Претражи Живе Речи Утехе

Za modernizaciju vojski šest država, Sjedinjene Američke Države odobrile su 190,7 miliona dolara pomoći, od čega je za četiri iz našeg regiona predviđeno 115,7 miliona. Bosna i Hercegovina dobit će 30,7 miliona, dok će po 30 dobiti Sjeverna Makedonija i Albanija, a Hrvatska 25 miliona dolara. Amerikanci će ovim sredstvima djelimično finansirati nabavku višenamjenskih helikoptera za Oružane snage BiH. Vojni analitičar Nedžad Ahatović pojašnjava da se radi o Programu ERIP (European Recapitalization Incentive Program), u okviru kojeg SAD želi da vladama šest zemalja pomogne da se riješe borbene tehnike istočnog porijekla. Zrakoplovni ešalon - Za BiH je predviđeno 30,7 miliona dolara, koji se uglavnom planiraju iskoristiti u modernizaciji zrakoplovnog ešalona. No, za razliku od drugih zemalja regiona čiji se vojni kapaciteti baziraju na opremu tzv. istočnog porijekla, BiH nema tih problema, jer je kroz program modernizacije "Opremi i obuči" iz 1997. godine dobila donaciju naoružanja i vojne opreme uglavnom zapadnog porijekla u vrijednosti od 250 miliona dolara. Zato BiH ima minimalne potrebe za zamjenom opreme istočnog porijekla - navodi Ahatović. Što se tiče zrakoplovnog ešalona, napominje da BiH u opremi ima 50 posto kapaciteta zapadne proizvodnje, piše Faktor. - Radi se o 14 američkih helikoptera Bell UH-1 Iroquois koji su došli kao donacija 1997. godine, a od kojih je operativno svega pet. Ostali su u nekim fazama generalnog remonta koji ide sporo zbog blokada u vezi sa modernizacijom OSBiH koju provode parlamentarci u oba doma iz entiteta RS, dok je jedna letjelica otpisana. Postojeća sredstva iskoristila bi se za nabavku dva višenamjenska srednja transportna helikoptera kako bi se zamijenili vremešni ruski helikopteri, jedan Mil Mi-8 i jedan Mil Mi-17. Najbolja zamjena bi bila zadnja varijanta srednjeg transportnog helikoptera Super Puma kojeg sada radi konzorcij Airbus pod nazivom Airbus Helicopters H225M i koji košta oko 20 miliona eura. On se može koristiti 40 godina, uz mogućnost letenja po svim vremenskim uvjetima i nošenja 5,2 tone korisnog tereta ili 28 vojnika. Školovanje pilota bi bila obaveza države BiH, no u perspektivi nabavka tako kvalitetne opreme koja se može upotrijebiti i za potrebe civilnih struktura je ipak neka daljnja budućnost - napominje Ahatović. Tenkovi i transporteri zapadne proizvodnje Oružane snage BiH u kopnenoj vojsci imaju svega 25 do 30 posto opreme koju bi trebalo zamijeniti. - Primjera radi, oklopne jedinice OSBiH, za razliku od svih drugih zemalja u okruženju posjeduju 90 posto tenkova i transportera zapadne proizvodnje. Njihova kvalitetna modernizacija može produžiti resurse upotrebe te opreme na duži vremenski period, a u našoj zemlji postoje vrlo razvijeni tehnički kapaciteti za održavanje složenih zapadnih borbenih sistema. Kod artiljerije je situacija nešto drugačija, jer se koristi svega 45 posto oružja zapadne tehnologije. Prema dostupnim podacima, OSBiH posjeduju 36 odličnih lako prenosivih britanskih haubica L-118 kalibra 105 mm i 126 američkih haubica M-114 kalibra 155 mm. Ostaje da se eventualno zamijeni 258 haubica D30 kalibra 122 mm koje BiH radi u domaćoj proizvodnji zajedno sa municijom, kao i 36 višecjevnih bacača raketa APRA 40 kalibra 122 mm baziranih na ruskim sistemima BM-21 GRAD. No, opet za razliku od drugih zemalja BiH je u svojoj namjenskoj industriji razvila novo oružje koje može da bude kvalitetna zamjena za zastarjele haubice istočnog porijekla, tako da se ozbiljno može razmatrati nabavka 300 cijevi nove domaće moderne samohodne haubice M-1 u NATO kalibru 155 mm. Sa tom nabavkom i modernizacijom postojećih kapaciteta OSBiH bi u "zemaljskom ešalonu" bio u potpunosti u skladu sa NATO standardima - pojašnjava Ahatović.

