Претражи Живе Речи Утехе

„Ne zaradjujemo milione kako bismo dodavali loptu sa grudi koristeći obe ruke“ Ovo je samo jedna od interesantnih izjava jednog od najvećih madjioničara koji je ikada kročio na parket neke košarkaške dvorane, a iako je amerikanac njegovo poreklo je srpsko, ime mu je – Pit Maravić. Piter Maravić se rodio u Alikipi, mesto u saveznoj državi Pensilvanija, 22.06.1947.godine, a njegovo srednje ime je bio i nadimak njegovog oca, Pres. Njegov otac, Petar Maravić, poznat pod nadimkom Pres se takodje rodio u Alikipi, a njegovi roditelji, Sara i Vojo Maravić su se preselili iz Srbije (tačnije iz Like) u Sjedinjene Američke Države još pre Prvog svetskog rata kao politički imigranti. Petar ili Pres, kako Vam je lakše, rodjen je 1915.godine, a bio je dobar košarkaš i takodje jako dobar koledž trener. U Drugom svetskom ratu se borio u američkoj ratnoj mornarici, a kada se rat završio igrao je za Jangston Berse i Pitsburg Ajronmene. Baš u vreme kada je nosio dres Ajronmena, sa svojom suprugom Helenom, dobio je sina Pitera. Kada je Piter bio mali, njegov otac je radio kao trener u manjim koledžima i lokalnim srednjim školama, a takodje je svoje vreme koristio da svom jako malom sinu prenese deo košarkaškog znanja. Kada je imao sedam godina, gledao je sa ocem košarkašku utakmicu i sa sjajem u očima mu je rekao: „ Tata, ja hoću da budem košarkaš baš kao ovi momci“. Dobio je odgovor da za tako nešto treba mnogo truda, ali ukoliko Pit bude uporan i ukoliko bude slušao svog oca/trenera, biće upravo to što je tada zaželeo. Pres jeste rodjen u Americi, ali nije zaboravio svoje korene i znao je da se obraća svom sinu na srpskom jeziku, a kao uspavanku pevao mu je: „ Čuj me sine oči moje, čuvaj ono što je tvoje“. Kako je Pit rastao i rastao, raslo je i njegovo interesovanje za košarkom. Već u ranom dobu je kapirao košarku na izuzetno visokom nivou, pa je već u početnim razredima osnovne škole znao napamet neke akcije, ali i razne košarkaške vežbe. Naučio je dosta toga posećujući očeve treninge, a kada bi se vratio kući satima je uvežbavao dribling i šut čak i kada bi padala kiša Pit ne bi bio ometen. Otac mu je svake godine podizao obruč kako bi Pit rastao, a postoji jedna anegdota da je u čuvenoj igri „Magarac“ redovno pobedjivao svog oca pogadjajući neke nemoguće šuteve, poput jednog koji je prikazan u filmu o njegovoj srednjoškolskoj karijeri. Pit je probacio loptu od zemlju kroz svoje noge i pravo kroz obruč. Postoji još jedna neverovatna priča o Pitu u tom periodu, a to je da je vezao oko 500 slobodnih bacanja. Ništa od ovoga ne bi bilo čudno da mladi Pit nije imao samo 11 godina. Kada bi ga otac vozio u školu, usporio bi automobil, a Pit bi spustio prozor i tapkao loptu sve do škole. Čak je u bioskopu dok traje film, Pit sedeo i tapkao loptu, a znao je i da se iskrade iz kuće kroz prozor i da šutira po celu noć. Ta njegova radna etika je bila neverovatna, a znao je da kaže da ne možeš imati milionske snove sa radnom etikom minimalca. I znate šta, bio je u pravu. Sve ono što je radio bila je inovacija. Kao kada gledamo stare snimke čuvenog fudbalera Romaria koji sa loptom pleše po terenu i izgleda kao da igra „sambu“ takve