Претражи Живе Речи Утехе

Svakog dana u Srbiji jedno dete oboli, a svake nedelje jedno premine zbog raka. To čini rak prvim uzročnikom smrti u dečjem dobu i adolescenciji. U našoj zemlji od ove bolesti leči se oko 500 mališana, a samo na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, svakog trenutka je hospitalizovano njih 100. Više od polovine obolelih mališana je iz unutrašnjosti. U ovakvim okolnostima, roditelji obolelih mališana osim brige o zdravlju nailaze na dodatne probleme koji ih sprečavaju da se u potpunosti posvete svom detetu. Deo briga o kojima se ne govori često, a koje predstavljaju svakodnevicu za mnoge porodice čije je dete obolelo, jesu veliki finansijski troškovi –posebno kod porodica čije se dete leči van svog mesta stanovanja. Udruženje “Uvek sa decom”, koje je skoro tri decenije posvećeno pružanju podrške deci oboleloj od raka i njihovim porodicama, prošle godine osniva Roditeljski kutak. U ovom iznajmljenom stanu od 104 m2 u neposrednoj blizini Instituta za onkologiju i radiologiju, korisnici – roditelji mališana koji se leče od raka mogu da se odmore, prespavaju, pripreme hranu, okupaju i operu veš, provedu duži vremenski period dok je dete na lečenju i ne brinu dodatno i o ovim stvarima, kao i da dobiju svu potrebnu psihosocijalnu podršku u okviru radionica koje su do sada održavane na samom odeljenju. Udruženje “Uvek sa decom” osnovale su mame i tate koji su sa svojim mališanima prošle kroz ovu borbu, doktori i medicinsko osoblje koji su bili uz njih kako bi deca obolela od raka imala najbolju negu i pažnju, a njihove porodice podršku na tom teškom putu. Već godinama rade na brojim programima koji olakšavaju period lečenja, rehabilitaciju nakon završetka lečenja, psihosocijalne programe, kao i niz drugih aktivnosti koji vraćaju mališanima osmeh na lice. Za 28 godina postojanja aktivirali su humanitarni sms 7175, kupili 13 infuzionih pumpi, 19 kreveta, dušeka, jastuka, stolica, okrečili odeljenje dečje onkologije, promenili pod, zavese, a Roditeljski kutak je njihov naredni projekat. Kako bi se prikupila sredstva da roditelji obolelih mališana mogu nesmetano da provode vreme u kutku, potrebna nam je vaša pomoć. Kampanju Podrži Roditeljski kutak - mesto za porodice mališana sa rakom pokrenuli smo sa željom da prikupe sredstva za funkcionisanje kutka do kraja 2019 godine. Podržite rad Roditeljskog kutka i donirajte odmah na jedan od 3 moguća načina: - online donacijom uz pomoć vaše kartice, klikom na "Doniraj" dugme sa desne strane, - slanjem SMS poruke na 7175 (cena SMS donacije je 100 RSD za sve mreže), - uplatom na račun udruženja: 265 – 1610310004281 – 79. U ime naše dece i njihovih roditelja želimo da i u Vama raste pozitivna misao koja je bila naša pokretačka snaga prilikom osnivanja "Uvek sa decom" - želimo da zajedno ne tugujemo nad sudbinom dece obolele od raka već da im pomognemo! Roditeljski kutak

Doveo Željko Obradović Fenerbahče u Čačak. Ja odavno ne gledam nikakav sport jer mi već dvadesetak godina izgleda da su sportski uspesi glavni generator kretenizma u nesredjenim društvima, a u medjuvremenu je skoro ceo svet postao jedno nesredjeno društvo, ali ovo sinoć je bilo nešto drugo. Čačak je uvek bio mitsko mesto za basket. Sala u kojoj se igra prima cirka tri hiljade ljudi. Kad se igrala prava košarka unutra se guralo još hiljadu preko. Navijači su sedeli na parketu uz aut i visili kao šišmiši sa rešetki krovne konstrukcije, gledali utakmicu iz ptičje perspektive i pravili buku od koje svaka ekipa dobije napade panike kao od sirena za objavu opšte opasnosti. Koje su navijači u Čačku takodje koristili. Moj drug Peca, koji je na gomilu stvari koje uspešno radi dodao i reanimaciju kk Borac Čačak, mi je pričao da je u hali pre renoviranja postojala i ogromna ventilaciona cev kroz koju je neki ogroman ventilator uduvavao vazduh u salu, tačno iznad jednog koša. Ventilacija se palila samo kad protivnička ekipa šutira na taj koš i nije bilo kurca da i jedan šut udje osim ako neko ne zakuca ko konj, sa obe ruke, jer ventilator svaku loptu oduva i skrene. Jedan bivši košarkaš Jugoplastike mi je rekao da se u Čačku uvek stvarno merilo koliko si dobar i da samo kad ovde pobediš znaš da si zaradio pravo da se nadaš tituli. Ne u Beogradu ili Zagrebu nego u Čačku. Sedamdesetih, dok im Partizan nije oteo Kićanovića, imali su pozitivan skor sa oba velika beogradska kluba. Posle su rutinski nastavili da peglaju Zvezdu. Sećam se intervjua sa Kićom iz doba kad je bio najbolji košarkaš Evrope u kom je rekao da ti je džaba titula evropskog prvaka ako se vratiš u Čačak i neko te odere u basketu jedan na jedan. Uvek sam mislio da verovatno malo preteruje zbog lokalpatriotizma i duga prema svom gradu, a onda me je juče Peca upoznao sa nekim čovekom i rekao znaš ono kad je Kića pričao kako je zajebano kad dodješ u Čačak kao mvp i neko te oguli u basketu? E to je zbog ovog gospodina. On ga je gulio uvek. Onda je bio čuveni guru basketa Radmilo Mišović koji nikad nije dobacio do reprezentacije ali je svakom i svuda tovario 40 koševa i objasnio tajnu svoje igre i košarke uopšte legendarnom rečenicom: Ako imaš prostora šutneš i daš koš. Ako te neko čuva, prodješ ga pa šutneš i daš koš. Onda naravno Željko. Dok je igrao je uvek imao najmekšu ruku kad je bila najveća frka, kad je prestao da igra umeo je da od skoro svakih pet igrača napravi ekipu koja se svakom protivniku ukenja u život, u svakoj priči o košarci je bio superiorniji od svakog ko je imao potrebu da nešto mlitavi na njegov račun, i generalno, uvek je bio najkulji na terenu i u krugu od pet kilometara okolo. I tako sinoć dodje Fener u Čačak, publika pozdravi sve igrače oba tima onako kako zaslužuju, ambasadora Turske aplauzom, Željka ovacijama, niko u sali ne bude prostak, ekipe se kidale muški, ko da je finale nečeg važnog a ne prijateljska utakmica, na kraju bolji tesno pobedi i svi odemo kući srećni. Tako izgleda Čačak kad ga ne ispunjavaju sadržajem čačani kao Velja Ilić i Boško Obradović, nego Čačani kao Željko, moj drug Peca i sila drugih koji nas podsećaju kakav je to grad bio. I kakav bi mogao da bude. https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1666794866677485&id=100000409642176 https://www.facebook.com/pg/kkboraccacak/photos/?tab=album&album_id=10155631997498363