U intervjuu za Sputnjik koji je objavljen 30. maja, a čija je glavna tema bila ekonomska saradnja Rusije i Republike Srpske, šef Predstavništva Republike Srpske u Ruskoj Federaciji Duško Petrović govorio je između ostalog i o pregovorima oko nabavke helikoptera za MUP R. Srpske ali i o mogućnosti da remontni zavod “Orao“ iz Bijeljine postane regionalni remontni centar za helikoptere ruske proizvodnje. Tom prilikom Petrović je otkrio da se, što se tiče novih helikoptera, radi o “Ansatima“ kao i da bi se u “Orlu“ remontovali motori helikoptera Mi-8. Petrović je nabrajajući moguće načine produbljenja saradnje sa Rusijom spomenuo i namensku industriju, postoji ideja da bijeljinski zavod “Orao“ vrši remonte ruskih helikoptera za region Balkana i da se to više ne radi kao do sada u Ukrajini. – Naš remontni zavod “Orao“ u Bijeljini je osposobljen i već dve-tri godine se vode pregovori sa ruskom korporacijom ODK, koja proizvodi motore za helikoptere “Mi“. Dobijena je dokumentacija i saglasnost, tako da će naši dobiti licencu za remont tih helikoptera za naš region. U regionu, otprilike, ima oko 48 helikoptera Mi-8. Oni su i vojno-transportni i civilni, a služe i za evakuaciju. Nemaju naoružanje, a koriste ih i vojska i policija u Hrvatskoj i Sloveniji, a i jugoslovenska armija ih je imala. Sada je Srbija kupila dva nova Mi-17, izvoznu varijantu. Očekivali smo da ćemo potpisati ugovore na Peterburškom ekonomskom forumu, ali nismo uspeli zbog birokratije. Nadamo se da će u najskorije vreme oni biti potpisani. Dugo se čekalo na dozvolu. Sada mnogi remontuju helikoptere u Ukrajini, a Ukrajina to ne radi baš najkvalitetnije. Znam da je Hrvatska to radila i da nisu bili baš zadovoljni – pojasnio je Petrović za Sputnjik. On je dalje naveo da se sa Rusijom pregovara i o nabavci tri helikoptera za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova RS i da je reč o civilnim transportnim helikopterima. – Mislim da ćemo u roku od dve do tri nedelje završiti finansiranje. Radi se o interesantnom lizingu, pa neće biti kredita, niti će se država zaduživati. Helikopteri se već proizvode, radi se o “Ansatima“, helikopterima za civilne namene, koji će imati dodatnu opremu. Koristiće ih policija. Mogu da se koriste i za snimanje, jer imaju infracrvene kamere, ali i za kontrolu saobraćaja, medicinsku evakuaciju, gašenje požara itd. Mislim da bi dogovor za prvi helikopter mogao da bude realizovan već u avgustu, a ostali do kraja godine – otkrio je za Sputnjik šef Predstavništva RS u Moskvi. Na banjalučкi aerodrom dopremljen helikopter AW119 “Koala“ Laki višenamenski helikopter AW119 “Koala“ / Foto: Leonardo Kako je prošlog petka za Mondo i najavio direktor Helikopterskog servisa RS Boban Kusturić, u Republiku Srpsku je u subotu 2. juna stigao helikopter AW119. – Helikopter je dopremljen na banjalučki aerodrom mjesec dana prije roka predviđenog ugovorom. Kroz desetak dana očekuje se primopredaja između predstavnika italijanske firme “Leonardo“ i Helikopterskog servisa – izjavio je Boban Kusturić za Mondo. Podsetimo, početkom oktobra 2017. objavljeno je da je Helikopterski servis Republike Srpske naručio jedan italijanski višenamenski helikopter Leonardo AW119 “Koala“ čija je vrednost, zajedno s obukom dva pilota, tri vazduhoplovna mehaničara i jednog vazduhoplovnog inženjera 4,76 miliona evra. Osim za medicinski transport, zajedničke akcije s specijalnom jedinicom MUP-a Republike Srpske i pomoć ugroženom stanovništvu prilikom elementarnih nepogoda, helikopter će se koristiti i za borbu protiv požara i za tu namenu biće opremljen protivpožarnim vedrom kapaciteta 1000 litara. Živojin BANKOVIĆ

Već godinama unatrag se medijski (ali i na osnovu konkretnog) najavljuje mogućnost da se potencijali srpske vazduhoplovne industrije, pre svega u segmentu remonta borbenih i (srednjih) transportnih helikoptera, angažuju i "zaokruže" u vidu "helikopterskog servisnog centra" koji bi bio zadejstvovan na aerodromu Batajnica u okviru Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović", odnosno njegovih ("Mominih") kooperanata. Pored ruskih, najava nabavke nekoliko helikoptera konzorcijuma "Erbas" za potrebe Vojske Srbije i republičkog MUP-a je takođe rezultirala (na marginama) i "pričom" o mogućem "servisnom centru" (takođe u "Momi") i za helikoptere ovog konzorcijuma, odnosno njihovog nativnog proizvođača, francuskog "Aerospesijala" čije lake jurišne helikoptere tipa "Gazela" naša vojska (i MUP) koristi još od početka 70-ih i čija je licencirana proizvodnja uoči početka "balkanske klanice" u