revolucionarne stvari je radio i Pit Maravić. Na jednoj utakmici je asistirao saigraču tako što je bacio pas kroz svoje noge. Publika je prosto „poludela“ nakon ovog poteza i od tada je Maravić tražio novi način da se publika tako oseća. Kada je bio u osmom razredu, dobio je poziv da igra za prvi srednjoškolski tim! werunandride.files.wordpress.com Njegov otac je tada bio trener Klemsona, a Pit je nastupao za srednju školu Daniel u Južnoj Karolini. Njegovi saigrači nisu bili presrećni jer im „klinac“ otima mesto u ekipi i nisu želeli da mu dodaju loptu na utakmici. Sve dok na jednoj utakmici u poslednjim sekundama Pit nije ostao sam(jer su protivnički treneri znali da mu niko neće dodavati pa ga nisu ni čuvali) dobio je loptu i postigao pobedonosni koš. Tada su već mišljenja o sitnom, mršavom klincu počela da se menjaju. 1962.godine, njegov otac prihvata poziv NC Stejt univerziteta i porodica se seli u Severnu Karolinu, a Pitpostaje košarkaš Broton srednje škole. Pit je imao izuzetno brze ruke, a po dolasku na Broton je svojim novim saigračima pokazao jedan trik. Neko mu je držao loptu na potiljku, a kada bi je pustio, Pit bi pljesnuo rukama ispred sebe, pa bi onda uhvatio loptu iza ledja. Niko nije mogao da ponovi tu vežbu. Na Brotonu je Pit igrao zaista izuzetno, takodje je stekao simpatije publike i dela saigrača, ali je i ovde bilo ljudi koji ga iz raznih razloga nisu voleli. Jednog dana je dobio opkladu, tako što je sat vremena vrteo loptu na jednom prstu, a vrteo je i u pokretu pa je tako prošetao od poslastičarnice do škole, a kada je vreme isteklo Pit je postigao koš i ostavio sve posmatrače u neverici. Bio je neverovatno slavan u svojoj školi, a kada bi ga pitali da li želi da popije pivo, jednostavno bi odgovorio da bi ga otac upucao ukoliko bi ga video sa pivom u ruci. http://www.urbana.k12.oh.us Na nekoj od narednih utakmica, jedan od lokalnih novinara je primetio nešto izuzetno u Pitu Maraviću. Njegov izbačaj, sa strane, kada mu se ruke prvo nalaze na kukovima je neodoljivo podsećao na revolveraša i ovaj gospodin je Pitu dao nadimak „Pistol“. Često se Pit hvalio svojim drugovima kako ga prati dosta skauta, ali da on želi da pohadja univerzitet Zapadna Virdžinija. Njegov otac je sav ushićen jednog dana došao kući i rekao porodici da preuzima univerzitet Luizijana. LSU je bio popularan univerzitet ali zbog američkog fudbala, a ne zbog košarke. Tako je Pres izrazio želju da nastavi da trenira Pita i u koledž košarci, ali Pit nije želeo na LSU već na Virdžiniju. Tada je došlo do velike svadje izmedju oca i sina i otac mu je zapretio da će ili igrati za LSU ili da se više ne vraća kući. Pres je rekao svom sinu da je posao koji mu ponudjen sjajan, sa svih strana, a pogotovo finansijskih. Medjutim, problem je bio taj, ukoliko Pit ne potpiše za LSU, njegov otac neće biti trener tog univerziteta. Pit se nakon toga nije mnogo bunio i prihvatio je poziv Tajgersa. Medjutim, nije sve baš bilo tako sjajno u Pitovom životu. Njegova majka, Helena, imala je psihičke probleme koji su već uzimali maha. Već neko vreme nije napuštala kuću jer se strahovito plašila vrana, a često je imala histerične reakcije na odnos Petra i Pita, koji se uglavnom