Претражи Живе Речи Утехе

NAGRADA za životno delo "Dobričin prsten" otišla je ove godine na pravu "ruku" iako se na njoj, bez ikakve dileme, mogla naći i ranije. Petar Božović kalibar je dramskog umetnika za koga se, već na početku karijere, govorilo - glumčina. Igrao je na mnogim pozorišnim scenama. U Ateljeu 212, Beogradskom dramskom i Narodnom pozorištu, bio je član ansambla, ali je uvek ostajao svoj. Dug je spisak njegovih maestralnih uloga u teatru ("Apis", "Hamlet u selu Mrduša Donja", "Purpurno ostrvo", "Proleće u januaru", "Čegović", "Divlja patka", "Na čijoj strani", "Karolina Nojber"), ostavio je trajni pečat i na velikim filmskim ostvarenjima "Čudo neviđeno", "U ime naroda", "Tajvanska kanasta, "Lepota poroka", "Već viđeno", "Večernja zvona", "Braća po materi"... Umeo je da solira (u monodramama i poetskim kazivanjima), kao i da bude svakom timu pojačanje: tako se prvak Drame, posle dve i po decenije, ove godine vratio u ansambl nacionalnog teatra. Sve što radi "više je od igre", baš kao što se zvala i kultna serija u kojoj je tumačio jednu od glavnih uloga. Kako mu je pošlo za rukom da napravi tu plejadu neponovljivih likova?

SVOJU SKLONOST KA "UNIFORMISANOM CRNOM" VULIN JE NA VELIKA VRATA PROMOVISAO KAD JE POSTAO DIREKTOR KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA KOSOVO U LETO 2012. GODINE. TAD JE I ZVANIČNO PROMOVISAO MODEL PARAUNIFORME – NAZVANE "VULINOVKA" – SAŠIVENE U VRANJSKOM JUMKU ZA POTREBE PRIPADNIKA SPECIJALNE VOJNE JEDINICE KOBRE. OSTALO JE ISTORIJA Oni koji su čitali "Politikin zabavnik" sedamdesetih i osamdesetih godina sećaju se rubrike "Obucite Cicu". Reč je o nacrtanoj devojčici Cici, ponekad i Denisu vragolanu, a pored njih su bili razni komadi odeće i obuće, koje je trebalo iseći i zajedno sa likovima nalepiti na karton i onda praviti razne odevne kombinacije. Takvo nešto danas moglo bi se primeniti na ministra odbrane Aleksandra Vulina i njegove parauniforme u magazinu "Odbrana" pod nazivom – "Obucite ministra". Korist bi mogla biti višestruka: deca vojnih lica imala bi se čime zabavljati kad im roditelji kući donesu "Odbranu", a mladi da nauče kakvih sve uniformi i parauniformi ima i da to, eventualno, na njih utiče da se prijave u profesionalne vojnike kojih nedostaje ili da ih motiviše na dobrovoljno služenje vojnog roka. Sklonost ministra Vulina ka uniformisanosti potiče još od mladosti, s početka devedesetih. Dok je bio funkcioner Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju, a potom i potpredsednik i portparol Jugoslovenske levice, pored duge kose, njegov zaštitni znak bili su crna kožna jakna, crne vojničke američke pantalone sa džepovima sa strane i čizme JNA (one grozne, kako je prošle godine rekao Aleksandar Vučić, kad je objašnjavao da će vojska dobiti novu obuću). Oni koji su ga poznavali iz tog doba kažu da mu je imidž upotpunjavao i pištolj "tetejac", ali da ga nije javno pokazivao. Činjenica da je proglašen nesposobnim za služenje vojnog roka, a da je ipak dobio dozvolu za oružje tad nije bila preterano bitna... Uzgred, u jesen 1995, kada je padao zapadni deo Republike Srpske i Hrvatska vojska izbijala na Manjaču, kao recenzent stripa Alan Ford Vulin nije ni pomišljao da kao dobrovoljac ode u očev zavičaj. Dve decenije kasnije, Vulin dolazi na Manjaču, na