najvećem "osvojena" u mostarskoj fabrici "Soko". Prema izjavama pojedinih zvaničnika Vojske Srbije, naši remonteri bi angažovali prvenstveno dugogodišnje iskustvo, bez obzira na veliko rasipanje kadra zbog hronične besparice, dok bi i sami proizvođači negde morali angažovati određena sredstva kako bi se poboljšali uslovi rada, jer su mnogi pogoni devastirani još tokom NATO agresije i do sada se "našim snagama" nisu uspeli vartiti na predratni nivo. Pored medisjkih najava i neke činjenice govore u prilog tome, a naročito poslednja vest da je makedonsko RV, za razliku od prethodnih godina gde su svoje transportne helikoptere remontovali u Hrvatskoj i Ukrajini, krajem prošle godine dve letelice poslali na remont u Batajnicu. Na fonu napred rečenog i agencijska vest koju su danas objavili mediji iz BiH (Republike Srpske) daje izvesnu nadu da sve ovo nije medisjki spin. Uostalom, videćemo... Orao: Ugovor s Rusima, Vojska Srbije prvi partner Bijeljinski "Orao", koji se bavi remontom turbomlaznih motora i proizvodnjom specijalnih alata, nastavlja saradnju sa glavnim poslovnim partnerom Vojskom Srbije Do kraja meseca očekuju potpisivanje ugovora s ruskom firmom ''Klimov'' za remont helikopterskih motora. Ovaj program im garantuje opstanak u narednih 20 godina. ''Orao'' obezbeđuje egzistenciju za 390 radnika. I iskusni majstori, koji će uskoro okončati radni vek, i mladi, koji u ovim proizvodnim pogonima stiču prva radna iskustva, veruju u budućnost firme koja se postepeno orijentiše i usavršava za civilne programe. "Idemo, napredujemo, širimo se, svaki dan pravimo nešto novo, kupujemo mašine, tako da usavršavamo proizvodnju", priča Boban Mrda, najstariji majstor. Bojan Starčević ističe da je četiri godine čekao posao, da je bio na Birou, a da sada ovde radi dve i po godine. "Najavljuju se neki novi projekti u 'Orlu' i verujem da je to budućnost za sve radnike, naročito za nas mlađe, da steknemo znanje, tu praksu", naglašava Marko Kapetina, diplomirani mašinski inženjer. Zbog kašnjenja u dostavi motora i naplati potraživanja od poslovnih partnera, prošla godina bila je teška za "Orao", ali sada imaju pune ruke posla. "Vršimo remont turbomlaznih motora. To je vojni program i zavisi od politike. Naša delatnost je 85 odsto izvoza", kaže Milan Prica, direktor firme "Orao" a.d. Bijeljina. Remont helikopterskih i turbomlaznih motora za MiG-ove put je ka sigurnoj budućnosti. Za ovaj program detaljno se pripremaju već drugu godinu. Obećana im je pomoć za kupovinu licence koja košta 2,9 miliona evra. "Nemamo drugog izbora. Sva ova sredstva koja remontujemo se pomalo gase, dosta su zastarela, iako imamo i tu posla za narednih deset godina. Osvajanjem generalnog remonta helikopterskih motora i motora za MiG 29 bi šire otvorilo vrata i obezbedilo posao za duži period", dodaje Prica. U firmi dolazi do smene generacija pa će uporedo s prijemom 12 novih majstora i nekolicine inženjera biti imenovana i kompletna nova uprava. Ove godine planiraju i nabavku dve mašine za obradu metala elektroerozijom, vrednosti 600.000 maraka, čime bi ostvarili značajne uštede jer trenutno za ove poslove koriste usluge firmi u Italiji, Mađarskoj i Srbiji.

Završeno ukrašavanje kupole Hrama Svetog Save na Vračaru. Moćno deluje predstava Hrista, koji okružen anđelima natkriljuje prostor Na izradi centralne kompozicije radilo je sedamdesetak umetnika,foto D. Milovanović VELIČANSTVEN mozaik kojim dominira scena Vaznesenja Hristovog nazire se iz kupole Hrama Svetog Save na Vračaru. Izrada mozaika je završena, ali će se sva njegova lepota i sjaj ogledati tek kada, uskoro, budu uklonjeni skele, lift i platforme, koje su prethodnih meseci bile neophodni umetnicima za bezbedne radove. Reporteri "Novosti" uverili su se u četvrtak u podvig ruskih umetnika, koji su svoje umeće ugradili u lepotu jednog od najvećih pravoslavnih hramova u svetu. Moćno deluje predstava Hrista, koji okružen anđelima natkriljuje prostor ispod. Zadivljen je bio i Aleksandar Dibalj, član Izvršnog odbora "Gaspromnjefta", ruske firme koja je darovala četiri miliona evra za izradu ovog mozaika. - U kaloti kupole urađeno je oko 1.240 kvadratnih metara mozaika - govori nam dipl. inž. arhitekture Zlatomir Ivanović, direktor nastavka gradnje Hrama Svetog Save. - Umetnici iz Rusije montažu mozaika počeli su u maju, a završili su je polovinom novembra. Članovi komisije u četvrtak su jednoglasno konstatovali da je sve urađeno po pravilima struke. Visoko su ocenili kvalitet i umetničko ostvarenje mozaičke kompozicije. Komisiju su činili predstavnici Ministarstva