vodio kroz košarku. Čak je u jednom momentu Pistol izjavio da je to najteža moguća situacija jer nikad ne znate gde se završava granica trenera, a počinje granica oca. si.com Pre odlaska na koledž, prihvatio je savet skauta i trenera i otišao na „prep“ na Edvards vojni institut, gde je beležio oko 33 poena u proseku i dodatno unapredio svoju igru. Sa svojim poznatim imidžom, braon kosom ošišanom u stilu „Bitlsa“ i dugačkim belim čarapama, Pistol Pit se pojavio na treningu svoje nove ekipe. Tada nije bio dozvoljeno „frešmenima“ da igraju u NCAA ligi, već su imali sopstveno prvenstvo u kom su se takmičili. Maravić je za tim frešmena u prvoj utakmici postigao 50 poena, 14 puta asistirao i 11 puta je skočio. Važno je da se napomene da u ovo vreme nije bilo vremena za napad, a nije postojao ni šut za tri poena. Već je tada bilo jasno da će Maravić izbaciti LSU na košarkašku mapu i da će ovaj univerzitet privući neke od najboljih košarkaša i fudbalera nacije svake godine. Ljudi su dolazili u čuveni „Cow Center“ kako bi gledali upravo Maravića i nisu odlazili razočarani. Svaki put bi podelio neki pas preko ramena u trku, ili neki pas iza ledja ili neku od čuvenih finti kada lažira taj pas iza ledja, pa onda položi loptu na drugi obruč. Dok je glavni tim Tajgersa imao skor 3-23, Pit i njegovi frešmeni su dominirali i izgubili samo jednu utakmicu od 18 odigranih. Protiv Baton Rog Hoksa, Maravić je odigrao svoju najbolju partiju u sezoni. Ubacio je 66 poena, a takodje je zabeležio po 9 skokova i asistencija. Utakmice frešmen tima Luizijana Stejt Univerziteta, gledao je prilično veliki broj ljudi, a Maravić beležio oko 44 poena u proseku i odužio se svojim fanovima. Pres je regrutovao dosta dobru ekipu za svog sina. Uzimao je centre koji jako dobro znaju da igraju pik end rol i igrače koji su sposobni da naprave dobar blok od lopte, što je Pistol Pit fantastično koristio. Louisiana State Pete Maravich (23) in action, no look pass CREDIT: Rich Clarkson Već na prvom meču protiv Tampe, pred nekih 7500 ljudi, Pistol Pit Maravić postiže 48 poena, hvata 16 skokova i beleži 4 asistencije. Mnogi ljudi kažu da je tada Pit učinio nemoguću stvar. Stanovnike Luizijane je uspeo da zainteresuje za još jedan sport pored američkog fudbala. Ukupno 231,188 ljudi je uživo gledalo Pita Maravića kako stvara čarolije sa loptom iz noći u noć. Bacao je neke nemoguće lopte, kroz noge, preko ruke, ispod ruke, imao je neke neverovatne promene pravca i promene ritma i činio svoje čuvare da izgledaju poput čunjeva. Maravić je u svojoj prvoj sezoni za „glavni“ tim LSU beležio čak 43.8 poena u proseku i postao prvi igrač u istoriji NCAA lige koji je postigao 1000+ poena u jednoj sezoni!Na treninzima je radio još neverovatnije stvari, kao na primer pogadjanje šuteva tako što lopta prvo pogodi parket, pa onda i „dizanje“ na šut sa nekih deset metara kada niko ne očekuje. Član bratstva Sigma Alfa Ipsilon je nakon katastrofalne sezone u kojoj je LSU imao samo tri pobede, vodio svoju ekipu do 20 pobeda i 8 poraza, što im je obezbedilo učešće na NIT turniru, gde su eliminisani od Marketa u polufinalnom susretu. Već naredne sezone, čarape su mu se razvukle, patike malo ofucale, ali