Претражи Живе Речи Утехе

Čile će postati grobnica neoliberalizma: Novi predsednik Čilea Gabrijel Borić (36) Foto: AP Photo/Luis Hidalgo 20. 12. 2021. Sledeći stanar čileanske predsedničke palate La Monede postao je levičar hrvatskog porekla Gabrijel Borić. Levica u Čileu jača od 2019. kada su ga uzdrmali socijalni protesti. Novi predsednik obećava smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih, jednaku zdravstvenu zaštitu za sve i konačno kidanje okova Pinočeove diktature Piše:M. M Gabrijel Borić, koji će sa 35 godina postati najmlađi predsednik Čilea, je postao poznat kao predvodnik studentskih protesta 2011. tokom kojih su isticani zahtevi za bolje i pristupačnije obrazovanje. Kanal Frans 24 ga naziva "milenijalskim predsednikom novog Čilea“, a "Njujork tajms“ piše da će bivši studentski lider igrati važnu ulogu u preoblikovanju Čilea koga potresaju socijalni neredi. Borić je u politiku ušao 2013. kada je kao nezavisni kandidat u južnom regionu Magalanes sa najvećim brojem glasova osvojio poslaničko mesto. Uspeh je ponovio i 2017. Rođen je u Punta Arenasu 1986. godine i ponosan je na svoj zavičaj Magalanes ispod patagonijskih ledenih polja. Borićeva majka potiče iz špansko-katalonske porodice, a otac je potomak doseljenika iz Hrvatske, zbog čega je Borićeva pobeda pobudila veliku pažnju hrvatskih medija. Gabrijelov deda je sedmo dete njegovog pradede Ive i prababe Božice koji su se pre 124 godine sa otoka Ugljen preko puta Zadra odselili u Čile. Novi predsenik je obilazio kuću svojih predaka u kojoj odavno niko ne živi. Borić je najavio da će tokom mandata koji traje do 2026. izvršiti promene koje su Čileanci tražili tokom društvene pobune 2019. godine, odnosno da će u Čileu biti obezbeđen sistem funkcionalnog socijalnog osiguranja, da će biti ukinut jaz između zdravstvene zaštite za bogate i za siromašne, da će unaprediti slobode i prava žena, da će se boriti protiv ekološki štetnih projekata, među kojima su kopanje bakra i zlata, preneo je Rojters. Obavezao se da će decentralizovati Čile, razvijati tzv. državu blagostanja, povećati javnu potrošnju i da će više nego ranije uključiti u javni život žene i starosedelačke narode, kojima obećava 500.000 novih radnih mesta. Borićev primarni cilj je da izvuče zemlju iz okova diktature koja je Čileu u nasleđe ostavila "ekstremni ekonomski model“, piše "Gardijan“. Taj model su kao uspešan godinama hvalili ekonomisti takozvane fridmanovske neoliberalne orijentacije. «Čile je bio rodno mesto neoliberalizma, a biće i njegov grob!» vikao je sa bine u pobedničkoj noći Borić, dok je njegova tetovaža na podlaktici virila ispod zavrnutog rukava, primećuje izveštač "Gardijana“. Frans 24 opisuje kako je Gabrijel ošišao neurednu, dugu kosu iz aktivističkih dana, nastojeći da izgradi konsenzualni i umereniji imidž. Iako je počeo da nosi sakoe, kravate izbegava i ne pokušava da sakrije tetovaže. "Znam da istorija ne počinje sa nama“, naglasio je Borić kada se u nedelju 19. decembra kao novoizabrani predsednik pojavio pred veselom masom. "Osećam se kao naslednik onih, koji su dugo i neumorno tražili socijalnu pravdu». To mora da se odnosilo i na 1970. demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea (1908–1973), koji se zalagao za socijalizam u okviru ustavnog okvira. Njegov program je potkopavala konzervativna opozicija koju je podržvala Niksonove administracija i koja je verovatno i finasirala puč protiv Aljendea. Borić je u nedelju 19. novembra sa 55,8 odsto glasova i prednošću od 12 procentnih poena pobedio krajnje desnog protivkandidata Hozea Antonija Kasta (55), ultrakonzervativnog oca devetoro dece, koji je vodio kampanju za red i zakon i često bio upoređivan sa desničarskim brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom. Kažu da je Kasta bio branilac bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, koji je vladao tokom sedamnaestogodišnje vojne diktature nakon što je došao na vlast pučem 11. septembra 1973. Nakon što je posle velikih pritisaka Velika Britanija 1998. izručila Pinočea Španiji, a Španija ga izručila Čileu, Pinoče je optužen za egzekucije, mučenja, kidnapovanja i niz drugih zločina počinjenih tokom njegove diktature, ali je Vrhovni sud Čilea 2002. odlučio da on ne može da se pojavi pred sudom zbog lošeg zdravstvenog stanja. Čile se još suočava s traumama Pinočeove diktature. Borićeva pobeda odražava kako se u južnoameričkim zemljama dramatično i ciklično smenjuju talasi ružičastog socijalizma i diktatura. M.M./Guardian/New York times/Reuters/France 24/Index.hr/“Vreme“ Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com