kulture Rusije, ruske federalne agencije "Rossotrudničestvo", Ruske i Srpske pravoslavne crkve, kao i Društva za podizanje Hrama. - Mozaik je pripremljen u Moskvi, tako što su svi likovi rađeni u pravoj veličini na lepku i mrežici, a zatim su sečeni u delove i pakovani - kaže đakon Miroslav Nikolić, glavni arhitekta Hrama. - Svaki taj deo imao je svoj broj. Prvo je završen centralni deo gde je Vaznesenje Hristovo, a kupola je bila precizno obeležena sa unutrašnje strane meridijanima i brojevima, koji su tačno označavali položaje budućih figura kompozicije. ZAJEDNIČKE SNAGE- NEMA ničeg neobičnog u tome što je upravo pravoslavni hram postao glavni simbol srpsko-ruske duhovne veze - kazao je Aleksandar Dibalj, član Izvršnog odbora "Gaspromnjefta". - Zajedno sa ruskim i srpskim kolegama više puta sam kontrolisao tok radova na izradi mozaika hrama. Svima je bila pružena mogućnost da učestvuju, ulaganjem svog delića stakla u buduću kompoziciju. I to jeste simbolično, jer se Hram Svetog Save zaista podiže zajedničkim snagama Srba i Rusa. Na izradi centralne kompozicije radilo je sedamdesetak umetnika, pod rukovodstvom akademika Ruske akademije umetnosti Nikolaja Muhina. Delovi mozaika upakovani u 62 palete stigli su u Beograd 3. maja, dok je drugi kontingent sa dodatnim delovima u prestonicu dopremljen 11. jula. Nekoliko meseci petoro ruskih umetnika svakodnevno je postavljalo kompoziciju u kupoli Hrama. - U centru kupole nalazi se predstava Vaznesenje Hristovo, koja je uokvirena natpisom tropara Vaznesenja - objašnjava đakon Miroslav. - Ispod su četiri anđela, a sa istočne strane izdiže se figura lika Presvete Bogorodice, koja stoji između dva arhanđela i oko njih je 12 apostola koji gledaju prema vaznesenju Hristovom. Hristov lik je najveći i najdominantniji u celoj kupoli. Interesantno je da je samo dužina njegove glave od temena do brade dva metra i dvadeset centimetara, a visina figure je oko 14 metara. Likovi koji se nalaze ispod lukova morali su da budu urađeni u izduženju, kako bi se figure iz naosa videle u pravoj veličini. Demontaža metalne konstrukcije i obe skele počela je u četvrtak, a najverovatnije će biti završena za dva meseca. Tek tada će umetnička kompozicija zasijati punim svetlom. IKONOSTAS UNUTRAŠNjOST Hrama Svetog Save biće ukrašena mozaikom koji će prekriti površinu od čak 15.000 kvadratnih metara. Svi građevinski radovi u enterijeru i dekoracija Hrama biće završeni do 2019. godine, kada SPC slavi osam vekova od dobijanja autokefalnosti. - Radovi na ikonostasu počeće u prvoj polovini 2018. i očekujemo da će biti završeni do kraja godine - kaže đakon Miroslav. Izvor: Večernje novosti

Ukoliko se bilo kojim povodom ljubitelj avijacije nađe u Moskvi, a najbolja prilika za to je poseta Međunarodnom avio-kosmičkom salonu MAKS, jedno od obaveznih mesta na koje treba otići je Centralni muzej Vojno-vazduhoplovnih snaga (VVS) Monino. Muzej, koji se nalazi 38 km istočno od Moskve, smešten je pored bivše Vojne Akademije VVS ’’Jurij Gagarin’’, na nekadašnjem vojnom aerodromu Monino. Jedan je od najvećih muzeja avijacije na svetu i najveći u Rusiji u kome je između ostalog izloženo oko 173 vazduhoplova. Satelitski snimak Monina. Gradnja vojnog aerodroma Monino započeta je 1928., dve godine kasnije radovi su završeni da bi 1932. godine tu bili stacionirani prvi teški bombarderi TB-3. Od 1940. u Moninu je bila stacionirana Vojna akademija komandnog kadra VVS a 1941. godine na njemu je formirana 3. bombarderska divizija za dejstvo na velikim daljinama sa bombarderima DB-3, TB-7 i ER-2 (Jer-2, DB-240). Aprila 1943. je u okviru Vojne Akademije formiran školski puk koji je tri godine kasnije preimenovan u mešovitu avijacijsku diviziju sa lovačkim, jurišnim i bombarderskim pukom i samostalnom transportnom eskadrilom. Zbog nepostojanja perspektive daljeg razvoja baza je zatvorena 1956. godine a avijacijska divizija rasformirana. Aerodrom je zatim predat na upotrebu Centralnom muzeju VVS koji je osnovan 28. novembra 1958. sa samo 5 aviona a na aerodromu Monino je otvoren 23. februara 1960. godine kada je u svojoj kolekciji imao 14 vazduhoplova. Vojna akademija VVS ’’Jurij Gagarin’’ za čije je formiranje muzeja neposredno vezano, zatvorena je 2011. godine. U 1970. godinu muzej je ušao sa 40vazduhoplova a današnji oblik, uz određene uglavnom manje izmene, je definisan 1990. Do Monjina se iz Moskve može stići na više načina, vozom sa stanice ’’Jaroslavski vokzal’’ (metro stanica ’’Komsomolskaja’’), autobusom broj 322 koji saobraća na liniji Moskva-Noginsk i