Претражи Живе Речи Утехе

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić, rečeno je za N1 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Mitroviću će u kaznu biti uračunaro i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine. Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović izjavio je danas da njegov sin Aleksandar nije kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Andrea Bojanić već da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin. „Posle tri veštačenja, koje nisam tražio ja ili moj sin Aleksandrar već Tužilaštvo, sva tri su potvrdila da moj sin Aleksandar nije kriv, ali je danas sud osudio mog sina samo zato što je moj sin. E, moj časni sude!“, naveo je Mitrović na svom tviter nalogu. Aleksandar Mitrović je osuđen na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana za dva krivična dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. On je 18. jula 2013. godine, vozeći džip Ustaničkom ulicom, iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić. Otac nastradale devojke i tužilaštvo najavili su žalbu na presudu.

Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na po 30 godina zatvora bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića i bivšeg šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, dok su druga dvojica optuženih dobili po 20 godina zatvora. Sudsko veće je uz presudu donelo i rešenje po kojem se Radonjiću i Romiću produžava mera kućnog pritvora. Oni su, podsetimo, tokom postupka pušteni iz pritvora, a ta mera im je zamenjena kućnim pritvorom. Svo to vreme biće im uračunato u kaznu. Operativci DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, dobili su po 20 godina zatvora. Obrazlažući presudu, sudija Snežena Jovanović rekla je da je sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su 11. aprila 1999. godine, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, beogradskog novinara Slavka Ćuruviju. Prema navodima tužilaštva, Ćuruvija je ubijen sa željom da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao. Izricanju presude prisustvovali su Marković, Radonjić i Romić, dok je Kurak u bekstvu i nije dostupan pravosudnim organima Srbije. Prilikom dovoženja u Specijalni sud bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, koji se nalazi na odsluženju zatvorske kazne za druga dela, deo Ustaničke ulice bio je blokiran, a ceo kraj je obezbedjivao veliki broj policajaca. Izricanju presude prisustvovali su i generalni direktor RTS i nekadašnji glavni i odgovorni urednik magazina Evropljanin Dragan Bujošević, lista čiji je vlasnik bio Slavko Ćuruvija, kao i novinari Vukašin Obradović, Milan Ćulibrk, Nenad Stefanović, Radomir Diklić i drugi. Četvoricu optuženih tužilaštvo je teretilo da su „sa umišljajem i iz niskih pobuda ubili Ćuruviju 11. aprila 1999. godine između 16.38 i 16.55 u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici kod broja 35“. Prema navodima optužnice oni su funkcionisali kao organizovana kriminalna grupa, gde je svako znao svoju ulogu i zadatak. Radomir Marković, načelnik RDB-a je izdao usmene naloge da se Ćuruvija prati bez odluke suda, a potom i ubije po nalogu NN osobe. Njegove naloge sproveo je, prema optužnici, Milan Radonjić, koji je upravo iz tog razloga doveden na mesto načelnika Beogradskog centra RDB-a. Ćuruviju je, prema ovoj verziji događaja, ubio Miroslav Kurak, rezervista službe, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, inspektor u Drugom odeljenju RDB-a. Trojica optuženih koja su prisustvovala suđenju negirala su svoje učešće u ubistvu Ćuruvije. Radomir Marković, optužen da je po nalogu N.N. lica podstrekao druge optužene na teško ubistvo, rekao je na početku sudskog postupka da se optužnica temelji na insinuacijama. „Nije mi problem da priznam ovo krivično delo jer sam već osuđen na 40 godina, ako će to pomoći Srbiji, ali moram da učestvujem aktivno, jer je ova optužnica napisana da bi se dala istorijska ocena jednoj vlasti“, rekao je Marković. Milan Radonjić, koji je po optužnici sprovodio Markovićeve naloge, je takođe negirao da je počinio zločin koji mu se stavlja na teret. On je iznoseći odbranu insistirao da su njegovi postupci motivisani isključivo profesionalnim razlozima. Radonjić je kazao da je po dolasku na čelo beogradskog RDB-a počeo da se upoznaje sa dokumentacijom i da je tada saznao da je Ćuruvija pod merama i da postoji mogućnost da narednih