Претражи Живе Речи Утехе

Anka se već tri godine, još od brucoških dana šišala, farbala, fenirala i u svečanim prilikama pravila frizure u frizerskom salonu „Queenland“. Par dana pre Nove godine je došla da potpuno promeni imidž. Htela je da se ofarba u zlatno-pavo i da izvuče bele pramenove. Htela je kako se to popularno zove Sunce u kosi. Dok su joj pramenovi premazani blanšom bili uvijeni u folije u salon je ušao jedan naočit mladić. Anki su oči iskočile i zastao dah čim ga je ugledala na vratima. Nije bio naročito visok, možda tek za glavu viši od nje. A ona je džepna Venera. Ali bio je tamnoput, s malo dužom, razbarušenom, crnom kosom i smeđim očima. I imao je predivan osmeh. „O, Bože,“ pomisli Anka „tako je sladak!“. Seo je na fotelju pored nje. Devojka, koja je tu bila na praksi mu je skuvala kafu. Njena frizerka Jadranka joj je prišla i pipnula glavu s pitanjem da li je vruća. A on je pitao zašto treba da bude topla. Anka ga je pogledala s osmehom i rekla mu:“Zato što je blajhanje hemijska reakcija. Oslobađa se energija.“ I predstavi mu se. On reče:“ Dragan, drago mi je! Je li ti studiraš medicinu kad to znaš?“ Ona mu reče da ne, da ona studira književnost. I tako su počeli neobavezno da ćaskaju. Anka se nadala da je to flert. Rekao joj je da je on diplomirani ekonomista i da radi u Kliničkom centru. Kad je popio kafu, zahvalio se i otišao. Ona se čudila što se nije šišao kad je već tu. Do juna meseca su se često sretali u salonu. Ona se šišala i farbala, a on je samo pio kafu. Anka se pitala što dolazi. I potajno se nadala da dolazi da vidi nju. Čudila se što joj još uvek ne traži ni broj telefona ni mejl. A onda je početkom juna bila kod svoje kozmetičarke na depilaciji. I rekla je kozmetičarki kako kod Jadranke u salon često svraća jedan sladak ekonomista iz bolnice. Ona joj je rekla da je to Jadrankin bivši dečko, da ga je ona ostavila, ali on još uvek trči za njom. Anka se osetila kao da ju je neko snažno udario u stomak. Stomak ju je bukvalno zaboleo. Uprla je sve svoje snage u to da naizgled ostane smirena, da kozmetičarka ništa ne primeti. Kad je došla kući uzela je svoj dnevnik, počela da piše i odjednom su joj krenule suze. Dugo je plakala. Odavno joj se niko nije tako svideo, a ispostavilo se da je to bivši dečko njene dugogodišnje frizerke. Odlučila je da ne menja salon. Bila je zadovoljna i Jadrankinim kvalitetnim uslugama i pristupačnim cenama. Za studente su i cene opredeljujući faktor pri izboru frizera. Narednih godinu dana često ga je viđala u salonu. Uvidela je da se Jadranka nikada neće pomiriti sa njim. Nije joj bilo jasno zašto je on toliki mazohista i zašto stalno dolazi kad nema realnih šansi. Nikada joj nije palo na um da je zid do ulice sav od stakla i da možda svraća kad vidi nju. A opet dešavalo se da on već bude tu kad ona dođe. A onda jedne lepe, tople junske večeri su se sreli van salona. Anka je pošla u banku da podigne nešto novca, koji su joj roditelji poslali. Nije primetila da se pored trotoara zaustavlja crni Ford Focus. A onda je pozvao poznati glas i pitao je što se uobrazila. Ona ga je pozdravila s osmehom, kao i uvek. I rekla mu je da navija za njega. On je pitao u kojoj disciplini, a ona mu je rekla u slučaju s frizerkom. Pogledao ju je i rekao:“Ta priča je odavno završena!“. Pitao je gde se zaputila i ponudio da je odveze. Ona je pristala, obišla oko kola i sela na suvozačevo mesto. Nije ni slutila šta će se desiti. Tokom vožnje su pričali kao navijeni. Brzo su stigli. Zaustavio je auto. Anka je i dalje pričala. A on je rekao:“Vreme je da ućutiš!“ i krenuo da je poljubi. Brzo se trgla i izmakla. Nije želela ni to da mu dopusti. Rekla mu je:“Ti si crn, pametan, duhovit, obrazovan. I to svakoj ženi može da imponuje! Imponuje i meni. Ali ti si se zabavljao s Jadrankom!“ Dragan je bio uporan i predložio joj da odu na piće u obližnji kafić. Pristala je. Kad su stigli pitala ga je kako to odjednom. A on je rekao da nije odjednom, da je više puta o tome razmišljao. Ona ga je pitala kako to kad je nikada nije video doteranu. Kazao joj je da ga baš to privlači, njena iskrenost i to što je prirodna. Anka mu je setno rekla:“Ali ti voliš Jadranku! A ja hoću da je gledam u oči!“ Dragan je tad rekao:“Iskreno u zadnjih šest meseci ne znam da li je volim. I rekao sam ti da je ta priča završena. I da li ti misliš da bi ona imala obzira prema tebi?“ Ona je rekla:“Čuj, da je Bog želeo da mi budemo zajedno On bi uredio da prvo mene sretneš!“ A pomislila je da će joj uvek biti mnogo žao što nije bilo tako. Tražio joj je broj telefona, ona nije htela da mu da. Plašila se da ako bude uporan da će ona pokleknuti i biti s njim. Onda joj je rekao da ona memoriše njegov broj. Nije ni to htela. Rekla mu je da žuri i da mora da ide da uči, da je u sred junskog ispitnog roka. On je pozvao konobara, platio račun i izašli su. Bila je još godinu dana u tom mestu. Nikada ga više nije slučajno srela. Nikada više nije otišla u taj frizerski salon. Dugo nakon toga se kajala što mu nije dala broj. Nakon par dana u svom dnevniku je zapisala:“Anka, ćurko! Šta ti je frizerka? Nije te muvao sestrin momak. Frizerka te ošiša i ti joj pošteno platiš. Nikada ti nije ušla u stan ni ti njoj.“ I tako je Ankina želja zbog nekog glupog, samonametnutog principa ostala neostvarena.