kombijem, popularnom ’’maršutkom’’ broj 362 od moskovske autostanice Šćelkovskaja. Radno vreme sredom, četvrtkom i petkom je od 9:30 do 17 časova uz pauzu od 13:30 do 14:15, subotom i nedeljom radno vreme je od 9 do 14 časova a ponedeljak i utorak su neradni dani. Bilo kojim gradskim prevozom da dolazite, do muzeja će se morati pešačiti, od železničke stanice oko dva kilometara. U muzeju smo videli vrlo malo zaposlenih, po dostupnim informacijama trenutno ih ima samo pet. Stanje napolju izloženih aviona i helikoptera se kreće od solidnog do sasvim dobrog međutim ima i onih koje bi trebalo obnoviti a to nije lak posao jer ih ima mnogo. Pri restauraciji eksponata pomažu uglavnom entuzijasti različitih profesija među kojima ima i maketara a u poslovima remonta i sređivanja vazduhoplova pomagale su i kompanije ’’Iljušin’’ i ’’Tupoljev’’. Muzej godišnje poseti oko 150 hiljada ljudi a u njemu su poslednjih godina boravile političke i vojne delegacije iz preko 80 zemalja sveta. Većina vazduhoplova se nalazi na otvorenom (površina oko 20 hektara) a osnovna infrastruktura se sastoji iz tri objekta, jedne zgrade i dva hangara, ukupne površine oko 5500 m². U zgradi u kojoj se nalazi biletarnica i prodavnica suvenira, postavka, koja je smeštena u 6 soba, obuhvata period od početka 20. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Deo posvećen avijaciji u carskoj Rusiji / Foto: Živojin Banković, Tango Six U centru fotografije aerostat od metala čuvenog Konstantina Ciolovskog / Foto: Živojin Banković, Tango Six U ovom odeljku, koji je odlično uređen, nalazi se mnoštvo fotografija, spisa, dokumenata, uniformi i lične opreme avijatičara, avionskih motora, maketa i modela vazduhoplova, opreme za balone i dirižable. Sve je to propraćeno sa dobro urađenim panoima na kome se mogu pročitati najinteresantnije informacije iz ruske vazduhoplovne istorije. Kutak posvećen Mihailu Nikiforoviču Jefimovu, dominira model aviona Farman-IV / Foto: Živojin Banković, Tango Six Posebno mesto zauzima kutak posvećen prvom ruskom avijatičaru, Mihailu Nikiforoviču Jefimovu (1881-1919) koji je 1908. i 1909. godine bio i prvak Rusije u motociklizmu a 1909. godine u Odesi imao i svoj prvi let na jedrilici. Iste godine je uz finansijsku pomoć barona I. Ksidiasa otišao u grad Murmelon, Francuska na obuku za pilota. Bio je jedan od talentovanijih učenika i njegovom obukom se bavio lično Anri Farman. Svoj prvi samostalni let na avionu Jefimov je imao već 25. decembra 1909. godine kada je sleteo nakon čitavih 45 minuta u vazduhu. Diplomu aerokluba Francuske broj 31 dobio je 15. februara 1910. godine. Svoj prvi let u Odesi, na avionu Farman-IV, koji je bio prvi javni let aviona u Rusiji, izveo je 21. marta 1910. godine. Početkom Prvog svetskog rata podnosi izveštaj sa zahtevom da ga upute na front a od aprila 1915. nalazi se u vojsci kao letač dobrovoljac u sastavu 32. avijacijskog odeljenja. U ruskom Građanskom ratu borio se na strani Boljševika. Avgusta 1919. prilikom desanta Belogardejaca na Odesu uhapšen je i ubijen. Hangar u kome se nalaze avioni upotrebljavani u Drugom svetskom ratu / Foto: Živojin Banković, Tango Six Odmah uz zgradu koja je posvećena počecima avijacije u Rusiji nalazi se hangar sa temom Drugog svetskog rata a u njega se može ući i iz objekta koji smo prethodno opisali. Tu se mogu videti najznačajniji avioni, lovci i jurišnici na kojima su leteli sovjetski piloti. Ispred svakog od njih se nalazi pano sa taktičko-tehničkim podacima i slikama konstruktora, potom motori i naoružanje koji su ugrađeni u njih, biste i biografije najpoznatijih pilota, asova koji su ih leteli. Lovački avion La-7 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Među njima je i lovac Lavočkin La-7 na kome je leteo čuveni Ivan Kožedub, sovjetski as sa najviše ličnih pobeda u Drugom svetskom ratu, sa 62 (po nekima 64) priznata oborena aviona među kojima se nalazi i prvi operativni mlazni borbeni avion na svetu – nemački Me-262. Lovac Jak-9U / Foto: Živojin Banković, Tango Six Zanimljivo da je pored lovca Jak-9U u bojama puka ’’Normandija-Njemen’’ postavljena bista Arkadija Vasiljeviča Fjodorova koji je leteo na I-16, Jak-1 ali je najveći broj od 20 ličnih i 4 pobede u grupi postigao na američkom lovcu P-39 ’’Airacobra’’. Lovac-presretač MiG-3 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Bista Aleksandra Ivanoviča Pokriškina nalazi se uz lovca-presretača MiG-3 a ovaj pilot je leteći na tom avionu kao i na Jak-1 i P-39 postigao 59 ličnih pobeda i 6u grupi. Lovci Polikarpov I-15bis i I-16 