je Pit odbijao da išta promeni. Postao je idol ne samo mladjih već i svoje generacije. Sve više igrača se pojavljivalo sa sličnom frizurom, sličnim patikama i dugačkim čarapama. Njegova igra je postajala sve lepršavija i sve efikasnija, a postoje priče i da se smejao svojim protivnicima dok bi ih lagano prolazio. U ovoj sezoni postigao je 44.2 poena u proseku, a protiv Tulana je postigao 67 poena i zabeležio 10 skokova što je bila njegova najbolja partija, dok je u svojoj poslednjoj sezoni samo nastavio gde je stao u ovoj. Najbolja skorerska godina, sa 46.6 poena u proseku, a ispod 30 poena je otišao samo tri puta, dok ispod 20 nije otišao ni jedan jedini put! Već tada je znao da kaže da nikada nije odigrao savršenu utakmicu, ali da će jednog dana doći na utakmicu i šutnuti 40 puta i pogoditi svaki šut od tih 40. Njegova statistika sa koledža je najbolja ikada, a ono što sledi je zaista za svako poštovanje: Na ukupno 83 utakmice, postigao je 3667 poena, što je prosek od 44.2 poena. Proseci poena od 46.6, 44.2 i 43.8 su prvi, četvrti i peti najbolji prosek ikada! Protiv Alabame 1970.godine, postigao je 69 poena i igrao na završnom turniru što je bilo prvo njihovo pojavljivanje nakon 16 godina. Član najbolje petorke tri puta u nizu i to proglašavan jednoglasno 1968,1969 i 1970. Drži rekord po broju ubačenih slobodnih bacanja 30/31, čak deset puta je 1970.godine postigao 50+ poena što je apsolutni rekord, a takodje je rekorder po broju upućenih i pogodjenih šuteva. Praktično je nedodirljiv kao skorer za svega tri godine provedene u NCAA ligi kao član LSU Tajgersa, a 1970.godine je proglašen za igrača godine. Na NBA draftu 1970.godine, sa treće pozicije Atlanta Hoksi biraju Pita Maravića i daju mu tada rekordni ugovor vredan 1.9 miliona dolara i momentalno stavili pritisak na mladog beka. Maravić se tako priključio Luu Hadsonu, jako dobrom NBA šuteru, kao i Voltu Belamiju i Bilu Bridžisu koji su odlično obavljali svoje zadatke u odbrani i na skoku. Čisto primera radi, Pit Maravić je odbio da potpiše za ABA tim Karolina Kuguars kako bi postao član Atlante, kasnije se ispostavilo da je ovaj potpis mogao da bude izuzetno značajan za dalji razvoj američke košarke, ali to je sasvim druga tema. Njegova plata je momentalno postala problem u ligi, belac u igri crnaca koji nije odigrao ni jedan jedini minut u ligi, a već zaradjuje trostruko više od ljudi koji su tu godinama. To je pre svega iznerviralo Džoa Koldvela, koji je prvo tražio više novca, pa je onda zvao Lojda Frija (kasnije World.B.Free) da se upari sa njim u Karolini Kuguarsima(tim koji je Maravić nešto pre toga odbio). Pit je izjavio da je očekivao da će ga ajkule napasti čim ga svetla NBA lige osvetle, ali da on očekuje da ostavi trag u ligi, baš onakav trag kakav mu garantuje koledž karijera. Riči Gerin, tadašnji trener Atlante je bio prezadovoljan što ima priliku da izabere jednog od najboljih ofanzivaca koje je ikada video i uprkos mišljenju javnosti da će dolaziti do konflikta u igri izmedju Hadsona i Maravića bio je uzbudjen što će imati prilično kvalitetan „back court“. Nakon prve sezone u gradu Koka – Kole, Pistol Pit beleži 23.2 poena, 3.7 skokova i 4.4 asistencije u proseku