Претражи Живе Речи Утехе

Pošto Vučić, Mihajlovićeva i Vulin nisu ispunili obećanje o početku gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti na proleće 2018. njihovi marketinški timovi upotrebili su novi sistem za "izvlačenje”, a on se nalazi u svim priručnicima za zamagljivanje očiju javnosti - "udri ciframa". Sada više nije reč o 1578 stanova u prvoj fazi, nego o 8086. A to što nije zakopan nijedan temelj za zgrade za onih prvih 1578 - nema veze Za one koji su zaboravili i mlađe, malo podsećanje: U leto 2000., Slo­bodan Milošević je preko inženjera Milutina Mrkonjića, tada direktora zako­nom neutemeljene Direkcije za obnovu zemlje od NATO bombardovanja, pokre­nuo projekat izgradnje "10.000 stanova za mlade bračne parove i zaposlene u držav­nim službama". Uslovi više nego povolj­ni - 700 nemačkih maraka (700 evra) po kvadratu sa učešćem od 30 odsto i rokom otplate od 20 godina, godišnja kamata pet odsto. Rovarili su u leto 2000. buldožeri u mnogim gradovima Srbije, a u jednoj hali beogradskog Sajma čak su naprav­ljeni štandovi za potpisivanje ugovora za buduće korisnike. I od svega je ispa­lo - baš ništa. Krajem 2017. predsednik Srbije Alek­sandar Vučić oživljava tu ideju - stano­vi za pripadnike službi bezbednosti za manje od 500 evra po kvadratu, a u Beo­gradu ne više od 550. Ista situacija, ulo­ge malo promenjene - umesto "inženjera Mrke" sad je Zorana Mihajlović. Umesto Mirka Marjanovića premijerka Ana Bmabić i neizbežni Aleksandar Vulin, nekad seiz Mire Marković a sada Vučićev. OREZIVANJE U DECEMBRU U decembru 2017., aktuelni predsednik Srbije je pokrenuo propagandnu kampa­nju sa ciljem da kupi naklonost pripad­nika bezbednosnih struktura. On sam, kao i Mihajlovićeva i Vulin najavljivali su početak gradnje tih 'jeftinih stanova' za mart, april pa onda leto 2018. Inače, na čelu komisije koja bi trebalo da ruko­vodi izgradnjom stanova je Brnabićeva, koja se nije oglašavala, svesna da nju niko ništa i ne pita, kao ni Marjanovića u vreme Miloševića. A kako gradnja tih stanova nikako da počne. Zorana Mihajlović je, iznenađena što se neko još seća tih obe­ćanja, pokušala da krivicu, onako neoba­vezno, svali na sebe, kao: "Eto ja sam kri­va nismo usvojili 'leks specijalis' po kome to treba da se radi". No, ni kada je Skup­ština Srbije usvojila 'leks specijalis', sta­novi nisu počeli da se grade, pa su se poja­vila nova objašnjenja. Vrhunac su dose­gla u junu, kada je i sam Vučić priznao da sve ne ide onako kako je predviđeno, ali je obećao da će sve to da se reši i da će izgradnja početi na leto u Vranju i Nišu, a u Beogradu do kraja godine. Zatim se, iznenada u avgustu, Ana Brnabić setila da je na čelu komisije za izgradnju tih stanova, pa je održa­la njenu sednicu. Jedino novo jeste da će stanovi u Beogradu biti na području opštine Zemun, od hotela ‘Jugoslavija' do Ugrinovaca i Busija. Potom je počet­kom oktobra kabinet ministarke Mihaj­lović precizirao da će izgradnja stano­va započeti "u narednih nekoliko sed­mica", a to je sredinom meseca nagovestio i sam Vućić kada su u pitanju Niš i Vranje. Ko još