Kočićev sabor, kao počasni gost, da mu "na uvce pevaju" Baja Mali Knindža, Žare i Goci, Zvuci sa Manjače i slične estradne zvezde krajiškog muzičkog opusa. DOMAĆI PROIZVOD: Svoju sklonost ka "uniformisanom crnom" Vulin je na velika vrata promovisao kad je postao direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo u leto 2012. godine. Tad je i zvanično promovisao model parauniforme – nazvane "vulinovka" – sašivene u vranjskom Jumku za potrebe pripadnika specijalne vojne jedinice Kobre, uglavnom one pripadnike koji obezbeđuju određene ličnosti. Ipak, za Vulina i njegove saradnike napravljene su izvesne modifikacije, poput četverougaone "čičak podloge" na desnom rukavu, gde je lepio oznaku "Kancelarija za KiM", dok je na levom standardno stajala zastava Srbije. Špartao je Vulin tako Kosovom, sa sve pratnjom identično obučenom dok mu nije bio zabranjen ulaz, držao vatrene govore, davao obećanja, "pretio" neprijateljima, a onda je 2014. postao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ni tada se nije odrekao parauniforme – svaku priliku da ode na teren van Beograda koristio je da je obuče, ovog puta, doduše, bez nalepnice i zastave na rukavima. Tek sa dolaskom na mesto ministra odbrane mogao je da "zasija punim sjajem" i jedna od prvih stvari, kako kažu izvori iz tog ministarstva, bila je da traži da se donese pravilnik o odevanju ministra, pomoćnika i državnih sekretara. Taj pravilnik verovatno nije usvojen jer nisu svi obučeni u ono što su vojnici počeli ironično da zovu "dimničarske uniforme". Ali Vulin je stekao mogućnost da, pored zastave na ramenu, sad na desnoj strani grudi stavi nalepnicu sa imenom A. Vulin, a na sredinu, ili na levu stranu – zavisno od odevnog predmeta – nalaze se natpis i grb Ministarstva odbrane. Ministar ima dva pomoćnika – Nenada Miloradovića (za materijalne resurse) i Milana Mojsilovića (za politiku odbrane). Miloradović koristi svaku priliku da se pojavi u "dimničarki", posebno kad je u društvu Vulina, dok Mojsilović, inače aktivni general, to izbegava, iz prostog razloga jer poštuje Pravilo službe, koje mu ne dozvoljava drugu uniformu osim zvanične vojne. Od dva pomoćnika ministra, Bojan Jocić (koga je Vulin doveo sa sobom iz Ministarstva za rad) još nije viđen u crnoj uniformi, ali zato penzionisani general Aleksandar Živković ne propušta priliku da se oblači identično kao i Vulin i da stane iza njega i slika se kad ovaj daje izjave medijima. Takvo Živkovićevo ponašanje čudi mnoge oficire. Konkretno: kako je moguće da čovek koji je radni vek proveo u uniformi, sada pristaje da na sebe oblači nešto što liči na uniformu. Sama odevna kombinacija koju nose Vulin, Miloradović i Živković nije preterano skupa, jer je domaći proizvod, a nalazi se već na vojnom lageru; proizvedena je u Jumku, pogonu namenske proizvodnje. Sastoji se od pantalona, košulje kratkih i dugih rukava, bluze, prsluka i dve jakne. Reč je o kombinaciji kopija nekih vodećih svetskih marki u toj oblasti, ali nešto lošijih materijala. Kolika je tačno cena, nije moguće saznati jer se radi o namenskoj proizvodnji, što onda spada u domen tajne. Ipak, poređenja radi, pantalone u raznim prodavnicama specijalizovanim za vojnu opremu koštaju od 3500 do 10.000 dinara, košulje su 2000 do 5000, prsluci 3500 do 5000, a jakne – zavisno od proizvođača – od 6000 pa do 32.000, koliko košta najbolja, marke 5.11. Tu jaknu 5.11 često nosi ministar Ivica Dačić, kao i ljudi iz njegovog obezbeđenja, ali i policajci koji obezbeđuju druge ministre. Jakna ima više slojeva, za razne vremenske prilike, ali je sigurno da ih je MUP nabavio po dosta nižoj ceni od one maloprodajne i nemaju svi baš onu najbolju. Što se čizama tiče, za vojsku ih proizvodi domaća firma Gepard i cena im se u maloprodaji kreće oko 10.000, dok ih Ministarstvo odbrane dobija po dosta povoljnijim cenama. Vulin i Miloradović su tokom boravka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, povodom testiranja haubice NORA (još jedan od "poslova veka" koji se najavljuju već pet godina), prikazali i "pustinjsku varijantu" parauniforme, u boji peska, sa sve čizmama u istoj nijansi. Ipak, kada se sve sabere, Vulin sigurno ne nosi skupu odevnu kombinaciju, a ona poreske obveznike Srbije praktično ne košta ništa jer su ti artikli već nabavljeni i stoje u skladištima. Čak i da ne postoje, Jumko bi, kao dobar poslovni partner i kompanija koja vodi računa o marketingu, svakako pristao da po želji ministra sašije odeću kakvu on želi i pokloni mu je. PRIMERI I UZORI: Za razliku od Vulina, prethodni ministri odbrane nisu se pojavljivali u sličnim odevnim kombinacijama ili nečem što bi moglo ličiti na uniformu, uključujući i Borisa Tadića (ko se još seća da je on bio na toj funkciji), koji je imao neke sklonosti ka "vojničkom ponašanju", pa je naredio da se, dok je bio predsednik Srbije, izmeni Pravilo službe i omogući pozdravljanje bez kape. To je učinjeno kako bi Tadić mogao da salutira dok obilazi počasni stroj i kad mu predaju raport, da "oštro" vojnički otpozdravi. Kad je kao predsednik išao da obilazi vojsku, Tadić je leti u par navrata nosio kaki košulju kratkih rukava i američke pantalone iste smeđe boje, a zimi je imao "vijetnamku", i to je sve što je moglo da liči na uniformu. Njegov naslednik na toj funkciji Tomislav Nikolić jednom se pojavio u vojničkoj uniformi M-10, na vežbi na Pasuljanskim livadama, i pošto je to izazvalo podsmeh u javnosti, više je nije oblačio. Kada je o predsednicima država reč, prvi čovek Turkmenistana Gurbangulu Berdimukhamedov – koji je treći mandat na toj funkciji – izgleda da je Vulinov uzor, jer se i on pojavljuje u parauniformi, a na to još okači i futrolu sa pištoljem oko pojasa. Inače, njegov poslednji "biser" je da je tako obučen, sa sve pištoljem, obilazio "postrojene" helikoptere, bez posada. Pošto i Vulin ima sklonost ka sličnim marketinškim samoreklamerskim potezima, poput obilaska "dežurne pare" lovačke avijacije na batajničkom aerodromu koja nije poletela zbog "loših vremenskih uslova" (plus toga jedan od ta dva MiG-29 je dvosed, služi za obuku i nema ni radar, tako da je praktično neupotrebljiv za dežurstvo), moguće je očekivati da se i on uskoro uslika, ako ne sa pištoljem, onda bar sa praznom futrolom. Ali, pošto je, prema pisanju medija, Vulin vlasnik pet pištolja, uredno registrovanih i sa dozvolom, te redovno posećuje vojne streljane jer voli da puca (sa dioptrijom od najmanje sedam, po sopstvenom priznanju), nije isključeno i da jednog dana pred medijima pokaže svoje umeće, da se pojavi sa pištoljem za pojasom, poput Berdi­mukhamedova. Davor LUKAČ