Претражи Живе Речи Утехе

U vreme kada i najveći komercijalni mediji i nacionalne televizije promovišu govor mržnje, ratno huškanje i hajke na političke protivnike, na internetu se ide i dalje: slobodom govora se opravdava čak i zagovaranje najbrutalnijih obračuna sa neistomišljenicima „Ideš pod mač, bato“, rečenica koju je više puta izgovorio kontroverzni doktor nauka Miroljub Petrović u YouTube emisiji Balkan info kod Teše Tešanovića, objašnjavajući način na koji bi se trebalo obračunavati sa dilerima droge, postala je opštepoznata pošto je taj klip imao gotovo milion pregleda. Petrovićeva ideja je da se obnovi Dušanovo carstvo i kažnjavanje po Dušanovom zakoniku. Pored toga što bi dilere droge „pod mač“, protivnik je vakcinacije i školovanja dece, a homoseksualizam smatra za bolest. Nedavno je udruženje građana „Egal“ podnelo Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Petrovića zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela rasne i druge diskriminacije, te nadrilekarstva i nadriapotekarstva. Na tužbu su se odlučili, kako kaže Vesna Zorić, kada je u septembru prošle godine objavljen intervju u emisiji kod Tešanovića: „Pokrenuli smo krivični postupak, nastojeći da sistemski rešimo problem sa zastupljenošću ovakvog homofobičnog i transfobičnog govora u javnom i medijskom prostoru“, kaže ona. Tešanović: Ako moji gosti pozivaju na linč, ja s tim nemam veze O emisiji Teše Tešanovića Zorićeva kaže da bi takva popularnost sa sobom trebalo da nosi i dozu odgovornosti: „Ukoliko se podržava ili promoviše nasilje ili negativni stavovi i ponašanja prema osetljivim grupama, ili se oni ne dovedu u pitanje, ako ne i osude, određena emisija se može uzeti kao referentna tačka i opravdanje za ovakvo ponašanje. Svako ko kreira medijski sadržaj trebalo bi da ima svest o tome.“ Za Tešu Tešanovića sloboda govora je apsolutna kategorija i ničim je ne treba ograničavati. On veruje da izgovorena reč ne može biti zločin jer se zločin, kako kaže, sastoji u činjenju, a ne u iskazivanju stava. Protivnik je uvođenja zakona koji bi izgovorenu reč tretirao kao krivično delo ili prekršaj. „Nažalost, Srbija je pod pritiskom Zapada donela neke takve zakone. Smatram da je dužnost svakog slobodnog građanina da se bori za ukidanje takvih zakona. Odgovornost novinara leži pre svega u tome da dopusti sagovorniku da kaže šta misli, i da ostane objektivan i neutralan. Ja lično nisam nigde pozivao na linč, a ako je neko od mojih gostiju to radio, ja nemam veze s tim. Problem je kada se cenzura ukoreni u društvu, postaje deo mentaliteta, stvara se kultura straha, ljudi se boje da kažu šta misle. Zbog toga Vučić ima preko 50 odsto, zbog istih onih koji ukidaju slobodu”, kaže Tešanović za Cenzolovku. Tešanovićev stav je da svakog intervjuisanog gosta pusti da iznosi svoje mišljenje, bez prekidanja emisije, skretanja pažnje gostu na ono što govori, kako sam kaže, bez cenzure: „Nikada nikoga nismo isekli, svakoga pustimo sve da kaže, ispod časti nam je da bilo koga sečemo. Sa Miroljubom Petrovićem delim stavove po nekim pitanjima, po nekim pitanjima smo neistomišljenici, ali uprkos tome, duboko verujem u njegovo i svačije pravo na slobodu govora. Svako ima pravo da iskreno kaže šta misli. Cilj takvih tužbi je da se sloboda uguši i zameni standardima političke korektnosti koji će određivati šta sme, a šta ne sme da se priča. U Zapadnoj Evropi to je već odavno urađeno i tamo je vaša sloboda ograničena.“ Sa Tešanovićevim stavovima ne slaže se doktorka Dubravka Valić Nedeljković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ona smatra da i država i građani moraju reagovati na fašističke ispade. „Iako internet pruža pozitivne tehničko-tehnološke mogućnosti, računa se na individualno osećanje odgovornosti. Smatram da internet mora da bude slobodan, da nema autocenzure, ali je važna građanska inicijativa i zadatak je civilnog sektora da reaguje. Problem je u tome što institucije i kada imaju mehanizam – ne reaguju.