dana izvrši primopredaju sa nepoznatom osobom i ode u Crnu Goru. Po sopstvenim rečima, on je izdao nalog da se Ćuruvija prati, kako bi se identifikovao njegov kontakt. Radonjić je naglasio da ne postoji ništa neobično u tome što je tražio da bude konstantno obaveštavan o kretanju objekta i da on to traži u svim slučajevima. Bivši načelnik Beogradskog centra RDB-a je kazao da je obustavio pratnju Ćuruvije kada je identifikovan njegov kontakt negirajući povezanost sa ubicama. Vest o Ćuruvijinom ubistvu sačekala ga je, kako je rekao, na porodičnom ručku. Četvrtokrivljeni Ratko Romić, svojevremeno Glavni obaveštajni inspektor u Drugom odeljenju RDB-a je takođe na početku postupka istakao da tužilaštvo nema slučaj. „Ako tužilac pokaže dokaze, ja sam spreman da potpišem sporazum o priznanju krivice za krivično delo koje nisam učinio“, istakao je Romić. On je kazao da je na dan ubistva bio na svom radnom mestu i da bi njegov odlazak bio primećen. Miroslav Kurak, optužen da je neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije nalazi se u bekstvu i njemu je suđeno u odsustvu. Presuda Specijalnog suda nije konačna i stranke u postupku imaju pravo žalbe. UNS: Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe Udruženje novinara Srbije (UNS) pozdravlja presudu kojom su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni na po 30, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po dvadeset godina zatvora i traži da državni organi pronađu i kazne neposrednog izvršioca ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“. UNS očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu koje je donelo Sudskog veća u sastavu Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović i traži da državni organi što pre privedu pravdi Miroslava Kuraka kojem je suđenu u odsustvu i nalazi se u bekstvu. UNS ističe da je današnje izricanje presude značajan čin koji treba da znači početak kraja nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i važan dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe. UNS podseća da je presuda koja je izrečena 20 godina nakon zločina i četiri godine od početka suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije posledica istrajne borbe njegove porodice, kolega novinara i rada Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu izreklo je kaznu doživotnog zatvora bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, prenosi RTS. Karadžić je osuđen zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH. Ovom odlukom preinačena je prvostepena presuda Tribunala u Hagu kojom je u martu 2016. godine bio osuđen na 40 godina zatvora. Karadžić (73) nije pokazao gotovo nikakvu reakciju kada je sudija Van Jensen (Vagn Joensen) iz Danske pročitao osuđujuću presudu, navodi Asošiejted pres. Jensen je rekao da je pretresno veće pogrešilo kada je osudilo Karadžića na 40 godina zatvora, imajući u vidu obim i „sistematsku okrutnost“ njegovih zločina. Kako prenose novinari BIRN-a, Jensen je kazao da su potvrđene sve tačke optužnice iz prvostepene presude, osim nekolio incidenata u tački koja se odnosi na 20 opština. Izrečenu presudu glasno su pozdravili oni koji su pratili suđenje na galeriji suda. U veću su još bili sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije. Uoči početka izricanja presude Radovanu Karadžiću pred uzgradom Haškog suda okupili su se rođaci žrtava rata u Bosni i Hercegovini kao i oni koji Karadžiću pružaju podršku. Tokom izricanja presude: Radovan Karadžić Foto: EPA-EFFE/PPeter Dejong Kako su preneli izveštači iz Haga, jedan čovek je pred sud došao umotan u srpsku zastavu i s transparentom s porukom da je reč o političkom sudu i da su Karadžić i ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić prvostepeno osuđeni bez dokaza. U isto vreme na zaštitnoj ogradi ispred suda predstavnici bošnjačkih udruženja postavili su tranpsarent na kojem piše „Radovan Karadžić – genocid, Adolf Hitler – Holokaust“. Foto: Beta/AP/Peter Dejong Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. Tribunal ga je 24. marta 2016. proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu. Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo. Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995. Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile, 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, medjutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.

