Претражи Живе Речи Утехе

Uskoro više nećete moći da razlikujete glas čoveka i veštačke inteligencije. Google je razvio tehnologiju gde veštačka inteligencija zvuči potpuno isto kao čovek. https://google.github.io/tacotron/publications/tacotron2/index.html

Prepoznavanje postojanja problema odnosa pastirske brige i psihoterapije ukazuje na mogućnost postojanja ne samo razlika, već i sličnosti među njima. Zato su razlike jasne i lako se dokazuju. Kao što smo rekli, pastirska briga ima svoj koren u Bogu. Prvi pastir bio je Bog. Sa stvaranjem prvog ljudskog para Bog počinje da njim pastirstvuje, kako bi uveo prvostvorene u večno nepromenjivo i trajno blagostanje, pošto bi oni prethodno, pokoravajući se pastirskim savetima i zapovestima Božjim, pravilno upotrebili svoju samostalnost, tj. slobodnu volju. Odmah nakon stvaranja Adama, zapovedi Gospod Bog Adamu govoreći: "Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, ali sa drveta znanja dobra i zla, sa njega ne jedi jer kojeg dana okusiš sa njega, umrećeš smrću" (Knj. Postanja 2, 16, 17). Kroz ovu prvu zapovest mi smo pod okriljem prvog pastirskog staranja i to još u blaženom rajskom životu. Odatle pastirsko delo ima svoj koren u blaženom prepadnom stanju čoveka. I to zato što, kao što je poznato, duhovno stanje prvog pretka nije bilo "stanje urođene savršene svetosti i pravednosti", ono nije bilo savršeno, već će se takvim uspostaviti kroz dobru i pravilnu upotrebu samostalnosti čoveka sa jedne, i Božjom Blagodaću sa druge strane. Posle čovekovog pada, pastirsko delo uvek izražava lični napor Boga da vrati čoveka u njegovo prvobitno stanje i položaj. Istorija praotaca Avraama, Isaka i Jakova, istorija Izraila, istorijski događaji očovečenja, stradanja i vaskrsenja Gospoda pokazuju ličnu duhovnu brigu Boga za pronalaženjem i povratkom izgubljene ovce. Nakon pada, međutim, pastirska briga i aktivnost nisu samo delo Boga, već i određenih ljudi koji se kao zastupnici Božji objavljuju kao pastiri, često veoma velike duhovne snage, imajući za zadatak da vrate čoveka Bogu, a kakvi su bili proroci Izraila, sudije, apostoli i kakvi bi trebalo da su danas sveštenici i episkopi. Nasuprot tome, psihoterapeutska aktivnost se pojavljuje (mnogo vremena) nakon čovekovog pada kao posledica propadanja telesnog i duševnog ljudskog činioca. Stvorena je iz bolnih posledica pada i ima ulogu da duševno i telesno pomogne "obolelom" čoveku. Odmah posle pada, kod neposrednih potomaka prvostvorenog para otkriva se psihopatološki simptom, koji se pokazuje u pogibiji Avelja od Kaina. Psihološko stanje, koje je Kaina odvelo u zločin bratoubistva, sigurno bi moglo da se prouči i protumači u savremenoj dubinskoj psihologiji i psihoterapiji, kao što je već učinio Adler. Upravo to ukazuje da prisutnost psihoterapije treba da posmatramo nakon pada, onda kada se ljudska priroda suštinski iskvarila. Osim toga, dok psihoterapija predstavlja uglavnom ljudsko delo, pastirstvovanje je božansko, jer je kako smo već rekli, prvi i konačni, večni pastir – Bog i Njegov Sin Isus Hristos oko Kojeg će se konačno okupiti čitavo stado.