržištu obuke pilota i najmasovnija, vi učite više od godinu dana 14 predmeta koji po svojoj težini i ozbiljnosti mogu biti ekvivalent višem obrazovanju. Ali praktično to i dalje nisu. Za efektivno savlađivanje ovih predmeta potrebno vam je prethodno minimum srednje obrazovanje jer učite matematiku, fiziku, engleski jezik i dosta objektivno teških predmeta. Ipak, na žalost civilnih pilota, u pitanju je kurs (jako težak kurs) koji nije ekvivalentan višem obrazovanju. Jednom kada savladate ovaj kurs (praktični i teorijski deo) dobili ste sertifikat i pred regulatornim vlastima vaše zemlje dozvolu da možete upravljati visokoperformansnim avionima sa putnicima u komplikovanom saobraćaju, u složenim meteo uslovima, za pare. To zadovoljstvo vas je koštalo više od 30.000 evra i tek kada sve to završite tražite avio-kompaniju koja će vas zaposliti. Ukoliko je tržište preplavljeno pilotima bez posla (obično u svakom datom trenutku jeste, bez obzira na konstantnu perspektivu) avio-kompanije će kao jedan od obaveznih uslova staviti da kandidat pored najkompleksnije dozvole mora imati i više obrazovanje. Ukoliko avio-kompaniji trebaju piloti hitno primiće ih i bez diplome višeg obrazovanja, srediće im radnu dozvolu i sve što je potrebno. Faktori koji su bitni u ovoj dinamici su razni i promenljivi su. Tačno je da većina pilota koja sada leti putnike ima neko više obrazovanje ali je netačno da postoji regulatorni uslov nacionalnih regulatornih vazduhoplovnih tela za tako nešto i da je Megatrend na neki način za taj uslov i sertifikovan. Nestrpljiva deca, roditelji koji daju pare i odlična biznis prilika Megatrend univerzitet verovatno je jedan od poslovno najpreduzimljivijih biznisa u oblasti obrazovanja. Saznali su za jedinstvenu priliku koja postoji kada su piloti u pitanju i za razliku od drugih višedecenijskih vazduhoplovnih institucija u Srbiji – iskoristili su je. Prilika leži u činjenici da velika većina mladih koji žele da postanu civilni piloti to želi odmah. Znaju da im posle srednje škole zapravo ne treba viša ili fakultet i ubeđuju roditelje da im daju nekoliko desetina hiljada evra da svoj san ostvare. Roditelji sa tim nemaju problem ali su očajni činjenicom da će im dete ostati primitivac sa srednjom školom. Mladi ljudi delom ipak završavaju više ili fakultete zbog činjenice da većina avio-kompanija traži diplomu (tržišni razlozi ne regulatorna obaveza) a delom se odlučuju za fakultete koji imaju bilo šta opšte kao na primer „menadžment“ a da ima veze sa avionima. Dok gube vreme učeći (želja za letenjem je prejaka, ne razumete) barem da uče nešto što ima veze sa vazduhoplovstvom. Mašinski fakultet smer vazduhoplovstvo je preozbiljan, Saobraćajni fakultet smer „vazdušni“ je takođe preozbiljan. Oba fakulteta ozbiljne su obrazovne institucije čiji avio sektori nemaju nikakve veze sa pilotima – oni proizvode inženjere. Megatrend je na vreme shvatio tržišnu nišu i napravio programe studija koji savršeno monetizuju platežno sposobne roditelje pilota. Trebalo je samo da rafiniraju poruku nekom varijacijom na temu: „Ne rizikujte da vas avio-kompanija ne zaposli, uzmite diplomu, zanimljivo je, samo avioni, nema smor nauke i sličnih gluposti.“ Rešenje? Pogled na spisak profesora Megatrend Fakulteta za civilno vadzuhoplovstvo ilustruje stručnost. Kvalitetan kadar, više nego interesantni moduli obrazovanja. Ja bih lično (da imam vremena) odslušao sva tri. Tango Six je uspešno sarađivao sa Megatrendom više puta i uvek smo njihovim studentima (i studentima drugih fakulteta) besplatno obezbeđivali kotizacije za sve naše događaje. Otpustite idiote koji vam vode marketing i digital i nastavite da vodite i unapređujete odličnu priču koju imate. Privlačite pažnju, pravite virale ali ne urušavajte svoju reputaciju. Ili kako bi piloti rekli: Evo vam memory itema – „Nema slika aviona koji se ruše kada promovišemo bezbednost letenja.“ Ako vam treba kvalitetna i efektna reklama, javite se – [email protected] Ova je bila besplatno (i biće viralnija unutar ciljne publike). Petar VOJINOVIĆ