Претражи Живе Речи Утехе

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:420596-Sedam-godina-za-jevandjelje Kaligraf Svetozar Pajić - Dijak završio prvi rukom urađen prepis najstarijeg srpskog rukopisnog spomenika. Veran prepis Miroslavljevog jevanđelja na pergamentu radio u našim manastirima POSLE više od osam vekova, Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji rukopisni spomenik srpske kulture i jedan od kamena temeljaca svetske kulturne baštine, uz ostalo uvršćen i u biblioteku “Pamćenje sveta” Uneska, konačno dobija prvi rukom urađen prepis! Sedam godina života u to je uložio novosadski kaligraf Svetozar Pajić - Dijak (58). - Ovo je moje životno delo. Završio sam ga u manastiru Kovilj, a pre toga sam, slovo po slovo i stranicu po stranicu prepisivao u Župi Nikšićkoj, Sopoćanima, Končulu, Visokim Dečanima, Zočištu i Feneku. Original rukopisa, nastalog krajem 12. stoleća, po porudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije. Tokom prethodnih osam vekova, niko se nije upustio u njegov prepis, ali je 2000. napravljeno fototipsko izdanje koje je Pajiću poslužilo za nesvakidašnji poduhvat, koji će predstaviti 28. aprila, na ovogodišnjem novosadskom Salonu knjiga. - Pošto je cena jednog primerka bila 3.500 evra, sam nisam mogao da ga kupim, pa sam, prilikom jednog susreta, episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija pitao poznaje li nekog ko bi mogao da mi ga pozajmi, ali ne nekoliko godina! Nasmejao se i, uz blagoslov da uradim prepis, dao mi svoj primerak. MNOGO RAZLOGA ZA PONOS OD ukupno tri prepisa Dušanovog zakonika, koje je napravio, dva su na staroslovenskom, a jedan na savremenom srpskom jeziku. - U tom prepisu prvi sam preveo i početnu stranicu originalnog zakonika, na kojoj doslovce piše: “Ovaj zakonik mi izabrasmo iz Velikog zakonika”. Mi smo, dakle, tada imali i još širi pisani pravni akt, što dodatno potvrđuje s koliko prava možemo da budemo ponosni na sopstveno poreklo i tradiciju. Tokom prethodnih sedam godina, Pajić je, bukvalno, živeo monaškim životom. Kada se, veli, dobije priziv da se nešto ugodno Nebu uradi, sve drugo se sa strane stavlja, čak i hleb nasušni od kojeg se živi. Po nekoliko meseci godišnje provodio je u pomenutim manastirima i, filigranski precizno, iscrtao više od 360.000 vijugavih crkvenoslovenskih pismena, oslikao preko 300 raskošnih ilustracija, zlatom od 24 karata optočio na desetine inicijala ili kitnjastih početnih slova pojedinih poglavlja rukopisa... - Sve je urađeno na pergamentu, napravljenom u kožari u Rumi po staroj recepturi koje se, na sreću, jedan direktor setio iz šegrtskih dana između dva svetska rata. Po njoj se, uz ostalo, jareća koža sedam puta potapa u krečnu vodu, a potom iznova guli. Zahvaljuju tome, dobijen je materijal identičan originalnom. Mada ga je svaki tako dobijen list (ceo rukopis ima 362 strane, pa mu je trebalo tačno 181), koštao čak 80 evra, a sam je nabavljao i najkvalitetnije zlato za ilustracije i inicijale, skupocene tuševe pravljene od prirodnog pigmenta i, po nacrtima koji su ostali iza Zaharija Orfelina, pravio guščija pera koja je koristio, on priču o troškovima unapred odbacuje kao - bogohulnu. Kao što je zapisao jedan monah sa kojim sam, u Kovilju, u okrepljujućim razgovorima, proveo mnoge sate, ovo je trag mog bivstvovnja na zemlji i zaveštanje potomstvu i svim naraštajima našeg, srpskog naroda. Po obrazovanju ekonomista, Pajić je kaligrafijom počeo da se bavi devedesetih, kada je, slučajno, došao do knjige Svetozara Radojčića “Lepota srpskih minijatura”. Od tada, njegov svet postali su umeće rukopisanja i raskoš srpske tradicije, pa su, uz Miroslavljevo jevanđelje, tako nastali i prepisi Dušanovog zakonika, Otkrovenja Jovana Bogoslova, Karejskog tipika i niza drugih, za našu istoriju i kulturu, izuzetno važnih rukopisa i dokumenata. NADIMAK KADA je 1998. promovisao svoj prvi prepis Dušanovog zakonika, Pajić je, ni ne sanjajući da će jednom prepisati i Miroslavljevo jevanđelje, dobio nadimak proistekao baš iz tog spisa. - Tada mi je čika Bogdan Stanojev, ugledni profesor i jedan od pokretača “Enciklopedije Novog Sada”, rekao da mi daje nadimak Dijak, jer je kao jedan od onih koji su ispisali original Miroslavljevog jevanđelja potpisan i monah Grigorije Dijak. I to je nešto što me uverava da na ovom svetu ništa nije slučajno. This post has been promoted to an article