Претражи Живе Речи Утехе

Емир Кустурица је засигурно, спрам свог знања о филму, (донекле) у праву када созерцава о Холивуду као "фабрици лажи", који је негде до средине прошлог столећа стварао "огромна уметничка дела, а завршио је (Холивуд) у веровању да је тржиште Бог." Ипак, деси се да из те мануфактуре "изађе" и понеко уметничко дело достојно естетике тих давних времена над којима Немања са правом ламентира. Но, овај играни серијал нема високе уметничке домете из домена естетике које једно синеастичко дело проглашавају уметничким стандардом. Ово је заправо серија, тзв. ситком који се по дефиницији "штанцује и штанцује" не би ли привукао и задржао гледаоце (и претплатнике кабловских оператора) "везане" за фотељу и месечну апанажу провајдеру. Али... Јесте ситком и јесте "штанцован". Мало ли је 9 сезона и 215 епизода? Које се врте у круг око једног или неколико главних ликова. Истина, без нахованог смеха... Али - још једаред. Може се рећи генијалност дуета сценаристкиња Ејлен Хејзлер и Диен Хејлајн, неће вас "вртети у круг". Вашу пажњу неће на моменте, е да би вас привукло гледању, задржати сцене насиља, секса, псовки и којекаквих иних непочинстава. Сем "мачића првих који се у воду бацају" из уводне сезоне - док не уђете у штос; ово је заправо "ефемерис" једне обичне породице и што би наши културни трудбеници из не тако давних времена рекли: "топла људска прича" о одрастању, сазревању, мукама, љубави, проблемима свакодневног живота и проче... `начи "Средина" - "The Middle" Породица Хек своје земаљске дане "тече" у припиздини америчанског Средњег запада. У измишљеном градићу Орсону, држава Индијана. Чине ју глава породице Мајкл Хек (Нил Флин), мајка Френки (Патриша Хитон) и троје деце. Најстарији Аксел (Чарли Мекдермот), кћерка Сју Сју (Иден Шер) и најмалђи син Брик (Етикус Шејфер). Кроз више од 75 сати играног програма у девет сезона к`о што рекох, од почетног Брика у вртићу, Сју Сју и Аксела у основној школи, у завршној сезони Брик је матурант, Сју Сју је пред дипломским док је Аксел већ запослен. Посебну драж даје и чињеница да се глумачка постава није мењала и да главни ликови практично одрастају пред вама. Иако је серија почела да се емитује "када" и светска економска криза, чини се да су Хекови жртве онога што Жижек критикује у "реганомики". Шта више, у многим перипетијама економске природе, тражењу и неимању посла, неплаћеним рачунима, кршевима од аутомобила које возе, искљученој струји и проче, пре "личи" да живе негде у Србији, нег` у САД. Споља гледано, они су дисфункционална породица. Чини се да су родитељи у сталној трци за послом и попустима е да би се прехранили, препустили децу саму себи. Свакако ће вас распуснот тинејџера Аксела по неки пут наљутити, наивност и неспретност кћерке Сју изнервирати, а особењаштво најмалађег - Брика зачудити, па и уплашити. Ипак, без патетике - љубав на концу ипак побеђује и нефункционалност породице је само погрешан утисак. Што је за очекивати, кроз серију је "прошло" поред главних ликова и неколико стотина споредних, нама на овим просторима мање-више непознатих (Ко рече Брук Шилдс?) глумаца; ипак мени је остао упечатљив лик путујућег хришћанског мисионара Тим Тома (Пол Хип), који има благослов да ради са младима, идући из парохије у парохију и организујући летње хришћанске кампове за младе. Бинџовање, као древна словенска вештина гледања серија одједаред у овом случају просто није могуће. Као што рекох, преко 4500 минута у 215 епизода је таман мера за неких годину дана гледања и то не више од једне епизоде дневно. Барем сам ја тако учињео. Без лажног моралисања, без патетике (сем по неки пут), без политичке коректности, без извргавања руглу религије, без насиља, без секса и голотиње. Нисам наравно неки "чистунац", е да би "зaчепљавао" уши због псовки и затварао очи због голих телесина на филму, али заиста, овај серијал је освежење и доказ да се може направити нешто што је трајало (серијал се завршио прошле године), а да није набријано свиме горе "без" поменутим, које често када "без" заменимо са "са" - постане само себи циљ. Још једаред, препорука - "Средина". Уживајте!