počinje radove u novem­bru, kad građevinska sezona staje zbog niskih temperatura? "Možeš obrezivati vinograd ili voćke u decembru umesto u februaru, ali onda gledaj šta će da ti rodi", plastično je tu najavu opisao jedan vlasnik beogradske građevinske firme. UDRI CIFRAMA Pošto Vučić, Mihajlovićeva i Vulin nisu ispunili obećanje o početku gradnje sta­nova na proleće 2018., njihovi marketinški timovi upotrebili su novi sistem za ‘izvla­čenje', a on se nalazi u svim priručnici­ma za zamagljivanje očiju javnosti - ‘udri ciframa'. U onom štoj e Vućić izgovorio na konferenciji za novinare posle sastan­ka Komisije za izgradnju stanova za pri­padnike snaga bezbednosti niko ne bi mogao da razluči o čemu je reč. Od toli­ko brojki izostala je glavna - koliko će koštati kvadrat tih ‘jeftinih' stanova u Beogradu i Novom Sadu? I zato su bila ograničena novinarska pitanja jer bi ga, ko zna, neko i priupitao šta je sa njegovim obećanjem iz maja 2014. - da će biti sta­nova po ceni koja ne bi prelazila 380 evra po kvadratu. Ali, kako bi se sitna neostva­rena obećanja prekrila krupnim, Vućićevi marketinški stručnjaci su smislili novu obmanu - nije više reč o 1578 stanova u prvoj fazi nego o 8086. A to što nije zako­pan nijedan temelj zgrada za tih prvih 1578 - nema veze, važno je da se priča kako će ih biti 8086 do sredine 2020., i da će gradnja početi do maja 2020. Posebna priča su kriterijumi za dodelu stanova - ko će biti u Komisiji, šta će sve biti bodovano i na koji način? To niko ne zna, uključujući premijerku Bma­bić. Izgleda da je to shvatio i Vučić, pa je umesto ranije predviđenih 400 stanova za 'bezbednjake' (sad je to prošireno i zatvorskim čuvarima), taj broj povećao na 1000. A kako će u praksi biti, autoru ovog teksta ilustruje pripadnik MUP-a koji sledeće godine stiče osnove da ide u penziju, jer puni 53 godine života: "Ja radim u MUP-u, sve vreme kao ovlašte­no službeno lice, supruga isto. Nikad od Službe nisam dobio stan - živeo sam u roditeljskom. Sad namerno u penziju neću ići a ne mogu me silom poslati dok ne dobijem taj jeftini stan i ne počnem da ga otplaćujem." Vučić je slavodobitno saopštio da će stanovi za pripadnike službi bezbedno­sti u Beogradu biti na ‘izuzetnoj lokaci­ji’ - takozvanoj lakat krivini u Zemunu. Za one koji ne znaju (omiljena poštapalica predsednika SNS i dela Srbije) - to je deo uz dve frekventne saobraćajnice, a prvo naselje pored zove se "Majmunjak". Ovde, inače, treba imati u vidu da je kra­jem devedesetih tadašnji direktor ZIPS (u prevodu, poslovni prostor Zemuna) Tomislav Nikolić doneo rešenje kojim se investitoru dozvoljava da podigne zgra­du na rubu placa gde će proći tangentni magistralni saobraćajni prsten: ljudi koji su tu kupili stanove imaju na pola metra od balkona zaštitnu ogradu saobraćajni­ce magistrale Novosadski autoput - Borča. Isto će imati i pripadnici snaga bez­bednosti koji će tamo kupiti ‘jeftine' sta­nove. Jer kako je Vućić priznao, većina ljudi iz snaga bezbednosti želi stan u Beogradu: džaba 480 predviđenih stanova u Vranju, kad niko neće želeti da ih kupi. Ili u