Taimur Raza, musliman iz Pakistana, osuđen je na smrt jer je na Fejsbuku "uvredio islam" - pišu svetski mediji. Raza je osuđen u Bahavalpuru na istoku pokrajine Pandžab, a 2016. je uhapšen zbog "objavljivanja uvredljivih komentara o sunitskim vođama i ženama proroka Muhameda". Raza je pripadao šiitskom islamu i ranije ga je uhapsila antiteroristička policija nakon prijave da je "na autobuskoj stanici pokazivao ljudima uvredljivi materijal na svom telefonu". Otvorenost društvenih mreža kao platformi za javnu objavu ličnog mišljenja ili stava uvek treba pozdraviti. Iako, ključna je u celoj priči samokontrola, jer zaista treba biti oprezan šta se i kada objavljuje. Veliki je broj slučajeva u kojima su pojedinci zbog svojih objava na Fejsbuku ostali bez posla, bili uhapšeni ili su zbog pojedinog posta završili na optuženičkoj klupi… Foto: Profimedia Ali, sve je to dečja igra za tragičnu priču Taimura Raze (30) koji je osuđen na smrt zbog bogohuljenja na Fejsbuku. Nesrećni Raza je prošle godine vrlo aktivno učestvovao u javnoj raspravi na ovoj društvenoj mreži, zajedno s još petnaestak ljudi, a na njegovu žalost, jedan od učesnika rasprave je bio i tajni agent pakistanskih tajnih službi zadužen za borbu protiv terorizma. - Naša porodica je siromašna, ali pismena, takav je i Raza. Njegov je navodni zločin što se upustio u sektašku raspravu na Fejsbuku, raspravljao je i s Muhamadom Usmanom, za kog smo kasnije saznali da je agent protiv-terorističkog odeljenja. Naravno da ovo nema veze s terorizmom, tragično je to što se događa - izjavio je brat osuđenika na smrt, Vasim Abas. Vređanje ili omalovažavanje Islama kao religije ili proroka Muhameda u Pakistanu inače su označeni kao najteži “zločini”, pravo na lično mišljenje možete da imate toliko dugo dok ga ne iznosite u javnosti ili kao u ovom slučaju na društvenim mrežama. Vlasti su u takvim situacijama veoma “brze na obaraču”, ali opet su svi ostali zapanjeni kakvom brzinom i kojom lakoćom je Taimur Raza osuđen na smrt. Vlasti u Pakistanu su čak od društvenih mreža, Fejsbuk i Tviter pre svih, zatražile da aktivno učestvuju u otkrivanju i prijavi onih koji šire blasfemiju prema Islamu ili Muhamedu, a podelili su i “poziv” drugim građanima da prijavljuju one koji kritikuju njihove svetinje. Upravo ovaj deo advokat koji radi za "Human Rights Watch", Sarup Ijaz, vidi kao najveću pretnju za ionako krhku slobodu govora. Foto: Profimedia/ilustracija - Ovakve će poruke vlasti potstaći pojedince da lažno prijavljuju druge ljude. Ovo nije nikakva borba protiv terorizma nego ugrožavanje ljudskih prava, a neusklađenost pakistanskih sudova s onim što predstavljaju moderne tehnologije je fascinantna - rekao je Ijaz u razgovoru za "Gardijan". Hoće li se vlasti u Pakistanu smilovati i poništiti smrtnu kaznu za Taimura Razu niko ne zna, ali se svi tome nadaju. https://www.srbijadanas.com/it/vesti/osuden-na-smrt-zbog-statusa-na-fejsbuku-samo-je-uradio-je-ovo-2017-06-15