Претражи Живе Речи Утехе

Kad nizbrdo krenete beogradskom Ulicom kralja Petra zapazićete razne butike koji nude svetsku firmiranu robu, kao i luksuzne restorane i kafiće. Međutim, s leve strane ulice, na broju 75, primetićete izlog koji istog trenutka asocira na neko davno, zaboravljeno vreme. Na staklenim policama stoje bočice koje sadrže razne popularne mirise prošlosti, stare porodične fotografije, kao i drugi kozmetički proizvodi po kojim je ovaj dućan nekada bio naširoko poznat. Ova radnja za proizvodnju kozmetičkih i mirisnih sredstava zove se „Sava“, a vlasnik je Nenad Jovanov, koji je ovaj posao nasledio od svog oca. - Nenad Jovanov ispred svoje radnje SAVA 2014. godine – 60. godišnjica Već pri prvom koraku koji načinite kad uđete u radnju, zapadate u vremensku kapsulu pedesetih godina prošlog veka. I, zaista, od tada ništa nije menjano. Boja portala, koji je napravljen 1912. godine kad i zgrada, datira od 1954. godine. Enterijer lokala čine stare bordo police, boce raznih veličina i namena, stari foto-aparati, fotografije, parfemske bočice sa pumpicama sa kićankom – nekadašnjim tradicionalnim damskim priborom koji je bio obavezan na toaletnim stočićima gospodskih kuća. – U lokal su, tokom vremena, dodati samo radijator, kasa, električni sat, bežični telefon i neonke – kroz osmeh napominje Nenad. Čak su i zastupnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nedavno dolazili i fotografisali ovu poslovno-stambenu zgradu kako bi je možda u budućnosti proglasili kulturnim dobrom. U Beogradu su nekada postojale čak 23 ovakve zanatske radnje, a danas je samo Nenadova ostala u izvornom obliku. Sada postoje brojne prodavnice i parfimerije, dok Jovanov svoje kozmetičke proizvode sam pravi, puni, cedi, filtrira. Međutim, „Sava“ danas ne nudi više od polovine svojih nekada ekskluzivnih proizvoda. Krem i sedefaste ruževe, po kojim su bili poznati, više nemaju u ponudi. Masovna ponuda industrijskih kozmetičkih preparata na tržištu odavno je oterala Nenadove kolege u druge poslove. – Zlatno vreme ovog zanata su bile pedesete i šezdesete godine prošlog veka. Trgovac tada nije mogao biti bilo ko. I otac i stric su završili Trgovačku akademiju u Beogradu, koja je bila ozbiljna institucija. Morao si biti obrazovan, kutluran u svakom pogledu, poznavalac robe i poslovanja – priseća se Nenad. - Nenadov otac, Dragoljub Jovanov, ispred radnje 1954. godine Prvu porodičnu radnju ovog tipa pod nazivom „Đurđevak“ na Topličinom vencu br. 13, otvorio je Nenadov stric Milorad Jovanov, dva meseca pred bombardovanje Beograda 1941. godine. Nju je kasnije preuzeo Nenadov otac Dragoljub, dok je Milorad otvorio radnju i u Knez Mihailovoj ulici. Ta radnja je radila do 1944. godine kad je razbijena i poharana. Posle oslobođenja nastavlja da radi samo izvorna radnja, koja je poslovala i tokom rata. Međutim, nacionalizovana je 1948. godine. Kad je vlast nekoliko godina kasnije uvela poslovne olakšice, Dragoljub Jovanov, kao veliki zaljubljenik u ovaj posao, 1954. godine otvara današnju radnju u Ulici kralja Petra. Njihova robna marka se zvala L’Amour. U zadnjem delu radnje su prozivodili kreme, pudere, sredstva za negu lica i tela, ruževe, lakove, senke, maskare, rumenila, kolonjske i toaletne vode, parfeme. – Nekad su najtraženiji mirisi bili „Pokošeno seno“, „Crna mačka“, „Reve D’or“ i „Šanel 5“, koji je i sada najprodavaniji – kaže Nenad. - Nenadovi roditelji 1954. na dan kad su odlučili da otvore SAVU Radnja danas opstaje zahvaljujući svojim stalnim kupcima, ali i mladim ljudima koji su sve više zainteresovani za „retro“ mirise. Pre nego što mušterija izađe iz radnje, običaj je da je Nenad namiriše željenim mirisom. Nema zaposlenih radnika. – Poslujem po onom starinskom principu – što je moguće povoljnija cena za mušteriju, ali da pokušam da kroz njihove češće posete nadoknadim to što sam više dao. Što se tiče kvaliteta, nemam konkurenciju u Beogradu. U ovaj posao je toliko uloženo da se nikad nisam zapitao da li ga nastaviti ili ne. Ljubav, rad, odricanje i otežavajuće okolnosti čine ovu profesiju. Ali, danas zanati nestaju kao sneg u proleće – kaže Nenad Jovanov. Njegov sin je završio filmsku i TV kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i trenutno ne planira da se bavi očevim poslom. Radnja je prošle godine učestvovala u manifestaciji „Noć muzeja“ – u prilici za koju je Nenad napravio toaletne vode „Beogradska noć 1 i 2“ – dve arome za muški i dve za ženski miris. Kako god bilo, jedini autentični beogradski parfemdžija se ne predaje… - Nenad za svojom pisaćom mašinom http://www.presstiz.rs/drustvo/poslednji-parfemdzija-beograda/