Претражи Живе Речи Утехе

На Твитеру од децембра ове 2019. године делује профил под именом професора Родољуба Кубата са ПБФ. https://twitter.com/KubatRodoljub Уколико иза овог профила заиста стоји професор Кубат, пошто су друштвене мреже медиј, онда би за свој јавни наступ који не приличи професору ПБФ требао да положи рачун факултету и цркви. Уколико није професор Кубат, него неко злоупотребљава његово име и професуру да би се обрачунавао са политичким неистомишљеницима, онда би професор Кубат требао јавно да се огради од деловања тог профила, да саопшти, рецимо на листу Данас, да то није његов профил и да он нема везе са објавама на том Твитер профилу. Било би сасвим прилично и одговорно да Кубат тужи власника тог Твитер профила због злоупотребе његовог имена у политичке сврхе и да се тако јасно огради од ботова који злоупотребљавају његово име. Као професору на ПБФ требало би му бити јасно када шерује псеудозилотске или расколничке сајтове да саучествује и њиховом деловању на интернету. Ако ни толико није свестан онда свакако не заслужује да предаје студентима теологије. Ако професор Кубат не разуме да је шеровао текст са псеудозилотског сајта, онда би свакако требао да разуме да не приличи једном професору ПБФ да ретвутује простачке карикатуре Фрање Божића званог Коракс. Профил на Твитеру под именом професора Родољуба изазива јавну саблазан(како то воле да кажу уредници читавог низа сличних по садржају профила). Ретвитовањем спин вести о изјави владике Атанасија са цркворушитељског профила(који опет носи Кораксову карикатуру као профилну) Црквене Актуелности додатно дискредитује професора Кубата. Верујем да професор Кубат лично цени опозиционо деловање Маринике Живку Чобану Тепић, али какве то везе има са ПБФ? Пошто се на муци познају јунаци, ред би био да професор Кубат изађе са јавним саопштењем и призна или демантује да је профил који делује на Твитеру под његовим именом и са његовом фотографијом и који се потписује као професор ПБФ, његов или не.

Поводом циркуларног мејла који су потписали професори ПБФ Родољуб Кубат и Владан Перишић, огласили су се и Владан Таталовић и Ненад Божовић Поштоване колегинице и колеге, мене имејл наших уважених колега, о. Владана Перишића и Родољуба Кубата, није само растужио и насмејао, него и подстакао да на његову садржину одговорим, јер сам се – ако ништа друго – управо нашао у прилици коју двојица колега повезују са Митрополитом Порфиријем и сматрају проблематичном у нашем колективу. Стога ево неколико речи с тим у вези, а по ништа мање осетљивој савести – људској, колегијалној и надасве хришћанској. Будући, наиме, да сам стајао уз самог Митрополита док је обављао телефонски разговор са колегом Грчићем, лично могу да посведочим да са њим није говорио на представљени начин, него кроз шалу која је неизбежна ако вам је саговорник Грчић. Сигуран сам, такође, да члановима нашег колектива није увек јасно до којих све нивоа може бљеснути један обични разговор са Грчићем, али верујем да њему није нејасно шта га је Митрополит питао. Ствар се, међутим, радикално мења када се раскорењени детаљи овог разговора свесно поставе у универзалну приповедну структуру – о истинољубивим штрајкачима против саможивог директора који, ето, кињи последњег, најубогијег радника. Наратив сеже и до библијских времена: види ли то колега Кубат у себи неког ”Мојсија” који из власти религиозног фарона треба да спаси онеправдовани ”Израиљ”? Питам се, на крају, како је уопште могуће да ”сиротог и пониженог” али глаголивог Грчића још више вербално понизи колега (Каран) који и сам има потешкоћа да се вербално изрази у понижавајућем тону? С обзиром да су у истом кључу постављени и остали примери, забрињавајуће је то што проблем двојице колега - звани ”Савет” - добија вртложну форму личне жеље за обрачуном са председавајућим Саветом. А и та приповедна структура је универзална и одавно позната - није крсташким војскама било важно преотети Јерусалим из руку Сарацена и уздићи га у достојну раван хришћанске културе, колико заузети Константинопољ. У том смислу, колега Кубат не би имао морално право да икоме ишта приговара у вези са ”методом претњи”, чак и да он постоји у неком суптилном виду, с обзиром тај метод представља препознатљиви начин његове сарадње са ближим и даљим члановима колектива. Позиви уочи седница и притисци на млађе колеге, тихе претње неизгласавањем, приморавање на службу ауторитету – уз обављање бројних услужних делатности, претварање богонадахнуте Библијске групе у дисфункционалну истраживачку јединицу ”са посебним потребама”, све то, пре свега, треба да буде приоритетна тема заједничких целебних разговора и молитава, па онда и циркуларних мејлова. Нарочито с обзиром на чињенице које недвосмислено говоре о покровитељском и самопоништавајућем уграђивању Митрополита у рад Библијске групе који је колеги Кубату вишеструко користио, али који је једног тренутка вероватно морао да буде стављен у негативне оквире да би тако службу чинио онима које сам колега Кубат држи на ”горњем месту”. У међувремену, искрено се надам да ће, ако ништа друго, оно бар истакнута херменеутичка способност контекстуалне анализе – за чијег се власника овај наш драги колега издаје – истоме помоћи да схвати у какве је духовне, колегијалне и људске ћорсокаке доспео. Са искреним поштовањем и љубављу Христовом, Владан Таталовић **** Поштовани професори и драге колеге, обраћам Вам овом приликом из разлога што сам имплицитно под изразом „млади доцент“ поменут у мејлу проф. Кубата. Наиме, желим да се у потпуности оградим од поменуте тврдње. Никада нисам добијао претње од митрополита Порфирија и разговор од пре годину дана који се у мејлу наводи је, заправо, био врло пријатан. Реч је било о недоумицама у оквиру Библијске групе које су касније расправљане на седници. Сам разговор са митрополитом Порфиријем, проф. Кубат је протумачио као „претњу“ што апсолутно није тачно. Када сам касније из своје лакомислености и лаковерности према неким особама у сасвим неформалном и непланираном разговору пренео садржај тог кратког телефонског позива дошло је даље до низа нових непријатности. Наиме, речи митрополита Порфирија су злонамерно протумачене и ја овде подвлачим да реченицу у наведеном облику из мејла проф. Кубата митрополит Порфирије никада није изјавио. Нажалост, такви наводи допрли су и до других који су се у томе позивали на мене што је изазвало додатне компликације и моја лична тескобна стања и заиста жалим што је до свега тога дошло. Овим сам желео да те наводе једном за свагда демантујем стога што се те теме у новим приликама рециклирају. Свих протеклих месеци и безмало годину покушавао сам сходно личним могућностима да неке нарушене односе поправим и да колегијалност и предусретљивост буде моја јача страна и мислим да ме већина колега као таквог познаје. Свако добро, доц. др Ненад Божовић