i zaradio je mesto medju pet najboljih rukija u sezoni. Najbolju partiju u sezoni je odigrao u Sinsinatiju, protiv Rojalsa, gde su Hoksi poraženi rezultatom 136:127, a Pistol Pit je ubacio 44 poena, pritom je pogodio osam slobodnih bacanja od ukupno deset. Ono što je malo smirilo Hadsona i ekipu je način na koji je Pit igrao. Možda nisu bili u najboljim odnosima van terena, ali je na terenu sve funkcionisalo simfonijski. Maravić je nastavio da pogadja saigrače u ruku tačno kada treba, da podeli pas iza ledja ili preko ramena i time podigne publiku, baš kada treba. Pistol Pit je mesecima bio glavna tema u svim novinama u Džordžiji, a snimio je i prvu reklamu. Medjutim, nije baš sve išlo kako treba, Atlanta nije pobedjivala, dobar deo javnosti je već odlučio da okrivi Maravića za to jer je po njihovom mišljenju bio isuviše sebičan i previše atraktivan da bi tim pobedjivao. Maravić je proveo pune četiri sezone u Hoksima i nikada nije pobedio utakmicu u doigravanjima. To je na njegovu karijeru bacalo prilično veliku mrlju. Najviše je bio skrhan nakon serije sa Boston Seltiksima, u sezoni 1971/72 kada je Maravić beležio 27.7 poena u proseku, ali je njegov tim eliminisan u šest utakmica. Jednostavno je radio sve što je bilo u njegovoj moći, ali nije imao adekvatnu podršku saigrača za neke veće uspehe. Kako je morao sam da se suoči sa kriznim periodom koji ga je snašao, Pistol Pit je počeo polako da se odaje alkoholu. Kako kažu njegovi saigrači, dva piva i već je gotov, ali vremenom su dva piva postajala tri, a tri piva četiri i tako dalje. Zaradio je Pit i jedno isključenje zbog preterane reakcije i žustre rasprave sa arbitrima na duelu izmedju Atlanta Hoksa i Hjuston Roketsa u februaru 1974. Ta sezona je inače bila i njegova najbolja u Atlanti, jer je beležio 27.7 poena, 5.2 asistencije i 5 skokova u proseku. http://i.cdn.turner.com NBA je odlučio da proširi ligu i baš se desilo da je u ligu ušla ekipa iz Luizijane, Nju Orleans Džez. Poznato je da Pistol Pit imao status Božanstva u Nju Orleansu jer je nekih pedesetak kilometara odatle žario i palio u zlatno-ljubičastom dresu. Marti Mjul, novinar Nju Orleans Tajmsa je napisao članak o Pitovom povratku sa naslovom PISTOL SE VRAĆA KUĆI. Dok se Pit borio sa svojim demonima, njegov otac Pres je takodje imao svoje demone. Dobio je otkaz na LSU, ali je bio više nego dekoncentrisan problemima van terena, pošto je stanje sa njegovom majkom, Helenom bivalo sve gore i gore. Psihički problemi nisu nestajali, a Helena je pila sve više i više i tonula u svoje probleme svakim danom. Pit se maksimalno trudio da pomogne, ali jednostavno su nekad stvari iznad vaših mogućnosti i ruke su vam vezane. Osmog oktobra 1974.godine, Pit je dobio vest da je njegova majka pokušala da sebi oduzme život vatrenim oružjem i da je hitno prebačena u bolnicu. Medjutim, već sutradan je izgubila bitku i Piter je ostao bez majke. Opelo je održano u rodnoj Alikipi u Pensilvaniji, pravoslavnoj crkvi Svetog Ilije, a sahranjena je na groblju koje takodje nosi naziv ovog Sveca i nalazi se iza crkve. Kalvin Marfi, dugogodišnji Pitov prijatelj je rekao da ga nikad nije video u toliko lošem stanju i da je mogao da vidi bol u njemu