“ Profesorka kaže da su građani Srbije funkcionalno nepismeni i da je neophodno uvođenje medijskog obrazovanja kako bi se podigla svest ljudi o posledicama koje mogu nastati zbog govora mržnje na internetu. Iz kabineta poverenice za zaštitu ravnopravnosti dobili smo sledeći odgovor: „Akt diskriminacije može da izvrši svako, a iz prakse poverenika pokazalo se da to može biti kako autor diskriminatornog sadržaja, tako i lice koje svesno drži takve sadržaje dostupnim javnosti na platformama koje može da uređuje (moderira). U nekim slučajevima takvi sadržaji stiču obeležja krivičnih dela koja su sankcionisana Krivičnim zakonikom… Poverenica je do sada podnosila krivične prijave, između ostalog i zbog sadržaja koji su bili dostupni javnosti putem interneta. U pitanju su krivična dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i rasna i druga diskriminacija.“ U konkretnom slučaju – „Egal“ protiv Miroljuba Petrovića – poverenica, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, ne postupa po pritužbi ukoliko je postupak pred sudom po istoj pravnoj stvari pokrenut ili pravosnažno okončan. Gugl propisuje pravila korišćenja Jutjuba Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković na pitanje da li se i kako u Srbiji i u kojoj meri sankcionišu, tj. sa interneta „skidaju“ sadržaji koji promovišu govor mržnje, kaže: „Internet sadržaje je moguće oduzeti kao i svaku drugu stvar koja je služila za izvršenje krivičnog dela i koja može poslužiti kao dokaz za vođenje krivičnog postupka. Kompanija Google, u čijem vlasništvu se nalazi YouTube, propisala je način korišćenja tog internet servisa. Korisnici koji ne poštuju ta pravila mogu biti sankcionisani na različite načine od strane same kompanije.“ Stamenković navodi da je internet u Srbiji regulisan raznim zakonskim i podzakonskim aktima, na prvom mestu Zakonom o elektronskim komunikacijama, i da je pred tužilaštvom u toku više krivičnih postupaka. Donete su i pravosnažne presude u nekim predmetima. U udruženju „Egal“ očekuju da se država ozbiljnije pozabavi internetom i da kažnjava one koji diskriminišu i vređaju, jer je internet jedan od najmasovnijih medija i dopire do široke i raznovrsne publike. „Sloboda misli i govora je jedna stvar, ali pozivanje na nasilje, diskriminaciju i stigmatizaciju, isključivanje LGBT osoba ili bilo kog drugog pojedinca ili grupe ljudi nedopustivo je i opasno i mora postojati mehanizam koji bi ovakvo ponašanje sankcionisao. Takođe, fenomen govora mržnje i diskriminatornog govora nije samo pitanje koje treba da reši država. Mediji, medijska udruženja i sami novinari i novinarke trebalo bi da efikasnije rade na kontroli i suzbijanju takvog govora i, svakako, da ga ne podržavaju i da ne promovišu one koji to čine“, kaže Vesna Zorić. Tešanović ne deli mišljenje sa Zorićevom. Iako nije novinar, ideju da pokrene emisiju koju emituje preko interneta, doneo je, kaže, kako bi razbio medijski mrak u Srbiji: „Srpski mediji rade uglavnom u korist režima Aleksandra Vučića koji ima opsesiju gušenjem slobodne misli. Čak i kada nisu naklonjeni Vučiću, mediji u Srbiji pate od potrebe da se dodvoravaju interesima zapadnog imperijalizma, oličenog u SAD i EU. Narodu je potrebna istina, potrebno je da se čuju ljudi i teme koje su zabranjene u mejnstrim medijima.“ Predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević kaže da u praksi nije imala situaciju da nekoga optuži zbog govora mržnje i kaže da kako u svetu tako i u Srbiji nema odgovarajućih zakona kada se radi o onlajn medijima. Na pitanje da li se može napraviti jasna razlika između slobode govora i govora mržnje, Boljevićeva kaže: „Zavisi od slučaja do slučaja. Sud u Strazburu se često bavi tim pitanjem, zato što to u stvari nije uvek lako“. Jasmina DOBRILOVIĆ