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Jedan od prvih pilota koji su izveli ’’taran’’ u u noćnom vazdušnom boju bio je Viktor Vasiljevič Talalihin čija je bista postavljena pored lovca I-16. Na ovom tipu aviona Talalihin je 7. avgusta 1941. iznad Moskve udario i oborio nemački bombarder He-111, njegov avion se teško oštećen srušio a on je bio povređen. Odmah pored I-16 može se videti i njegov prethodnik I-15bis. Jurišnik Il-2 “Šturmovik“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six U nangaru se nalaze dva jurišnika Iljušin Il-2 a pored jednog od njih je bista Mihaila Petroviča Odincova, pilota koji je sa 14 vazdušnih pobeda imao najveći broj oborenih aviona među pilotima jurišnika. Na početku rata leteo je na lakom bombarderu Su-2 a interesantno da je njegov član posade, strelac Dmitrij Novikov, koji je bio sa njim tri godine rata, oborio 8 neprijateljskih aviona među kojima i jedan bombarder. Pored američkog P-39, kod Sovjeta omiljenog stranog lovca koji se nalazio u njihovom naoružanju, stoji bista Dmitrija Borisoviča Glinke koji je leteći na Jak-1 i P-39 oborio 50 nemačkih aviona. Odmah do P-39 možemo videti bombarder za obrušavanje Petjakov Pe-2. U-2VS, laka bombarderska varijanta školskog Polikarpov Po-2 (U-2) / Foto: Živojin Banković, Tango Six Odata je počast i čuvenom 46. gardijskom noćnom bombarderskom puku koji je bio jedan od tri ženska avijacijska puka u Drugom svetskom ratu, poznat i pod nazivom ’’noćne veštice’’, kako su ih Nemci zvali. Ispred aviona U-2VS (LNB) koji predstavlja bombardersku verziju školskog višenamenskog aviona Polikarpov Po-2(U-2) postavljena je bista komandira pešadijskog izviđačkog odeljenja L. Karčeve. Pored Po-2 postavljen je još jedan avion Polikarpova, izviđač R-5. Jedna od mnogobrojnih postavki na otvorenoj izložbi / Foto: Živojin Banković, Tango Six Sledeće što je u muzeju na redu za videti je impresivna izložba na otvorenom na kojoj se mogu videti jedinstveni prototipovi i eksperimentalni avioni. Interesantno je da je dobar deo aviona do muzeja direktno doleteo i, dok je pista bila još u upotrebi, sleteo na pistu aerodroma Monino, da bi zatim bio dovučen do muzeja. Tako je na primer posada sovjetskog putničkog putničkog aviona Tu-144 na aerodrom sletela 1980. godine. Tokom 1990. godine izvršeno je premeštanje vazduhoplova, oni su tada poređani po tome kom Opitno-konstrukcinom birou pripadaju i takav raspored je aktuelan i danas. Određeni broj vazduhoplova se s vremena na vreme sklanja da bi se izvršila njihova obnova. Najveći helikopter svih vremena, Milj V-12, drugi prototip / Foto: Živojin Banković, Tango Six Na samom ulazu izložbe dočekaće vas najveći i najteži helikopter u istoriji vazduhopovstva, džinovski četvoromotorni prototip V-12 (Milj Mi-12, NATO oznaka ’’Homer’’) koji je imao nosivost 30 tona a bio je konstruisan za posebnu namenu prevoza komponenti interkontinetalnih balističkih raketa na položaje raketnih jedinica. Razvoj projekta je započeto 1963. da bi prototip poleteo 10. jula 1968. a prvo međunarodno prikazivanje dogodilo se na Le Buržeu 1971. U muzeju se nalazi drugi opitni helikopter koji je poleteo 28. maja 1973. a projekat je brzo obustavljen zbog neekonomičnosti i zbog čiunjenice da su posao dobro obavljali helikopteri Mi-6 i Mi-10. T10, prvi prototip aviona Su-27 / Foto: Živojin Banković, Tango Six U prvom planu američki bombarder B-25 “Mitchell“, iza njega Tu-95A. / Foto: Živojin Banković, Tango Six Pored V-12 nalazi se prototip aviona Su-27, odnosno prva neuspela varijanta ovog lovca sa oznakom OKB T10. Preko puta njega možemo videti takitčki bombarder Su-24M, prvi od 11 prototipova višenamenskog borbenog aviona Su-35 (Su-27M, T10M-1), lovac MiG-29 9.12 iz prvih serija sa karakterističnim blatobranom na prednjem stajnom trapu i ventral finovima na zadnjem delu trupa, i bombarder iz Drugog svetskog rata B-25 ’’Mitchell’’ koji je takođe služio u VVS SSSR. Preteča aviona Su-24, prototip T6-1 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Lovac-presretač Su-11 / Foto: Živojin Banković, Tango Six U nastavku reda u kome se nalazi T10 postrojeni su i ostali Suhojevi avioni, taktički bombarder Su-24, zatim njegov prototip sa strelastim krilom T6-1, lovci-presretači Su-15, Su-11, Su-9, jurišni avioni Su-17, Su-17UM3, Su-17M3, lovci-bombarderi Su-7BKL, Su-7B, eksperimentalni S-26 (varijanta Su-7 sa skijama) i na kraju dolazimo do jurišnika Su-25. Prototip frontovskog lovca MiG-29 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Iza Su-25 je postavljen putnički Tu-144, sa njegove desne