kilometrima daleko. Pit je bio veoma blizu da prekine košarkašku karijeru nakon ove bolne porodične tragedije, ali je odustao od te ideje nakon dugih razgovora sa najbližim prijateljima. Uzbudjenje u Nju Orleansu je bilo ogromno, ljudi su slavili dolazak Maravića i masovno nosili plastične pištolje aludirajući na njegov nadimak. Pitova prva utakmica za Nju Orleans nije bila sjajna. Postigao je 15 poena uz šut iz igre 4/16, uz to je imao 2 ukradene lopte, 3 skoka i 4 asistencije. Medjutim, kako je sezona odmicala, igrao je sve bolje, a iako je izgubio status „All Star“ igrača, nije prestajao da impresionira publiku svojim neverovatnim potezima. Tako je na primer svom bivšem klubu, Atlanti, osmog februara, u pobedi rezultatom 106:102 ubacio čak 47 poena uz 8 skokova i 5 asistencija. Osveta se služi hladna. Naredne sezone dobili smo novog Pitera Maravića. Obrijao je bradu, zamenio je čarape, uzeo je dres sa brojem 7 i na dresu je pisalo „Pistol“, postao je timski igrač više nego ikada. Igrao je mnogo čvršću odbranu, slao je sigurnije pasove, a za to je poprilično bio zaslužan trener Buč van Breda Kolf. Na otvaranju sezone je bio maestralan. Videli su se obrisi njegove igre sa LSU, postigao je 31 poen, 7 skokova i 4 asistencije u pobedi protiv Detroita, a u drugoj utakmici u sezoni, pobedili su Njujork Nikse uz ogroman doprinos Maravića od 45 poena, 11 skokova i 8 asistencija. Već u trećoj utakmici je postigao tripl dabl. Savladan je Portland rezultatom 99:90, a Pistol Pit je imao 15 poena i po 10 skokova i asistencija. Iako im je izmakao plej of, Maravić je bio u najboljoj petorci lige zajedno sa MVP lige Karim Abdul Džabarom, Džordžom Meginisom, Nejtom Arčibaldom i Rikom Berijem sa 25.9 poena, 4.8 skokova i 5.4 asistencije u proseku i najboljim procentom šuta u karijeri, 46%. prohoopshistory.files.wordpress.com Naredna sezona je bila njegova najbolja u karijeri. Ponovo je zaradio nastup na „All Star“ meču, završio je sezonu kao najbolji skorer lige sa 31.1 poenom u proseku, 5.4 asistencije i 5.1 skokom. Vašingtonu je ubacio 50 poena, Finiksu i Kanzasu po 51, a ono najbolje je tek došlo. Najbolja partija jednog beka u istoriji lige. I dan danas se o toj utakmici priča u superlativu. U direktnom duelu protiv Njujork Niksa i jednog od najboljih defanzivaca lige Volta Frejžera, Pit Maravić je ubacio rekordnih 68 poena!!! 26/43 iz igre, 16/19 sa linije za slobodna bacanja, 2 blokade, 3 ukradene lopte, po 6 skokova i asistencija, a isključen je iz igre nekoliko minuta pre kraja nakon dva prilično sumnjiva faula u napadu. I dan danas je ostao jedini igrač sa tolikim brojem poena koji nije završio utakmicu. Ko zna šta bi se desilo da je ostao do kraja na parketu. Džezeri su dobili utakmicu rezultatom 124:107, a Pistol Pit je postao besmrtan. Samo su Vilt Čemberlejn i Eldžin Bejlor postigli više poena od njega na jednoj utakmici, a naslovi poput „Moć Pištolja“ su preplavljivali novine širom zemlje. Pit je na jednoj utakmici ove sezone bacio loptu o parket, šakom napravio pun krug oko nje i ošamario je pravo do saigrača za lake poene u reketu, što je dovelo do potpunog delirijuma u hali. Medjutim, sudija svirao grešku u vodjenju i poništio koš, što je