Komandant Kopnene vojske najozbiljniji kandidat za načelnika Generalštaba, tvrde izvori Danasa. Do odbijanja došlo zato što general-pukovnik ima jasnu agendu napredovanja, navode Danasovi sagovornici Simoviću je već nuđeno mesto zamenika načelnika Generalštaba, ali je on tu ponudu glatko odbio stavljajući tako do znanja da ga interesuje samo mesto načelnika Generalštaba", tvrde izvori Danasa iz bezbednosnih krugova. Izvori Danasa tvrde da je time što je Simović odbio da bude Dikovićev zamenik, on jasno pokazao da ne sluša nadređene, već da ima tačnu agendu napredovanja. Pre dve godine, povodom Dana Vojske Srbije 23. aprila predsednik Srbije Tomislav Nikolić vanredno je Simovića, sa još šest generala, unapredio u viši čin - general-potpukovnika. Već tada se šuškalo da ga Nikolić sprema za Dikovićevog naslednika. "Simović je bio blizak radikalima i izrazito je proruski nastrojen", kaže izvor Danasa i podseća da je Simović bio najmlađi pukovnik i najmlađi general. Rođen je 1966. u Raški. Srednju vojnu školu KoV - smer pešadija završio je 1985. godine, Vojnu akademiju KoV - smer pešadija 1988. godine, Komandno-štabno usavršavanje završio je 1997. godine, a Generalštabno usavršavanje 2003. godine. Na dužnosti komandanta Kopnene vojske je od 29. decembra 2014. godine. Kako Danas saznaje, Simović je omiljen i među vojnicima, koji za njega tvrde da je strog i pravedan i da mladima uvek savetuje "Vaš rad je vaša jedina i najveća veza". Simović je svojevremeno odbio da lično dobije priznanje koje "Novosti" dodeljuju za najplemenitiji podvig godine, već je zamolio da nosioci priznanja budu svi zaposleni u 4. brigadi, koji su pomagali pri organizovanju humanitarnih akcija u selima Kopnene zone bezbednosti... Kada mu je pripala Sedmoseptembarska nagrada, novčani iznos je uplatio za izgradnju spomenika koji je u centru Vranja podignut poginulim vojnicima, policajcima i civilima od 1990. do 2003, a pomogao je i da tamošnji Garnizon dobije spomen-sobu. Sagovornici Danasa navode i da bi general Ljubiša Diković mogao "prvi da se nađe na meti za 'odstrel' novog predsednika Srbije i glavnokomandujućeg Vojske Aleksandra Vučića". Podsećaju da je Dikovića 2011. ukazom postavio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, ali da se Diković u proteklom periodu upadljivo oslanjao na podršku još aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Po zakonu, general Diković može da ostane u vojsci do navršenih 58 godina života, a to je do maja iduće godine, kada po sili zakona mora da ide u penziju. Iako kod nas ne postoji vremensko ograničenje za obavljanje funkcije načelnika Generalštaba, vrlo je verovatno da će Diković biti zamenjen novim načelnikom, a sagovornici Danasa tvrde da je njegova najdostojnija zamena Milisav Simović. Pitanje je samo, kako tvrde naši sagovornici, da li će Diković biti razrešen ranije, ili će imenovanje novog načelnika uslediti naredne godine, po penzionisanju aktuelnog načelnika GŠ VS.