Leskovcu, svejedno. Čuvari raspadnutih kasarni Vojna imovina - kome će se rasprodavati i na osnovu kojih kriterijuma, posebno je pitanje Kada se ministarka Mihajlović, a i premijerka Brnabić, koja je na čelu te Komisi­je, setila da treba da ispune obećanja javno data, počela je potraga za lokacijama. Pa su došle do Zemuna i poljoprivrednog zemljišta uz "lakat krivinu". Zašto nisu odredili za gradnju placeve koji su u vlasništvu Ministarstva odbrane u toj beo­gradskoj opštini, a i te kako se mogu iskoristiti - pitanje je na koje nema odgo­vora. Recimo, plac od šest ari u Ulici Petra Kočića, u centru Zemuna, livada koja sada propada, a nalazi se u Master planu za prodaju: tu bi moglo da se napravi oko sto stanova. Ili parking prostor u Ulici Miloša Bandića, neiskoriščen (bar 100 stanova), ili kasama u raspadanju u zemunskom parku (nekoliko stotina stano­va). Ali, to se očigledno čuva za nekog kome će se dati budzašto. Postoje i razni placevi i površine u opštini Voždovac (Banjički vis), ima ih i na Novom Beogradu. Posebna je priča, kad je o MUP-u reč, bivša kasama u Volginoj ulici na vrhu Zvezdare, a lokacija je izuzetna. Trenutno - propada. Strogo dirigovana pitanja Kako manipulisati medijima i novinarskim pitanjima, to je tema na kojoj su Vućić i njegovi saradnici "doktorirali" Nakon što je, posle sastanka posvećenog izgradnji jeftinih stanova za pripadni­ke snaga bezbednosti, Vućić imao poduži uvod, ničim izazvana, oglasila se i Ana Brnabić. Niko je od novinara, a verovatno ni od njenih saradnika, nije razumeo kada je govorila o "naučno-tehnološkim parkovima" bez ikakve veze sa temom. Uglavnom, posle njenog izlaganja na red su došla strogo dirigovana novinarska pitanja. Za razliku od prethodnih slučajeva, kad je na konferencijama predsednik Srbije govorio "Ajde prvo pitanja na temu sastanka", to je ovog puta izosta­lo - očigledno ne slučajno. I rečeno je da ima vremena za samo tri pitanja, pa je, naravno, prvo mikrofon dobio novinar TV Pink u, gle slučaja, košulji pink boje, koji ga je pitao o "izdajnicima" iz opozicije i slične stvari tri-četiri pitanja u jed­nom. Potom se "istakla" novinarka Studija B na istu temu - Đilas, Šolak i osta­li izdajnici, a onda je došao red i na treće pitanje. Glavna urednica "Jedinstva" koje zvanično izlazi u Prištini a u stvari je beogradski list, pitala je Vučića prvo o Kosovskim snagama bezbednosti, a onda i ključnu stvar - ima li država para da iz budžeta plati sve te jeftine stanove za vojsku i policiju - 8086 u prvoj fazi, plus 1,1 milijardu evra za zdravstvene ustanove. Za razliku od “iznenadnih" pitanja privatnih medijskih kuća Pink i Studio B, na koje je imao spremne odgovore "iz rukava", na ovo pitanje glavne urednice držav­nog medija ostao je bez unapred sročenih podataka, pa se pozvao na ono što pali kod Srba - vojni budžet i nova naoružanja, koja, navodno, treba da budu uvede­na u upotrebu. A to je. naravno, vojna tajna. Davor LUKAČ, VREME, 1450 https://www.vreme.com/account/login.php?url=%2Fcms%2Fview.php%3Fid%3D1633508 Sa dozvolom autora teksta: Oprema-postavljač teme.