Pita potpuno izludelo. Drao se na sudiju iz sveg glasa: „Kako možeš da sviraš grešku kada nešto ovako nikada nisi video“?!?!?! U narednoj sezoni je odigrao samo 50 utakmica, a razlog je bila teška povreda kolena zbog koje je morao da ide na operaciju. Ovo je bila sezona kada su Džezeri igrali atraktivnu i pobedničku košarku i svi su ih videli u doigravanjima, medjutim, nešto im nije dalo. Pit više nikada nije bio isti igrač, a ni čovek. U narednoj sezoni, 1978/79, Maravić je igrao sa steznikom za koleno i pojavio se na samo 49 utakmica, na kojima je prosečno beležio oko 23 poena, 3 skoka i 5 asistencija. Njegovi problemi sa alkoholom su se nastavljali, ekipa se preselila u Jutu, a on je bio „persona non grata“ u Solt Lejk Sitiju. Juta ga je otpustila, a u januaru mesecu, Boston Seltiksi, koji su na draftu pokupili Lerija Birda su najbrže reagovali i doveli problematičnog Pita Maravića u svoju ekipu. Pit je odigrao 43 utakmice za Boston, na kojima je beležio oko 14 poena i po 2 skoka i asistencije, što je bilo najlošije u njegovoj karijeri, ali su Seltiksi završili kao najbolja ekipa u ligi. Uloga Pita Maravića je u ovom poduhvatu bila ogromna. Kada su pred kraj sezone počeli da posustaju, Pistol je preuzeo odgovornost na sebe, poslednje dve utakmice je imao 31 poen, dve pre toga po 29, a jednu pre 28 i to je itekako dovelo Boston do toliko željene pozicije broj 1. Počistili su Hjuston u prvoj rundi i to je bila prva plej of pobeda u karijeri Pita Maravića. U finalu Istoka, poraženi su od prejake Filadelfije u pet utakmica, koju su predvodili legendarni Džulijus Irving, Deril Dokins, Moris Čiks, Dag Kolins i ostali… Pit Maravić je nakon sezone sa Seltiksima shvatio da neće biti starter, niti će biti bitan faktor s klupe, pa je tako na leto 1980.godine odlučio da okači patike o klin i stavi tačku na devetogodišnju NBA karijeru. Mnogi košarkaški stručnjaci su žalili što Pit nije ranije došao u Boston kod Reda Oberbaha, jer da je tako bilo mnogo ranije bi naučio da igra timsku košarku i verovatno bi bio mnogo bliži diskusiji za najboljeg igrača svih vremena. http://sports.mearsonlineauctions.com Ovo su postale najgore godine u Pitovom životu. Problemi sa alkoholom su se gomilali, ali ga je uništavala i depresija, pritom nije želeo da napusti kuću, što su neki povezali sa problemima koje je imala njegova majka, a upravo ti problemi su je odneli sa ovog sveta. Govorio je kako je imao kontakt sa vanzemaljcima, kako se spremaju da unište čitavu planetu, a neretko se peo na krov svoje kuće obučen u crveno odelo gledajući ka nebu je vikao da dodju po njega ako smeju, kako se on njih ne plaši. Takodje je rekao da njegov život nikada nije imao svrhu osim košarke i da je košarka bio jedini izvor sreće u njegovom životu. Nakon dve godine, njegovi demoni su ga napustili i to je bio još jedan izuzetno čudan momenat u njegovom životu. Pit je tvrdio da je Bog sišao na zemlju kako bi razgovarao sa njim i kako bi ga urazumio. Nakon ovog dogadjaja Pit je pronašao svoj mir, ponovo je bio onaj stari, satima je čitao Bibliju, ali se i redovnije pojavljivao u javnosti, pogotovo na raznim mitinzima gde je držao motivacione govore. Kasnije je zajedno sa svojim ocem imao košarkaški kamp na kom je radio po 19 sati dnevno, postao je i vegeterijanac i konstantno pokušavao da ljude odvuče u crkvu i približi ih Bogu. Prihvatio je Pravoslavlje ozbiljnije nego što je ikada mislio da će moći. 1986.godine, njegov otac je oboleo od raka prostate, pošto je rak bio u odmakloj fazi, Petar Pres Maravić je osmog aprila 1987.godine izgubio život. 