strane tu je opitni MiG-21I ’’Analog’’ koji je služio za ispitivanje oblika krila supersoničnog Tupoljeva 144 a sa leve strane je postavljen prototip frontovskog lovca MiG-29 (Izdelije 9-01). Iza Tu-144 se mogu videti srednji bombarder Tu-22M3, putnički Jak-40 i Il-62. Putnički avion Tu-114, uočljiv je veoma dugačak prednji stajni trap / Foto: Živojin Banković, Tango Six Avion specijalne namene za letove na velikim visinama M-17 “Stratosfera“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Potom dolazimo do jednog lovca MiG-29 u varijanti 9.13, zatim putničkog Tu-114 i transportera Il-76M. Slede avioni Antonova, teški transporter An-22, putnički An-24 i srednji transporter An-12. Deo iza njih nije dostupan posetiocima a tu se mogu videti avioni Jak-42, Tu-104, Tu-124, Il-18, Il-14, Li-2, An-8, serijski Su-27, prototip eksperimentalne amfibije sa vertikalnim poletanjem Bartini Berijev VVA14, raketni sistem PVO S-300PT. Ispred Anova 22, 24 i 12 može se videti još jedan MiG-29 9.12 kao i strategijski bombarder-raketonosac Tu-95MS a prekoputa avion specijalne namene Mjasišćev M-17 ’’Stratosfera’’ pored koga je izložen čeholsovački mlazni trenažni avion L-29 ’’Delfin’’. Postavka helikoptera započinje trenutno najvećim operativnim helikopterom na svetu, transportnim Mi-26 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Krećući se dalje u krug sa leve strane je postavka helikoptera sa trenutno najvećim transportnim helikopterom na svetu, transporterom Mi-26, letećim komandim mestom Mi-6Aja (Mi-22), protivpožarnim Mi-6PŽ, lakim višenamenskim Mi-2 i protivpodmorničkim Ka-25K. Prva varijanta desantno-jurišnog helikoptera Mi-24, verzija Mi-24A / Foto: Živojin Banković, Tango Six Transportni helikopter Jak-24 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Potom sledi deo u kome se nalaze teški transporter-kran Mi-10 i još jedan Mi-6, srednji transporteri Mi-8T, Mi-4 i Jak-24 kao i desantno-jurišni helikopteri Mi-24V i Mi-24A. Stajanka aviona OKB MiG / Foto: Živojin Banković, Tango Six Lovac-presretač MiG-31 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Preko puta prve pomenute grupe helikoptera nalaze se avioni OKB MiG čiji red započinje trenažnim dvosedom MiG-15UTI, nastavlja lovcima MiG-17F, MiG-19PM, lovcem presretačem MiG-21, lovcem MiG-23, izviđačem-bombarderom MiG-25RB, jurišnikom MiG-27 a završava sa lovcima-presretačima MiG-25P i MiG-31. Iza MiG-a 25 i 31 postavljena je leteća amfibija Berijev Be-12. Projekat Jak-141 prekinula je ekonomska kriza 90-tih godina / Foto: Živojin Banković, Tango Six Lovac-presretač neobičnog izgleda Lavočkin La-250 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Brzinski rekorder MiG Je-166 / Foto: Živojin Banković, Tango Six EPOS – analog eksperimentalnog orbitalnog aviona / Foto: Živojin Banković, Tango Six Nasuprot MiG-ovima postavljeni su opitni i eksperimentalni vazduhoplovi, lovac sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-141, lovac-presretač La-250’’Anakonda’’, eksperimentalni brzinski rekorder Je-166 (E-166), analog eksperimentalnog orbitalnog aviona EPOS a red završava sa bespilotnom izviđačkom letelicom M-141 ’’Striž’’ pored koje se nalazi i njen lanser. Lovac sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-38 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Izviđač Jak-27R / Foto: Živojin Banković, Tango Six Preko puta druge pomenute grupe helikoptera nalaze se avioni OKB ’’Jakovljev’’ koja počinje sa dva lovca-bombardera sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-38 pored kojih stoji njihov prethodnik, opitni Jak-36, niz nastavljaju izviđač Jak-27R, taktički bombarder Jak-28L, potom lovac-presretač Jak-25 i izviđač Jak-25RV, lovac Jak-23 i završava ga prvi prototip školsko-borbenog aviona Jak-130. Lovac MiG-15bis opremljen nosačima bombi / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prvi sovjetski serijski mlazni lovac MiG-9, u fazi restauriranja / Foto: Živojin Banković, Tango Six Dolazimo tako do drugog hangara muzeja u kome se postavka često menja i u kojoj se povremeno rade restauracije eksponata. Tamo smo zatekli radove na prvom sovjetskom reaktivnom lovcu MiG-9 i skoro sređene lovce Lavočkin La-15 i MiG-15bis. Gondole stratosferskih balona “SSSR-1“ i “Volga“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Standardnu postavku čine gondole stratostata (balona) ’’SSSR-1’’ iz 1933. godine kojim su se Sovjeti 1934. popeli na 22 km visine i gondola eksperimentalnog balona ’’Volga’’ iz 1958. iz koga su dvojica opitnih pilota 1962. godine iskočili sa visine