Uprkos najavama nadležnih da će stanari hotela koji je pripao kompaniji "Beograd na vodi" biti adekvatno zbrinuti. Na vrata hotela Bristol i zvanično je stavljen katanac, međutim, vojne izbeglice i penzioneri koji gotovo tri decenije žive u njegovom nekomercijalnom delu i dalje nisu dobili nikakvo rešenje o raseljenju, kako su im nadležni mesecima obećavali. Ministarstvo odbrane i zamenik gradonačelnika Goran Vesić utrkivali su se u izjavama kako će vojni penzioneri biti zbrinuti, ali su uprkos obećanjima ostali nemi na pitanje šta će biti sa bristolskim stanarima. Dragan Stojanović, penzionisani zastavnik prve klase koji u Bristolu živi 27 godina, kaže za naš list da im se niko od nadležnih nije obratio i da ne zna šta će biti sa porodicama koje tu žive. – Zaposleni su otišli, mi smo i dalje tu. Ne znam šta će biti sa nama, ali odavde ne idemo jer nemamo gde – ističe Stojanović. Stanari su Vladi Srbije i ministru odbrane slali zahteve za hitan prijem, ali odgovore nisu dobili. Hotel Bristol je, inače, sada u vlasništvu kompanije „Beograd na vodi“, odnosno arapskih investitora. – Zarad potreba podobnog investitora, ekipa na vlasti poklanja zajedničku imovinu, ne obazirući se na potrebe ljudi koji tu žive i koji preko 25 godina nemaju rešenje svog stambenog pitanja – kaže za Danas Vjekoslav Vuković iz Inicijative Ne davimo Beograd. On dodaje da je sličan model prisutan i u drugim delovima grada, „gde institucije u sprezi sa moćnim ljudima koji su bacili oko na određene lokacije, izbacuju ljude na ulici, jer ništa ne sme da stoji na putu bogaćenja privilegovanih pojedinaca“. Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke, kaže za Danas da u vezi sa hotelom Bristol postoje dva problema, koje je napravila aktuelna vlast. – Prvi je da hotel Bristol, koji je u državnom vlasništvu, uopšte nije trebalo davati arapskom investitoru na komercijalno korišćenje, a da čak ni naknadu ne plaća Beogradu i Srbiji. To je neshvatljivo. Drugi su naravno ljudi. Porodicama vojnih lica je trebalo omogućiti da i dalje koriste deo ove zgrade za svoje potrebe. To je najmanje što država duguje onima koji su dali krv za nju – ističe Jovanović. On podseća da je ministar Vulin rekao da će vojnim stanarima naći alternativni smeštaj, „ali čak ni to nije u stanju da uradi“. Nakon što se u julu pojavio spisak sa stanarima koji do 15 avgusta treba da napuste Bristol, Dragan Stojanović, čije ime je bilo prvo na spisku, ocenio je za naš list da je reč o pritisku i udaru, i da iz Bristola neće da idu, sem u stanove koje su platili. – Vojnim licima su odbijali šest i po posto od ličnog dohotka, a te pare nisu išle u zajednički, civilni fond, već u poseban fond u Srpskoj banci. Odavde ne mogu da nas izbace bez odgovarajućih postupka, niko ne može da primeni silu i prisilu, jer država ipak ima pravosudni sistem – rekao je Stojanović. Spisak je u međuvremenu povučen, ali rešenja nema ni na vidiku. Nekomercijalni deo hotela Bristol pretvoren je u kolektivni smeštaj šezdesetih godina kada je dat na korišćenje Vojnoj ustanovi Dedinje, odnosno Ministarstvu odbrane. U njemu trenutno živi 30 vojnih izbeglica sa porodicama, kojima vojska do sada nije obezbedila adekvatan smeštaj. Zbog toga saopštenje Ministarstva odbrane o dodeli stanova vojnim penzionerima pre nekoliko dana pod naslovom „Ministar Vulin: Vojska Srbije brine o svojima“, zvuči i više nego ironično. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je, naime, u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala LJubiše Dikovića uručio ključeve od 23 stana aktivnim i penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, i tom prilikom izjavio da Vojska brine o standardu svojih pripadnika i da će uvek voditi računa o svim svojim pripadnicima bez obzira da li su u aktivnom sastavu ili su penzioneri. „Za nas, tu razlike i nema. Svaki pripadnik Vojske Srbije zna da će Vojska Srbije brinuti o njemu, od onog momenta kada postane njen pripadnik, kada uđe u proces školovanja, pa dokle god postoji. Vojska Srbije je tu da brine o svojima“, rekao je ministar Vulin, očigledno zaboravljajući na vojne penzionere hotela Bristol. Bristol je, inače, zvanično zatvoren prekjuče, posle 106 godina postojanja. Zaposleni hotela će biti preraspodeljeni na druge poslove, a vest o zatvaranju objavili su upravo zaposleni, na zvaničnoj fejsbuk stranici hotela. K. Živanović

U novobeogradskom bloku 32 niče luksuzni stambeno-poslovni kompleks. To samo po sebi ne bi bila neka od tema dana da investitor nije Srpska pravoslavna crkva. Tačnije, suinvestitor. SPC i PMC inženjering grade zajedno na zemljištu koje je crkva ustupila toj kompaniji. "Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije." Ne i u bloku 32 na Novom Beogradu, gde Jevanđelje po Mateju očito ne važi. Jer baš na božjem, odnosno crkvenom posedu gradi se luksuzni stambeno-poslovni kompleks. Jednu poslovnu i dve stambene zgrade sa 127 stanova, na čijem vrhu su luksuzni petosobni dupleksi grade zajedno Srpska pravoslavna crkva i građevinska firma PMC inženjering. "Taman posla da u tim stanovima živi sveštenstvo", kaže izvor N1 u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Objašnjavaju da su PMC inženjeringu ustupili deo zemljišta da bi oni izgradili poslovnu zgradu koju će crkva potom rentirati i tako sticati prihode. Sa "taman posla" odgovaraju i na pitanje da li su oslobođeni plaćanja poreza i objašnjavaju, crkva plaća porez kada gradi stambene objekte, a pravo na povraćaj PDV-a ima samo kada gradi hramove. Da ne gradi samo hramove i da se sve više bavi i komercijalnom delatnošću, potvrđuje saradnica NIN-a koja o crkvi i biznisu koji ona razvija izveštava godinama. Ulažu, kaže, u SPA centre, banjska lečilišta, ali i hotele. Zakon im to ne brani, ali ni crkveni kanoni koji brane jedino zelenašenje i ugostiteljstvo. "Ali je veći problem što taj novac ne koriste kao što to radi Katolička crkva na primer, izgradnjom sirotišta i bolnica. A kada pitaš zvanična lica, prvo, teško da možeš da dobiješ zvaničnu izjavu, ili vam kažu da se sve gradi u slavu Božju", kaže Dragana Nikoletić, sradnica NIN-a. U slavu Božju, međutim, nikako da se izgradi Hram Svetog Dimitrija kog samo ograda deli od novog gradilišta SPC-a. Gradi se 22 godine jer se gradi iz dobrotvornih priloga, ili kako starešina hrama kaže "od sitnih parica". I zato podseća na reči pokojnog partijarha Pavla. "Nek se narodna duša ugradi u hram, a ne bogataši, i kako hram napreduje, nek i narod napreduje u duhovnom smislu", kaže protojerej Rajko Nedić, starešina Hrama Svetog Dimitrija. S izgradnjom pored, hram Svetog Dimitrija nema nikakve veze jer to zemljište, kažu, ne pripada njima. Oni kojima sada pripada imaju rok od 18 meseci da završe zgrade. U PMC inženjeringu ne odgovaraju na pitanje N1 kako su uopšte došli na ideju da sa Srpskom pravoslavnom crkvom sklope ugovor i da li su Crkva i ta kompanija učestvovale na nekom tenderu? Ako se, međutim, pogleda sajt PMC-a, videćete da je maltene teže nabrojati šta nisu gradili, nego šta jesu. Firma koja je 100 odsto u vlasništvu državne firme Jugoimport SDPR, gradila je, između ostalog, Beograd na vodi, fontanu na Slaviji i tri garaže Parking servisa, dok su im klijenti, osim Vlade Srbije, gotovo sva ministarstva, republičke direkcije i agencije, Uprava grada Beograda, gradski sekretarijati, ali i brojna gradska komunalana preduzeća. Video na donjem linku: http://rs.n1info.com/a378722/Vesti/SPC-i-PMC-grade-stambeno-poslovni-kompleks.html