13 godina nakon smrti majke, Pit je morao da se suoči sa smrću njegovog oca. Najvažnije dve osobe u njegovom životu više nisu bile tu. http://media.npr.org Pit Maravić je u jednom intervjuu dok je nastupao za Atlantu rekao da ne želi da igra košarku deset godina, pa da sa 40 godina umre od srčanog udara igrajući košarku. U Pasadeni, savezne države Kalifornija, Pit Maravić je igrao košarku sa svojim prijateljima pred intervju za crkveni radio. To se dogodilo 5.1.1988.godine. Odigrali su nekoliko partija i svi su bili oduševljeni njegovim košarkaškim znanjem, a Pit se nakon jednog razgovora sa svojim prijateljem prosto srušio na parket. Ubrzo mu je lice poplavelo, a oči su se zarotirale unazad, nakon jednog minuta usledio je poslednji trzaj i Pit je umro na rukama svog prijatelja doktora Džejmsa Dobsona. Pistol Pit Maravić je sa 40 godina umro igrajući košarku od srčanog udara, baš kako je predvideo 15 godina ranije u Atlanti. Iza sebe je ostavio suprugu Džeki, sinove Džošuu i Džejsona, koji su predstavljali Pita na ceremoniji 1997.godine, kada je Pit uvršten medju 50 najboljih igrača NBA lige svih vremena. Pit je često govorio da šut nije ništa specijalno, da svako može da šutira, ali ako si stvarno veliki igrač nateraćeš publiku da skače sa sedišta zbog nekog tvog poteza. Kao što sam gore rekao, to je moja omiljenja izjava Pita Maravića: „Ne zaradjujemo milione kako bismo dodavali loptu sa grudi koristeći obe ruke“. Upravo ova izjava govori o tome kakav je čovek, ali i igrač Pit Maravić bio. 1987.godine je postao najmladji igrač ikada koji je dobio tu čast da udje u Kuću Slavnih u Springfildu, nakon njegove smrti 1988.godine, hala u kojoj igraju Luizijana Stejt Tajgersi je promenila ime u Pit Maravić Centar, 2005.godine je proglašen najboljim NCAA košarkašem svih vremena, 1997.godine uvršten medju 50 najboljih igrača NBA lige ikada. Bob Dilan je napisao pesmu „Dignity“ inspirisan upravo Pitom Maravićem, Medžik Džonson je izjavio kako je izraz „Šoutajm“ nastao od Pita Maravića, a da su ga Lejkersi samo preuzeli. Juta Džez i Nju Orleans Hornetsi su povukli broj 7 iz upotrebe, a Atlanta je isto uradila sa brojem 44, a ukupno je postigao 15948 poena u devet godina dugoj NBA karijeri u kojoj se igrala žustra odbrana i nije bilo linije za tri poena, kao ni vremena za napad. Čovek je vlasnik 34 rekorda SEC Divizije i zaista će proći prilično mnogo vremena dok se ne pojavi neko ko će imati potreban talenat i strpljenje da ga skine sa vrha. Jedan od najboljih strelaca, ali i košarkaša u njenoj dugoj istoriji je sigurno Piter Pistol Maravić, koji s godinama odlazi u zaborav, ali ljudi poput mene, poput Vas čitaoca neće dozvoliti da se tako nešto dogodi. Njegova priča će živeti dokle god se bude narandžasta lopta provlačila kroz metalni obruč uz čuveni zvuk „sviš“. Stefan N.