od 25548 metara. Francuski “Voisin“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Britanski trokrilac “Sopwitch“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prvi četvoromotorni bombarder na svetu, ruski “Ilja Muromec“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prisutni su zatim predstavnici Prvog svetskog rata, izviđački bombarder ’’Voisin’’francuske proizvodnje i britanski lovac, britanski trokrilac ’’Sopwitch’’ i prvi ćetvoromotorni bombarder na svetu, ruski ’’Ilja Muromec’’ koji je projektovala grupa konstruktora pod vođstvom Igora Sikorskog. Prvi sovjetski raketni avion BI (BI-1) / Foto: Živojin Banković, Tango Six Rekorder u dužini leta – ANT-25 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prv metalni sovjetski ANT-2 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Od drugih vazduhoplova treba istaći prvi sovjetski raketni avion Bereznjak-Isajev BI (Bližnij Istrebitelj BI-1) sa motorom na tečno raketno gorivo koji je svoj prvi let imao 15. maja 1942, prvi ruski kompletno metalni avion Tupoljev ANT-2, avion za postizanje rekorda u doletu Tupoljev ANT-25 i bespilotni orbitalni raketoplan BOR-5, upravljivi model koji je imao prvi let 17. aprila 1985 i koji predstavlja analog (model) orbitalnog aviona ’’Buran’’. Videli smo i vrlo nobične letelice poput tri tipa eksperimentalnih planera Diskoplana konstruktora M.V. Suhanova, eksperimentalni leteći aparat Turboljot i eksperimentalni helikopter Milj V-7. Putnički Be-32 i poljoprivredni mlaznak PZL M-15 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Sa desne strane od ulaska u objekat, napolju pored hangara, nalaze se tri zanimljiva aviona, laki putnički Berijev Be-32 i Antonov An-14 kao i poljski PZL M-15 ’’Belphegor’’, jedini mlazni poljoprivredni avion u svetu. Ispred hangara su dve stajanke, sa leve strane su avioni OKB Tupoljeva a sa desne izuzetno zanimljivi avioni Suhoja i Mjasičćeva. Najveći presretač svih vremna – Tu-128 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Večna stajanka bombardera OKB “Tupoljev“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Red grdosija Tupoljeva počinje sa najvećim presretačem koji je ikada leteo – Tu-128 koji se pre svega koristio za zaštitu severnih granica SSSR. Niz zatim nastavljaju bombarderi velikog doleta: prvi sovjetski serijski bombarder sa strelastim krilom Tu-16K, potom prvi sovjetski bombarder sa promenljivom geometrijom krila Tu-22M, pored njega prvi sovjetski supersonični bombarder Tu-22, zatim još jedan Tu-16 i na kraju Tu-4 koji je razvijen na osnovu američkog B-29 i koji je prvi sovjetski bombarder koji je mogao da nosi nuklearno naoružanje. Prototip udarno-izviđakog aviona Suhoj T-4 koji je trebao da leti brzinom od 3 maha / Foto: Živojin Banković, Tango Six Preko puta Tupoljeva postavka počinje sa izuzetnim Suhojem T-4 (Izdelije 100, ’’Sotka’’), udarno-izviđačkim avionom koji je u svoje vreme bio jedinstven po svojoj titanijumsko-čeličnoj konstrukciji i po tome što je to prvi avion u svetu sa četvorostrukim trokanalnim fly-by-wire komandama. To je trebao biti američki odgovor na američki bombarder XB-70 ’’Valkyra’’ a projekat je obustavljen nakon samo dve godine od prvog a postoji nekoliko razloga. Jedan je što se tadašnji vojni vrh odlučio za bombarder Tu-22 za koji je procenjeno da se brže može uvesti u naoružanje. Takođe T-4 bi bio veoma skup, planirana je nabavka 250 aviona a umesto toga planeri su sugerisali da se novac potroši i na lovačke avione. Spominje se i nezadovoljavanje odnosno promena taktičko-tehničkih zahteva VVS kao i kompleksnost proizvodnje. Prototip bombardera M-50 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Pored helikoptera V-12 najimpresivniji vazduhoplov u Moninu svakako je prototip supersoničnog strategijskog bombardera Mjasišćev M-50 (NATO oznaka “Bounder“) razvijen tokom 50-tih godina 20. veka koji pleni svojim neobičnim i vrlo moćnim izgledom. M-50 ima trup poput rakete, delta krila na čijim se krajevima nalaze mlazni motori, uz još dva pod krilima. Strategijski bombarder 3MD / Foto: Živojin Banković, Tango Six Uz M-50 prikazan je još jedan avion iz OKB-23 Mjasičćev, bombarder 3M (izložena je varijanta 3MD) koji je izveden iz prvog sovjetskog interkontinetalnog mlaznog bombardera M-4. Iako je 3M imao svoj prvi let daleke 1956. ostao je u naoružanju kao leteći tanker sve do 1994. godine. Iza njega postavljen je strategijski bombarder Tu-95A. Još jedan od ’’prvih’’ bombardera koji se nalazi u Moninu jeste i prvi sovjetski mlazni bombarder Iljušin Il-28. Živojin BANKOVIĆ